Nazad u Austro-Ugarsku

Nazad u Austro-Ugarsku

(Po)kradena i pokrojena pokrajina


Na upravo okonèanom (iz)vanrednom kongresu Lige social-demokrata Vojvodine (LSV), maltene jednoglasno, Nenad Èanak je, kao jedini kandidat, (re)izabran na mesto predsednika te partije. Reklo bi se da nije sluèajno to ¹to Èanak svojom pojavom (psihofizièki) lièi na Josipa Broza; mada je poèeo da ¹epa u dosta mlaðem uzrastu nego ¹to je to bio sluèaj s onovremenim „sinom (i ocem) svih na¹ih ‚bratskih‘ naroda i narodnosti“.. Ovog puta, Èanak je odluèio da se vrati na politièku scenu Srbije u „velikom stilu“ i bez „dlake na jeziku“, ba¹ onako kako je to pre neko tuce godina  (po)èinio u „osvit-u“ srpske „slobode“ i nove „demokratske (na)misli“. S moderno-novo(na)saðenom „Vudrou Vilson“ glavom, po Brozovom ob(ez)lièju, Nenad Èanak je uverljiviji i poletniji nego ikada ranije. Jasnije nego ikada ranije, Èanak je „poruèio“ narodu Vojvodine (buduæim sito-uhranjenim „Vojvoðanima“), da Vojvodina nije Srbija i da to nikada neæe ni biti. Po Èanku, Vojvodina je „ukradena“ zemlja, a ukrao ju je, niko drugi, do Srbin (Ged¾a), s onu stranu Save i Dunava.


Varka ®ute grede


Èini se, na ovom mestu bi se mogla povuæi paralela izmeðu onoga ¹to se donedavno dogaðalo u  Crnoj Gori (Srpskoj Sparti) i aktivnosti jednog tamo¹njeg politièkog „zeca“, Slavka Peroviæa, koji je decenijama unazad vodio partiju sliènog akronima – LSCG (Liberalni savez Crne Gore). Naime, Peroviæeva uloga u Crnoj Gori, ba¹ kao i dana¹nja Èankova u Vojvodini, bila je da neprestano podgrejava netrpeljivost prema Srbima i Srbiji i da time stvori one preduslove, koji æe na kraju dovesti do otcepljenja te „savezne“ republike. Takoðe je zanimljivo da su pomenuti Peroviæ i njegova LSCG imali podr¹ku veoma malog broja glasaèa u Crnoj Gori, ba¹ onako, kako je to danas sluèaj sa vojvoðanskom „Vudrou“ LSV filijalom, koja, ako bi samostalno iza¹la na izbore, sigurno ne bi uspela da preðe cenzus i uðe u Parlament Srbije, a najverovatnije ni u Skup¹inu Vojvodine. Kao ¹to znamo, u Crnoj Gori, Slavko Peroviæ i LSCG su „trèali“ dok su imali snage, da bi potom „¹tafetu“ crnogorske „suverenosti“ preuzeli oni, koji su svojevremeno, „dogaðanjem naroda“, na ®utoj gredi udarali peèat na „besmrtno bratstvo“ Srbije i „srpske“ Crne Gore.


