Kuda žuri despot sa Cetinja?

Kuda žuri despot sa Cetinja?

Postojao je jedan, mislim da se zvao Dragan, muzičar iz mog komšiluka u Beogrdu. Bio je izuzetno drag čovek, a koji je na violini bio prosto virtouz. Ali metalne instrumnte nije u opšte voleo. Kaže on truba ima metalni zvuk i jedino je dobra za metalnu hladnu zabavu, za vojničko buđenje, čak ne i za uspavljivanje, i da prati vojnički korak. Teško bi se dvoje mladih mogli zaljubiti pored tonova koje truba otpušta jer melodija trube ne može da proizvede psihozu ljubavi i zaljubljenosti. – Govorio je on.

Dakle, ljubav, ta čarobna reč za koju Sveti Apostol Pavle reče ovako: Ako čovečije i anđeoske jezike govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni (pa i zvono nam šalje metalne tonove i melodiju) ili praporac koji zveči. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se, ne čini što ne pristoji, ne traži svoje ne razdražuje se, ne misli o zlu , ne raduje se nepravdi, a raduje se istni. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. (Sv. Apostol Pavle; Poslanica Rimljanima. 13 (1,4, 5, 6, 7)

Istina je ovo velika, poručio bih i sam svoj svojoj sabraći u Hristu, i svom i celokupnom vaskolikom Srpstvu. Čitao sam i slušao sam tog Despota sa Cetinja, tog ukletog Amfilohija ,,mitropolita“ koga nazivaju raznim nadimicima od Amfilokvija, i Razdorića, pa sve do mitroprofita, koji se Vatikanskoj dušegubnoj tamnici prodao za 100,000 dolara. Slušao sam ga, i čitao sam ga, i uvek me baš kako Sveti Apostol Pavle reče, sve to njegovo odvodi na put na kojem, jedino se može čuti, upravo jedan tupi praporac koji zveči. Često se i sam pitam da li je on, i oni koji su u njegovom okruženju ispunjeni Duhom Svetijem? I što se više pitam sve više dolazim do zaključka da njihovom dušom Duh Sveti ne vlada, već neki naopaki Demon, se u takve uselio. Jer se ljubav ne raduje nepravdi. Ljubav ne zavidi, niti se gordi, niti se nadima, niti čini ono što ne pristoji, nikako ne misli o zlu.

Zavist, gordost, nadmenost, nepristojnost, nepravda, zlo. To su osećaji kojima je ispunjen Risto koji je samo zahvaljujući komunizmu postao vladika, pa mu verovatno zato neki pripisuju da je on čak i pukovnik udbe svojevremeno bio. Ako bi to bilo tačno, onda moja bi konstatacija bila. ,,Pa nije ni čudo što je propala, kada su i takvi u njoj pukovali, da ne kažem pakovali, drugima zlo i nepravde.“ A kada zaviist, gordost, nepristojnost, nepravda i nadmenust ispune nečija osećanja, onda, davno su to naši stari uočili i govorili, da takvi osećaji pomute razmum, potpuno ga zatame i zamagle tako da pomućeni razum nije u stanju da sagleda i razdvoji istinu od laži, nepravdu od pravde. Zamućen razum ne može da dprinosi dobru nego zlu. A zlobom je ispunjen Risto Radović, što ako bi istine bilo da je svojevremeno pukovao u zloglasnoj udbi, onda se on lažno kako onda, tako i danas predstavlja kao Amfilohije. Zato, ja dok Risto ne dokaže svoim delima, jer on za sada čini samo nedela i nepravdu ga svetačkim imenom zvati neću i ne mogu. U daljem tekstu ovoga izlaganja biće on i ostati običan nestašni Risto, zlobni Razdorić. Koji još nije prevazišao svoje detinjaste manire, i još nije odrastao da se kao čovek, ispunjen veličinom i lepotom ljubavi ponaša.

Rastrčao se i raspričao se ovih dana Risto, po čitavom Beogrdau, cela čaršija bruji o tome kako on preti: Penzionisaću ga! Raščiniću ga! Koga? Videćemo malo kasnije.

Svaka organizacija, svaka institucija u kojoj vladaju, ljubav, sloga prvelika težnja ka uzvišenim dobrima, u kojoj su rodoljublje i patriotizam osnovni motivi, bi bila više nego prezadovoljna da u svoim redovima ima i takvog ljudskog diva, takvu stremnost i krotkost kakav je Vladika Artemije. Koga zbog svoje borbe radi spasenja i očuvanja Srpstva na Kosovu, neki s pravom prozvaše Kosovskim mučenikom. Eto Vladiku Artemija nazivaju mučenikom, a Ristu Razdorićem i mitroprofitom. Da li još treba da komentarišemo?

I, eto tome Velikomučeniku sa Kosova taj Risto, za koga vele da je pukovao svojevremeno, preti penziom i raščinjenjem.

Ali, stan de more malo sa Cetinja Risto, i mi konje za trku imamo. Pa da te na prvom mestu upitamo. A ko si ti da raščinjavaš, i penzioniseš kako se tebi ćefnulo? Znamo mi da si ti od Jezuitske škole izučavo, ali mi s druge strane Jadrna smo neke škole učili. Nismo jezuitske, ali i mi znamo da oni uče da treba čekati da padne mrak, pa žrtvi tek tada nogom stati za vrat, jer se vele Jezuiti tada ništa ne vidi. U toj tami i pomrčini Jezuitskoj izrodila su se mnoga zla, jedno od njih i mitroprofit naravno. Ali njihovo je delo i ono orgijanje po Međugorju, od čega se jezuitska tamnica dobro potresala. Pa čak i da imaš Risto tu moć da raščinjavaš kako se tebi prohte, uskoro, nećeš moći utočište da nađeš među svojim mentorima, koji su te svakom zlu naučili. Jer mi sa ove druge strane Jadranskoga mora smo izučili jednu drugu školu, onu koja veli: “Da tiranstvu teba nogom stati za vrat, i naučiti ga da poznaje pravo. Jer je to ljudska dužnost najsvetija.“ Ljudima koji su dušu prodali zlu, kojima razum je zamagljen osećanjima, takvi su naravno tirani, pa sada Risto neka dobro razmisli. Modernom tiranstvu slabi uticaj, pa uz pomoć Svevišnju neko će jednog dana ispuniti i ovu ljudsku dužnost najsvetiju.

Ipak bolje je bilo, pa čak i u Jezuitskoj jazbini okruženoj zidinama Vatikana, izučavati i naučiti srpsku narodnu mudrost, nego njihovu zlobu i pokvarenost. Vele, ono u istinu, ja ne znam da li je i to tačno, da je dok je Risto izučavao Jezuitsku tehniku u Vatikanu, tamo ljubav vodio sa jednom Italijankom. Ništa neobično podmetnuli mu. Ali ne treba, iznenadi da bi ovo i mogla da bude istinita tvrdnja. Jer samo žene imaju tu moć da muškarca zaglupe i prevedu ga u svoju veru. Tako neki umeju veru da prodaju za večeru. Biskup Risto je malo više od takvih odskočio. Prodo čovek veru za jednu mini suknju.

Znamo mi Risto Radoviću da u Beogradu ima mnogo rasrbljenih Crnogoraca. Ima tamo Tadića koji su proizveli imenjake Jeljcinove, Borise. Znamo mi da se i jedan zlobni praporac koji zveči uvukao i uklopio u tu jazbinu, koja Ristu hoće da progura za patrijarha. Ovo patrijarha, namerno napisah malim slovom, da se zna ako bi Risto postao pitrijarh, onda bi on bio manji od Šćepana Malog. A Šćepan je bio i lažni naravno. Ne daj Bože velikoga zla nama Srbima, ali ako i do toga dođe da patrijarh, postane praporac koji zveči, neka Risto zna da i pored toga Srpstvu neće biti kraj. Srpstvo se ne nadima, kao nadmeni Risto, ono živi kroz vekove, u ljubavi koju mu u nasleđe nisu ostavili oni što su nekad pukovali, i pakovali, nego velikani. Od te velike ljubavi svojih velikana Srpstvo živi, kroz vekove. Mali će biti patrijarh Risto da poruši jednu tako veliku građevinu. Ima nas hvala Bogu, još i danas živih koji smo to veliko delo, kome mali patrijarsi kao što je rasrbljeni Crnogorac Risto, žele da naškode, da ga branimo, i da neka mali patrijarsi, dobro znaju da ćemo ga baš ako ustreba, i za inat njima odbraniti.

Nisam kao drugi, protivnik da se na mesto postojećeg patrijarha, koji je trajno neposobon bira novi. Takva su i pravila, jer kada je neko trajno nesposoban, onda takav nije u stanju da svoju dužnost obavlja valjano, pa kako pravila nalažu ništa nije loše u tome takvoga smeniti, sa dužnosti. Upravo kako prošle noći mi reče jedan čestiti prota. Znate brate – veli on, parohija, je jedna ćelija koja preko Eparhiija do Patrijaršije čini zajedno sa narodom celu Crkvu. Ako se sveštenik razboli, i postane trajno nesposoban da obavlja svoju dužnost. Hoćemo li čekati da on umre, a to naravno može da potraje, da bi narod dobio novog sveštenika? Naravno prota je u pravu, a pozvao sam ga da razgovaramo zato što je on i veliki poznavalac kanona. U istinu ovo pravilo opet važi za one kojima razum nije zamućen osećanjima. Jer to pravilo ne važi za recimo ovde u kanadi vladiku Đoku. On iz parohija tera zdrave i sposobne sveštenike, i parohije ostavlja bez bogoslužbenog reda i poretka.

Za mene nije sporano da li, ili ne treba birati novog Patrijarha. Za mene je nešto drugo sporno. Videh ovih dana fotografiju dva rasrbljena Crnogorca, onoga Hristifora Kovačevića, koji vodi poreklo iz istog mesta odakle i stričeubica Savo Kovačević, i narvno Ristu, kako opslužuju u hramu svetog Save na Vračaru. Mnogo mi je ta slika nekako zapala za oko.

Obojica njih svoim delima svedoče da su veliki srbomrsci. Onaj Kovačević pre nekoliko nedelja ispsova u Detroitu hor Vinsdorske Crkve što su na jehtenijama odpevavali na srpskom. Nešto mu je mnogo mrzak srpski jezik i ta reč srpski. To i ne čudi. Kuća Kovačevića je svojevremeno bila jatak bratu stričeubice Save, koji je ostavio bio ženu i četvoro dece, da bi prešao okean kako bi u Americi propovedao nehrišćansku “ljubav“ marksizam. Pa kako onda takvima koji su od istog porekala odakle su stričeubice bilo šta što je srpsko može biti milo i drago?

A ovaj drugi rasrbljeni Risto, izadao je pismenu naredbu svim potčinjenima, u celoj mitropoliji, koju je prisvoio za sebe, da ni u jednom službenom dokumentu ne sme da se spomine reč srpska. I eto takav sada kidiše na tron Patrijarha. Zašto baš sada i kuda zapravo žuri Despot Radović? Naravno da je despot, samo takvi koji se despotski ponašaju, kažu da će po svom ćefu da penzionišu i razčinjavaju.

Mogao je on i ranije da prizna da je Pavle trajno nesposoban, i mogao je da traži izbor Patrijarha, mnogo ranije. Zašto on to čini baš sada? Neki smatraju da je postao nestrpljiv, i da hoće da testira svoje despostvo. Pa ako prođe i zajaši onda sve je u redu. Ako ne, onda i onako je prisvoio mitropoliju u Crnoj Gori, pa će, već je sebe proglasio, kao i lažni car Šćepna, lažnim Arhiepiskopm, otići tamo i mitropoliju odvojiti od srpske crkve. Kakav je bezdušnik, on to može da učini, sasvim lako. I ima tu nekave istine.

Ali ipak ne. Biskup Risto sada žuri pošto su naravno rasrbljeni tandem Boris Junior i Ivica Dačić konsolidovali vlast u svojim rukama. Zato je Pavle koji se žali, da mu je na VMA, osećaj kao da je u zatvoru. U to nesumnjam za onoga koji je mladost proveo u manastiru, za njega naravno VMA mora da je kao najveći zatvor. Upravo baš radi konsolidacije vlasti, Pavla su tamo, po naređenjima mentora utamničili. Ta EUtopija sada diktira uslove, i ona traži da joj u susret izađu Eutopjeci kijih se kao bubašvaba dosta zapatilo i u smaom Episkopatu. Dakle, njihovi mentori, koji su ih doveli tu gde jesu sda, traže protiv uslugu. Pavla je mimo njegove volje na moderni “manastir“ VMA spakovao biskup Risto. Nije on to činio bez razloga. Pravilo je da obolelog monaha neguju monahinje u manastiru, a ne neznabošci na neznabožačkoj VMA. Mene ovaj fenomen više brine, nego da li će na predstojećem saboru izabrati novog Patrijarha.

Pa zato ako ima onih koji se još uvek pitaju odakle smelost i tolika drskost despota Razdorića? Najsimplifističniji odgovor bi bio. Odgovor treba tražiti u projektima, lažnih imperija i imporujuma. Treba razgrniti fekalije, naravno pošto se čovek dobro zaštiti sanitarnom opremom, a ja bih preporučio duplu dozu C u zaštitnoj maski, okolo reke Potomak, treba se dobro pošpricati matičnjakom, pa ući u osinjak, ne to je stršljenovik, u Briselu. I naravno prinaći da se otuda naređuje, a bivši pukovnici smo i jedino zanju da izvršavaju naređenja, da se kao i ovo Kosovski Velikomučenik protera sa Kosova.

Ne pretim, samo opominjem. Hajde pokušajte!

Janko Bojić

Eine Antwort

  1. Pomenuta poslanica Sv. Apostola Pavla je bila upocena Korincanima, a ne Rimljanima. Oni koji budu ovo uocili nadam se da ce razumeti da je ovo bila nenamerna greska.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: