TEROR LOŠIH MENADŽERA – Intervju, Radivoje Petrović sa Milanom Nonkovićem-Medjunarodni expert produktivnosti rada – Komentar Dušana Nonkovića-urednika „Glasa Dijaspore“

Teror losih menadzera.pdf

Komentar Dušana Nonkovica-urednika Glasa Dijaspore

Dragi brate Milane,
ovo što si naveo i veoma sugestivno opisao(pod naslovom,Teror losih menadzera.pdf) je samo jedan stub na kojem podčiva moderna , konkurentno-sposobna privreda.
Nama nebi pomogla niti produktivnost brzinom svetlosti ako niko tu robu neće, odnosno ako za tu robu nema potražnje.
Da bi se postigla potražnja za tim proizvodima potrebna nam je konkurentna inovativnost a te neće biti sve dok nam vrhunske stručnjake, iztraživače i pronalazače kao i talente svaojakih vrsta, za sitne pare kupuje zapad odnosno zemlje koje poseduju foru u samom startu za utrkavanje i koji su već zauzeli sve atraktivne tezge sveta a uz to i potrebni novać za odkup svetskih klasa inteligencije i talenata za realizaciju novih patenata. Samo novi kvalitetni produkti nalaze željeni put do tržišta i konzumenata a samim tim i do visokog standarda u zemlji za koju rade ti svetski talenti. Nije toliko bitan kvantitet koliko kvalitet. Manja količina dobre robe može daleko veći doprinos ostvariti preko viših cena koje omogućava kvalitet a koje opet odredjuje tržište a ne brzina i količina robe koju niko neće. Znači treba nam roba koja je tražena a kako da je imamo kad nam naši kreatori, od izuzetnog talenta, rade za druge!
Banalan primer, fudbalski tim koji raspolaže vrhunskim fudbalerima, sposobnim da osvoje vrh tabele i ko zna koje kupove, nema šanse niti da se održi u ligi ukoliko prodaje svoje najbolje fudbalere, pogotovo ne ako ih prodaje konkurentskim klubovima. Ostali fudbaleri mogu trčati koliko hoće, bez izuzetnih talenata nema izuzetnih rezultata. Eto tu je ključni problem. Privredno razvijene nacije odnosno države izdvajaju basnoslovne sume za kupovinu specijalista, talenata, vrhunskih kreatora, sa svih strana sveta. Stim obezbedjuju sebi foru u trci koja im garantuje pobedu. Lud bi bio onaj koji pod takvim uslovima ulazi u takvu utrku jer stim služi samo za popunjavanje zadnjih mesta. Trezveno gledano, to je njihov(”razvijenih zemalja”) ključ za stvaranje ovisnosti na globalnom nivou odnosno stvaranje neokolonijalnih ovisnosti pod zastavom globalizacije-i komunizam je pokušao da globalizuje svet pod premisom komunističkih ideja. Isto to, samo na drugačiji način, pod premisom ideja kapitala, odvija se pod današnjom zastavom globalizacije. I jedno i drugo ograničava demokratiu na sebi specifičan način!
Da me ne razumeš pogrešno, tvoja analiza je jedan nepobitan stub uspešnog privredjivanja ali samo je jedan stub koji sam za sebe ne igra odlučujuću ulogu. Jena privredno-konkurentna država koja je u stanju stvoriti i obezbediti svojim državljanima blagostanje mora biti na tim od tebe navedenim principijama zasnovana ali mora, da bi to sve funkcionisalo, prvo biti gospodar u svojoj kući kako bi bila u stanju sprovesti u delo i obezbediti okvir za uslove koji bi omogućili da se to sve nesmetano i razvije. Da bi se u tome uspelo mora obezbediti uslove koji bi učinili nepotrebnim odliv pronalazačke i inovativne inteligencij. U isto vreme bi trebala staviti akcent na realizaciju produktivnih metoda i stvaranje kliničkih centara za ozdravljenje obolelih firmi. Da bi to funkcionisalo morala bi naša vlada da se otrese stranih tutora da bi postala gospodar u svojoj “kući”.
Sve dok se to ne desi ostaće ove konstruktivne analize samo mrtvo slovo na papiru. Niko nije protiv ulaska Srbije u EU ali to mora biti tako organizovano da se ne odliju vrhunski stručnjaci i da ne služi samo kao telo za davanje svojih organa kako bi neko drugi mogao preživeti pa i u velikom luksuzu uživati!
Sve dotle dok srbijom vlada takva vlada koja misli da je sa ulaskom u EU sve elementarne probleme Srbije rešila i sve dotle dok su na odlučujućim mestima države i glavnim raskrsnicama političkog života takvi ljudi, koji misle da ako dadu ključ svog bogatog imanja drugima na raspolaganje sa nadom da će im tudjin frižider bolje napuniti i da će biti sitiji, ukoliko prepuste svoje ključeve bogatom tudjinu sa nadom da će i sami postati bogati, sve dotle neće biti oporavka Srbiji. Da bi se tu nešto na bolje promenulo mora sam narod da trezveno bira na izborima svoje kandidate i da ih veže za predizborna obećanja a u slučaju kršenja istih morao bi narod burno i snažno reagovati uz slogi kao jedan. Ali i to nije dovoljno ako se najsposobniji i najinteligentniji državljani drže po strani ne prihvatajući se političkih funkcija sa parolom, politika nije za poštenog i pametnog čoveka. Nije dovoljno znati kako bi bilo bolje nego treba i konkretno uraditi da bi bilo bolje. Predlozi ne vode daleko i retko do konkretnih rezultata. Bez konkretnih instrumenata, alatki koje bi promene omogućile ne vrede ništa, niti najbolje namere niti znanje ako nema mehanizma sa kojim bi se to realizovalo u konkretne rezultate. Umesto očekivanja od drugoga da uradi ono što i sami možemo, moramo prvo sami preći u praktičan rad odnosno zasukati rukave ali ne samo radna klasa već i inteligencija kao i oni koji sebe smatraju da su pozvani da vladaju državom.

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

2 Antworten

  1. To je tačno da su nam menadžeri u uporedjenju sa medjunarodnom konkurencijom ispod svakog proseka pa je stim logično da nam ni preduzeća a ni roba ne može biti drugačija odnosno konkurentna na medjunarodnim tržištima. A bez toga nema prihoda a stim niti dobrih plata!
    Šta je potrebno da bi se to promenilo?
    Prvo, potrebna nam je vlada koja bi podržavala metode za povećavanje produktivnosti rada, opisane od g.Nonkovića.
    Drugo,vlada i parlament moraju stvoriti uslove da se naši talenti,visokokvlifikovani stručnjaci, eksperti, pronalazivači i inovatori ne odlivaju u druge zemlje od kojih mi onda kupujemo po skupoj ceni njihove inovativne produkte. Ukoliko se ne spreči odliv umova iz Srbije utoliko se neće rešiti niti gorući problem naše privrede.
    Menadžment ne može snositi odgovornos za loše uslove i okvire za koje je odgovorna politika, vlada parlament pa i mi svi zbog svoje političke pasivnosti. Postoji stara izreka, svaki narod ima takvu vladu koju je zaradio-naravno, tu se misli na političku aktivnost prilikom glasanja svojih predstavnika u parlamentu i vladi!

  2. PS: Dobija se utisak da treba samo povećati produktivnost i problem je rešen.
    Celokupna stvar je daleko kompleksnija da bi se mogla svesti na samu kritiku menadžera.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: