„Zvezde dna zasjale u Vetingenu“- intervju sa piscem, režiserom Miodragom Lukićem

„Zvezde dna zasjale u Vetingenu“

Zvezde dna su sve samo ne komedija koja je napravljena isključivo da zabavi publiku. Naime radi se o izuzetno dubokoj socijal-psihloškoj priči u kojoj je jasno ukazano na neke negativne trendove koji mlade ljude pretvaraju u žrtve, „meso za hijene“ kako kaže autor ovog pozorišnog komada Miodrag Lukić. Zašto je baš kroz komediju prikazana surova stvarnost?

Pre svega zbog mog iskustva sa našom publikom. Ljudi koji rade devet sati dnevno i u stalnoj su trci za, zaradom, nametnutoj trci moram da primetim, ne mogu niti žele da subotnje veče provedu gladajući tragediju. Ovako sam ja, kao i uvek do sada, grubu, često surovu istinu upakovao u komediju tako da nije bilo nezadovoljnih. Istina neki su iz pozorišta izašli sa suzama u očima prepoznavši stvarnost u kojoj baš njihova deca žive, ali to ne znači da nisu uživali u predstavi.

Da li vi vidite svet tako surovo i šta to fali našim folkotekama u koje mladi izlaze?

Da ne bude zabune, u komadu Zvezde dna nismo ismijali naše diskoteke, odnosno kako to danas kažu folkoteke, niti njihove vlasnike, već odredjene pojave, niti smo govorili u korist švajcarskih diskoteka. U samom komadu, glumac Stefan Djukić u ulozi Uroša, govori o razlici izmedju Nerona kako je simbolično nazvana folkoteka u kojoj se radnja odvija i El Moskita, odnosno da razlike nema.

Zašto baš Neron i El Moskito, to su naravno izmšljeni nazivi? Koliko sam razumeo vi ste ovde ismejali Zvezde granda kao i nemački izbor Superstara? Milioni ljudi to gledaju, ne smatrate li da ćete time izazvati reakcije pa i bes onih ljudi koji se sami prijavljuju na takva takmičenja ili njihovih roditelja?

Odgovoriću prvo na drugo pitanje.

Verujte mi da me uopšte neće zaboleti ako se neko naljuti na mene iako svi, kao i Vi u Zvezdama dna prepoznaju Zvezde Granda, odnosno slične izbore u dijaspori, kao što je izbor Zvezda dijaspore. Ako misle da sam ih uvredio mogu slobodno da me tuže. A sad o nazivima, Neron je simboličan naziv kako diskoteke tako i televizije o kojoj govorim u komadu, uzeo sam ove nazive da upotrebom pravog naziva ne bismo dali pravni osnov za tužbu. Jedina zapamćena Neronova misao je „hljeba i igara“, šta nam drugo nudi društvo danas? El Moskito je aluzija na jednu švajcarsku diskoteku ali takodje aluzija na ubadanje, ubadanjem iglom u venu, kao i aluzija na sisanje krvi, moskito je komarac na španskom. Svaki normalan čovek, kad zrelo razmisli vidi da su mladi na meti krvopija svakog vikenda. Rade pet dana u sedmici da bi vikendom popunjavale rupe u novčanicima, gazdama diskoteka kako to kaže Marija Nikolić u ulozi gazdarice Nerona Zlate Drpalo, kao i dilerima droge koji su uvek prisutni kako u diskotekama tako i u folkotekama.

Znači sve je crno, alternativa ne postoji?

Nije istina, u komadu je pokazano da postoji nada. Ljubav, Jelenina ljubav pomaže Urošu da otvori oči. Učenje, skromnost, vera, kultura i umetnost su odlična alternativa ludilu za onog ko hoće da prihvati. Pesma koju čujemo tokom čitave predstave poziva na budjenje. Sad koliko mladih će se na vreme probuditi i povući izu ludila, a koliko će njih izgubiti zdravlje po tim rupama, ja stvarno ne znam. Nadam se da će barem deset posto mladih koji su gledali ovu predstavu početi da razmišljaju drugačije.

Ipak, smatram da ovaj Vaš komad neće naići na odoboravanje publike, gurate im prst u oko?

Bio bih lud ako bih poverovao da će od dvesto hiljada Srba u Švajcarskoj njih sto i devedeset hiljada mene tapšati po ramenima što sam napisao i režirao ovaj komad. Većina njih nikad za mene neće ni čuti jer mi imamo vrlo skromnu pozorišnu publiku u Švajcarskoj, ali zato oni koji su gledali, videli ste i sami, nisu štedili reči hvale, kao ni aplauz koji je ogromna motivacija kako mojim glumcima tako i meni, za dalji rad.

Kako ste uspeli te mlade ljude, koji verovatno vikende provode u folkotekama i diskotekama da navedete da igraju o ovom komadu? Odkud vam inspiracija za ovaj komad?

Neki od njih nisu nikad kročili na takvo mesto, neki jesu pa su prestali da odlaze, a neki će tek da prestanu. Inspiraciju, pa pre pra godina sam otišao sa društvom u jednu diskoteku, to jest sa suprugom i njenim prijateljicama i trezan, kakav sam, počeo da se gušim u rupi punoj dima, buke, agresivnosti i prostakluka. Napisao sam nakon toga pripovetku Meso opisavši doslovno ono što sam video. Jedna poznanica je osula na mene drvlje i kamenje kad je pročitala pripovetku jer misli nije lepo tako pisati o našoj deci. E vidite ja sam ubedjen da je obaveza pisca da ukaže na negativne pojave u društvu pa to i činim.

Bilo je zaista fantastično videti na bini toliko mladih i lepih ljudi na pozornici. Vidim da imate dosta novih glumaca. Da li je nekima od njih ovo bio prvi nastup.

Glumaca sa iskutvom sam imao manje nego debitanata. Pored Stefana Djukića i Marije Nikolić kojima je ovo druga predstava, malu ulogu je imala i Kristina Kučinac koja je već igrala u dva pozorišna komada. Sonja Gajić, Snežana Todorović, Snežana Gajić, Miloš Simić, Filip Kostović, Zoran Milovanović i Dalibor Bogojević su prvi put na daskama koje život znače. Nedostajala nam je Marija Milovanović mala Moka, koja je otpevala pesmu „probudi se“ kao i Gordana Randjelović koja mi je pomagala u režiranju. Prva je bila na zasluženom odmoru, a druga sasvim nesazluženo bolesna. Moram da napomenem da je pomenutu pesmu napisala moja supruga Milena, melodiju je odbarala sama Marija Milovanović, a snimao je Dalibor Bogojević koji se na sceni pojavljuje kao sin gazdarice Zlata i repuje pesmu Zvezde dna koju je sam i napisao.

Za kraj jedno možda malo provokativno pitanje: Ne mislite li da bi vam se bolje isplatilo da malo otupite oštricu vašem peru i pišete nešto što je prihvatljivije, nešto sa manje kritike?

Pitanje uopšte nije provokativno, sasvim je na mestu u ovom svetu u kome se sve gleda kroz novac, ali ja neću ništa menjati, jer od ovog ne živim, da slučajno živim do svog pisanja odavno bih umro od gladi. Pošto je tako kako jeste, sa zadovoljstvom ću nastaviti onako kako sam započeo. To što sa svakom predstavom steknem po nekog ko me nevoli uopšte me ne dodiruje, jer po našoj srpskoj navici samo jednoj vrsti ljudi se govori sve najbolje, to jest o pokojnicima, a ja sam živ.

Razgovor vodio Borivoje Krekulović

Baner sakralne umetnosti i zanatstva, biser medju biserima banera Glasa Dijaspore

Imati baner medju biserima banera Glasa Dijaspore nije samo priviligej biti medju najboljima već predstavlja i izvesnu baštinu kulture naseg naroda.

Svaki od njih poseduje poseban šarm kvalitet i težnju ka boljoj budućnosti. Svaki za sebe pruža specifičan doprinos društvu i predstavlja pravi mali kosmos kulture za sebe.

Preko banera u Glasu Dijaspore dobija se prilaz i drugim veoma interesantnim i informativnim banerima koje vredi pogledati.

Mnogi od tih banera stavili su za uzvrat kod sbe i Baner Glasa Dijaspore tako da i njihova specifična publika ima pristup Glasu Dijasapore a stim i svim banerima koji se nalaze na stranici Glasa Dijaspore.

Primera radi, kad kliknete na baner ikonografije možete se upoznati sa umetnošću pored ikonopisanja i sa duborezima u kamenu i drvezu kao i različitim rezbarijama sve do pozlaćivanja zlatom takoreći svih materijala. Pored toga možete preko drugih banera nešto naći i o bogatoj istoriji srpskog naroda.

Osećam se privilegovan da imam tu čast da stavim ovaj biser od banera na stranicu Glasa Dijaspore.

Dragi čitaoci Glasa Dijaspore, pozabavite se ovim izuzetnim banerima, siguran sam da će svako nešto naći u njima za sebe što bi ga moglo oduševiti.

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Solidarnost

jw-2009-01-30-15[1].pdf