Another Real Estate Crisis is About to Hit

The Second Stage

Another Real Estate Crisis is About to Hit

By PAUL CRAIG ROBERTS
For a picture of the US real estate crisis, imagine New Orleans wrecked by Hurricane Katrina, and before the waters even begin to recede, a second Katrina hits.
The 1,120,000 lost US retail jobs in 2008 are a signal that the second stage of the real estate bust is about to hit the economy. This time it will be commercial real estate–shopping malls, strip malls, warehouses, and office buildings. As businesses close and rents decline, the ability to service the mortgages on the over-built commercial real estate disappears.
The over-building was helped along by the irresponsibly low interest rates, but the main impetus came from the slide of the US saving rate to zero and the rise in household indebtedness. The shrinkage of savings and the increase in debt raised consumer spending to 72% of GDP. The proliferation of malls and the warehouses that service them reflect the rise in consumer spending as a share of GDP.
Like the federal government, consumers spent more than they earned and borrowed to cover the difference. Obviously, this could not go on forever, and consumer debt has reached its limit.
Shopping malls are losing anchor stores, and large chains are closing stores and even going out of business altogether. Developers who borrowed to finance commercial ventures are in trouble as are the holders of the mortgages, derivatives and other financial junk associated with the loans.
The main source of the economic crisis is the infantile belief of US policymakers that an economy could be based on debt expansion. As offshoring moved jobs, incomes, and GDP out of the country, debt expanded to take the place of the missing income. When the offshored goods and services were brought back to be sold to Americans, the trade deficit rose, adding=2 0another level of financing for an economy that consumes more than it produces.
The growth of debt has outpaced the growth of real output. Yet, the solution offered by Obama’s economic team is to expand debt further. This is not surprising as Obama’s economic team consists of the very people who brought on the debt crisis. Now they are going to make it worse.
The unexamined question is: Who is going to finance the next wave of debt?
The US budget deficit for fiscal year 2009 already appears to be on a path to $2 trillion, and that is before Obama’s stimulus program. What we are looking at is a $3 trillion budget deficit if Obama’s program is enacted in time to impact the economy this year.
Foreign countries can finance a $500 billion US budget deficit out of their trade surpluses with the US. But foreigners do not have the funds to finance a US budget deficit in the trillions of dollars, and they would not finance such a deficit even if they had the funds. Foreigners are over-weighted in dollar holdings and prefer to lighten their holding than to add to them. America’s economic prospects are dim as are the dollar’s prospects as reserve currency. An annual budget20deficit in the trillions of dollars makes the dollar’s prospects appear even dimmer.
The federal government’s likely solution to the debt problem will be to monetize the debt, that is, the government will finance its deficit by printing money. Debt will be inflated away. But for those Americans without jobs or whose incomes do not rise with inflation, life will be cruel.
Life is already cruel for Americans living on retirement savings. Not only has the stock market bust reduced their wealth by half, but also their remaining assets are producing no income. Interest rates are so low that debt instruments produce no income, and there are scant capital gains in the stock market. Retirees are living by consuming their capital.
America’s economic policy of low interest rates and debt expansion bodes ill for everyone living off their savings. Their future prospects are even worse as high inflation will destroy the value of their savings, especially if held in cash or debt instruments, including “safe” US Treasuries.
There are more intelligent ways to try to escape from the current crisis. However, the financial gangsters and their shills that Obama has put in charge of economic policy are thinking=2 0only of their own interest. What happens to the American people is not a concern.
A compassionate government would handle the crisis in this way:
The trillions of dollars in credit default swaps (CDS) should be declared null and void. These “swaps” are simply bets that financial instruments and companies will fail, and the bulk of the bets are made by people and institutions that do not hold the financial instruments or shares in the companies. The ideology that financial markets were self-regulating allowed illegal gambling free rein. There is no reason under the sun for taxpayers to bail out gamblers.
The bailout money, instead of being given to favored financial institutions to finance their acquisition of other institutions, should be used to refinance the defaulting mortgages. This would slow, if not stop, the growing inventory of foreclosed properties that is driving down home prices.
The mark-to-market rule should be suspended until the real values of the troubled properties and instruments can be determined. Suspension of the rule would prevent the failure of sound institutions and lessen the need for a bailout.
Interest rates have to be raised in order to encourage saving and to provide incomes to retirees.
To preserve the dollar’s status as reserve currency, a credible policy of reducing both budget and trade deficits must be announced. In the near term the budget deficit can be reduced by $500 billion by withdrawing from Iraq and Afghanistan and by cutting a bloated defense budget that represents the now unattainable goal of US world hegemony.
The trade deficit can be significantly reduced by bringing offshored jobs back to America. One way to do this is to tax corporations according to the value added to their output that occurs in the US. Corporations that produce their products for US markets abroad would have high tax rates; those that produce domestically would have low tax rates.
This approach to the economic crisis stands in marked contrast with the approach of the gangsters running US economic policy. The gangsters are using the crisis as an opportunity to steal from taxpayers and to finance their misdeeds and exorbitant salaries with Federal Reserve loans. Their shills among economists and the financial press tell the people that the solution is to fatten up the banks with funds so they will resume lending to an over-indebted public that will then return to the shopping malls.
This unrealistic approach to a serious crisis indicates a leadership crisis on top of an economic crisis.
Paul Craig Roberts was Assistant Secretary of the Treasury in the Reagan administration. He is coauthor of The Tyranny of Good Intentions.He can be reached at: PaulCraigRoberts@yahoo.com

Није касно да правда стигне злочинце – Preneto iz Politika Online

Није касно да правда стигне злочинце

Јуче у Новом Саду обележена годишњица новосадске рације у којој је пре 67 година свирепо побијено више од 1.300 Срба, Јевреја, Рома…

Ефраим Зуроф (Фото С. Милинковић)

Нови Сад – На Кеју жртава рације, на самој обали Дунава, јуче је обележена 67-годишњица злогласне новосадске рације у Другом светском рату, када су мађарски окупаторски војници, уз помоћ квислинга, од 21. до 23. јануара 1942. године, на најсвирепији начин усмртили више од 1.300 грађана, од беба у колевци (било је 165 малчишана) до непокретних стараца. На мети су највише били Јевреји, Срби и Роми, мада је било и припадника других нација који су после ликвидације бацани у Дунав, а многи су под лед хладне реке бацани живи. Тих дана у више места јужне Бачке убијено је више од 3.000 цивила.

Тим поводом, јуче се код спомен-комплекса „Породица” окупио велики број грађана Новог Сада који су одали пошту невино страдалим суграђанима. Међу њима су били и учесници Првог балканског едукативно-историјског скупа о холокаусту, који је током протекла три дана одржан у Новом Саду, у организацији овдашње Јеврејске општине и Центра „Симон Визентал” у Јерусалиму. Том приликом присутнима се обратио градоначелник Игор Павличић и директор Центра „Симон Визентал” Ефраим Зуроф, први пут у својству почасног грађанина Новог Сада.

– Тешко је објаснити како је могуће да Шандор Кепиро, један од мађарских официра који су организовали рацију и који је одговоран за привођење људи из улица Цара Душана, Николе Тесле, Футошке, Јеврејске улице… и даље живи у Мађарској, слободан и некажњен. И на данас завршен скупу о холокаусту у Новом Саду као најважнија лекција потенциран је значај кажњавања одговорних за злочине. Стога и захтев за постизање правде упућујемо са овог места, не само у име жртава, него и у име садашњих и будућих генерација. Никад није касно казнити злочинце за њихове злочине, извести Кепира пред лице правде сада док је то још могуће. Али, тужно је то што би неке актуелне власти радије све то заборавиле и занемариле, из практичних разлога, јер треба уложити велике напоре како би се све убице извеле пред лице правде – рекао је Ефраим Зуроф.

Градоначелник Игор Павличић рекао је да злочине из прошлости морамо проучавати да бисмо разумели друштвено-историјске околности које су до њих довеле.

– Задатак свих нас, садашњих генерација, јесте да по сваку цену спречимо појаву и ширење мржње и насиља међу људима. Најбољи начин за то је неговање и промоција највиших људских вредности, толеранције, разумевања и мултикултуралности. Нови Сад може бити пример како људи различитих нација и вероисповести могу да живе заједно, уважавајући се међусобно, и ми ћемо предузети све да тако буде заувек – поручио је Павличић.

Помен Јеврејске заједнице одржао је врховни рабин Србије Исак Асиел, а помен Српске православне цркве епископ бачки Иринеј Буловић, уз саслужење новосадских свештеника и ђакона. Венац на спомен-обележје је, поред осталих, положио и сенима побијених поклонио се и Шандор Егереши, председник Скупштине Војводине и делегација покрајинског парламента, док је венац са брода Речне флотиле ВС спустио низ таласе Дунава председник Скупштине Новог Сада Александар Јовановић.

С. Живковић
[објављено: 23/01/2009]

ЈЕРЕМИЋ НА ЗАСЕДАЊУ СИНОДА СПЦ – Коментар

Dali je to sve da su se sreli!?
Medjunarodni sud je, da me izvinete, obična „patka“ како bi se dobilo na vremenu da bi se narod pomirio sa gubljenjem Kosova/Metohije!
Oslanja ti se na medjunarodni sud nije ništa drugo do taktika za privikavanje naroda na gubljenje Kosova/Metohija da bi nam se na kraju reklo da negde u tim paragrafima stoji sitno napisano da se ima pravo na secesiju pod posebnim uslovima odnosno ako je jedna manjina ugrožena!
To Vam je isto kao i vaš slogen; i Kosovo i Evropa što zna i malo dete da je ne kompatibilno jer samo Evtopa i samo Evropa odlučuje pod kojim će uslovima primiti Srbiju, sa ili bez Kosova. Zašto treba gubiti toliko vremena da bi se  na kraju saznalo to što se već sada zna!  Zašto dozvoliti da bude korpus delikti koji ide na „ruku“ secesije kad se to već sad sve zna!? Zašto prepuštati toliko dragocenog vremena da takozvani albanci stvore ne pobitnu realnost i na medjunarodnom pravu gde će im na kraju i medjunarodni sud dati kroz „rupe“ paragrafa to za pravo.
To mi sve liči na taktiku navikavanje naroda na secesiju. Tu i Jereji moraju postaviti sebi pitanje sa kime se to sastaju kako nebi oštetili crkvu i svoj narod koji veruje u njih!
Odavno sam upozoravao da Evropa nije perspektiva ni sama sebi pa ni Srbiji! Sad sa približava epicentru, sunamiju svetske krize a naša vlada, ko o kome ona o rešavanju problema ulaskom u tu Evropu. Bože mili, kakvog je to siromaštvo duše onih koji imaju više poverenja u sposobnosti tudjina nego u sposobnosti sobstvenog naroda, onih koji misle kad dadu ključeve svog bogatog imanja i ambara tudjinu da će biti sitiji kad im taj tudjin bude brojao zalogaje hleba.

Dušan Nonković

Nutzung von Militärinfrastruktur durch das THW in den Interventionsgebieten der Streitkräfte

Newsletter vom 23.01.2009 – Hilfstrupp fürs Militär

BONN/BERLIN/KABUL (Eigener Bericht) – Mit einer neuen
Kooperationsvereinbarung mit der Bundeswehr schafft das Technische
Hilfswerk (THW) die Voraussetzungen für künftige gemeinsame
Auslandseinsätze mit der Armee. Das Papier, das im Dezember
unterzeichnet worden ist, sieht die Nutzung von Militärinfrastruktur
durch das THW in den Interventionsgebieten der Streitkräfte sowie
gemeinsame Ausbildungsprojekte vor. Es sei „ein Baustein“ in den
Einsatzkonzeptionen des Militärs und werde nun „mit Leben gefüllt“,
kündigt der Generalinspekteur der Bundeswehr an. Bisher hatten sich
gemeinsame Einsätze von THW und Truppe auf Hilfsoperationen wie etwa
nach dem Erdbeben in Pakistan 2005 konzentriert. Vor wenigen Monaten
nahmen THW-Kräfte erstmals an einer bewaffneten Aktion im Ausland teil
– einem Einsatz der Sondereinheit GSG 9 zur Geiselbefreiung. Bei den
jetzt angekündigten Vorhaben geht es ausdrücklich um eine „Kombination
von militärischen und nichtmilitärischen Mitteln zur Verbesserung der
Sicherheitslage“.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57450

POZIV NA SLAVU

Драги чланови и пријатељи „Седмице“,

позивамо Вас да прославимо славу  Удружења писаца „Седмица“ Св. Саву
у уторак 27. јануара 2009. год. од 17.00 часова, у SAALBAU Ronneburg, Gelnhäuser Straße 2, 60435 Frankfurt – Preungesheim.

Добродошли!

Управа УП „Седмица“