Oсновне школе «Перо Поповић.Ага». књ. I

Чланови првог наставничког већа

Увод:

Прво поглавље ЛЕТОПИСА
основне школе «Перо Поповић.Ага». књ. I








Оснивање школе
Данашња осморазредна основна школа на Јовановој пијаци основана је школске 1959-60 године и отпочела је са радом у условима ступања на снагуи спровођења нове реформе школства. Реформа је поставила низ коренитих промена, како у наставном процесу, тако и у васпитним циљевима и задацима. Тешкоће су се испољавале у новом начину наставног рада обзиром да је наставнички кадар већ имао један стари класични метод, који је требало делимично мењати и допуњавати. Недостатак нових уџбеника – у складу са реформом – као и сакупљање деце из разних школа, у многоме су отежавали рад.
Из свега овог излази да је наша школа стајала пред тешкоћама и проблемима које је још у првој години свога постојања морала да преброди. Другим речима целокупан рад мање више био је експерименталан, па ипак плодан и успешан, што ће се доцније кроз ову хронику регистровати.
Школа се налази на територији Народног одбора Општине Стари Град, на једној од већих и густо насељених београдских општина. Због недовољног броја школа ове врсте, Општина је била принуђена да зида и отвори новце. Једна од тих нових школа је и наша школа на Јовановој пијаци.Она је примила децу и растеретила школе: «Ђорђе Јовановић», «Јанко Веселиновић», «Браћа Рибар», «Жарко Зрењанин» и «Вук Карфаџић».








Данашњи реон школе чине улице: Змај Јовина (обе стране) од Страхинића Бана до Браће Југовића; парна страна улице Браће Југовића; сквер Струдентски трг до улице Змаја од Ноћаја; део улие 7 јула (парна страна); Господар Јевремова (непарна страна); Тадеуша Кошћушког (обе стране) до улице Страхинића Бана.
У овој школској години примљено је око 790 ученика свих разреда, јер се стало на становиште да ученике завршног разреда не треба пресељавати, како се не би реметио њихов наставни рад. Досељавањем из Београда и унутрашњости повећао се број ученика, те их је на завршетку године било у школи 950.
Наша основна школа носи име Перо Поповић – Ага један од младих револуционара предратне организације СКОЈ-а.
Рођен је у Титовом Ужицу 1905 године, као дете остаје сироче те бива смештен у Дом ратне сирочади где убрзо упознаје горки хлеб «милосрђа». Сурови методи васпитања и нељудски поступци према деци, која су живела под тешким материјалним условима, буде у дедчаку Пери дух буне и отпора. Свој бунтовни дух преноси и на осталу децу, те једнога дана избија штрајк међу изгладнелом децом.Отеран из Дома, креће у свет да тражи хлеба и рада, те неко време служи по манастирима Војводине за лежај на слами и кору хлеба. Године 1920 долази у Нови Сад где учи обућарски занат који касније и завршава у Београду. Мајстори и газде га малтретирају, јер не желе да слушају речи истине и побуне.
У Београду почиње револуционарни рад Пере Поповића-Аге. Године 1922 постаје члан СКОЈ-а и са великим прегалаштвом решава многобројне и тешке задатке. Полиција га прогони, а затвор не може да сломије овог младог и одлучног борца.
Партија га шаље у Москву на Универзитет Коминтерне, одакле се враћа наоружан новим искуствима и знањима и још ватреније и одлучније улази у револуционарну борбу путујући по свим крајевима Југославије.
Године 1929 постаје организациони секретар СКОЈ-а и тиме на своја млада плећа приома још теже и одговорније задатке и извршава их. Прогони полиције су све жешћи и Перо одлази својој сестри, учитељици у Лапову, да би се привремено склонио, али ни ту нема мира. Са лажном објавом школе у којој му сестра ради, одлаѕи у Сплит где га полиција открива, те Перо бежи у Загреб. Приликом једног састанка са јосипом Колумбом тадашњим политичким секретаром СКОЈ-а, а за који је полиција сазнала, запао је у заседу. У неравној борби која је трајала неколико сати, пала су оба секретара СКОЈ-а 14 августа 1930 године.
Перо Поповић- Ага је један од седам секретара СКОЈ-а и његово име носи наша данашња школа.















Зидање школске зграде
На предлог Савета за просвету Народног одбора Општине Стари Град на челу са претседником Милутином Вујовићем и шефом отсека Милојком Божићем, дат је предлог перспективног плана изградње нових школских зграда у времену 1957 – 1961 године.
Одборници НОО Стари Град на челу са претседником Општине Светом Поповићем, на својој VII седници одржаној 29 априла 1957 године (број 21500/57) усвојили су овај план, а Народни одбор града Београда са председником Ђурицом Јојкићем га је одобрио.
По овом перспективном плану изграђена је и наша школска зграда на Јовановој пијаци, а по пројекту архитекте Михајла Миљковића.
Радове је изводила и надзор вршила Дирекција за изградњу јавних објеката Београда, док јке инвеститор био Но града Београда. Предрачунска сума износила је 210 милиона динара са клојом сумом је требало изградити 16 учионица, потребан број канцеларија, салу за свечаности, холове итд.
Зидање зграде започето је 1957 године, а већ септембра 1959 године зграда је била изграђена и условљена да прими ученике.
Свечаност предаје зграде управи школе обављена је 19 септембра 1959 године од стране претседника Општине Свете Поповића, у присуству Начелника Секретеријата за просвету града Београда Немање Маџаревића, п. преседника Општине Николе Бобића, више одборника и наставника.
Обзиром да овој школској згради недостају сала за свечаности, сала за фискултуру, двориште, школски врт и башта, то је НОО Стари Град одлучио да све ове нужне потребе школе у што скорије време услови.

План зграде
сутерен …..
партер…
I спрат….
II спрат…*
Површина зграде: м2 Запремина зграде: м3

(* У Летопису је ова страница, 6, остала непопуњена – напомена приређивача М. Лукића)















Напомена:Локацију за изградњу школске зграде дао је Урбанистички завод Београда. Све до почетка радова на зидању на овом простору је била пијаца, а у пројекту је потпуно уклањање исте и подизање затворене пијаце са самоуслуживањем. Већи део овако добијеног простора искористиће се за потребе школе.

Унутрашњост школске зграде
(фотографије)

Први наставнички колегијум
комплетиран је из школа које су дале децу, уз неколико новопостављених и премештених наставника.
Управитељ школе Милојко Божић, наставник, дошао је са дужности шефа Отсека за просвету НОО Стари Град.
Рођен је 31 јануара 1909 године у селу Пилатовићима, срез Титово Ужице. Учитељску школу завршио је у Ужицу 1932 године.
По одслужењу војног рока, постављен је за учитеља у селу Зрзу, срез битољски, НР Македонија, одакле је 1939 године премештен у село Коњух код Крушевца. Године 1940 је мобилисан и рат га затиче у Охриду, те после борби на албанској граници бива заробљен. Заробљеништво проводи по разним логорима Немачке све до завршетка рата.








По повратку у земљу 1945 годидне, постављен је за учитеља у селу Коњух, срез Крушевац, а касније ради као инспектор и шеф отсека за просвету истога среза. Једно време је помоћник Повереника за просвету НО крагујевачке области, а по расформирању обласног одбора враћа се у Крушевац на дужност повереника за просвету и п. председника Среског народног одбора. Једно време ради као директор II осмогодишње школе у Крушевцу, а новембра 195 године премештен је у Београд и постављен на дужност Отсека за просвету НОО Стари Град. Отварањем наше школе постаје њен први управитељ.
Још као млад учитељ припадао је групи напредних просветних радника, а у заробљеништву се опредељује за НОП. Члан је СКЈ од 1 децембра 1945 године.
Помоћник управитеља школе Љубица Батановић, учитељица, дошла аје из школе «Ђорђе Јовановић», где је била на дужности учитеља IV разреда.
Секретар школе Драгољуб Перић, канцеларијски референт, дошао са дужности секретара VIII београдске гимназије.















Наставници
Татјана Панић, учитељица, дошла из школе «Браћа Рибар – Београд
Радомир Ђорђевић, учитељ, доао из школе «Браћа Рибар – Београд
Даринка Божанић, учитељица, дошла из Приштине
Јелка Ћулум, учитељица, прво постављење
Дана Борисављевић, учитељица, дошла из Краљева,
Васка Совиљ, учитељица, дошла из школе «Јован Поповић» – Београд
Софија Мирић, учитељица, дошла из школе «Ђорђе Јовановић» – Београд
Мирослав Шормаз, учитељ, дошао из Уба
Марија Жижић, учитељица, дошла из Солина
Мара Вилотијевић, учитељица, дошла из Косјерића
Ангелина Тодоровић, учитељица, дошла из школе «Ђорђе Јовановић» – Београд
Видосава Лепосавић – Вучинић, учитељица, дошла из школе «Јанко Веселиновић» – Београд
Деса Ракетић, учитељица, дошла из школе «Јанко Веселиновић» – Београд
Даринка Ћуповац, учитељица, дошла из школе «Ђорђе Јовановић» – Београд
Михајло Минић, учитељ, дошао из Умчара
Душанка Стошић, учитељица, дошла из Смедеревске Паланке
Пава Љубоја,учитељица, дошла из школе «Јанко Веселиновић» – Београд
Даница Мазаловић, учитељица, дошла из школе «Браћа Рибар – Београд
Даринка Петровић, учитељица, дошла из школе «Влада Аксентијевић» – Београд
Слободан Пејић, стручни учитељ, прво постављење
Милан Босиљчић, стручни учитељ, прво постављење
Аница Гранфил, наставник историје, дошла из школе «Браћа Рибар – Београд
Светлана Митровић, наставник цртања, дошла из школе «Јанко Веселиновић» – Београд
Видосава Стојиловић, наставних срп.хрв. језика, дошла из Чачка
Даница Ђекић, наставник зоологије-ботанике, дошла из школе «Браћа Рибар – Београд
Милена Николић, наставник срп.хрв. језика, дошла из III школе за образовање одраслих – Београд
Десимир Туцовић, наставник историје, дошао из НОО Стари Град – Београд
Владимир Стојановић, наставник математике, дошао из школе «Јанко Веселиновић» – Београд
Радомир Трунић, наставник географије, дошао из школе «Јанко Веселиновић» – Београд
Љубица Прибићевић, наставник биологије, дошла са Пољопривредног факултета – Земун
Душан Паламаревић, наставник певања, пензионер
Станица Каргановић, професор цртања, дошла из Крагујевца
Момчило Миловановић, професор цртања, из Београда
Радмила Вељковић, професор срп.хрв.језика, дошла из Светозарева
Мирјана Мрмак, професор математике, дошла из школе «Браћа Рибар – Београд
Богиња дишковић, професор физике, дошла из школе «Браћа Рибар – Београд
Милена Цветић, професор француског језика, дошла из 2СУП-а Београд
Гордана Исаковић, професор енглеског језика, из Београда
Сретен Милосављевић, професор цртања















Помоћно особље:
Радивоје Халупка, домаћин зграде
Велимир Недељковић, ложач
Мира Чича, курир
Маргита Михајловић, чистачица
Даница Бранковић, чистачица
ЈАгода Његомир, чистачица
Олга Кузмановић, чистачица
Живка Халупка, чистачица
Милица Јешић, чистачица
Драгослава Симић, чистачица
Софија Николић, чистачица
Славка Ранковић, чистачица
Мара милосављев, чистачица

Бројно стање ученика
I 1 17 + 17 = 34 Татјана Панић, учитељ
I2 20 + 14 = 34 Радомир Ђорђевић, учитељ
I 3 17 + 19 = 36 Даринка Божанић, учитељ
I 4 15 + 20 = 35 Јелка Ћулум, учитељ
II1 15 + 15 = 30 Дана Борисављевић, учитељ
II 2 17 + 13 = 30 Васка Совиљ, учитељ
II 3 20 + 10 = 30 Софија мирић, учитељ
II4 14 + 16 = 30 Мирослав Шормаз, учитељ
III 1 21 + 16 = 37 Марија Жижић, учитељица
III 2 12 + 22 = 34 Мара Вилотијевић, учитељ
III3 17 + 18 = 35 Ангелина Тодоровић, учитељ
III 4 19 + 14 = 33 Видосава Лепосавић- Вучинић, учитељ
IV 1 20 + 14 = 34 Деса Ракетић, учитељ
IV 2 17 + 16 = 33 Даринка Ђуповац, учитељ
IV 3 18 + 15 = 33 Михајло Минић, учитељ
IV 4 19 + 13 = 32 Душанка Стошић, учитељ
V 1 22 + 13 = 35 Аница Гранфил, разр. старешина
V 2 18 + 13 = 31 Гордана Исаковић, разр. старешина
V 3 20 + 12 = 32 Светлана Митровић, разр. старешина
V4 18 + 14 = 32 Момчило Миловановић, разр. старешина
V5 16 + 15 = 31 Милан Босиљчић, разр. старешина
VI 1 11 + 19 = 30 Радмила Вељковић, разр. старешина
VI 2 18 + 15 = 33 Мирјана Мрмак, разр. старешина
VI 3 13 + 18 = 31 Видосава Стојиловић, разр. старешина
VI 4 16 + 18 = 34 Даница Ђекић, разр. старешина
VI 5 23 + 12 = 35 Милена Николић, разр. старешина
VII 1 17 + 19 = 36 Богиња Дишковић, разр. старешина
VII2 19 + 16 = 35 Десимир Туцовић, разр. старешина
VII 3 16 + 9 = 25 Милена Цветић, разр. старешина















Почетак школског рада
Актом Народног одбора Општине Стари Град број 27893 од 14 септембра 1959 године, основана је школа на Јовановој пијаци, а рад у истој је отпочео 24 септембра 1959 године.
У самом почетку школа је снабдевена скоро потпуно намештајем за 12 учионица, док су четири учионице биле намењене кабинетима и потпуно празне. У току прва три месеца школске године, школа је добила и остали намештај, као и следећа учила : табле, фланелографе, екране, завесе за замрачивање, потребне апарате за наставу физике, хемије и биологије, кинопројектор (16 мм), епископ, диаскоп, магнетофон, грамофон са нешто плоча за изучавање страних језика, телевизор, радио апарат, разгласну станицу, фискултурне реквизите и др.
Сва ова учила набављена су из буџетских средстава (материјална буџетска средства школ. 1959/60 године износила су 6, 230. 000 динара), нешто је добијено путем поклона, а приличан број је израдио Радивоје Халупка, домаћин зграде. –
Прибављањем учила школа располаже, поред дванаест добро опремљених учионица, две слушаонице при кабинетима, као и три просторије за радионицу опремљене потребним машинама и алатом за наставу техничког образовања ученика.
Овако опремљена школа је имала све услове за рад, а ово тим пре што је и стручни кадар био потпун. У току школске године рад се несметано одвијао.

Први школски одбор
Народни одбор Општине Стари Град на својој XXXIV седници број 1543-1-60 одржаној 1 II 1960 именовао је чланове Школског одбора:
Јела Петровић, службеник ЦК СКС
Ида Ладовац, професор Учитељске школе
Петар Бијелић, директор предузећа «Партизан»
Стеван Рађеновић, службеник 2 СУП-а
Зборови бирача V, VI, VII, XV, XVI и XVII станбене заједнице су изабрали следеће чланове:
Слободан Жуљ
Славко Ђурица
Бора Ћушка
Мирослав Драговић
Вера Поповић-Игњатов
Ети Франковић
Драга Стојковић
Наставничко веће је у Школски одбор делегирало:
Аницу Гранфил, наставницу и
Десу Ракетић, учитељицу, док је Милојко Божић, уптавитељ школе, по својој функцији такође члан Школског одбора.








Одбор ради у комисијама, а по своме конституисању, за председника је изаабран Мирослав Драговић.
Школски одбор је одржао четири седнице на којима су претресана и одлучивана следећа питања:
Преглед молби по конкурсу за попуну наставничког кадра за школску 1960/61 годину, као и питање допуне систематизације радних места. Предлози по овим питањима достављани су НОО Стари Град ради коначног решења.
Дискутовано је о допуни плана градње фискултурне сале (повећање димнезија исте), као и о привременом обезбеђењу терена за фискултуру на Калемегдану, јер школа нема своје двориште. Закључци по овим питањима достављени су НОО Стари Град на сагласност.
На својој завршној седници Школски одбор је дискутовао о годишњем извештају и сумирао постигнуте резултате школског рада у овој години.
Оваквим својим радом Одбор је у многоме помогао рад управи школе и Наставничком већу.

Наставничко веће
Наставничко веће је орган школског управљања и њега чине сви наставници ове школе.
У циљу побољшања и унапређења наставе и васпитног деловања на ученике одржано је дванаест седница Наставничког већа, на којима су третирана многа питања и донети многи закључци:
– На седници од 25 септембра 1959 године извршена је подела одељења и подела предмета на наставнике; распоред рада по сменама; избор руководилаца разредних већа и стручних актива, а закључено је да се одмах приступи проучавању новог плана и програма и израде годишњи планови рада.
– На седници од 2 октобра 1959 године дискутовани су годишњи планови рада разредних већа и стручних актива и закључено је да се одмах приступи формирању пионирске организације и њених активности. Решено је да се формирају секције и групе, а сваки ученик да буде обухваћен у једној. Одлучено је да се при школи отвори обданиште, јер се за исто пријавио довољан број ученика, а вођење школске документације да буде једнообразно.
– На седници од 15 октобра 1959 године настављена је дискусија о годишњим плановима и извршена подела задужења у раду са пионирским групама и секцијама. Одлучено је да се одмах приступи избору одељенских савета родитеља и родитељског савета школе.
– На седници од 21 октобра 1959 године указано је на извесне појаве неодговорности и неизвршавања постављених задатака појединих чланова већа.
– Седници од 3 децембра 1959 године присуствовао је друг Јухас, члан Завода за унапређење школства, који је одржао предавање «Слободне активности ученика» са дискусијом. Решено је да се израде планови рада слободних активности, утврђено је време рада секција и група, као и распоред просторија за рад истих.
– На заједничкој седници Наставничког већа и Савета родитеља школе од 22 децембра 1959 године дискутовано је о значају сарадње дома и школе у васпитавању новог социјалистичког човека, а Наставничко веће је упознато са планом рада Савета родитеља.
– На седници од 11 јануара 1960 године донете су одлуке о завршетку I полугодишта и сређивању школске документације. Такође је решено да се од почетка I I полугодишта свакодневно обавља тридесет минута фискултурна активност са ученицима I и I I разреда.
– На седници од 15 јануара 1960 године извршена је анализа рада и успеха ученика у току I полугодишта, те је константовано да је успех реалан.
– На седници од 8 фебруара 1960 године дискутовани су планови рада разредних већа и стручних актива за I I полугодиште, те је решено да грдаиво буде распоређено по месецима до краја школске године. Донети су закључци по питању дисциплине и чувања школске имовине.
– На седници од 22 фебруара 1960 године дискутовало се о појавама кршења дисциплине од стране појединих ученика, о појави крађа у школи, те је решено да се наставници строго придржавају распореда дежурства.
– 14 марта 1960 године седници Наставничког већа присуствовао је друг Срећко Ћуповац, срески инспектор, који је одржао предавање са темом «Производни рад». Извршен је избор два члана Школског одбора, а наставници су обавештени да од 20 марта почиње рад у Млечној кухињи.
– На седници од 24 марта 1960 године прочитани су реферати и кореферати на тему «Групни рад у основној школи», те је одлучено да се приступи примени овог облика наставног рада у појединим одељењима.
– 12 парила 1960 године одржана је седница на којој је друг Мустафа Карахасан, члан Завода за проучавање школских питања, одржао предавање «Фонд знања ученика и оцењивање ученика». Овоме састанку присуствовао је и Савет родитеља школе, дискутовало се много, обзиром да је упутство о новом начину оцењивања ученика ступило на снагу већ у овој школској години.
-У вези припрема за прославу Дана школе, одржана је седница 15 априла 1960 године, те је одлучено да се Дан школе 19 април прослави свечаном академијом за ученике и родитеље у сали Дома културе Општине Стари Град.
– На седници 28 априла 1960 године извршене су све припреме за прославу Празника рада, а затим је Управитељ школе изнео предлог о начину оцењивања наставника који је усвојен и упознао Наставничко вече са члановима комисије за оцењивање.
– На седницама од 27 маја и 3 јуна 1960 године, а у вези оцењивања наставника, прочитана су мишљења разредних већа и стручних актива о раду сваког наставника, те је Наставничко веће износило своје мишљење и предлоге о наставном и ваншколском раду и залагању својих чланова. Предлози и мишљења достављени су комисији за оцењивање наставника.
– На седници од 14 јуна 1960 године дискутовано је о целокупном школском раду у протеклој години, извршена је анализа рада и успеха и сумирани постигнути резултати, о чему ће бити опширније изнето у поглављу «Из годишњег извештаја».
– На седници од 24 јуна 1960 године извршена је подела одељења и предмета на наставнике, извршена подела задужења и решено да се у току летњег распуста припреме планови радаа, како би рад у идућој школској години на време започео. Истовремено је решено да се сви наставници имају јавити на своју дужност 1 септембра 1960 године.
Из свега изложенога се види , да је Наставничко веће било веома ангажовано на подизању реномеа и угледа своје школе и да је тај труд био и плодан и користан. Наставници су нашли задовољење у својим оцењивачким листовима који садрже правилну и правичну градацију свачијег залагања, како у школи тако и у раду ван школе.















Рад разредних већа и стручних актива
Поред рада Наставничког већа као целине, сви паралелни разреди нижих, као и сви наставници по струкама и сродним групама одржавали су и своје посебне редовне стручне састанке. На овим састанцима третирана су питања дидактике и педагогије рада са ученицима.
Овакав интезивни рад разредних већа и стручних актива допринео је успеху који је на крају године постигнут, а младим наставницима је помогао у лакшем и бржем усвајању наставног и васпитног процеса.

Рад у комисијама
У циљу свестранијег и богатијег садржаја наставног рада, од чланова Наставничког већа формиране су ове комисије:
Комисија за унапређење наставе састављена од руководилаца разредних већа и стручних актива, имала је за циљ увођење нових метода и принципа у настави и васпитању и употребе савремених наставних средстава. У томе циљу одржан је низ предавања, наставници су упознати и обучени да рукују модерним наставним средствима: епископом, диаскопом, магнетофоном итд. као и практичном применом истих у наставном раду. Руководилац комисије…. (недостаје податак)
Комисија за јавну и културну делатност школе чији је циљ, да кроз разне облике културно забавног живота обележи све датуме државних и школских празника. Ова делатност је спровожена путем емисија, приредби, посела, изложби и такмичења.
у оквиру школе у овој школској години прослављњни су и обележени следећи датуми:
20 октобар – Ослобођење Београда;
21 октобар – стрељање ђака у Крагујевцу;
29 новембар – Дан Републике;
22 децембар – Дан Армије;
1 јануар – Нова година;
8 март – Дан жена;
19 април – Дан школе;
1 мај – Празник рада;
25 мај – Дан младости;
19 јуни – завршетак школске године.
Све ове манифестације су биле брижљиво припремљене, те је наша нова школа добила угледно место међу осталим школама Београда. Руководилац комисије Дара Божанић, учитељ.

Рад са родитељима одвијао се у уској сарадњи дома. школе и друштвених организација.
Преко родитељских састанака, дана отворених врата, заједничких другарских вечери наставника и родитеља, преко предавања у Клубу родитеља, овај рад је током године био врло жив.
Родитељи су организовали у Савету родитеља у који су ушли по један представник одељенских савета, представници друштвених организација и представник Наставничког већа Аница Гранфил, наставница. Савет броји 37 чланова, а претседник је Светолик Стефановић, правник, ђачки родитељ.
Савет се бавио питањима зближавања, упознавања и сарадње са родитељима, третирана су педагошка и социјална питања, као и питање ђачке самоуправе. Обезбеђена су материјална средства за летовање једног броја сиромашних ученика, као и оних чије су здравствене и породичне прилике тешке.
Својом многоструком делатношћу, Савет родитеља је успешно помагао многе акције школе и пружао несебичну помоћ Савету пионира школе.

Рад са пионирима. Још у почетку школског рада формирана је ђачка организација пионира у свим разредима школе.
Организацијом руководи Савет пионира од 20 чланова:
Претседник: Бранко Тодоровић, пуковник ЈНА
П. преседници: Павле Балент, п.пуковник ЈНА
и Олга Жежељ, домаћица
Секретар: Јела Ћулум, учитељица, као и 16 чланова, од којих су 13 ђачки родитељи, а 3 учитеља наше школе.
Савет има свој план рада, а пионирске активности се спроводе кроз разне секције и групе као: млади природњаци, историско-географска, геолози, биолошка, математичар, литерарна, драмска, хорска, тамбураши, фолклорна, ликовно-вајарска, млади техничари, фотоаматери, грађевинци, шахисти и сл.
Свака од ових секција и група има свој годишњи план рада којега се строго придржавају и са успехом остварују. Секције имају своју управу састављену од пионира, а стручну помоћ истима пружају наставници.
Једна од најважнијих акција Савета је отварање клуба пионира, поводом прославе Дана Републике 29. новембра 1959 године. Друга, не мање важна акција, је отварање пионирске библиотеке којом руководе сами пионири, уз стручну помоћ наставника.
Може се слободно рећи, да је покретање пионирског листа «Млади борац» највећи успех пионирске организације наше школе. Први број листа изашао је за Дан Републике и од тада излази редовно сваког месеца. Лист има свој редакциони одбор састављен од ученика свих разреда наше школе, а тираж износи 650 примерака месечно.
За овакав свој рад један број сарадника листа, ученика наше школе, однео је многе прве и друге награде редакције дечјег листа «Змај», за своје литерарне радове објављиване у «Младом борцу».
Сваке године поводом Дана Републике врши се пријем најмлађих ученика у пионирску организацију на веома свечан начин.















Ваншколске активности ученика
Свакодневни наставни рад не би дао школи пуни изражај да она не спроводи и друге, ваншколске, активности: свечаности и приредбе, излете, екскурзије, летовања, разна такмичења и друга културна забављања.
Програм је увек добро припремљен и разноврстан, а изводе га наши ученици: рецитације, драме, монолози, дијалози, хор, фолклор, тамбурашки оркестар, балет, прозни литерарни састави, сликарски и вајарски радови и сл. Приредбе су омиљене код ученика, а од родитеља радо и добро посећене.
Излете и екскурзије организује управа школе, разредна већа или стручни активи, а према унапред припремљеним плановима. Излети су једнодневни и изводе се у околини Београда, док екскурзије изводе и упознају децу са местима и догађајима ван њиховог града (Смедерево, Кикинда и Нови Сад).

Пионири у речи и слици















Физичко и здравствено васпитање
Настава овог васпитања има посебно и истакнуто место у раду наше школе.Поред обавезних часова, веома су развијене многе спортске гране од којих прво место заузимају: мали фудбал, пинг-понг, веслање, гимнастика, пливање и друге спортске активности. Спортским активностима руководе наставници фискултуре Слободан Пејић и Милан Босиљчић, стручни учитељи.
У раду на физичком и здравственом васпитању деце, а поводом многих спортских дисциплина, обављена су и разна атакмичења унутар школе, која су дала лепе резултате у борби за прелазни пехар школе.

Школска радионица
Један од главних задатака реформе нашег школства јесте и изграђивање свестрано развијене личности социјалистичког грађанина оспособљеног за произвођача и управљача. Услед овога некадањи ручни рад претворен је у модерно и савремено техничко образовање, те су при овој школи отворене радионице за обраду дрвета и обраду метала.
Школска радионица је смештена у две просторије и добро снабдевена потребним машинама и алатом, тезгама и материјалом за рад. Рад у радионици је врло жив и развија се по плану. Ученици у радионици проводе много времена, како у школским часовима, тако и у ваншколским активностима; рад у секцијама: млади техничари, фотосекција, аутомотосекција и грађевинци.
Радом у радионици руководе Радомир Трунић, наставник географије и Сретен Милосављевић, професор–академски сликар.

Рад у обданишту
Још са првим данима школског рада отворено је обданиште при овој школи 12 октобра 1959 године са циљем, да обухвати ону децу наше школе, која немају услове за рад у кућама (оба родитеља запослена, лоши социјални и материјални услови и сл.)
Наше обданиште је прихватило 60 деце, а живот у обданишту се одвијао под надзором Даринке Петровић и Данице Мазаловић, учитељица.
Поред задатка збрињавања деце, обданиште има за циљ и помагање наставе, а нарочиту бригу посвећује изради и прегледу домаћих задатака и утврђивању пређеног градива. Поред овога деца у обданишту имају организован забавно-културни живот, разне друштвене игре: шах, не љути се човече, зидање са грађевинским коцкама, домине, томбола; читање дечје литературе: бајке, народне песме и приповетке; рад у пластелину, ђенски ручни рад, цртање итд.
Обданиште има свој Савет састављен од ђачких родитеља који заједно са васпитачима решава проблеме који се укажу.

Млечна кухиња
Ово је једна од важнијих установа школе, јер јој је циљ физички развитак ученика.
Млечна кухиња је отпочела са радом 20 априла 1960 године, има потребни инвентар, али нема погодне просторије (трпезарију). У кухињи се хранило 520 деце, која добијају један оброк, довољан за време које дет проводи у школи.
Дечја уплата износи 200 динара месечно, а један број сиромашних ученика добија овај оброк бесплатно (око 20 ученика). Поред дечје уплате кухињу помађе Црвени крст коме припада иницијатива за отварање исте. Радом кухиње руководи Михајло Минић, учитељ.















Сарадња са друштвеним организацијама
Поред свега овога рада наша школа је остварила жив контакт и присну сарадњу са многим друштвеним организацијама и установама и учествовала у многим манифестацијама и акцијама:
– Поводом трајања сабирне акције у Дечјој недељи од 4 – 11 октобра 1959 године, школа аје дала 4о ученика који су активно учествовали у акцији.
– Поводом прославе Дана Републике, на позив Пионирског савета школе, народни херој, пуковник Грујица Михајловски, претседник Савета за бригу и старање о деци НОО Стари Град, говорио је ученицима о значају Дана Републике и пионирској организацији.
– На Дан Армије Савет пионира наше школе позвао је више официра ЈНА, као и Војина Ђурашиновича-Костју, п. пуковника, који су ученицима наше школе говорили о стварању и развитку наше армије, евоцирајући своје успомен из НОБ-а.
– Поводом прославе Нове године, на молбу Друштва пријатеља деце III стамбене заједнице, ученици наше школе дали су многе тачке програма прославе овој заједници.
– На позив Градског савета пионира и Штаба првомајске параде, 200 ученика наше школе учествовало је на паради 1 маја.
– Приликом доласка председника владе Камбоџе, на позив Градског савета пионира 20 дечака и девојчица наше школе образовали су шпалир и предали Нородому Сихануку букет цвећа на пријему у НОО града Београда.
– На дан отварања V конгреса Социјалистичког савеза радног народа, група пионира наше школе приказивала је своје цртеже пред зградом Народне скупштине ФНРЈ.
– Поводом 68-ог рођендана друга Тита ученица VI 3 разреда наше школе Мирослава Раичевић, учествовала је у пиониртском походу у Кумровец, родно место друга Тита, а њен дневник о томе путу као најбољи рад, предат је на поклон другу Титу.
– Пионири НР Хрватске који су допутовали да честитају рођендан другу Титу били су, за време свога боравка у Београду, гости ученика наше школе.
– На позив библиотеке «Ђорђе Јовановић» ученици наше школе дали су, поводом рођендана друга Тита, програм колективу предузећа «Анђа Ранковић».
– На позив библиотеке «Ђорђе Јовановић», а у оквиру прославе Дана младости, , одржана су многа такмичења основних школа НОО Стари Град: у говорништву, ђивој библиотеци, збуњивању, математици и литератури, те су ученици наше школе однели више првих и других награда. Редакција дечјег листа «Змај» доделила је више првих и других награда ученицима наше школе за њихове литерарне радове објављене у «Младом борцу» листу наше школе.
– На молбу Радио станице управа наше школе омогућила је слушање и избор дечијих песама, те је Радио станица тим поводом послала писмо које гласи: «Спроводећи анкету међу слушаоцима Радио Београда, наши представници посетили су недавно вашу школу. Најлепше захваљујемо на помоћи и предусретљивости које сте том приликом указали нашим сарадницима Ви и наставнички колектив».
– У циљу помоћи око подизања Дома пионира Београда, на молбу Градског савета пионира, у нашој школи је растурено маркица у вредности од 200. 000 динара.
– Савет пионира НОО Стари Град доделио је пионирској организацији наше школе износ од 70. 000 динара као помоћ за отварање Клуба пионира, као и 10. 000 динара секцији младих природњака.
– Савет друштава за бригу и старање о деци НОО Стари Град доделио је 60. 000 динара пионирској организацији наше школе као помоћ ра развијање рада исте; ђачкој библиотеци наше школе доделио је 15. 000 динара за набавку књига, а секцији младих природњака 10.000 динара за куповину цвећа, семена, саксија и др.
– Друштво пријатеља деце III стамбене заједниц поклонило је клубу пионира наше школе један радио апарат.
– Из фонда за дечју заштиту НОО Стари Град , додељено је 70. 000 динара на име помоћи обданишту наше школе.
– Црвени крст НОО Стари Град отворио је млечну кухињу у нашој школи и доделио помоћ у намирницама.

Штампа о нама
(избор чланака)















Гости школе
Нашу школу у овој години посетили су многи гости из земље и иностранства; групе просветних радника из Чачка, Шапца, Лозовика и Титовог Ужица, као и јавни и културни радници Египта, Пољске, Грчке и Француске.
Наш лист «Млади борац» писао је о томе…

Из годишњег извештаја
Рад школе отпочео је са закашњењем и под врло неповољним условима.
Унутрашњи радови у учионицама, кабинетима, школској радионици, просторијама за пионирску организацију и управу школе, настављени су и после доласка ученика (постављање чибилука, фарбање врата и прозора, постављање школских табли, електроинсталације, водоводне инсталације и инсталације за загревање). Мајстори и радници су завршили ове радове тек крајем јануара 1960 године, а кречење школске зграде обављено је за време зимског распуста, те се може рећи да је унутрашње уређење школе завршено 5 фебруара 1960 године.
Школска зграда није потпуно довршена.Дворана за културно-уметнички рад налази се у изградњи и биће завршена до почетка нове школске 1960/61 године, док ће се сала за телесно васпитање подићи тек по исељењу пијаце, тј. крајем 1961 године.
Управа школе у споразуму са Одељењем комунално-грађевинске радове НОО Стари Град, направила је план радова на уређењу парцела око школе, које су намењене озелењавању овог дела града према урбанистичком плану. Највећи део ових зелених површина је засејан травом, а неке су засађене цвећем, док је једна парцела (око 80 м 2) засејана разним културама и привремено служи као огледни врт за наставу биологије. Око свих парцела засађена је ниска жива ограда, а да би се попунила празнина у дрвореду, засађено је дрвеће.
У извештају су изнети и резултати рада на здравственој заштити ученика. Овај рад се обављао у амбуланти наше школе у којој ради школски лекар и медицинска сестра. У току ове школске године у амбуланти је обављен огроман посао:
– установљена је здравствена картотека ученика,
– извршен је општи систематски преглед ученика,
– систематски преглед зуба свих ученика и леечење зуба,
– фрлуорографисање свих ученика,
– вакцинисање свих ученика против тетануса,
– учињено је у току године 3222 лекарске интервенције. Током школске године није било епидемија због којих би школа прекидала рад.
Преко школе је упућено на море 90 ученика, а 6 ученика у планину у току летњих месеци.
Настава се одвијала по савременим педагошко-дидактичким принципима, уз правилну употребу модерних наставних средстава.Велики број посета музејима, изложбама, предузећима, економијама и пољопривредним добрима, омогућио је нашим ученицима да се ближе упознају са културним и привредним достигнућима наше социјалистичке изградње.
Све ово допринело је успеху који је исказан у извештају на крају школске године:
«Од 950 ученика са позитивном оценом је завршило разред 905 ученика (95,47%). Од ога са одличним успехом 408 ученика (42,95%); са врло добрим успехом 279 (25,37%).; са добрим успехом 199 (20, 95%); са довољним успехом 19 (2,00%). Преведено је у старији разред са 1 и 2 слабе оцене 43 (4,52%) ученика, а 2 ученика (0,21%) су остала неоцењена.
Уствари, од 950 ученика, 45 нису успешно завршила разред, иако их је 43 преведено у старији разред. То је у исто време и број ученика на које се у наредној години мора обратити посебна пажња и од самог почетка године организовати допунска настава».
Средња оцена школе на крају године: 4,16.
Из поменутог извештаја се види, да је наставни рад у овој школи, у почетној школској години, био плодан и користан, да су се наставнички колегијум, Школски одбор и остали органи школе у потпуности заложили да се дође до резултата који су горе исказани.
За своје залагање у овој школској години, за рад у школи и ван школе, оцењено је оценом «Нарочито се истиче» шест наставника; оценом «Истиче се» двадесет и три наставника, а оценом «Добар» три наставника.

Реч писца летописа
Иако је ово прва година рада наше школе, овај рад је био многостран и богат садржајем, што је све овим летописом требало обухватити. Трудила сам се да удовољим овом захтеву и поред тешкоћа које сам имала око прикупљања података и материјала. Желела сам да дам што потпунију слику једногодишњег рада и живота наше школе, те зато има у летопису много илустрација које допуњују текст.
Надам се да ће будућем писцу летописа овај рад бити лакши, уколико евиденција рада и живота школе буде хронолошки сређена, а он само треба да региструје збивања и догађаје.

Београд
5 јула 1960 године
Татјана Панић, учитељица*
Основне школе «Перо Поповић-Ага»















Додела Доситејеве награде Цвети Ђурашковић, учитељици




___________



* Белешке уз овај текст Татјане Панић, учитељице,
првог летописца школе на Јовановој пијаци

У Библиотеци Основне школе «Михаило Петровић-Алас», у Београду, Јованова улица бр. 22, чува се ЛЕТОПИС основне школе «Перо Поповић-Ага» I – II
Реч је о рукописној, укориченој књизи. Корице летописа су црвене, пластифициране. Корице и формат оба тома су идентични.
Формат летописа је 41 цм х 30 цм. Пагинирана су оба тома.Пагинације првог и другог тома се разликују. У првом тому пагиниране су странице.
Први том садржи 600 пагинираних страница. Први том покрива временски период 1959 – 1976. година. Овај том има празних страница: 556-600.
Други том има 300 пагинираних листова.
Други том Летописа почиње школском 1977/78. годином. Летопис је вођен до 1980. године.Листови 45-62 су празни. Затим долази летопис школске 1982/83. године.Све до 1986. године. Зaтим поново долазе празни листови: 128 – 148.
Истргунти сu листови 129 – 132. Од листа 149, па на даље тече школска година
1988/89. Теку наредне школске године. Све до 213 листа. Одатле до краја, други том је празан 214 – 300.
Очигледно је да су оба тома летописа купљена и укоричена у исто време и, ево, издржали су скоро 50 година.
Летопис је започет и вођен према шаблону или мустри првог летописца, учитељице Татјане Панић.
Летопис садржи следећа потпоглавља, назовимо их рубрике: Оснивање школе, Зидање школске зграде, План зграде, Унутрашњост школске зграде, Први наставнички колегијум, Наставници, Помоћно особље, Бројно стање ученика, Почетак школског рада, Први школски одбор, Наставничко веће, Рад разредних већа и стручних актива, Рад у комисијама, Рад са родитељима, Рад са пионирима, Ваншколске активности ученика, Пионири у речи и слици (фотографије), Физичко и здравствено васпитање, Школска радионица, Рад у обданишту, Млечна кухиња, Сарадња са друштвеним организацијама, Штампа о нама (избор чланака), Гости школе, Из годишњег извештаја, Реч писца летописа. Структура тако замишљеног компоновања летописа није се много променила током година. Временом су додаване нове рубрике: Библиотека, Отишли из школе, Дошли у школу,Дипломе, Екскурзије излети изложбе и остале манифестације, Рад психолошке службе, Ђачка задруга, али у суштини, знатнијих одступања од првобитне шеме није било, осим последњих година. Када се одступало од првобитне шеме компоновања летописа.Или оних година када летопис није вођен из разлога оправданих или неоправданих.
Татјана Панић је летопис писала годинама, све до школске 1968/69 (стр, 290, први том). Тада се потписује као «Писац летописа, Панић Татјана , учитељ, педагошки саветник».
Затим долазе други : Милена Цветић, проф. француског, а касније и директор школе. Милена Цветић има врло леп рукопис и наставља трагом своје претходнице, и води летопис школе неколико година.
Милена Шијачки пише летопис школе све до 1975/76. године.
Као летописац, огледала се и Оливера Милићевић, професор француског и преводилац (507 – 555 стр.),прерано преминула.
Нешић Слободанка, професор, дебитује као први летописац другог тома летописа (листови 1 – 24).
Мирослав Лукић, професор књижевности, библиотекар, пише летопис школске 1979/80. године (листови 25 – 45).
Јока Кокеза, наставник разредне наставе, пише летопис неколико година. Најчешће га не потписује.
Непознати. Школску 1988/89. записује летописац, који се није потписао, на жалост.
Непознати. Школску 1989/90. записује летописац, који се није потписао ( листови 166 -169, други том).
Летопис има и своје «рупе»: током периода 1991 – 2003 – није вођен..
Летописац периода 2005 – 2006 није се потписао.
Ружа Лалић, професор разредне наставе, дебитује као потоњи летописац (листови 194 – 213).
Тиме је спојен лук двотомног летописа од педесетак година.
Десетак учитеља, професора и наставника, на чијем је челу Татјана Панић, а на крају најмлађа Ружа Лалић, током минулих пет деценија, пишући летопис школе, отимали су од неумитног заборава живот и рад школе у времену. Јер заборав је рђа, која нагриза и најтврђе гвожђе, и подстиче – фатално несећање!
Ко би покушао да напише књиигу о основној школи на Јовановој пијаци, морао би да детаљно и помно истражи садржаје свих наведених и споменух рубрика по годинама.
Летопис прве године постојања школе, овде је прештампан дословно, са грешкама, или пропустима, – онако како је написан. Евентуални писац публикације, брошуре

„Не верујем више никоме“- Бранко Радун – Preneto iz, www.vidovdan.org

Komentar, Dušana Nonkovi

Tako je to kad imamo vladu koja veruje više u sposobnosti tudjina nego u sposobnosti sobstvenog naroda, koja se ponaša poput propalog domaćina jednog bogatog poseda, koji daje svoje ključeva tudjinu misleći da će mu tudjin napuniti frižider i da će biti sitiji kad mu tudjin broji zalogaje. A kako bi bila i drugačija naša vlada kad se zna da postoji od milosti američkog konzula i sijas ko zna kojih tutora.
Jedini spas srpskom narodu je vlada koja veruje u njegove sposobnosti i koja ima dovoljno volje i umešnosti da organizuje narod, koji jo je ukazao poverenje, tako da država Srbija bude imuna od spoljnjih faktora. Srbija je dovoljno bogata, ni jedan stanovnik bilo koje zemlje u Evropskoj Uniji ne poseduje toliko prvoklasne plodne zemlje kao što je to slučaj sa stanovnikom Srbije. Sa Prirodnim resursima-rudnim bogatstvima situacija nije drugačija. Istorijsko duhovno bogatstvo poput srpskog naroda nema niti jedan narod Evrope. Zar nije onda sramota da nam narod živi u bedi samo zato što nam vlada radi po ideologiji svetskog prosijaka umesto da se osloni na svoj narod i da ga organizuje u nezavisnu i suverenu državu.

Друштво: Бранко Радун „Не верујем више никоме“
Postavljeno 17.01.2009
Tema:

„Не верујем више никоме“

Бранко Радун

Ову реченицу – констатацију често чујемо у нашој околини, у последње време, све више и више. Стога нам нису потребна истраживања јавног мњења да бисмо схватили како у нашем друштву опада поверење у кључне институције. Који су узроци тог и тако наглог губљења вере у институције? Ерозија ауторитета у постмодерно доба је комплексна тема која би захтевала мултидисциплинарни приступ и једно шире и дубље разумевање овог светскоисторијског феномена.

Губитак вере у државу, традицију, обичаје феномен је модерног света који је у самом темељу феномена нихилизма који запљускује и потапа цео свет. Иако највише изражен на Западу ово је глобални феномен који доноси револуционарно нове и често несагледиве последице. Као један синхрони процес, како на Западу, тако и у другим цивилизацијама, старе институције (државе, традиције, па и породице) имају све мање ауторитета, нарочито међу младима. Урбанизација, другачији начин живота, већа мобилност доводе до промена у односима међу људима, али и до радикално другачијег односа према „старим институцијама“. Велики градови и индустријско друштво производе отуђеног и индивидуалистички настројеног човека који није склон поштовању традиције, нити израженом осећају за заједницу (рођачку и националну).

Осим овог, неко би рекао незаустављивог процеса прогреса нихилизма, постоје и оне снаге које се активно боре против остатака ауторитета у друштву. На удару левих и либералних група, као и медија су: религија, држава, нација и породица. Они агресивно воде своје крсташке ратове против старих и оронулих институција које и саме по себи, силом модерног живота, доживљавају слабљење и растакање. Њима се привиђа велика моћ ових институција или су свесни да нападају „вука на издисају“, али себи дају на значају. Синергијски ефекат процеса и пројекта слабљења вере у институције је рапидно смањење поверења у исте и води глобалном тријумфу нихилизма. Свако друштво је засновано на вери и поверењу (ма какво оно било и ма коликог интензитета) те стога нестанак овог „социјалног капитала“ води у потпуно растакање и вероватно глобалну диктатуру као „излаз из кризе поверења“. На тај начин, либерални покрети и анархистичке идеје заправо „дијалектички“ активно отварају пут новом глобалном ауторитаризму и тоталитаризму, биле тога свесне или не. Неко би рекао да су борци против институција и традиција заправо само „корисни идиоти“ озбиљнијим центрима моћи који имају амбицију да за, у озбиљној мери генерисану кризу, понуде „своје решење“.

Континуитет неповерења у институције

Може се веберовски рећи да је српски однос према институцијама и даље онај рани харизматични. То значи следеће: да би људи имали поверења у неку институцију, морају имати поверења у људе који их воде. Наравно да свугде ниво ауторитета институције зависи од ауторитета људи који је воде, али у нашем случају је то израженије но на западу, где постоји јак бирократски однос који аутоматски поклања поверење некој „функцији“. На западу су врло рано, почетком миленијума, световни и духовни ауторитети добили тај „аутоматски ауторитет“, док је у нашем културном кругу остао на снази рани харизматски ауторитет, ауторитет који се мора потврдити и који се не добија у целини са функцијом. Затим су векови турске окупације створили анимозитет према властима, с‘ правом, јер су се оне или непријатељски или игнорантски односиле према народу.

Када је пре два века ослобађана Србија и стварана нова српска држава, било је потребно успоставити ауторитет на новим темељима. Препреке су, пре свега биле у оријенталном стилу власти политичке елите, а затим у западњачким институцијама које су Србију претварали у пандурску државу. Постојала је свест да лош оријентализам и лоше западњаштво представљају главне препреке у формирању српске државе од ауторитета, али не и довољно воље да се то савлада. На тај начин, Србија већ два века није у стању да се избори са лошом синтезом оријенталног и западног, то јест оног најгорег са истока (корупције, бахатости и суровости) са оним најгорим са запада (бирократизам, етатизам, доминација комерцијалних интереса). Тако је српска држава у непрекидној транзицији која је испрекидана ратовима и превратима. При томе, једна неаутентична елита, у великој мери отуђена од народа и традиције, копирајући туђе друштвене моделе не успева да се наметне као ауторитет. „Решење” за тај суштински недостатак ауторитета се види у комбинацији ауторитарне власти и лажљивим обећањима бољег живота.

Проблем је што једна неспособна и неаутентична елита нема онај есенцијални ауторитет који други следе добровољно, па га надомештава сурогатима силе и обмане. Она сизифовски неуспешно покушава да клонира туђе институције на домаћем терену, не марећи много за другачије историјско искуство и културну посебност. Калемари српских институција одговорност за своје неуспехе често пројектују на „примитивни српски народ” који није довољно зрео за њихове, најчешће неодговорне, експерименте. Код нас, с времена на време, једна фракција „модернизатора” смени или, боље рећи, свргне друга и онда крећу „од нуле” у изградњи институција, што додатно слаби ауторитет истих. Стога је нормално што, са друге стране, народ одговара на све то неповерењем и анимозитетом према тој и таквој отуђеној и паразитској политичкој елити. Колатерална штета у том односу отуђења елите од народа и њеној побуни против сопствене традиције је поверење у институције система.

Када се на то генерално лоше и јадно стање српских институција које периодично преживљавају „револуционарне чистке” додају и историјски факти изгубљених ратова, тешких ломова и нових постмодерних облика окупације, онда и не чуди низак ниво поверења у институције. Лош „људски материјал” на челу институција који је шампион корумпираности и полтронства према Западу не може ни очекивати нарочито висок ниво поверења грађана. Штавише, за чуђење је како наш народ мирно подноси ову распродају не само наше привреде, већ и наше будућности, те толерише и растакање државе (Еулекс & статус Војводине), без иоле већих протеста и немира. Но, иако се на површини ништа драматично не дешава, у дубљим слојевима „колективне свести” осећају се драматичне промене, пре свега у паду поверења у институције система, али и у постојеће политичке лидере.

Српски нихилисти и таблоидна политика

Ове године смо преживели труматично проглашење косовске независности које је нашу политичку елиту затекло неспремном или у горем случају у дефетизму и отвореној колаборацији са онима који нам одузимају део територије. Избори и постизборне „радње” протекле су у мутним играма, које су, очигледно, као у некој представи одигране по већ написаном сценарију, те смо добили владу какву смо добили. Но, неиспуњена велика обећања евродемагога, изневерена очекивања грађана, а уз то и нека непријатна изненађења (Косово, Војводина и финансијска криза) слабе ионако ниско поверење грађана. Отворени сукоби у влади око енергетског споразума који је Србији стратешки битан, али за то неке лобисте конкурентских компанија није брига, додатно је ослабило рејтинг постојеће владајуће коалиције. Кад се томе дода и слаб премијер који нема харизму, који се није успео наметнути ни влади, ни својим страначким колегама, а камоли „неком Динкићу”. Ако се формира влада, а да при томе буде очигледно да су, пре свега, у питању лични и страначки интереси, онда не можемо очекивати велико поверење ни у скупштину, ни у владу, дакле, нити у државне, али ни у политичке институције.

Други елемент у причи о губитку вере у институције јесу кампање против институција које воде одређени политички центри и медији. Пример тога је како рецимо Б92 и Пешчаник негативно идеолошки третирају цркву и традицију. Ту се може говорити и о кампањи која има за циљ да смањи рејтинг и углед ове институције у нашем друштву. Они којима су пуна уста говора мржње често њему подлежу говорећи о цркви и традицији, против којих воде систематске, вишегодишње кампање. Поред тог свесног „антицрквеног агитпропа“, који, као да сврху свог постојања види у тој „борби“, постоји и сензационалистичко новинарство, које настоји да диже тираж преувеличавањем или извртањем „истина“. Кад се на то дода и незнање о специфичностима и начину функционисања ове хијерархијске институције, онда схватамо колико је домаћа медијска сфера у лошој ситуацији. Но, и поред свега, црква је институција која и даље ужива изузетно висок ниво поверења и популарности у Србији.

Различити медији су водили или се прикључивали кампањама против одређених институција из често различитих мотиве (политички, идеолошки, финансијске, раст тиража). Некада су преко медија различити лобији водили негативне кампање против институција, а неретко и са подршком из иностранства, а и унутрашњи сукоби у неким институцијама одвијају се преко медија, што све укупно води урушавању поверења. Као сада, на пример, што се у медијима води борба око војске. Што се саме војске тиче, она је реформама прилично ослабљена, те људи немају поверења да ће их војник који је служио у обданишту или старачком дому одбранити. Такође, војска је сада малобројнија и слабија него раније. Отворени медијски сукоб генерала и министра одбране, какав се не може срести у цивилизованом свету, срозава ионако низак рејтинг војске. Слични сукоби у влади доводе до пада њеног ауторитета у јавности. Генерално, пад поверења у институције је последица пада поверења у систем, у демократију. Људи више не схватају смисао демократије ако се она своди на партијска препуцавања и интересе.

Пред нашим очима се троше последњи остаци ауторитета политичара, медија, али што је вероватно важније, потрошиле су се готово све идеолошке приче. Потрошена је прича о демократији, о реформама, па и она о евроинтеграцијама. Пропале реформе и велика надолазећа криза су обесмислиле причу о модернизацији и позитивним ефектима тржишног принципа. Тржиште је већ сада један од порушених идола (пост)модерног пантеона које је имало идеолошки ауторитет. Исто тако и мит о Европи као земљи „Дембелији“ копни, те слаби њена привлачна моћ, иако још делује у недостатку артикулисане алтернативе. Дубока криза вредности и неповерење у институције система су структурални проблеми који једно друштво могу да оштете горе од изгубљених ратова и економских криза. Колико је битно поверење у институције нарочито се показује битним у моментима криза и већих изазова. Тако ће, нажалост, тек наступајућа глобална финансијска и економска криза показати у огољеном виду у којој је мери наша влада системски неефикасна и колико робује старим идеолошким причама. А самим тим и колико је поверење грађана у владу и државу од виталне важности у тешким временима.

Glasajte u drugom krugu da „Djavolja varos“ uđe u finale

—– Original Message —–

Sent: Friday, January 16, 2009 2:47 PM
Subject: Glasajte da „Djavolja varos“ postane jedno od 7 svetskih cuda prirode
Postovani,
Zahvaljujuci Vama i Vasim glasovima, „Djavolja varos“ vodi uspesnu kampanju u kandidaturi za „7 svetskih cuda prirode“. Nakon prve faza glasanja koja je zavrsena 31.12.2008, „Djavolja varos“ se nalazila na 11. mestu u svetu i sve vreme je bila prva u Evropi.

Glasajte u drugom krugu da „Djavolja varos“ uđe u finale

Druga faza glasanja u kojoj jedna zemlja moze imati samo jednog kandidata trajace do 7. jula 2009. godine i svi oni koji su glasalu u prvom krugu imaju pravo ponovo da glasaju sa svojih mejlova. Ukoliko niste glasali u prvom krugu, potrebno je da izdvojite samo par minuta svog vremena i glasate da ovaj impozantni prirodni fenomen postane priznato svetsko cudo prirode.

Spisak finalista bice objavljen 21. jula 2009.

Detaljne informacije o glasanju nalaze se na sajtu www.djavoljavaros.com

Ministarstvo za dijasporu Vas poziva da prosledite ovu poruku svim svojim prijateljima kako bismo citavom svetu zajednicki predstavili jedinstveni spomenik prirode iz Srbije.