Коментари читалаца Видовдана

Коментари читалаца Видовдана

име пошиљаоца Душан

Опростите драга браћо и сестре у Христу.Не стижем да будем присутан често
међу вама јер,искрено,радије бежим у разговор са Господом.
Неко је некад рекао, а народ прихватио као пословицу:
„Дуги разговори кваре пријатељство.“
Бојим се да не повредим некога али ћу ипак рећи:
-Бог није бирао нас Србе,него смо ми Срби „тражили свога Бога“.
Трудите се и даље,да нам на сваки начин отворите очи,а Господ ће сваком дати
колико му треба.
Можда би требало више духовних тема бити,али ви му дођете као школа за
„пачиће мале“.Али пазите и чиме ћете задојити Стадо ових малих.
Не знам колико имате слободе у уређивању али,нема јаке нације без чврсте
вере.Ваши текстови су јаки као храна а неки их прогутају,немајући кад да их
сажваћу.А онда мешају ревност са глађу.А кад би им неко рекао,да им се нуди
отров неби нико јео,иако није.
Будите и даље расадник добра овој Србији,јер она нас никад није издала а ми
смо њу хиљаду пута.
Тако ће и вас кудити и хвалити,али Једини Господ Бог Исус Христос, нек вам
да снаге, да издржите нас грешне пед Њим.
Збогом.У сусрет и у Славу Рождества Христова.
Душан

име пошиљаоца Биљана Дакић

Mir Boziji! Srecni Bozicni praznici svima na forumu Vidovdan! Sve najbolje u Novoj godini.

име пошиљаоца Дуле Деспић

Hvala.Neka vas Gospod Bog cuva i bude uvek svama.
Dusan

Ime pošiljaoca: Nadja Tesich
Email pošiljaoca:

Poruka:

Jos uvek ima ljudi kod nas koji veruju u Holivudski san koji nikad nije postajao.Ljudi kod nas ne znaju stravicnu istoriju ove zemlje. Treba da nauce. I sta je bilo sa Indijancima i Crncima i sa radnickim pokretima itd itd. Sad je gore mozda kao nikad ranije. Fabike odlaze,ljudi ne rade. Mali procenat drzi sve bogatstvo. Pedeset pet miliona u SAD nema zdrvstveno osiguranje. Deca dolaze na univerzitet i ne znaju nista – ni svoju istoriju, niti drugu. Jedva citaju. Bila sam profesor,znam.
Na televiziji–ratni filmovi i filmovi tridesetih godina o depresiji. Ili ubistva itd. Na ulici blizu mene covek spava na cimentu i prodaje neke knjige za hranu. Bio je vojnik nekad u Vijetnamu. Nije jedini. Ja mu dam sto mogu. Ostajem Srpkinja i bol drugih me boli.


Mislila sam celo ovo vreme da je sva strahotaa dosla od drugih.Dosta jeste.Ali smo i mi krivi. Ko je promenio ulice, mi smo. Izbrisali istoriju herojske borbe protiv fasizma. Sta fali Savi Kovacevicu,kao i mladim iz Uzica koji su umrli u radnickom bataljonu? Bili smo poznati sirom Evrope zbog nase herojske borbe i sami: svaki kelner u Parizu je znao o nama i divio se. Ulice Pariza imaju i francusku revoluciju i Komunu i jednu koja se zove Leningrad. U malim gradovima imaju ulice boraca protiv fasizma jos uvek. Nije ih bilo puno kao kod nas. Ali postuju njihova imena. A mi? Ko je promenio ulice, nije Amerika nego nasi. To je neka vrsta mazohizma.ili nesigurnosti. Ako ne postujete nesto veliko po cemu su vas svi znali—kako ocekivaati postovalje od nih? Zar su Americka imena bolja na ulicam Beorada? Ja se stidim moje zemlje kakva je postala.

Niko nije mislio na zemlju. Mislili ste na slave i vencanja gde se dosta jede, i na odmore, gde itd . Sad imate kolonizaciju i okupaciju. Niko vas nece osloboditi osim vas samih. Ili,ste vec navikli da zivite kao pod Otomanskom. Cini mi se.

Ako ljudi ne zele ovo sto imaju i ako su neyadovoljni postojocem situacijom – treba da se organizauji i da promene ali oni misle samo o moru. iLi slicno. Postali smo bedni. To sam videla sad a ja dolazim svake godine. Kao da smo izgubili i duh i inteligenciju i moral i hrabrost i cekamo da neko dodje da nam pomogne. Niko nece doci. Moramo se sami boriti za slobodu ili izabrati kolonizaciju.

Ne podnosim to kao na pijaci–„sta je ko rekao u parlamentu itd‘ to su samo reci.


Danas bacam papire.Isuvise.Primecujem jedan od jedinih nezavisnih novina.Zove se,’Vasington dobija novu koloniju na Balkanu“.Radi se o nama. Moja pitanja su – dali ljudi zele da zive u koloniji? Sta to znaci? Ko je ikad bio sretan u koloniji? Da li su ljudi izgubili svest da smo mi bili jedna herojska zemlja? Neki jos nisu, ja nisam.


Dali ljudi misle na zemlju uopste jer ako ne misle bice kao Filipini gde ljudi vise ne govore svoj jezik. A deca?Otice van zemlje cim mogu kao i svi kolonizovani. Ko ce raditi na zemlji, od cega cete se hraniti? Ko ce brinuti o roditeljima kad su sami stari? Ovde, niko ne brine o nikom. Druzenja nema. Zasto ljudi kupuju krpice i kad nemaju? Jer su vam isprali mozak jer je kupovina samo zamena za vece – za svest, za pravo prijateljstvo, zamena za radost i srecu. Nista ne kupujem osim hrane i najpotrebnijeg kao sijalice. Vi morate misliti i ne samo to organizovati i raditi. Ako vam Srbija ista znaci, kao i vasa deca i roditelji i proslost. Sve ostaje na vama.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: