Neka sporna pitanja što se tiču članka Gospodina Miodraga Petrovića

Neka sporna pitanja što se tiču članka Gospodina Miodraga Petrovića

U izdanju Politike od od 06-11-2008. u rubrici Pogledi izašao je clanak gospodina Miodraga M. Petrovića pod naslovom “Ostavka i izbor Patrijarha“.

Ne mogu se pohvaliti da su mi dela gospodina Petrovića izuzetno poznata, ali mi je njegova ličnost poznata, iz javnosti, i preko nekih sveštenika iz SAD. Zatim na karaju članka gospodin Petrović još pre nego je potpisao svoje ime i prezime stavlja svima do znanja da je on stručnjak i naučni savetnik za crkveno pravo. I to mi je poznato ali me pomalo buni način kako je to sve gospodin Petrović na kraju prezentirao. Kao ono Lujevsko “Država To Sam Ja.“ Drugim rečima ispada da ono što jedan nučni savetnik spominje niko ne bi ni smeo da se usudi da takne i da da kontra analitičko mišljenje ako nije u rangu jednog stručnjaka za Crkveno pravo.

Ipak neću prihvatiti tako nešto, pa i ako dolazi od samog Gospodina Petrovića, kao opšte pravilo.

Bioje kod mene u selu jedan čiča Milan, ratnik sa Suvobora i Kolubare, pa nas tako ponekad nedeljom okupi, mladjariju, oko sebe, u želji da od nas nešto čuje. A mi svi naučeni školskom mudrošću pokušavamo da starinu zaglupimo, a on imadiješe jednu uzrečicu, i veli ovako nama: “Ma čuješ more i ja nešto znam!“ Tako bi i ja hteo da poručim gospodinu Petroviću da ima i onih koji nisu stručnjaci njegovog ranaga, ali koji ipak, iko obični ljudi, i oni nešto znaju.

Da li svesno ili nesvesno gospodin Petrović je doveo sebe u jedan raskorak u jednu kontraverznost. On u početku članka se poziva na drevne kanone, u kojima ruku na srce nigde nije eksplicitno istaknuto da i jedan Arhijerej mora da ostane do kraja života to što jeste. Kako kanoni, tako i ustav nad ustavima SPC predviđaju da jedan Arhijerej je na tu dužnost predodređen do smrti, ali da bi na tom položaju on opstao, on mora da zadovolji sve uslove koji se odnose i tiču dužnosti jednog Arhijereja. Gospodin Petroović je koliko je meni poznato, i parvni, a ne samo stručnjak za crkveno pravo. Kao takav on bi morao da zna da se crkva temelji na pravilima i da je ona po ustrojstvu zakonodavna ustanova, i da kao takva ne bi mogla da opstane ukoliko sva njena pravila ne bi bila ispoštovana, bez razlike i izuzetka.. Od 74 pravila Svetih Apostola, preko šesdeset se odnose na rad i delovanje kako sveštenih lica tako i Arhijereja. Dok je ostatak posvećen laicima. U tih prko šesdeset pravila je predviđeno kako se mora ophoditi jedno svešteno lice da tu poziciju zadrži dokle je to mandatom predviđeno. Ako ćemo oko kanona onda gde to u kanonima stoji da i običan sveštenik može da se povuče i ode u penziju? Ili da po neispunjenju neke kanonske obaveze ne bude odstranjen iz službe? Čak, i na protiv. Zato, i sami Arhijereji nisu iznad kanona i ustava SPC. I pravila koja važe i odnose se na sveštenički čin, tako isto ona koje se odnose na Arhijereje, važe i za njih, i oni se tih pravila moraju prdržavati. Dakle, Arhijerej jeste predodređen da do smrti obavlja svoju dužnost, ali mu to nije nigde zagarantovano ako on tu dužnost ne obavlja valjano, i u duhu crkvenih normi.

Zato, ako idemo da štitimo pravdu i ustrojstvo onada nikako nikome, pa to pravo nije niko dao ni samom gospodinu Petroviću da zaobilazi oko pravila na kojima se temelji Crkveno ustrojstvo. Član 111 ustava SPC daje za pravo, a to odlično mora da zna gospodin Petrović, jednom Arhipastiru da se povuče sa svoje dužnosti iz naravno opravdanih razloga, ili ga i sam sabor može smeniti po dokaznoj nemoći, ili pak po dakazanom kršenju kanonskih obaveza. Ako je u pitanju nemoć verovatno se ovde misli na penzionisanje, ili slanje u manastir, a ako je u pitanju kršenje kanonskih načela, onda se zna da je rašcinjenje jedino rešenje. Druga je sada stvar što u stanju u kakvom se nalazi Episkopat SPC, pravila se ne poštuju onako kako bi to bilo obavezno i trebalo da bude, već kako kome odgovara. Ustavne odredbe nisu bile ispoštovane ni prilikom izbora Pavla za Patrijarha. To što u dobrom delu, priučeni ljudi sačinjavaju Episkopat SPC, je nešto sasvim drugo, pa se ponašaju kako im se prohte. Ali jedan pravni stručnjak taj luksuz sebi ne sme da dozvoli. Ono što svaki član u jednom zakonodavnom dokumentu predviđa to se mora poštovati i ispunjavati dosledno ili što bi običan čovek rekao do slovce. Nedavno je nekoliko glasila pisalo, pa čak ako me sećanje ne vara i sam list ‚Politika“ da u Episkopatau SPC vlada rasulo. Iz neznanja šta je to Crkva, Frankfurtske su “Vesti“ čak napisale da je SPC u rasulu. To u opšte nije istina. Ali ću se složiti sa činjenicom da je njen današnji Episkopat u jadnom stanju. U takvom je on stanju baš upravo zbog toga što se pravila i neka tradicionalna nasleđa ne poštuju.

Razumem šta gospodin Petrović pokušava da kaže, to jeste dozvoljeno nekom običnom Jozefu, da se tako ponaša, ali pravnom stručnjaku nikako. Jer gospodin Petrović hoće retorički da zaštiti, mogućnost da se ona grupa postojećih članova Episkopata, koja teži ka anarhiji, ne bi osililai i iskoristila Pavlov, pa sada ako hoćemo pravo, nije presedan, da se obračuna sa onim krotkim, drugim rečima, čestitim Vladikama. To je istina, i ako ta grupa anarhista ima težnju da svoje, anarho ideje sprovede u delo, ona će to učiniti sa presedanom izbora Patrijarha ili ne. Jedan iskusan pravni stručnjak nikako ne sme da gradi svoje konstrukcije, na predikamentima. Šta će biti, ako ovo bude, a šta neće ako to ne bude. Takav pristup ni jednoj materiji koja se temelji na pravnoj logici, ne dopuštaju baš upravo ta pravna logika i pravna nauka. Pravni stručnjak mora da se drži zakonodavnog reda i harmonije. Ako je na raskrsnici crveno svetlo uključeno, ono za sve učesnike u saobraćaju ima isto značenje.

Zatim gospodin Petrović dodaje, pa kaže:

Kanonsko je načelo i crkvena praksa da obolelog patrijarha zamenjuje najstariji po hirotoniji ili rukopoloženju mitropolit. Takav je u ulozi „bljustitelja”, a ne patrijarha, što znači da je hranitelj ili čuvar patrijaraških prava dok je sprečen da ih sprovodi.

Ne znam gde ovo se piše u drevnim kanonima što gospodin Petrović navodi, ali evo šta piše u ustavu SPC:

Члан 61

Кад је Патријарх ма због којег узрока привремено спречен да врши своју претседничку

дужност у Сабору, односно Синоду, замењује га, по његовом овлашћењу, најстарији по

производству митрополит члан Сабора, односно Синода, а ако овога нема, најстарији по

епископском посвећењу епископ члан Сабора, односно Синода.

Члан 62

Ако је спреченост Патријарха у вршењу његових дужности дужег и трајнијег карактера, или кад се патријарашки престо упразни, власт Патријархову врши Свети архијерејски синод, који то објављује епархиским Архијерејима и саопштава државној власти, ради знања. Претседничке дужности Патријархове у Светом архијерејском сабору и Светом архијерејском синоду врши тада најстарији по производству члан Светог архијерејског синода митрополит, односно најстарији по посвећењу епископ, ако митрополита нема.

У овим случајевима не могу се по правилу доносити црквенозаконски прописи, уредбе иначелне одлуке. (УСТАВ Српске Православне ЦрквеДруго издање Светог Архијерејског Синода, Београд 1957)

I ako i zaista, a ja verujem gospodinu Petrovi’u da su njegove tvrdnje po pitanju kanona ispravne, međutim dokle god ovo sve stoji u Ustavu SPC ovi članovi koji su naravno odobreni saborski još iz vremena pre Drugog svetskog rata poništavaju snagu nekih drugih pređašnjih pomesnih kanonskih načela. Tako je to uvek u pravnom sistemu, starije norme poništavaju nova pravila. Da se ovo prevaziđe što ovde piše, i da se vrati na stara načela, onda bi se ovi članovi morali da promene, naravno legalnim postupkom.

Nemam nameru da dajem bilo kakav komentar izuzev da “ma zbog kojeg uzorka“ jedan od uzroka je sigurno bolest ili bolovanje, sve ostalo ostavljam čitaocu da daje sud sam ko i kako obavlja dužnosti Patrijarha kada je ovaj oboleo.

Zatim gospodin Petrović govori o pritiscima na Patrijarha da podnese ostavku.

Na patrijarha Pavla odavno se vrše pritisci da podnese „ostavku”, ali ostavke na darove Duha Svetoga su nezamislive. Bio sam mu sagovornik 2006. godine, oko božićnih praznika. Tada mi je rekao kako traže njegovu „ostavku”, zbog čega ne može a da ne razmišlja o tome. „Zar vi, Vaša svetosti, smete o tome da razmišljate?”, rekao sam. Oštrim tonom mi je podviknuo: „Nećete vi mene u ovim godinama da učite”. Istom visinom glasa uzvratio sam: „Niste Vi iznad Crkve; pozvani ste da joj doživotno služite!”.

Gospodin Petrović ne navodi koji su to bili faktori i ljudi koji su vršili pritisak na Patrijarha da da ostavku. Meni takvo nešto nije poznato, samo znam da je nekoliko puta usledila sugestija Patrijarhu, pošto nije pokazao doviljno kvaliteta da obavlja dužnost Patrijarha de bi mu bilo pametno da se se povuče sa tog položaja. Poznato mi je da je Vladika Artemije u jednom pismu opominjao Patrijarha za njegove greške i propuste koje čini, ali u tom pismu koliko je meni poznato nigde nije bilo reči o prisiljavanju na povlacenje. Takve kritike Patrijarhu Pavlu su upućivali i drugi. A valjde jedino je bivši episkop Atanasije Jeftić nešta tako predlagao Patrijarhu. No ko još uzima nešata za ozbiljno što Atanasije priča?

Vrlo čudno po meni zvuči ona poslednja rečenica ,,Niste vi iznad Crkve; pozvani ste da joj doživotno služite.“ Dobro, to je tačno da svako svešteno lice je dalo zakletvu i istaina je da je dužnost svakog sveštenog lica da Crkvi doživotno služi. No to ne znači da samo biti Patrijarh, pa i onda kada je neko u nemoći da tu dužnost obavlja da se samo i tako Crkvi može služiti. Po meni najbolje se Crkvi služi kada se u njenoj funkciji na svakom mestu i položaju nalazi ono lice koje je sposobno da taj položaj valjano obavlja. U protivnom onaj ko nije u takvoj mogućnosti takav ne služi Crkvi, već joj samo štetu nanosi. Ovakav stav gospodina Petrovića je potpuno nelogičan. Pravoslavlje nije autokrtaija koju sprovodi rimokatolička diktatura. Lepo je ovo sveopisao prota Mateje matejić, kada kaže: “Sveštenik i dalje služi Crkvi i njenim interesima, i onda kaad je umirovljen.“ Zašto onda i umirovljeni neki Arhipastir bez obzira što je umirovljen i dalje nebi ostao, kao i svaki umirovljeni sveštenik, u istoj situaciji. Koliko danas imamo sveštenika, koji nisu u bili u stanju da podnesu autokratizam koji se poslednjih decenija nad njima sprovodi od starne svojeglavih episkopa, da su bili prinuđeni da daju ostavku. Jesu li i oni, takvi, da bi svoj goli život očuval,i dali ostavke na darove Duha Svetoga?

Zato, bih vrlo rado gospodinu Petroviću postavio i ovde jedno pitanje. On dobro mora da zna da i ovo: Чланове Светог архијерејског синода бира Свети архијерејски сабор на две године и то сваке године по двојицу, piše u članu 58 Usatava SPC. Gotovo svim članovima postojećeg SA Sinoda je istekao mandat. Kako sada ovo pitanje da rešimo, i da se izaberu novi članovi SA Sinoda, što je još u većem interesu za SPC, nego ko i zaista treba da bude u ulozi Patrijarha, kada je ovaj trajnje oboleo. Porđenje sa Rimokatoličkom prozileteriom i njhovim poglavarom ovde je sasvim neispravno i nelogično. Njihovo ustrojstvo je drugačije.

Tako isto gospodin Petrović samom sebi skače u usta kada iznosi i ove tvrdnje:

Neupućeni svoje zahteve ili obrazloženja za podnošenje patrijarhove „ostavke” pokušavaju da porede sa povlačenjem Svetog Save sa trona Srpske pravoslavne crkve.

Sveti Sava se povukao sa trona ne zbog bolesti nego radi viših crkvenih potreba i duhovnih pobuda.

Tu on upravo i potire samoga sebe i uskače u najveću kontradiktornost, u kakvu kontradiktornost se ne bi ni jedan prevrtljivi političar postavio, i takovg laičkog luksuza sebi dozvolio. To ne bi ni jedan Bajden, mogao da kaže, iako je sebi taj isti Bajden, kome sam svojevremeno rekao u lice, da je patološki lažov, dao sličan takav luksuz, pa je upravo baš on rekao da je tridesetih godina na televiziji se pojavio predsednik Vilson i objasnio narodu ponudu za razrešenje ondašnje krize. Istini za volju, tridesetih nije bilo televizije, a Vilson se već bio raspao pod zemljom poodavno. Neverovatno Bajden je po profesiji advokat, pa kada u toj oblasti nije uspeo, on je otišao u politiku. U politici jeste sve i svašta dozvoljeno, da se laže najviše, ali u pravnoj nauci i zakonodavstvu nije.

Sveti Sava se povukao sa trona ne zbog bolesti nego radi viših crkvenih potreba i duhovnih pobuda. Da vidimo malo šta to znači, nije se povukao zbog bolesti, nego zbog viših pobuda? Pa zar ako mene ili bilo koga, sprečava bolest da svoju kuću vodim putem uspeha i prosperiteta, koje su to više pobude i interes, da svoje domaćinstvo ne poštedim katstrofe zbog sopstvene nemoći da budem i dalje domaćin? Zar i sama bolest nije dovaljan razlog da nekome da signal, pa i samom Patrijarhu da je od njega bolje da se povuče sa pložaja radi višeg interesa, a to je radi opstanka i spasenja Crkve?

Gospodin Petrović u svakom pogledu pokušava da na jedan apstraktan a ne ekzatan način potkrepi neke tvrdnje bez činjenica. Ne čini on to zato što je nepošten. Njega nešto drugo peče. To je ono što Petrović zatvara i krije u sebi. Ali ja mu baš upravo zbog toga i zameram. Skrivati istinu da kanalizacija ne odtiče, jednog će dana naneti još vću štetu pošto će se izliti na ulicu. Dakle, bolje je se suočiti sa istinom i popraviti kanalizaciju pre nego fekalije usmrde ceo grad. Ekumenizam i prevrtljivost ekumenističkog krila u SPC nije samo nejgova Petrovićeva briga, nego briga svih nas. Prolongirannje izbora Patrijarha, neće sprečiti Ekumeniste da ne ojačaju. Naprotiv. Ovaj staus kvo njima najviše ide na ruku. Šta ako u međuvremenu pomru Nikolaj, Jovan Zagrebačko – Ljubljanski, i još njih nekolicina, pa na njihovo mesto budu izabrani novi ekumenisti? Da li će onda oni oslabiti ili ojačati? Voleo bih da čujem odgovor Gospodina Petrovića.

Janko Bojić,

Londo, Ontario

Eine Antwort

  1. Pronasao sam i procitao clanak gospdina Petrovica. Zamolio bih gospodina Bojica da nam u buduce stavi referencu na uvid.

    Moram Priznati da ni meni gospodin Petrovic nije jasan. Zbog nekih razloga on je i zaista mnogo maglovit. Podjimo od jedne pretpostavke. Zamislimo da je Patrijarh dvadeset godina mladji, i da je oboleo od alzajmera. Znaci li to da treba da prodje citavih dvadeset, pa i vise godina da bi se birao novi patrijarh? Zanci li to da bih citavih dvadeset godina Crkva bila dovedena u situaciju paralize? Da li je gospodinu Petrovicu poznato, da ne samo prema pravilima Svetih Apostola, vec i prama Ustavu SPC, ni jedna se odluka ili pravilo ne mogu doneti ni sinodski ni saborski bez saglasnosti Patrijarha?

    Zatim kada govorimo u Darovima Duha Svetoga, i ja bih imao pitanje za gospodina Petrovica. A sta bi sa Svetim Nikolajem Zickim? Pogazi li on Darove Duha Svetoga kada se odrece Zickog trona?

    Na zalost ni meni niste definisani gospodine Petrovicu.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: