Pakovanje Srbiji i Srbima

Pakovanje Srbiji i Srbima

http://vukotic.atspace.com/paket.htm

Ološ

„Glas Dijaspore“ moli Srbe širom sveta; ne stvarajte sebi, medjusebnim uvredama, nepotrebno neprijatelje jer imamo dovoljno krvnika u drugima koji nas u osnovi ugrožavaju. Uložimo svu svoju snagu da stvaramo umesto razdora, jedinstvo bez kojeg nema pomoći ispaćenom narodu.
Sa g. Vukotićem sam se dogovorio da ne objavim taj članak(„o bubašvabi“) ali vidim da se drugde objavio i stim prouzrokovao reakcije kojima sam obavezan dati prostor.

Ološ

Ko ima stomaka neka ode ovde http://www.novinar.de/2008/11/04/potera-za-bubasvabom.html i neka pročita šta tamo piše. S moje starne mogu samo rći da većeg intriganta od pisca ovog članka, još verovatno, svet nije video. Da sam ja urednik glasila novinar.de samog bi se sebe postideo, da i tako nešto stoji na starnicama glasila koje uređujem. Bože sačuvaj. Pisao sam tom istom glasilu, i poslao svoj komentar sa molbom da ga objave, no komentar se nije pojavio, ni do sada.

Na drugom mestu na pravoslavnojtribini, zbog napada koje je tamo doživeo a sve u vezi članka o bubašvabama, o kojima nije bilo reči, Vukotić se oglasio rečima koje se mogu pročitai u daljem izlaganju.

Interesantno je napomenuti i to da mi koji tragamo za rečima u rečnicima, ponekad trebamo da upitamo i one koji te reči više koriste u svom žargonu za njihovo značenje. U istinu kada neko nekome na engleskom uputi reč (skumbag) on tada misli na najveći ološ, čak i onaj ološ koji kao bubašvaba, koja ističe iz kanalizacija ima mnogo pozitivnije značenje, nego skumbag. Dakle i svakao nije bilo reči o bubašvabama nego o olušu.

Ali šta sve ološ može da izazove, evo otprilike ovde neka se i sami čitaoci Glasa Diaspore uvere.

Pronadjosmo li buba svabe

Braco Moderatori,

Pre neki dana Vi napisaste sledece:

Pomaze Bog pravoslavna braco i sestre!

Da li je neznanje ili provociranje ali ove diskusije na temu …IC su
besmislene i ako se bar donekle diskusijam ne izbalansiraju stavovi
stopiracemo poruke na tu temu. Samo jos neko da se povede za onom
Srbija do Tokija pa da zakljucimo da su i Japanci menjali orezime i
izbacili IC iz prezimena.

Molimo vas da diskusije usmerite na promociju pravoslavlja i nacionalnih
vrednosti, a prepucavanja ostavite za neki drugi forum. Ako se pak ne
slazete sa necijim stavom najbolji nacin je da iznesete svoj stav bez
vredjanja i omalovazavanja sagovornika.

Hvala na razumevanju.

Zato, ja bih sada imao jedno pitanje vama? Ovih dana se izvesni Dusan Vukotic okomio na publicisti Srdju Trifkovica mog licnog poznanika i prijatelja, koji je nekoliko puta u mojoj kuci konacio. Univerzitet Zapadnog Ontario, je fakultaivna odnosno akademska ustanova od veisogog ugleda i prestiza u Kanadi. Tako se i dogodolilo jednom prilikom za obelezavanje 200 godisnjice prvog Srpskog ustanka, posle akademije, da Trifkovic bude u drustvu u mome domu sa nekoliko univerzitetskih profesora bas sa tog spomenutog univerziteta. U raspravama i diskusijama, koje smo vodili te veceri, Trifkovic je moram priznati prednjacio. Tako licno smatram da je ova rasprava koju je insiniranjem zapoceo Vukotic bila sasvim neuprilicena i nelogicna. Malo po malo Vukotic za koga sam ja smatrao da je polemicar, se ispostavilo, da taj covek ne vodi ni o cemu brigu nego kako ce nekoga da licno napadne. A vi rekoste u vasem komentaru, da ako neka tema nije u skladu a da nema za cilj da brani nacionalno odrediste, da takve komentare necete pustati u opticaj. Da li to Vukotic ima poseban staus nad ostalima? Ja ne znam.

Clank koji je napiso izvesni Dusan Vukotic, nekakav navodni pesnik. On u tom clanku potpuno neosnovano napada poblicistu Srdju Trifkovica. Sopstveni, clanak koji je Vukotic i ovde preneo, on ga je stampao i u drugim nekim glasilima. U originalu Trifkovicevog clanka Trifkovic je u opisu karaktera predsednickog kandidata Makaina upotrebio jednu neobicnu rec „scumbag“ koja rec nema veze sa recju bubasvaba. Cak ni u dva recnika engleskog koji su mi u posedu, Webster enciklpopedijski recnik i Oxfordov recnik, ne sadrze tu rec. Ona postoji u politickom zargonu, i upotrebljava se radi omalovazavanja protivnika. To je dakle kovanica iz dve reci u jednoj, pa se moze jednostavno prevesti kao naduvena buba. To je i opravdano za Makaina da ga neko nazove naduvenom bubom, posto on i izgledom, pa i ponasanjem bas upravo na tako nesto podseca. Zatim ako se rec razdvoji na delove onda onaj prvi deo skum je rec koja opisuje penu koja se izdvaja na povrsini fermetacione materiju. Drugim recima radi se o jednoj necistoj naduvenoj materiji, te se u zavisnosti od konteksta ta rec moze upotrebiti takodje za opis drustvenog olosa ili otpada. Nigde i ni u jednom recniku tu rec ne mozete naci da je sinonim za rec Cokroach, odnosno bubasvabu. Prema tome sam naslov nema smisla a nekamo li ono sto je ispod naslova napisano. Zato, bih Vas zamolio da i vi procitate clank od Vukotica pod naslovom „Potera za bubasvabom“ i da sada sami date vase misljnje o kvalitetu clanka. Odnosno koji doprinus i kakvu ce pomoc taj clanak da da citaocu da shvati neku odredjenu problematiku, kojom je opterecno srpsko nacionalno bice. Ovaj clanak osim insuiniranog napada na jednu izuzetno kvalitetnu i radnu licnost, jednu veoma sposobnu osobu, koji je dve ili tri godine bio licni savetnik Radovana Karadzica, koji potice iz dobre, tradicionalno, vaspitane familije, nema nikakvu drugu funkciju. Trifkovica poznajem odlicno.

Sa moje strane u znak protesta ovakom ponizavajucem nedostojanstvu, i pokvarenjastvu kakvo ispoljava Vukotic, napisao sam pismo urdeniku novinar.de, gde je svoj pomenuti clanak Vukotic publikovao takodje, da sve moje clanke i celu moju bazu izbrise. Ja se iskreno nadam da ce on postupiti po mom zahtevu i udovoljiti mojoj molbi. Meni publicistika nije profesija, na njoj ne zaradjujem parce hleba, hocu i zelim da pomognem, odnosno da dam doprinos nacionalnoj borbi, ali da se pored karikatura, koje poseduju neki sa odredjenim polozajem, bavim, i nevaznim, i manje vise neuralgicnim Vukoticim, i da na njega gubim dragoceno vreme. Za tako nesto nemam nameru. zamojio bih zato, i vas da objavite ovo moje pismo upuceno vama, i da posle toga postupite na isti nacina kako sam zamolio Marjanovica.

Najiskrenije hvala na dosadasnjoj saradnji. Ali kako rekoh Marajanovicu, tako govorim i vama, moje ime pored Vuloticevog ne moze da stoji. Ako ce i ovakve suplje teme kojima se Vukotic bavi da pomognu da se resi duboka nacionalna problematika, onda ja dajem prednost takvima. Ja pripadam jednom drugom svetu.

Iskreno,

Janko Bojic

Posle toga usledilo je podugacko pismo Dusana Vukotica koje je publikovala pravoslnatriba.info. Iz kojeg pisma izvlačim sledeći citat:

U silnoj želji da gospodina Trifkovića prikaže onakvim kakav ovaj nikada nije bio, gospodin Bojić gubi sve one parametre, koji izdižu umno biće iz animalne sfere, i koji čoveka čine svesnim i odgovornim za vlastite postupke. Gospodin JB ili MB, znajući da se postupci u vezi sa nedavnom Trifkovićevom optužbom na račun B92, nikako ne mogu braniti, sada pokušava da „zamagli“ pravo stanje stvari, i prebaci vatru u moje „dvorište“. On šalje dve jasne poruke čitalaštvu: jedna je da sam ja apologeta (branilac) antisrpske B92 medijske kuće, dok se druga njegova poruka, svojom naopakom logikom, oslanja na prvu, pošto, eto, samo ljubitelj B92 (to jeste, srpski neprijatelj) može da iznese negativano mišljenje o gospodinu Trifkoviću.

Bojićeva logika je u svojoj suštini veoma bliska razmišljanjima sličnim krilatici, „država to sam ja!“, Luja XIV ili sloganu „Tito partija!“, gde se pojedinačni autoritet izjednačava s autoritetom države ili partije. Dakle, ukoliko se negativno izjasnite o radu Srđe Trifkovića, tada ste ne samo „prijatelj“ B92 nego ste i „neprijatelj srpstva“, „izdajnik“ i „plaćenik“. U takvom kontekstu, Bojićev Srđomrzac, kako možemo da vidimo, nosi istu težinu kao i srbomrzac. Odnosno, mrzeti Trifkovića (po mišljenu J. ili M. Bojića) isto je što i mrzeti ceo srpski rod.

Van pameti je uopšte pomisliti da ja „mrzim“ Trifkovića, jer ja nemam nikakvog ličnog razloga da prema tom čoveku gajim niti prijateljska niti neprijateljska osećanja. Ja tog čoveka ne poznajem niti sam ga ikada video uživo. Stoga, moja osećanja tu nemaju nikakvu ulogu; odavno sam naučio da se ni u čemu (ili ni prema čemu) ne orijentišem „srcem“, sem, donekle, tamo, gde reč o krajnje ličnim pitanjima.

Došao je moj odgovor Vukotiću. Odgovor je, pod izgovorom da sada ja i Vukotić treba privatno da nastavimo, odbijen da se publikuje. Interesantno je ovde ponašanje uredništva i samog pravoslavljadanas. Svo vreme uredništvo toleriše da Vukotić piše jednu priču bez ikavog pokrića stvarnim činjenicama, i na kraju bez zdravorazumske logike, Onda kada, je druga strana uzvratila logikom i činjenicama, e, sada po toj logici treba sukobljene strane bez suda javnosti da nastave raspravu privatno. Moj odgovor PD je dakle glasio:

Onda ako je Vukotic iskren i dosledan onoga sto ovde istice po kojoj logici sada Vukotic napada Trifkovića, čoveka za koga i sam tvrdi da ga ne poznaje, i da ništa o njemu ne zna?

Zatim, kada Vukotic govori, sada u prilog nekakve logike, onda je logika upravo Vukoticu okrenula ledja. Ni na jednom mestu ja ne rekoh eksplicitno da Vukotic brani B92. Vec njegov nelogican nastup i ne razumevanje osnovnih pojmova lingvistike, upucuju na to da on upravo pokusava nekoga da potisne, a nekoga da odbrani. Neuroticna naduvena buba, ili pak drustveni olos ili otpad, nemaju nikakve veze sa bubasvabama. Prema tome napisati citav niz komentara na temu koju neko i nije hteo predhodno da izanalizira dovoljno, i da je razume, istrositi silno vreme i energiju ni u sta, ne vidim da je ikakvim plodom urodilo izuzev plodom mrznje. Vukotic se tako i u predhodnom nastupu zaleteo optuzujuci Trifkovica, pa cak i Svetislava Kostica, u tom skloupu za nesto sto je bio absurd i abstraktnost, u samom korenu. Kada je dobio loptu nazad prvo od mene da je Trifkovic pored Milosevica i Solanu nazvao lordom Drakulom, a onda od samog Kostica, koji postavlja pitanje kako sam ja tako sredjen sa poznavanjem tema o kojima govorim, da li ja to sve drzim u glavi, ili imam pedantno sredjenu datoteku. Vukotic je za jedno citavo vreme ostao nem. A onda jedva je docekao nekakav trivijalni skandal u vezi sukoba petokolonaskog B92 da bi potpuno pogresno i bez ikakve realne podloge ponovo napao Trifkovica umesto petokolonase sa B92. Sta se na kraju ispostavilo, da je izvor skandala bio ekipa Glasa Javnosti, koja je nestrucno prevela Trifkovicev clanak. Svaki Srbin koji ima i malo dostojanstva bi se sada izvinuo ne Trifkovicu nego javnosti, zbog sopstvene nasrtljivosti i gluposti. Na kraju sam Vukotic tvrdi da ne poznaje i da gotovo nista ne zna o Trifkovicu. Upozorio sam istog Vukotica u privatnom pismu da ja licno znam tog coveka. Te prema tome sta je Vukotic hteo da postigne pisuci o jednom coveku ili jednoj osobi koga ne poznaje dovoljno? Vidimo rezultate. I iskreno se nadam da ce me taj covek ostaviti na miru, i sve one ljude i osobe o kojima pise a koje ne posznje.

Mimoližanja

Na drugoj strani Novinar.de je takodje velikodušno izašao u susret promašenoj Vukotićevoj temi o bubašvabama. Jer i zista je bilo u pitnju, kako onda kada je Vukotić pokušao da omalovaži čoveka za koga i sam kaže da ništa o njemu ne zna, podmetanjem teze da je Trifković koji je kao i ja sebe satkao da pomogne nacionalnoj i patriotskoj borbi veoma ugroženog srpskog nacionalnog bića, ako se tu i bilo šta više može pomoći, a sada ispada da je veoma bilo važnije od polemike o ugroženosti srpskog nacionalnog bića izneti praznu fikciju, o nekakvim bubašvabama i na to gubiti vreme prostor i trošiti energiju. Moguće da su Vukotićeve namere i bile dobronamerne, možda ih on na neki svoj način ispoljava, pa su meni ne razumne. Vukotić je lažno i bez ikakve osnove hteo da Trifkoviću podmetne putem trivijalnosti i tričerija, čime se Vukotić u svom stilu u izobilju koristi, da je zbog Trifkovićeve izjave da je Milošević kao lord drakula, time sam Trifković ugrozio Srpstvo. Pa sada kada Trifković opisuje i druge karaktere poput Obame i Makaina za koga ja s pravom smatram da je Trifković bio sto posto u pravu kada ga je opisao kao naduvenu bubu, ili društveni ološ. Da li će ovakve tvrdnje o jednom labilnom karakteru kakav je Makain i za to neko reći da će one ugroziti srpstvo? Petokolonaški B92 svakako će reći kako da ne, jer eto po njima, takvi kao Janko i Trifković nam stvaraju dodatne neprijatelje. Oni imaju svoje prijatelje u oličenju društvenog ološa, takvie im niko pa ni Dr Trfiković, niti Janko Bojić mogu oteti iz zagrljaja. A ako su meni neprijatelji, prijatelja petokolonaškog B92, ja se na to ponosim. Svakao to može biti njihova kontrapropaganda. Ali propganda i istana se nikada ne podudaraju. Isto kao što i sam Vuklotić u svojim bubašvabama, se nije koristio istinom već naravno on želi da stvori neku propagandu u vezu Truifkovića kako bi ga na taj način omalovažio. Svašta da to slučajno petokolonaši sa B92 i Vukotić ne pokušavaju da dokažu da je Makain nedotačiv. I ne samo on, nego i sav onaj otpad i fekalije koji isticu iz kanalizacije koja se sliva u reku Potomak. Ne razumem, i nikda neću razumeti zašto se Vukotić toliko stavio u odbranu Makaina. Da se kojim slučajem nije zaljubio u Saru?

Ne branim ovde Trifkovićeve slabosti. Kao čovek i on ih ima kao i i svi mi zajedno. Možda ponekad i oportunističkog njegovog stava, možda zato što nije u svojim karijerističkim nastojanjima bio agresivniji, što se nije više posvetio političkom životu, za šta on ima izuzetnog talenta i dara. Zato što se više ne odupre ekumenističkim naduvenim bubama poput Razdoriđa i Jeftića. Neki mu pripisuju i prijateljstvo sa izvesnim Slavkom Panovićem, koga lično ne poznajem i o kome do mene dopiru zaista negativne vesti. Ali ni ja, pa ni niko drugi, nema pravo da nekome određuje sa kim će se on družiti, i da nečiji rad zbog nepoželjnog prijateljstva omalovažava.

Mnogi koji su se čak i oduševljvali mojim nastupima, ne znaju da je moje istupanje u javnosti, baš pospešio sam Trifkoviću. Bio je to momenat kada je druga petokolonaška grupa, naduvenih buba okupljenih oko neuralgičnog Vuka Draškovića, zajedno sa Draškovićem napala Trifokovića, da je kao eto ovaj, u jednoj prilici, naetupajući eto baš za taj petokolonaški B92, postupio gore nego eks kum Draškovićev, Voislav Šešelj. Trifković je na te napade odgovorio petokolonaškim nadmenjacima Draškovićevim, jednim oštrim pismom, čemu sam se i ja pridružio kasnije, sarkastično naravno, prozvavši Draškovića Kurjakom koji podurlava u šumi. Petokolonaši nisu objavili to moje pismo, zato verovatno što sam ja nelogičan i nisam patriota, prema njihovim a, i moglo bi se reći Vukotićevim standardima. Poslao sam pismo upoćeno petokolonašima B92 i Trifkoviću, i od njega dobio visoku ocenu, i podstreh da bi se trebao uključiti negde da polemišem.

U nekoliko navrata sam posle Vukotićevog istupa protiv Trifkovića verbalno telefonom raspravljao sa urednikom Novinara. I stavio mu do znanja da se ja baš neću složiti sa istupima takve vrste.

No kada su u poslednje vreme nastale halunacije o bubasvabama, koje je Vukotić prvo podmetao preko tribine, verovatno da bi me izazvao, a onda kada je uvideo da ja baš na takve izazove ne reagujem onda je usledila fantastična fikcija o buba švabama i u Novinaru. Ne bi na to sve obratio pažnju, kako u mom kraju kažu kao na smrdljivi sir, da se na tom istom novinaru nije mnogo puta pojavilo moje ime. Ne dozvoljavam nikome da nečiji uspešan rad omalovažava. To ne dozvoljvam ni sebi. Jer ja nisam do sada napadao one koji rade u korist nacionalnih interesa, nego one koji gaze preko tih interesa. Nisam našao za shodno da kritikujem ni Njv. Preosveštenstvo Vladiku Artemija, niti pak da uputim neku nelogičnu krutiku bivšem premijeru Koštunici, iako bi se mnogo čega i njemu samom moglo zameriti. Iz petnih žila branim slavne Peroviće i još slavnije Karđorđeviće. Da su Karađorđevići slavniji od Petrovića nisam to rekao ja, već jedan od njih, Njegoš koji ceo jedan Vijenac Gorski je posvetio prahu oca Srbije.

Povodom bubašvabske fikcije na Novinaru.de, ne bi znao zaista šta bi se sve moglo reći i napisati još izuzev i ovo. Buabašvabe nisu intresantne. Presatju da žive onda kada se na njih stane nogom. Ali ološ je nešto sasvim drugo. Teško ga je nogom sprečiti da i dalje deluje.

Neurotična naduvena buba Makain, ili sve jedno, može i bubašvaba, mada i zaista u originalu teksta na engleskom Makain je označen kao ološ. Ološ je pretrpeo poraz sa drugim malo slabijim ološem jednim velikim iskorakom. Poražen je od Afrikanca Huseina Obame za čitavih 338 naprema 156 izbornih jedinica, 96% Crnaca je glasalo za Obamu, a bogami i 46% belaca. Ne mislim ja da će Husein Obama biti anđeo. Nego meni ovi brojevi govore nešto mnogo više. A to je, da ja sada pripadam rasi koja je u manjini na ovom kontinentu.

Na kraju imao bih jednu poruku za one koji u svoje oblande umotavaju bubašvabe. Jednom prilikom u rezidenciji Grčkog Amabasadora u Otavi Apostolosa Pasliotisa, on me upita nešto u vezi Draškovića. Kada sam mu izložio svoje mišljenje, on mi ovako saopšti: “Ako možete da mu prenesete moju poruku. Prvo ga pozdravi, s moje strane. A onda mu recit da mu njegov poznanik i prijatelj poručuje, da se kane politike, i neka nastavi da piše knjige. Politika nije za njega.“ Papasliotis je bio iskusni diplomata, od velike karijere.

I moja bi poruka na kraju ovde bila. Neka Vukotić i njemu slični pišu pesme, i knjige. Za njih nije politika. Politika se ne bavi bubašvabama, već politički kritičari, koji opisuju političke nakaze kao bubašvabe ili naduvene bube. Tako je to svejedno. A Vukotićeva oblanda u koju je umotao bubašvabe nije za jelo nikome, te je tako niko nije ni okusio, osim i verovatno samoga Vukotića.

Janko Bojič

A New Führer Has Been Chosen

A New Führer Has Been Chosen
http://vukotic.atspace.com/obama.htm

by Dušan Vukotić:

A curative medicine

If we were able to enter the Barack Obama’s mind, it would be interesting to see what he had been thinking at the moment when an exalted crowd incessantly cheered in front of him: „Yes, we can!“. It seems, since the time of the gatherings of German Workers‘ Party and the „burning“ Munich brewery’s atmosphere during the thirties there were no such enchantments seen among the rapturous masses all over the globe. Millions of human eyes were glittering in tears on that November night, watching hopefully the new Messiah who has come to save the stumbling U.S. economy and to get the spoiled nation out of an everyday’s onslaught of anxiety. The tabooed things that were almost unthinkable as far as a year ago, now appeared to be taken as a salutary „recipe“ all over the United States.

Super-natural cop

One of the main reasons why Barack Obama won this elections by landslide is that the owners of world’s capital wanted it and had carefully arranged it. Every single detail in and about Obama’s campaign has been precisely planned from the very beginning and nothing has been left to the course of „naturally guided“ events. Otherwise it would be hard to understand, how it could have happened that a total outsider at the beginning of the presidential campaign became undisputed favorite on the crucial election day. The invisible masters of our global village have decided to create a new American leader, who would impersonate the diametrically opposed hopes not only those of the U.S. citizens but the the hopes of the different nations from all around the globe, whose mere survival depends on the will of the main super-cop of our „neighborhood“.

The lightning of God

Not by chance, the name of the new „Ruler of the Universe“ is Barack, the word that reconciles the two clashing parts of the Semitic world. In Hebrew, בָּרָק ‚barak(Arabic, ‚barakka‘) means „lightning“ or „flash“ (from Aramaic barqā ‚lightning‘; Akkadian barāqu) and it has an additional meaning – ‚blessing‘ (from Aramaic brīḵū ‚blessing‚; cf. President of Egypt, who reigns for „eternity“, Mu-barak „the blessed one“; from the Semitic BRK root /“bless“, „kneel“/). There is also the biblical Barak, the military leader who, according to the book of Judges, along with the prophetess Deborah (‚bee‘) defeated the Canaanites. Another Barack (Al-Buraq) was the name of a strange creature (winged horse), who carried Muhammad to the „farthest mosque“ (probably Jerusalem) and helped Muhammad in his journey to heaven (Mi’raj „ascension to heaven“, don’t confuse with mirage).

„Abominated“ tenant of the White House

The new president of the United States will be inaugurated on January 20, 2009. Barack Obama will be the first president of the U.S. whose skin color is (half)black. There are a lot of unknown details concerning Obama’s biography.. Allegedly, he was born in Hawaii but in two different hospitals (try to google „Obama was born at the“); his birth certificate is under suspicion of being forged; Jerome Corsi, author of the contentious book Obamination, stated that „the governor’s office officially had declined a request made in writing by WND in Hawaii to obtain a copy of the hospital-generated original birth certificate of Barack Obama“; Obama’s grandmother from his father’s side told reporters that her grandchild Barack Obama was given birth in Kenya; even the Clinton’s staff was bewildered seeing the turban-picture of Barack Obama; all the members of the Barack Obama’s family are devoted to Islamic morals, manners, and values (brother Roy, sister Auma, see picture).

The world of all Moslems

Beside Kenya, where he probably was born and immediately transfered to Hawaii, one another country played a significant role in his life – Indonesia! As it is well known, Indonesia is one of the biggest countries in the world (over 200 millions inhabitants), mainly populated by Muslims (almos 90%). When Obama’s mother remarried he went to Indonesia and lived there under adopted name Barry Soetoro (Soetoro was the surname of his Muslim stepfather). In Jakarta Obama attended a Muslim primary school for five or six years, beginning at the age of six. Finally, Obama visited Pakistan as a college student in 1981 and spent there more than 20 days. It seems that some of his Pakistani friends gravely supported his running for the Presidency.

Beware of war

What is the purpose of such a controversial choice to install a „trained“ Muslim, Barack Hussein Obama, as the Commander in Chief of the U.S. armed forces? It is more than obvious that the „shadow rulers“ of the world are preparing something „much bigger“ for the years to come. What it can be? The previous plan to subdue the planet via economics („free trade“ and „globalization“) appeared to be unsuccessful – a total failure. The time has come again for Clausewitz’s „continuation of politics by other means“. „War is father of all, and king of all!“, shouted Heraclites two and a half thousands years ago. Following these events, even the wisest man could not say nothing more but to repeat the simple sentence, well-known to scientists as well as to common herdsmen: „Nothing has changed“. The large masses of Muslim fanatics will be mobilized and used against the U.S. greatest enemies: Russia, and possible, China. From his side, Heraclites would probably re-declare: Πάντα ῥεῖ! (Everything flows!) and „You cannot step twice into the same river“. Watch your steps!

Serbian White Dawn

Obratite pažnju na nov baner u Glasu Dijaspore; umetnika, pisca-vajara Borisa Staparca

Borissculptures Boris Staparac

na mojoj stranici naći će te : Skulpture, pesme, priče, knjige…i odmor za svoju dušu

PRONALAZIM TE

Pronalazim te svuda po svom telu

u milini jutra istopljene zvezde

nad kadom sunca prozlaćene boje

a ja u svemu, vidim samo tebe

jato se ptica zabija u nebo

i krilom sjajnim prah od zvezda skida

u sobi tama tek po neka zraka

svetli u snove bez i malo stida.

i ovog jutra ulični čistači

uz psovke svetu spiraju mu stope

a na mom telu svuda tvoje usne

i vrisak strasti koji ti se ote..

Dok Dunav cepti preplićući vali

u sobi mojoj razbacani zvuci

znam da ću opet tražit‘ te u vrevi

bezvrednih ljudi sa cvetom u ruci..

I opet bićeš neznana i strana

nekima drugim miljenica žena

a ja ću opet sav prepun od tebe

želeti samo da me viŠe nema.

al‚ koliko noćas kada zvezde sjajne

isprepliću vali Dunava Što ludi

ljubiću tvoje osmehnuto lice

i skrit‘ u sebe od bezvrednih ljudi.

i bićeš moja boginjica mala

i divljakušica sa cvetom u kosi

i biće opet noć puna skandala

uzdasi naši u jutarnjoj rosi.