Docek Srpske Nove Godine u utorak 13. januara

Docek Srpske Nove Godine u utorak 13. januara od 20 casova u Svetosavskom centru u Hanoveru. Srpska vecera ( prasici i jaganjci sa raznja, pite, sarme, pasulj prebranac i druge djakonije ) odlicna zabava uz muziku ansambla „Duleta Jovanovica“ iz Berlina za 25,- € ( deca 12,50 € a omladina od 23 c. 12,50 € ). Rezervacije Emailom, telefonom ili licno kod o. Milana Pejica

Emai: SOKGHann@aol.com , Tel.: 0173 2320992 i 0511 3941 924

Poštovanim prijateljima Glasa Dijaspore

Postovani čitaoci Glasa Dijaspore, javljam vam se u vezi jedne molbe, zovem se Damnjanovic Danijel imam 39-god., zivim sas suprugom i dvoje dece, sinom od 5-god. i cerkom od 2,5-god., trenutno zivimo u Indjiji a inace smo raseljena lica sa Kosova, zivimo veoma tesko jedva sastavljamo kraj sa krajem , ja radim s vremena na vreme tacnije onda kada ima posla a ima ga sve manje i manje, pa bih vas zamolio da mi pomognete, u pronalazenju dobrotvora koji bi mi pomogli da zapocnem sopstveni posao, a taj posao bi se sasatojao od izrada ikona i suvenira.Za taj posao nisu potrebna neka velika materijalna sredstva negde oko 450e ali ja ta sredstva nemam, zivim privatno placam stan 200e + komunalije pa bih zamolio ljude dobre volje da mi pomognu, a dobrih ljudi jos ima posto sam i ovaj kompjuter dobio od takvih ljudi.
Unapred zahvalan Danijel Damnjanovic
blok-63 15/1 22320 Indjija
tel:022/561/007

БОЖИЋ МЕТОХИЈСКЕ ТИШИНЕ

Suvi do  002

БОЖИЋ МЕТОХИЈСКЕ ТИШИНЕ

Бадње вече 2009. љета Господњег. Низ пусту равницу Космета спустила се хладноћа и туга. Смрзнуту земљу прекрио снег и тишина. Само по кад кад ветар зањише гране шуме па оне разбацају сенке по залеђеној земљи као да се цео један народ раширио по белилу и као да се креће у дугачким литијама према цркви која се срушена и тамна црнином згаришта пробија кроз белину снега који је звери сакрио трагове. У шуми се чује ретко завијање вукова и тихи штропот људских корака, па онда опет завлада тишина. Метохију прекрила магла па се на час чини да ће из ње изјурити војска коњаника у сјајним оклопима и исуканим мачевима пресећи време које је ноћи силно раздужило да су се дани претворили у тек кратак стручак светлости. Кроз снег шкрипе људски кораци и дахтање одбија ретке пахуљице које вијоре кроз ноћ. Човек умотан у дугачки капут и са подигнутим реверима на тренутак изађе из шуме а онда се опет изгуби у сенку. Иза њега остаје шума уоквирена у тешку таму из које у даљини, трепери једно мало и шкиљаво светло. Хода тихо и опрезно. Креће се само себи познатим путем између рушевина покривених снегом. Застаје крај срушеног и изломљеног гробља. Немо се крсти. Мраморне излупане плоче на гробницама провирују кроз снег па му личе на широм отворена врата неке куће кроз које су домаћини изашли и отишли неком новом пребивалишту остављајући оно пређашње празно и мистично. Час гледа у мрачно и изломљено гробље са поотвараним гробницама, час ка звезданом небу па се крсти и осмехује.

Воскресеније.- Шапуће и пажљиво креће даље. – Мислили сте да ће те нас сатрати, убити, уништити. Да ће те нам кости разбацати и тако укинути. Избрисати. Е па варате се. Што нас више мучите и сатирете ми се више уписујемо у књигу живих на небу и више и јаче саборујемо у славу Бога.- Шапуће и стиска чесницу испод капута.

– Ви сте мислили да ће те нам рушећи цркве и манастире, паливши нам куће и огњушта, срушили и Бога и успоставили вашег шејтана? О како сте у лажи настали тако у њој, живите и надате се. Наше душе нисте срушили и спалили јер наше душе нису земљане као ваше. Оне су небеске и ни једним злоделом ни једном паљевином ни раном ви наше душе не можете дохватити.-

Из војног логора крај којега се прикрада, чује се звецкање метала и шкрипа на коју, се он скрива у дугачком капуту и нестаје у сенци дрвета па чак и дахтање зауставља хукћући испод ревера капута.

Ето и ваши су се помагачи жицама оградили и наоружали у страху. Од кога? Од вас нису јер су вама благослова донели да нас палите и прогањате. Од нас? Па ми смо толико мали да ни да хоћемо не можемо им зверство учинити. Па кога се онда боје на светој Метохији? Од кога се наоружавају и стражаре. Од кога се скривају по бункерима између врећа песка и жице? Од Бога, исто као и ви. И колико год вам благослова давали да нам рушите богомоље и манастире, куће и села, више се и страхом наоружавају. Свесни су да небо зна за трговину начињену са вама. Трговину нашим телима и нашим органима које сте нем чупали и вадили. Да. Можда није видео човек то черечење али видео је СУДИЈА и тога вас је спопао страх. Знају, као што знате и ви да нам рушећи цркве и манастире подижете нове на небесима. Новије и још величанственије у којима наша браћа и сестре изгинули од ваше паганске руке већ саборују у име Христоса који је наш једини месија и исцелитељ. Ој јадници слепи колико су ваше науке плитке када још нисте сазнали да сте нас сваки пут разапете уз Христоса свезали за Њега и да вам Он долази са платом.-

Тек када се шкрипа смирила хода даље. Хода све пажљивије и опрезније. Провлачи се испод срушеног зида и нагорелих греда. Провлачи се испод војне бодљикаве жице и накривљених лунета и пиластара па кроз срушене бифоре улази у црквени храм разрушен и сагорео. Стоји у пола грађевине кроз чија изгорела и срушена окна светлуцају звезде. Стоји и подиже главу ка небу цркве које су срушили вандали и успоставили светлуцаво небо свемира директно у храму, не знајући да су рушилачким бесом и вандализмом помогли једном народу да лађу свога спасења уплови у луку небеса и спаса. Човек стоји подигнуте главе и изговара тиху молитву док му се у зеницама мешају сузе са ретким ситним пахуљицама. Тек неке се речи искраду кроз уздах док оне друге које шапће ковитлају кроз искрице пахуљица и буше рупе кроз зиму попут трубе кроз коју човек хучи своју бол кроз срушено небо храма.

Боже свесилни, који седиш на престолу вечне славе, који си невидљив а све видиш, и нечујан а све чујеш, с анђелима Ти се поклањам и са свецима молим: не одбаци створење твоје због греха, но опрости, помилуј и спаси.-

Његов глас ковитла срушеним храмом. Удара у зидове црне од чађи и одбија комаде малтера са којих светлуцају фрагменти уништених фресака. Иза срушених ахеиропита подиже се танак стубић дима и човек подиже главу. Осећа мирис паљевине али и мирис тамјана и удише дубоко у плућа. Она бол коју је унео у храм преплавља га и свакога тренутка прети да га савлада и сруши. Седа на једну изваљену колонету и вади из груди чесницу умотану у салвету:

Ја ти Господе немам са киме преломити ову чесницу. Немам са киме унети ни бадњак у кућу ни положајника дочекати. Немам Љубави моја са киме ни Рождетство запевати ни молитву исказати. Остао сам сам у срушеном и пустом селу, па ко велим да дођем овде у храм свети и са Тобом преломим чесницу и са Тобом Рождетство теби отпевам. Са Тобом би ето у Твојој срушеној кући бадњак прославио. Јер веруј ми још ми је горе у кући где ме са зидова гледају слике деце моје што по свету лутају и траже свој смисао и што ме са зида гледају слике родитеља што пресече мука и прогон, па се Теби упутише прије времена да траже утеху и спас.-

У дно једнога зида он угледа улубљен и затрпан лахан, па га подигне и обриса рубом кошуље. Из џепа извади политру вина па полако наспе у онај улубљени лехан и стави на салвету која истога часа поче светлети као царска трпеза. У срушеном чираку, пронађе комад догореле свеће па и њега упали и крстом се осени:

– Ако су греси наши велики, милост је Твоја већа; опрости и спаси нас. Погледај милостиво на страдалну мајку, на сироту удовицу, на децу њену и све сроднике, и не допусти да страдање њихово премаши снагу њихову. Услиши Господе и молитве свих сиротих мајки, које само у тебе гледају и од Тебе помоћ очекују; једини заштитниче и утешитељу малих и остављених.-

Онај стуб дима изџикљао из рушевине и згаришта подиже се још више. И искре почеше из њега изницати према срушеном небу цркве и према спуштемом небу неба.

Свети Саво, оче наш и молитвениче пред Господом, благослови твој српски народ и избави из невоље све српске страдалнике. Боже помози и спаси. Амин.-

Изговори човек и зачуђено погледа. Из онога стуба дима изникну силуета монаха са кандилом у руци. Риза му бејаше дуга и исцепана са сто педесет крвавих рана на себи. Стајао је висок и колосалан. Ноге му бејаше на земљи а глава промакнута између лунета у звезданом небу. Срушену богомољу испуни његов глас:

Устани, мили мој.- Речи узбунише ветар и звезде уздрхташе од његове силине.

Знам ја, верни мој колико је тешка наша судбина заломљена између чељусти двију звери. Знам јер сам и сам искусио ту бесомученост. Али и сам спаљен знам да колико год нас више рушили и спаљивали ми се више и снажније уз Бога везујемо и више и богомилије уз веру прихваћамо. Ето на мени је цело тело од рана, од срушених и спаљених храмова српских, вере којој сам и сам калем био и остао. Знам да те боле самоће и збегови. Што хероји по робијама и сиротињству муку мучи а поган слави себе и аждаху. Видим ја и прогнане како комада хлеба траже и како се испред њихових руку врата затварају. Видим како се родитељи скривају од деце и јецају молитве. Знам да дозивате своје нестале, силоване, убијене, поклане. Чујем им имена овде на небесима. Хуче као слапови по царству небеском ваше сузе. Мили мој роде. Свака суза за њих је једно свето више на небу. Свака свећа за њих је једно више кандило на небу. Свака ноћ у молитви на земљи, једно је веће сведаније на небу. Свака ваша рана једна је више степеница у Царство небеско. Добро погледај Космет и видећеш. У гробовима не леже жртве него их џелати испустише у небо а душе своје у земљу и муљ настанише па тамо ричу и урлају од бесомучеништва. Још само мало. Још колико мало и доћи ће на земљу сатирач. Доћи ће суд и Судија да суди и живима и мртвима. Али до тада звер ће напасти звер и кидаће месо и утробу једна другој.. и свуда ће бити погром и рат.. И свуда ће мртви лежати мртви. Ево већ почињу пљачке и терори. Ратови и паљевине. Силовање и обиље блуда. Али почињу и поплаве и кише, вулкани и врелине. Почиње и природа да најављује крај зверству и зверињу, а Бог почиње да пере земљу од нечастивог и да му сатире траг. Многи ће народи уништити себе сами и са звери се смакнути у ад. Вас? Вас који верујете и љубите Бога, као што рече Свето писмо звер неће моћи ни дотаћи. Ви, племе моје освећено који сте крвљу плаћени на небу звер ће обићи јер ће само у звери сличној себи пронаћи храну и жртву.. Вас и спаљене и побијене узеће живе Бог у своју нову Цркву . –

Човек паде на земљу и виде на трен лик Светога Саве како закриљује тело пуно рана и како из сваке ране провирује по једна срушена богомоља па јекне од бола.

У срушена врата удари силна светлост и прах снега се подиже а са срушеног звоника зазвони стотине звона. Човек подигне главу и виде да кроз она врата пуна светлости улази малени куштрави дечак у белој одећи. Виде га како корача по храму и подиже иконе па их целива и слаже по нагорелим зидовима. Виде како се иконе археиропите и како из њих у храм блеснуше ликови живих светитеља. Виде и мноштво народа како долази у храм и како са неба нахрупи сијасет светлости, и како се исправише чираци и засијаше кандила. Виде и богомоље по Метохији срушене и спаљене како засијаше светлом и како из њих широм Космета потече из хиљаде грла: Рождетство твоје Христе Боже наш..

Обузе га силна радост и срећа. Дуго је ломио своју чесницу и делио сав озарен и срећан. Дуго се чуло појаније и молитва а онда човек коначно ухвати даха и јекне: Христос се роди. Хиљаде гласова натиснутих људи у храму над којим се измешало небо са земљом и у којем су светлели живи светитељи са фрески цркве и фреске неба, одјекне: Воистину се роди.

Иза војне бодљикаве жице, зарежаше две звери. Она, наоружана и моћна са подозрењем и страхом погледа у излегло чедо своје.

На Божић љета Господњег 2009.

Раб Божији Борис С Стапарац

KO JE VELJKO MILKOVIĆ

Ko je Veljko Milković?
Velljko Milković je poreklom iz Subotice, grada iz kojeg slušajno potičem i ja odnosno urednik Glasa Dijaspore ali to je samo mala sporedna stvar koja liči na mali kuriozitet. O glavnoj stvari, genijalnom pronalazaču biće tek reči:
O VELJKU MILKOVIĆU
– zvanična biografija –

Njegova geometrija bila je toliko iznad njegovog vremena da su je samo nekoliko ljudi u državi razumeli. To će se desiti i Njutnu; to će se desiti svim velikim ljudima. Treba da njihovo stoljeće trči za njima da bi ih dostiglo. – Ser Tomas o Rene Dekartu 1765. godine

Veljko Milković rođen je 1949. godine u Subotici (Srbija) i od 1952. godine živi u Novom Sadu (Srbija) gde se školovao i studirao istoriju. Pored zanimanja za prošlost, bavi se istraživanjem, pronalazaštvom, inovacijama, izučavanjem istorije pronalazaka, futurističkim projektima, pisanjem, itd. Poseduje oko 110 pronalazaka, od toga 36 objavljenih pronalazaka od kojih su neki u višegodišnjoj primeni i u ovom momentu poseduje 23 odobrena patenata. Napisao je 12 knjiga koje su prevedene na više svetskih jezika i na osnovu kojih je do sada snimljeno nekoliko igrano-dokumentarnih filmova. Na osnovu njegov rada, istraživanja i knjiga koje napisao, urađeno je više naučnih radova kao i seminarskih, diplomskih i magistarskih radova. Takođe za svoj višedecenijski rad dobio je brojna priznanja u zemlji i inostranstvu između ostalog i dva zvanja akademika 2006. godine. Dvostepeni mehanički oscilator – pronalazak Veljka Milkovića – ujedno je 2006. godine proglašen i za jednu od 100 najboljih energetskih tehnologija u svetu od strane New Energy Congress (SAD).

Idejni je tvorac samogrejne ekološke kuće i većeg broja ekoloških inovacija koje se nalaze u višegodisnjoj primeni. Po njegovim nacrtima izgrađeno je više takvih ekoloških kuća u Novom Sadu, Somboru, Zaječaru, Ljigu… Učestvovao je na 30-ak naučnih skupova iz oblasti energetike i ekologije, a takođe je sudelovao u više naučno-istraživačkih projekata.

Predsednik je Sekcije za ekološke inovacije i idejni tvorac „Izložbe ekoloških inovacija“, pri Društvu VRELO iz Novog Sada i član je Društva za popularizaciju nauke – Novi Sad kao i osnivač i član Udruženja naučnih istraživača iz Novog Sada. 2006. godine postaje počasni član Ars akademie iz Novog Sada.

Kao pronalazač nagrađivan u zemlji i inostranstvu, a između ostalog, 2002. godine za izuzetan doprinos i inovacije u oblasti ekologije i energetike primio je „Novembarsku povelju grada Novog Sada“ kao i 2002. godine zlatnu medalju Novosadskog sajma za pronalazak – ručnu pumpu za vodu s klatnom. Od 2006. godine postaje akademik Srpske akademije inovacionih nauka iz Beograda u svojstvu dopisnog člana, a iste godine i akademik pri Akademiji izumitelja Srbije – SAIN iz Beograda u svojstvu redovnog člana.

Veliki je poznavalac Petrovaradinske tvrđave; sve od 1960. godine intezivno je istražuje, a 1965. godine uspeva da dešifruje znake za orijentaciju na raskršćima i time otkriva pravilnosti u podzemnom lavirintu kroz „strelaste“, „Y“ i „čekic T“ raskrsnice. Takvim pristupom uspeva u bržem i bezbednijem pretraživanju dubokog, 20 km dugog podzemlja utvrđenog Petrovaradina.

Građevinski i ekološki projekti inspirisani Petrovaradinskom tvrđavom nalaze se u primeni: Samogrejna ekoloska kuća, Gljivarnik, staklenik i plastenik sa reflektujućim površinama (sagrađen je gljivarnik za uzgoj bukovače kod Čeneja i Petrovaradina) i Projekat „Šume za proizvodnju hrane – zamena za njive“ (koje su u primeni na više parcela u Vojvodini).

Takođe od ostalih pronalazaka i patenata, u primeni se nalazi i Serija univerzalnih alata, Autonomni punjač akumulatora (izvlači elektricitet iz odbačenih baterija i puni akumulatorske baterije), Ručna pumpa za vodu sa klatnom i Medicinsko pomagalo – Daska za hemoroide.

Od 1975. godine bibliotekar Srećko Drk iz Petrovaradina angažuje ga kao vodiča za manje poznate delove utvrđenja – posebno za podzemne vojne galerije.

Muzej grada Novog Sada 1977. godine dodeljuje mu zahvalnicu za „Svesrdnu saradnju na proučavanju Petrovaradinske tvrđave“.

Krajem sedamdesetih, kao član naučno-tehničke redakcije, pri Kulturnom centru Novog Sada organizovao i vodio zapažene tribine o arheologiji i Petrovaradinskoj tvrđavi, uz učešće akademika prof. dr Bogdana Bruknera i prof. Milana Vranića.

Ideja o savremenim zemunicama kao novim načinima stanovanja daje mu elan da do kraja sedamdesetih godina održi intezitet istraživanja podzemnih galerija.

Godine 1983. pri Biblioteci „Vladimir Nazor“ iz Petrovaradina, Srećko Drk i Veljko Milković osnivaju „Klub prijatelja Petrovaradinske tvrđave“.

Godine 1997. najavljuje knjigu „Misterije Petrovaradinske tvrđave“, koja je „zaživela“ u vidu feljtona, skripte i knjige. Tako je po prvi put „popunjena praznina“ u dosadašnjoj literaturi o Petrovaradinskoj tvrđavi koja se podzemljem neznatno bavila. Zanimljivo je da su mnogi novinari i autori poput Živka Markovića, istoričara, tvrdili da podzemne vojne galerije predstavljaju najveću atrakciju Petrovaradina.

Kroz brojna predavanja i izlete upozoravao na opasnosti, ali i veliki turistički potencijal Petrovaradina, Fruške Gore, Srema i srednjeg Podunavlja.

Najavio je kapitalna arheološka otkrića iz paleolita na Petrovaradinskoj tvrđavi kao i u Srednjem podunavlju tokom javnih nastupa, dok su iskusni arheolozi izjavili kako se o tome „nije moglo ni sanjati“, te da je bilo „apsolutno nenadano“…

A dogodilo se i potvrdilo – kroz najnovija arheološka otkrića iz Paleolita. Na brojnim javnim nastupima, tvrdio je da je Srednje podunavlje kolevka praistorije sto se potvrdilo i kroz nedavna arheološka otkrića evropskih naučnika. Takođe poseduje jedinstvenu i neobičnu arheološku zbirku, a uz to, prikupio je brojne minerale i fosile Podunavlja kao i ostatke prethodne civilizacije.

U svom istraživačkom radu bavio se intenzivno izučavanjem pojave gravitacije kao i usavršavanjem antigravitacionih eksperimenata i s tim u vezi antigravitacionih pogonskih uređaja.

Poslednjih godina, bavi se istraživanjem jednostepenih i dvostepenih mehaničkih oscilacija koje predstavljaju novi izvor široko primenjive i ekološki čiste energije i samo na bazi toga poseduje 22 odobrena patenata. Svoje polje rada usmerio je na istraživanje i praktično iskorišćenje potencijala dvostepenih oscilacija i s tim u vezi novog izvora energije na bazi inercijalnih sila i gravitacionog potencijala.

Između ostalog, pored otkrića novih mehaničkih efekata, uspeo je u svojim eksperimentima da dobije 12 puta više izlazne energije od uložene i u poslednjih 10 godina niko nije argumentovano osporio ova Milkovićeva merenja i istraživanje. Takvim dostignućima Veljko Milković utro je put novim izazovima u fizici u 21. veku što bi moglo da predstavlja početak nove velike naučne revolucije.

Poseduje brojne prototipe i modele kao i ideje za razne visoko efikasne uređaje i mašine. Tokom poslednjih godina dobio je brojna pozitivna ekspertska mišljenja, analize, proračune i merenja vezano za svoje istraživanje od strane stranih i domaćih naučnika, fizičara, profesora, akademika, inžinjera, istraživača itd. Sve više se potvrđuje da se na bazi Milkovićevih pronalazaka može proizvoditi veliki broj praktičnih uređaja i time stvoriti niz novih izvoznih proizvoda koji itekako mogu popraviti celokupnu privrednu situaciju i time poboljšati opšte društveno stanje.

Dvostepeni mehanički oscilator – pronalazak Veljka Milkovića – ujedno je proglašen i za jednu od 100 najboljih energetskih tehnologija u svetu od strane New Energy Congress 2006. godine.

Do sada je objavio sledeće knjige:

•  „Solarne zemunice – dom budućnosti“ (1983.),

•  „Ekološke kuće“ (1991. – štampano u četiri neizmenjena izdanja),

•  „Šume za proizvodnju hrane“ (1992. – prevedeno na esperanto iste godine),

•  „Ka antigravitaciji – kompaktna vozila“ (1994.),

•  „Antigravitacioni motor“ (1996. – sa uporednim prevodom na engleski jezik),

•  „Perpetuum mobile“ (2001.),

•  „Petrovaradin kroz legendu i stvarnost“ (2001.),

•  „Petrovaradin i Srem – misterija prošlosti“ (2003.),

•  „Svet misterija – novi pogledi“ (2004.),

•  „Petrovaradinska tvrđava – podzemlje i nadzemlje“ (2005.),

•  „Novi turistički potencijali“ (2006.) i

•  „Petrovaradinska tvrđava – kosmički lavirint otkrića“ (2007.).

Pored toga objavio je i zapažene feljtone i skripte:

•  „Niskoenergetski život“ (1996.),

•  „Energetski potencijal rečnog zaliva“ (1996.),

•  „Prethodna civilizacija“ (1999.),

•  „Misterije Petrovaradinske tvrđave“ (1999.),

•  „Petrovaradinska tvrđava između legende i stvarnosti“ (1999.) i

•  „Nestale civilizacije“ (2000.).

Na osnovu knjiga koje je napisao do sada je snimljeno nekoliko igrano-dokumentarnih filmova pored brojnih TV i radio priloga kao i novinskih intervjua posvećenih istraživanjima i pronalascima opisanih u njegovim publikacijama.

Knjige Veljka Milkovića prevedene su i na više svetskih jezika (engleski, italijanski, esperanto).

Italijansko udruženje „A.S.S.E. – Associazione Studiosi Scienze Eterodosse“ (http://asse.altervista.org) i izdavač časopisa „Altra Scienzaprevelo je na italijanski jezik knjigu Veljka Milkovića „Anti-gravitacioni motor“ i izdalo je u ebook formatu u januaru 2007. godine.

Knjige su mu prihvaćene pored domaćih i od stranih renomiranih biblioteka, između ostalog i od Kongresne biblioteke u Vašingtonu, a njegove publikacije mogu se naći i u Britanskoj biblioteci u Londonu, kao i u Moskovskoj i Aleksandrijskoj biblioteci. Takođe, njegove publikacije citirane su od strane raznih internet enciklopedija i drugih izvora podataka.

Pronašao je i rešenje kako ublažiti problem „ugroženog pronalazača“ kome preti likvidacija – pa treba da objavi tajnu. Upravo to, Veljko Milković i čini kroz objavljivanje svojih knjiga i publikacija.

MISAO DANA – KO SU PROEVROPSKI IDIOTI?

Ko su proevropski idijoti?

Ima ih dve vrste;

prvi su zlonamerni, koji prodaju maglu za gas da bi se na njoj grejalo a  drugi su dobronamerni,  oni koji im u to veruju!

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Panorama – Italijanski magacin o žrtvama na Kosovu za vreme bombardovanja. Izjava tada operativnog Generala

Italian Magazine Panorama

[http://www.blic.rs/society.php?id=3605]
Rome – Mauro Del Vecchio, former General of Italian Army who led the unit of 7,000 soldiers that entered Kosovo in June of 1999 after end of NATO air strikes on Serbia told Italian ‘Panorama’ weekly that during the first three weeks of the mandate ‘reports on the found bodies of killed Serbs and Romas arrived on his table each morning’, but that was a taboo topic they were not allowed to speak about with journalists.

‘The killing continued later but not so frequently. Those that have not fled Kosovo were under permanent risk to be killed or raped. Deserted Serbian houses were leveled to the ground or set on fire. Albanians were attacking the churches and monasteries, too. Their goal was to erase every trace of the Serbian presence in Kosovo’, Del Vecchio said……

(Excerpt) Read more at blic.rs

SerbBlog: Also, for those of you who can read Italian, here is a copy of the original article & del Vecchio interview in Italy’s Panorama Magazine, in PDF form

Samogrejna ekoloska kuca

Samogrejna ekoloska kuca

http://www.veljkomilkovic.com/EkoKuca2.htm

U nadi da cete o ovome izvestiti i Vase citaoce i posetioce, srdacno Vas pozdravljam.

S postovanjem,

Alen Panjkovic

Obavestenje čitaocima čitaoca Glasa Dijaspore

Poštovani čitaoci,

u cilju da novim informacijama obradujete Vase citaoce zeleo bih da Vam preporucim i skrenem paznju na jedan pronalazak koji je svojom ultra efikasnoscu uzbudio naucni svet sirom planete.
Naime, zelja mi je da Vas obavestim o velikim dostignucima srpskog pronalaska Dvostepenog Mehanickog Oscilatora akademika Veljka Milkovica (www.veljkomilkovic.com) – pronalaska koji je izazvao veliku paznju sirom sveta i koji je proglasen 2006. godine za jedno od 100 najboljih energetskih tehnologija u svetu.
U prilogu u MS Word formatu mozete pronaci clanak „Mehanicko Cudo u Teksasu“ o ovome, cije slike i tekst se slobodno mogu preuzeti i objaviti u Vasem glasilu.
Takodje zeleo bih da Vam skrenem paznju i na ove jednostavne, ali po misljenju mnogih sjajne pronalaske:

Rucna pumpa za vodu s klatnom

http://www.veljkomilkovic.com/rucnaPumpa.htm

Daska za hemoroide – medicinsko pomagalo

http://www.veljkomilkovic.com/Daska_za_hemoroide.htm

http://www.pileseat.com/

U nadi da cete o ovome izvestiti i Vase citaoce i posetioce, srdacno Vas pozdravljam.

Sve najbolje i Srecna Nova godina.

Alen Panjkovic

MEHANIČKO ČUDO U TEKSASU

Amerikanci konstruisali super efikasnu mašinu po patentu srpskog pronalazača Veljka Milkovića

Da srpska nauka ima šta da izvozi u svet pokazuje se i na primeru Dvostepenog mehaničkog oscilatora, pronalasku novosadskog izumitelja i istraživača akademika Veljka Milkovića, koji pobudio pažnju naučnika i javnosti širom sveta.

– Novi Zeland, Australija, Kina, Indija, Rusija, Ukrajina, Južna Afrika Francuska, Italija, Nemačka, Velika Britanija, Finska, Slovenija, Argentina, Meksiko, Amerika, Kanada itd. – nabraja Milković zemlje u kojima se vrše

Veljko Milković

ozbiljna ispitivanja ovog pronalska.

– Nastao je „Svetski istraživački pokret za čistu energiju“ sa centralom u Novom Sadu, jer je odavde sve i krenulo – objašnjava dalje Milković.

Pitamo Milkovića šta je u stvari to što je pobudilo toliko pažnju u svetu: Veljko Milković sa eksperimantalnom pumpom

– Naime, radi se o jednom veoma jednostavnom, a sa druge strane, po mišljenju mnogih stranih i domaćih naučnika i o epohalnom pronalasku. Spojem klatna i poluge tj. ljuljaške i klackalice dobio se novi mehanički uređaj koji se odlikuje novim mehaničkim efektima i koji na desetine puta olakšava obavljanje mnogobrojnih dosadašnjih teških poslova – kaže akademik Veljko Milković koji samo za ovaj pronalazak do sada dobio 24 odobrena patenta.

Nedavno je grupa istraživača iz Dalasa, Teksas (SAD) napravila veliki model Milkovićevog oscilatora od 3 metra te eksperimetnalno potvrdila da ovaj uređaj

Reymond Head,Dallas-Texas USA

daje više mehaničke enrgije na izlazu nego što je potrebno da su uloži.

– Jednostavnost, a pre svega mogućnost samogradnje podstakla je brojne naučnike, inžinjere i istraživače širom sveta da započnu testiranja i eksperimetne na ovom sistemu. Sada je već i teorijski i eksperimentalno dokazano i potvrđeno da ovaj uređaj multiplikuje ulaznu energiju u izlaznu energiju podesnu za vršenje korisnog rada (mehanički čekić, presa, pumpa, transmisija, elektrogenerator…) – dodaje akademik Milković. Raymond Head, Dallas, Teksas (SAD)

Najpoznatiji američki naučnik i fizičar današnjice poslao je nedavno Milkoviću svoju analizu na temu dvostepenog mehaničkog oscilatora.

– Na stotine naučnika i istrazivača na svim kontinentima istražuju i ispituju ove efekte što teorijski što u laboratorijama eksperimentalno – kaže akademik Veljko Milković dopisni član Srpske Akademije Inovacionih Nauka.

I naši domaći inžinjeri i stručnjaci uključili su se u ovaj naučni rad te Veljko Milković upućuje sve da se na njegovoj internet prezentaciji www.veljkomilkovic.com upoznaju više o ovom izumu i poziva sve zainteresovane da u skladu sa svojim mogućnostima pomognu i podrže dalji rad na razvoju ovog sistema i tako doprinesu da se domaća nauka i pamet okite još jednim velikim epohalnim izumom i serijom korisnih uređaja.

– Prethodnih godina mnogobrojne kompanije i zainteresovani pojedinci pomogli su svojim donacijama ovaj istraživački rad te da bi se u narednom periodu pristupilo daljem usavršavanju i komercijalno spremnom sistemu potrebno su dalja ulaganja u razvoj jer svetska javnost sa nestrpljenjem očekuje primenu novih čistih energetskih tehnologija kao što je dvostepeni oscilator – zaključuje na kraju Milković. Alen Panjković

NAJVAŽNIJE OTKRIĆE U POSLEDNJIH 300 GODINA, BOLJE I OD TESLINIH ANALOGIJA

Po rečima prof. dr Velimira Abramovića dvostepeni mehanički oscilator predstavlja „najbolju mehaničku analogoiju naizmenične struje, mora se priznati, bolja od bilo koje Tesline analogije.“ Dok američki naučnik dr Peter Lindemann izjavljuje da „se ovo otkriće svakako svrstava među najvažnija otkrića u nauci u poslednjih 300 godina.”

MEĐU 100 NAJBOLJIH NA SVETU

Dvostepeni mehanički oscilator – pronalazak Veljka Milkovića – proglašen je 2006. godine za jedno od 100 najboljih energetskih tehnologija u svetu od strane američke organizacije Nju Enerdži Kongres (New Energy Congress) i time ušao u grupu najboljih novih izvora energije čija nas primena očekuje u budućnosti.

How the British Fought Terror

Myths and Facts
Myths and Facts
How the British Fought Terror

January 8, 2009 | Eli E. Hertz

This is dedicated to Mr. Tony Blair, the Quartet’s envoy to the Middle East, and to Mr. Gordon Brown, the Prime Minister for the United Kingdom.

Hypocrisy at its best

By Rafael Medoff, April 22, 2002, The Jerusalem Post„Demolishing the homes of Arab civilians … Shooting handcuffed prisoners… Forcing local Arabs to test areas where mines may have been planted…“

These sound like the sort of accusations made by British and other European officials concerning Israel’s recent actions in Jenin. In fact, they are descriptions from official British documents concerning the methods used by the British authorities to combat Palestinian Arab terrorism in Jenin and elsewhere in 1938.

The documents were declassified by London in 1989. They provide details of the British Mandatory government’s response to the assassination of a British district commissioner by a Palestinian Arab terrorist in Jenin in the summer of 1938.

Even after the suspected assassin was captured (and then shot dead while allegedly trying to escape), the British authorities decided that „a large portion of the town should be blown up“ as punishment. On August 25 of that year, a British convoy brought 4,200 kilos of explosives to Jenin for that purpose.

In the Jenin operation and on other occasions, local Arabs were forced to drive „mine-sweeping taxis“ ahead of British vehicles in areas where Palestinian Arab terrorists were believed to have planted mines, in order „to reduce [British] landmine casualties.“

The British authorities frequently used these and similar methods to combat Palestinian Arab terrorism in the late 1930s.

BRITISH forces responded to the presence of terrorists in the Arab village of Miar, north of Haifa, by blowing up house after house in October 1938.

„When the troops left, there was little else remaining of the once-busy village except a pile of mangled masonry,“ The New York Times reported.

The declassified documents refer to an incident in Jaffa in which a handcuffed prisoner was shot by the British police.

Under Emergency Regulation 19b, the British Mandate government could demolish any house located in a village where terrorists resided, even if that particular house had no direct connection to terrorist activity. Mandate official Hugh Foot later recalled: „When we thought that a village was harboring rebels, we’d go there and mark one of the large houses. Then, if an incident was traced to that village, we’d blow up the house we’d marked.“

The High Commissioner for Palestine, Harold MacMichael, defended the practice: „The provision is drastic, but the situation has demanded drastic powers.“

MacMichael was furious over what he called the „grossly exaggerated accusations“ that England’s critics were circulating concerning British anti-terror tactics in Palestine. Arab allegations that British soldiers gouged out the eyes of Arab prisoners were quoted prominently in the Nazi German press and elsewhere.

The declassified documents also record discussions among officials of the Colonial Office concerning the rightness or wrongness of the anti-terror methods used in Palestine. Lord Dufferin remarked: „British lives are being lost and I don’t think that we, from the security of Whitehall, can protest squeamishly about measures taken by the men in the frontline.“

Sir John Shuckburgh defended the tactics on the grounds that the British were confronted „not with a chivalrous opponent playing the game according to the rules, but with gangsters and murderers.“

There were many differences between British policy in the 1930s and Israeli policy today, but one stands out – the British, faced with a level of Palestinian Arab terrorism considerably less lethal than that which Israel faces today, utilized anti-terror methods considerably harsher than those used by Israeli forces.