®uta linija srpskog rastakanja


Jedno, reklo bi se, logièno pitanje moglo bi da usledi u ovom èasu. Zapravo, ako su uloge Slavka Peroviæa i Nenada Èanka koncipirane na isti naèin, tada bi se moglo oèekivati da, uskoro, „¹tafetna palica“ vovoðanske samodovoljnosti bude predata u ruke onima koji su bolje „utrenirani“ i èiji je dah (duh) inspirativniji ili konspirativniji na „spirometru“ srpske isprane pameti.. Jasno je da Vojvodina danas nema bolje „mustre“ crnogorskoj DPS (Demokratska partija socijalista) nego ¹to je to srpski DPS (Demokratska partija + Socijalisti). Ipak, takav srpski DPS, za razliku od crnogorskog DPS-a, koji se prostirao samo na teritoriji republike Crne. Gore, nije, kako bi se to moglo oèekivati, stacioniran samo na tlu Vojvodine, veæ je duboko „infiltriran“ na najveæem delu ove, jo¹ uvek va¾eæe dr¾ave Srbije, ukljuèujuæi i jedno parèe okupiranog Kosova i Metohije. Ono ¹to je nekada u Crnoj Gori lukavo podvuèeno „¾utom (trojanskom) gredom“, sofisticirano se, veæ godinama podvlaèi „¾utom linijom“ srpskog obezglavljivanja, ne samo u dvema srpskim pokrajinama (Kosovo i Metohija i Vojvodina), nego i na celom podruèju za koje se danas veruje da je jo¹ pod kontrolom vlasti iz Beograda.


Ustavom umesto zakonom


Na pomenutom kongresu LSV-a, Èanak je zatra¾io da se pristupi novom pisanju Ustava Srbije, koji æe omoguæiti da Vojvodina ima suverenu (izvr¹nu, sudsku i zakonodavnu) vlast na svojoj teritoriji. Osim pomenutog, Èanak jo¹ jedino tra¾i da Vojvodina ima „pravo na vlasni¹tvo i izvorne prihode“.. Da se Vlasi ne dosete, lider LSV-a se danas odrièe nekada glavnog cilja u statutu te partije, poznatog po sintagmi „Republika Vojvodina“. Naravno, za tim vi¹e i nema potrebe, jer, nakon ¹to se ispune uslovi iz njegovog „ultimatuma“ Srbiji, Vojvodina neæe biti republika – biæe suverena dr¾ava! Po predlogu novog statuta Vojvodine, ta srpska pokrajina je veæ „dobila“ svog predsednika, svoju vladu i svoju „Vojvoðansku“ akademiju „znanosti“. Èanku je jasno da bi se takav „dr¾avni status“ Vojvodine bolje èuvao i dalje jaèao, ako bi se njen polo¾aj uèvrstio ustavnom regulativom, umesto nekakvog pomoænog, prateæeg zakona, èija va¾nost ne bi bila „trajnog“ karaktera. Verovatno su centri svetske moæi, koji stoje iza Nenada Èanka ili èiji je glavni satrap u Vovodini Nenad Èanak, procenili da bi se u ovom èasu moglo krenuti daleko agresivnije u „osvajanje“ du¹a u severnoj srpskoj pokrajini.


Igra imenima


U stvari, projekat Vojvodina – nezavisna dr¾ava (NDV), odavno se, veæ godinama u nazad, sprovodi na prostoru Vojvodine. Na primer, u banatskim ¹kolama, pa i onima u kojima uèe samo srpska deca, slu¾beni peèati su ispisani, pored srpskog, na maðarskom, rumunskom i slovaèkom jeziku. U selu Lukiæevu, koje se nalazi na domak Zrenjanina, pre otprilike mesec dana, na seoskoj ambulanti osvanula je nova tabla, ispisana na sva èetiri „slu¾bena“ jezika u Banatskom okrugu. Na delu table, koji se obraæa maðarskoj manjini (koje, uzgred reèeno, u Lukiæevu uop¹te nema, jer u tom naselju ¾ive iskljuèivo Srbi), stoji obave¹tenje da se u dotiènoj zgradi nalazi seoska ambulanta, te da se selo zove Szigmondfalva (®igmondovo selo) i da se ono nalazi na teritoriji op¹tine Nagybecskerek varos (grada Veliki Beèkerek). Zaèudo, Rumunska i Slovaèka manjina se ipak odluèila da ne menja svojevoljno nazive mesta, ne samo Lukiæeva, nego i Lazareva (na maðarskom je to danas Lázárföld; nem. Lazarfeld), Kniæanina (mað. Rezsõháza; u prevodu ne¹to poput „kuæa na strani“, nem. Rudolfsgnad, po austrijskom princu Rudolfu, sinu cara Franca Jozefa).


®igmondizacija Zigmunda


Osionost ili, da budemo bla¾i, neuviðavnost maðarskih revan¹ista se svakako mo¾e razumeti. Oni decenijama sanjaju dan kada æe se Ugarska obnoviti i zasijati starim sjajem. Ipak, te¹ko je shvatljivo da Srbi na takve aktivnosti „hortijevaca“ gledaju ili nezainteresovano ili èak sa simpatijama, jer je tu reè o srpskoj sudbini na severu Srbije. Èinjenica je da dana¹nja srpska „demokratska“ vlast potpoma¾e afirmaciju onih manjinskih „vrednosti“, koje direktno idu na ¹tetu veæinskog srpskog naroda. Pomenuta tabla na ambulantama srpskih sela u Banatu, gde se na maðarskom jeziku protivustavno menjaju nazivi naseljenih mesta, primer je krajnjeg nemara i neodgovornosti srpskih vlasti prema vlastitoj sudbini i istorijskom trajanju na prostorima dana¹nje Autonomne pokrajine Vojvodine. Da bi se shvatila velièina bezobzirnosti srpskih vlasti i maðarske nacionalne manjine, u sluèajevima menjanja imena naseljenih mesta na maðarskom jeziku, ilustrovaæemo to primerom pomenutog sela Lukiæeva, koje je jedno vreme nosilo ime nemaèkog velika¹a Zigmunda (ne ®igmonda) Edelsbahera (nem. Sigmund Edelsbacher). Naime, u tom selu su pre Drugog svetskog rata ¾iveli Nemci (Folksdojèeri) i oni su ga zvali Zigmundfeld (Sigmundfeld, Zigmundovo polje), a ne ®igmondfolvo (®igmondovo selo; Szigmond-falva), kako to danas, ostvarujuæi svoje velikomaðarske politièke ciljeve, a udru¾eni sa srpskom aktuelnom vlasti, poku¹avaju (falsifikatom istorijskih èinjenica) da obmanu javnost u Srbiji ali i u Evropi.


DPS gubili¹te


To isto selo (Lukiæevo, Zigmundfeld), zvalo se u XVII, XVIII i prvom delu XX veka Martinica, a njegovi prvi me¹tani (po Katastigu Peæke patrijar¹ije iz 1660 i 1666) bili su Srbi, da bi se krajem XVIII veka u tom istom mestu, odlukom Austrougarske carevine, poèelo s naseljavanjem Nemaca, najveæim delom onih koji su zbog odreðenih prekr¹aja ranije odgovarali pred austrijskim zakonom i sudom. Novoprido¹li „folks-osuðenici“ su vremenom istisnuli starosedeoce (Srbe), tako da je u Lukiæevu, pre poèetka Drugog svetskog rata, ¾iviela samo jedna ili, eventualno, dve srpske porodice. Dakle, istorija ovog banatskog sela, kako vidimo, nema ba¹ nikakve veze s Maðarima. U njemu Maðari nikada nisu ¾iveli, niti je Banatom upravljala Ugarska vlast, jer je taj prostor bio direktno potèinjen Austrijskom dvoru. Bez obzira na sve navedene èinjenice, maðarska manjina u Vojvodini ne preza ni od kakvih niskosti niti, pak, podlosti, da bi iskrivila sliku o „maðarskom trajanju“ na severu Srbije, a Srbe prikazala kao „prido¹lice“, „do¹lje“ ili „doðo¹e“, kako to partijski LSV drugovi uobièavaju da ka¾u. Jedini koji su u datom sluèaju pokvareniji i podliji od „hortijevih kohorti“ i LSV „zeèje“ partije, jesu gore-pomenuti DPS ¾uto-linija¹i (Demokrate + Socijalisti), koji su za novac spremni da glavu Srbije stave na panj. I to ne samo da je tamo stave, veæ i da svom svojom snagom zamahnu d¾elatskom sekirom.


Srpska Zora Bela

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: