Politika Online – Оташевић: Био сам сигуран да ће се Ранта покајати због Рачка

Оташевић: Био сам сигуран да ће се Ранта покајати због Рачка

Лаж се не може сакрити, каже патолог који је вршио обдукцију тела страдалих у инциденту који је био „окидач” за НАТО бомбардовање

Ниш – Патолог професор др Вујадин Оташевић, својевремено члан обдукционог тима за испитивање „случаја Рачак”, није изненађен признањем финског стоматолога форензичара Хелене Ранте да је извештај написала под директним притиском тадашњег шефа мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији Вилијема Вокера.

– Био сам сигуран да ће се кад-тад покајати. Кад је у питању медицинска обдукција није могуће до краја сакрити лаж – каже за „Политику” Оташевић, који је заједно са колегом Славишом Добричанином 2007. године објавио књигу „Косово – глас жртава”, у којој је детаљно описао превару у Рачку почетком 1999. године, а која је била повод агресије НАТО снага на Србију.

– Све о Рачку је објављено и ово је последња покајничка изјава Ранте која потврђује да су безбедоносне снаге Србије лажно оптужене за наводни злочин над цивилима у том селу. Сада свакоме у свету мора да буде јасно, мада је ипак прекасно, да је била реч о сукобу албанских терориста са српским снагама безбедности – рекао је Оташевић.

Били смо свесни, каже овај познати патолог, да је Рачак наручен од Вокера. Ипак, он још изражава чуђење што Ранта није имала храбрости да се одупре Вокеровом притиску.

Вујадин Оташевић напомиње да комплетна фото и видео документација о Рачку постоји и да се налази у Врховном суду Србије.

Ранта је, признајући да је извештај писала под притиском Вокера и Министарства спољних послова Финске, у својој аутобиографској књизи објављеној прошле недеље, навела да ју је Вокер у зиму 1999. године, незадовољан њеним наводима, гађао дрвеном оловком. Тројица цивилних службеника МСП путем и-мејлова тражили су од ње тада „дубље закључке” о Рачку и наводном масакру српских безбедоносних снага над недужним албанским цивилима који су, сада је то сасвим јасно, били прерушени припадници терористичке ОВК.

SOK AKTUELL – 24. Oktober 2008 – Kosovo: Unbekannte schießen auf serbische Flüchtlinge

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Kommission Kirche und Gesellschaft der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

24. Oktober 2008

Kosovo: Unbekannte schießen auf serbische Flüchtlinge

Patriarch Alexei II.: Gewaltsame Abspaltung Kosovos und Nobelpreis für Ahtisaari ungerecht

Hakenkreuz in Kroatien, Halbmond in Bosnien: Graffiti auf Eigentum der SOK

Neue Kirche in Bosnien-Herzegowina

Metropolit Amfilohije empfängt neuen Botschafter Österreichs

Neue Kirche in Serbien

Kirchengemeinde Hannover lädt zu Glaubensgesprächen ein

Kosovo: Unbekannte schießen auf serbische Flüchtlinge

(PRISTINA) Unbekannte haben am Mittwoch vergangener Woche auf Serben geschossen, die im Rahmen einer Aktion des UNO-Flüchtlingshilfswerks (UNHCR) und des Dänischen Flüchtlingsrates den Friedhof im Dorf Dvorane in der Gemeinde Suva Reka im Kosovo-Metohija besucht haben. Der Sprecher der kosovarischen Polizei für die Region Prizren, Hazir Berisa, bestätigte den Vorfall. Er sagte, dass auf Serben „aus unmittelbarer Nähe“ geschossen worden sei. Es seien vier Schüsse abgefeuert worden, Verletzte habe es aber nicht gegeben, fügte Berisa hinzu. Er erklärte, dass sechs Serben den Friedhof besucht hätten. In ihrer Begleitung haben sich Angehörige der kosovarischen Polizei aus Suva Reka sowie Vertreter der Friedenstruppe KFOR (Kosovo Force) und UNHCR befunden. Die kosovarischen Polizisten und die KFOR-Soldaten haben den Besuch abgebrochen und die Serben nach Prizren transportiert.

Der Minister für Kosovo-Metohija in der Regierung Serbiens, Goran Bogdanovic, verurteilte den Vorfall.

Laut Berichten von KIM Radio und Fonet hatten die sechs Serben vor, ihre Dörfer zu besuchen, die sie vor neun Jahren verlassen mussten.

Patriarch Alexei II.: Gewaltsame Abspaltung Kosovos und Nobelpreis für Ahtisaari ungerecht

(MOSKAU) Der Patriarch von Moskau und Ganz Russland, Alexei II., hat am Donnerstag vergangener Woche gesagt, dass das „Nein“ Russlands und der Russischen Orthodoxen Kirche für die gewaltsame Abspaltung Kosovos von Serbien immer eindeutig gewesen sei. „Wir finden das ungerecht, wie wir auch die Verleihung eines internationalen Friedenspreises an Herrn Ahtisaari, dessen Plan zur gewaltsamen Wegnahme Kosovos von Serbien beigetragen hatte, ungerecht finden“, sagte der russische Patriarch im Gespräch mit dem serbischen Botschafter in Russland, Stanimir Vukicevic. Der Botschafter dankte dem Patriarchen und der Russischen Orthodoxen Kirche für ihre Unterstützung und die Sorge um die serbischen orthodoxen Heiligen Stätten im Kosovo. Patriarch Alexei II. erinnerte daran, dass er auch auf einer Sitzung des Europarates in Straßburg sein Bedauern geäußert habe, dass das Schicksal Kosovos Menschen bestimmen, die nie im Kosovo gewesen seien. „Man soll wissen, was das Kosovo dem serbischen Volk bedeutet: Das ist heiliges Land, unter anderem auch nach der Zahl der Kirchen und Klöster“, sagte das Oberhaupt der Russischen Orthodoxen Kirche.

Hakenkreuz in Kroatien, Halbmond in Bosnien: Graffiti auf Eigentum der SOK

(SIBENIK / KROATIEN) In der Nacht vom 14. auf den 15. Oktober haben Unbekannte auf der Eingangstür des Bischofssitzes der Serbischen Orthodoxen Diözese von Dalmatien in Sibenik ein Hakenkreuz und ein kroatisches faschistisches Symbol gemalt. Der Informationsdienst der Diözese erinnert daran, dass solche Vorfälle sowohl in Sibenik als auch auf dem Rest des Territoriums der Diözese immer häufiger stattfinden. Die Drohgraffiti seien ein Zeichen dafür, dass die Zeit gekommen sei, dass der Rechtstaat handele und solche Vorfälle bestrafe, heißt es in einer Mitteilung der Diözese Dalmatien. Die Vorfälle bedrohen die Freiheit und schüren religiöse und ethnische Intoleranz, was nach kroatischer Verfassung „offiziell verboten“ sei, wird in der Mitteilung betont.

Ein aktuelles Bild zu dieser Meldung ist unter

http://www.spc.yu/sr/system/files/u5/2008/sibenik_0.jpg

abrufbar.

Auch in Bosnien wurde eine serbische orthodoxe Kirche mit offensichtlich drohend gemeiten Graffiti beschmiert: Unbekannte malten einen Halbmond auf der Kathedrale der Entschlafung der Gottesmutter in Tuzla, dem alten Sitz der Diözese von Zvornik-Tuzla, deren Bischof heute in Bijeljina seinen Sitz hat.

Neue Kirche in Bosnien-Herzegowina

Allen interreligiösen und interethnischen Spannungen zum Trotz (s. Artikel oben) hat Bischof Vasilije von Zvornik-Tuzla am vergangenen Sonntag eine neue Kirche in Crno Blato bei Tuzla geweiht. Das neue Gotteshaus wird der Heiligen Gottesmutter Tricheroussa gewidmet werden. An der Zelebration der Hl. Liturgie im Anschluss an die Weihe nahm auch Metropolit Nikolaj von Dabar-Bosnien, der ranghöchste serbische orthodoxe Oberhirte in Bosnien-Herzegowina, teil. Neben den Gläubigen der SOK aus Tuzla, Crno Blato sowie den Pfarreien von Piperi und Bijeljina wohnten auch Vertreter anderer Konfessionen der Weihe bei: Unter anderem waren Fra-Zdravko Andjic, Guardian des Franziskanerklosters der Heiligen Apostel Petrus und Paulus sowie Vlatko Rosic, Direktor des Katholischen Schulzentrums „Hl. Franziskus“ in Tuzla anwesend. Auch der kroatische Generalkonsul in Tuzla, Josip Juras, und einige Vertreter der Kommunalpolitik nahmen an den Feierlichkeiten teil.

Metropolit Amfilohije empfängt neuen Botschafter Österreichs

(BELGRAD) Metropolit Amfilohije von Montenegro, der den erkrankten Serbischen Patriarchen Pavle I. vertritt, hat am vergangenen Freitag den neuen Botschafter Österreichs in Belgrad, Clemens Koja, empfangen. Im Laufe des Gesprächs wurden die guten Beziehungen der SOK mit Österreich, einem Land, in dem viele Serben wohnen, betont. Der Metropolit dankte dem Botschafter für die Möglichkeit, orthodoxen Religionsunterricht in Österreich abzuhalten. Er erinnerte aber auch an die Leiden und die kontinuierliche Vertreibung der Serben aus dem Kosovo-Metohija, die mit der Anerkennung der Unabhängigkeit der südlichen serbischen Provinz fortgesetzt werde und volle Legitimität bekomme.

Die in Österreich lebenden orthodoxen Serben gehören der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa an, die auch Deutschland, Liechtenstein und die Schweiz umfasst.

Der neue österreichsche Botschafter in Belgrad ist promovierter Jurist. Er studierte auch Theologie und Philosophie. Zuvor hatte er im österreichischen diplomatischen Dienst in Warschau, Rom und Madrid gedient.

Neue Kirche in Serbien

(VALJEVO) Die mittel-westserbische Diözese Valjevo hat seit dem 12. Oktober eine neue Kirche: An diesem Tag wurde im Dorf Cvetanovci bei Ljig das neue, der Versammlung des Hl. Erzengels Gabriel gewidmete Gotteshaus geweiht. Die Weihe zelebrierte der serbische orthodoxe Bischof Milutin von Valjevo. Danach wurde die Hl. Liturgie zelebriert. Im Anschluss fand ein Kulturprogramm statt.

Der Dank der Diözese Valjevo und der Kirchengemeinde Cvetanovci für die Unterstützung des Kirchenbaus gilt insbesondere der Direktion für Aufbau und Entwicklung der Region Kolubara, der Gemeinde Ljig sowie mehereren Unternehmen aus der Gegend.

In Cvetanovci sind Kirchen seit mehr als zwei Jahrhunderten belegt. Es handelte sich aber hierbei um Holzkirchen, von denen man nicht weiß, ob sie umgesiedelt oder verbrannt wurden. Die letzte Kirche war in einem Erdbeben im Jahr 1998 so stark beschädigt worden, dass sich die Notwendigkeit eines neuen Gotteshauses abzeichnete. Die alte Kirche wurde jedoch nicht zerstört. Der neuen Kirche in Cvetanovci steht nach der Weihe noch die Ausmalung mit Fresken bevor.

Kirchengemeinde Hannover lädt zu Glaubensgesprächen ein

(HANNOVER) Die Serbische Orthodoxe Kirchengemeinde Hannover lädt in diesem Herbst zu einer deutschsprachigen Reihe von Glaubensgesprächen ein. Man wird sich an fünf Abenden, jeweils freitags, mit dem Thema „Schöpfung und Vollendung“ beschäftigen. Das erste Gespräch in der Reihe fand bereits am Freitag vergangener Woche statt. Fortgesetzt wird die Reihe am kommenden Freitag, dem 31.10. Die folgenden Termine sind 14.11., 28.11. und 12.12., jeweils um 18.00. Die Adresse der Gemeinde und des Hl.-Sava-Kirchenzentrums der SOK in Hannover lautet Mengendamm 16c, 30175 Hannover (nahe Station Vier Grenzen, Linien 3 und 7 mit Richtungen Altwarmbüchen und Lahe). Die Abende sind so konzipiert, dass vorerst ein Vortrag zum gegebenen Thema gehalten wird, wonach die Diskussion folgt.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Kommission Kirche und Gesellschaft der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Mengendamm 16c

D-30177 Hannover

Предлог да се 11. јул прогласи за Европски дан геноцида (жалости) за Сребреницу

Предлог да се 11. јул прогласи за Европски дан геноцида (жалости) за Сребреницу

Потпредседник Европског парламента Дијана Волис (Diana Wallis), и Јелко Кацин, портпарол за Западни Балкан ALDE групе представили су у среду 15.октобра са муфтијом Босне и Херцеговине др.Мустафом Церићем и председником Удружења мајки енклава Сребреница и Жепа Муниром Субашић предлог резолуције за Сребреницу да се 11. јул прогласи за «Европски дан геноцида (жалости)».

Проглашење 11. јула за «Европски дан жалости» и «сећања на невине жртве геноцида представљало би трајни подсетник на почињени геноцид и потврдило би резолуцију Европског парламента за Сребреницу усвојену јула 2005.године» – каже се у саопштењу кабинета Јелка Кацина. У делегацији госпође Субашић поред вође исламске заједнице др. Мустафе Церића био је и председник «Савеза логораша Босне и Херцеговине» Мурат Тахировић, а према речима Волисове делегацију је топло примио и сам председник Европског парламента Ханс Герт Петеринг (HansGert Poettering).

Док су током саме конференције госпођа Субашић и муфтија Церић користили термин «геноцид» за жртве Сребренице потпредседник парламента Дијана Волис која је прошле године присуствовала помену жртава у Поточарима, је помињала «дан жалости», али је са не мање ентузијазма подржала иницијативу и нагласила да подршка није изостала у кабинету председника Петеринга. Волис је обећала да ће сам текст резолуције бити врло брзо спреман и предат на гласање, мада није хтела да прецизира датум. Исламска заједница у Босни и Херцеговини као датум могућег усвајања резолуције наводи први квартал следеће године према речима Кацина, па за следећи помен жртвама «то већ може бити део културне и историјске баштине Европске уније».

У име индиректних жртава Сребренице – скоро 11 милиона Срба широм света на чију репутацију и те како има утицаја одлука о овој резолуцији», устаo је Српски институт за јавну дипломатију из Брисела, регистровани лоби тим при Европском парламенту са питањем «шта је са хришћанским, православним, српским жртвама пре Сребренице? Њих 1200 је било убијено пре Сребренице» и нису били присутни нити представљени тог дана у сали Ана Политковскаја у Европском парламенту. У осврту на садашњу реалност Сребренице која обилује „директним улагањима и друштвеним конструктивизмом“, лобиста института је затражио „ширу подршку медија, јер прошлост се не може изменити, а пут у будућност не води кроз плакање над просутим млеком него кроз помирење и привредни развој“…

Ovaj tekst sam poslala u Novosti i Frankfurtske vesti u Srbiji, ali ne znam da li su i u kojoj formi objavili.

S postovanjem,

Borka


Borka Tomic
Director
Serbian Institute for
Public Diplomacy
9 rue de Pascale
1040 Brussels
T: +32 2 230 74 38
M: +32 472 365 246
M: +381 63 72 65 403
www.serbianinstitute.org
www.serbianbrend.com

Podgorica, četvrtak, 23. oktobar 2008. godine

Izjava Vojina Grubača, predsjednika NVO Akademska alternativa

Podgorica, četvrtak, 23. oktobar 2008. godine

NVO Akademska alternativa daje apsolutnu podršku Andriji Mandiću u njegovom nastojanju da sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem dovede do svoga logičkog razrješenja tešku društvenu krizu, prouzrokovanu antidemokratskim odlukama crnogorskog premijera i Vlade.

U tom smislu, pozivamo diplomatski kor zapadnih zemalja u Podgorici, a posebno ambasadora SAD gospodina Roderika Mura, da se suoče sa situacijom koju su izazvali pritiskanjem Vlade Crne Gore da prizna nezavisnost Kosova. Smatramo da je krajnje opasno i rizično po stabilnost regiona da zapadne diplomate insistiraju da vlast čini korake prkoseći volji apsolutne većine građana Cren Gore. Crnoj Gori je potrebna demokratska a ne marionetska vlast. Zato je unaprijed osuđen na propast svaki diplomatski pokušaj da se pitanje problematičnog priznanja nezavisnosti Kosova rjesava nehumanom destabilizacijom Crne Gore. Smatramo da je neophodno da zapadni diplomatski establišment u Podgorici preispita svoje stavove, koji su u ovom slučaju direktno suprotstavljeni želji preko osamdeset odsto građana Crne Gore. Javnost Crne Gore očekuje njihov jasan stav prije nego što dođe do još veće radikalizacije političkih prilika. Dakle, u predvečerje velikih problema koji se mogu desiti u Crnoj Gori pred Zapadom je velika odgovornost da se rješenje dotičnog problema preda u ruke građanima, da bi oni demokratskim opredjeljenjem i stavom rekli poslednju riječ.

Podredjenost politike „kapitalu“je grobar demokratiji

Kapital ne samo da igra odlučujuću ulogu u političkim procesima nego i dominira njima a da u suštini ne snosi nikakvu odgovornost.

Dokaz i ne oborivi primer podčinjenosti politike i njenih političara kapitalu, odnosno novcu koji ulaže kapital u političare koji, po moralu novca i jačega, sprovode politiku koja u prvom redu služi interesima investitora u tom slučaju kapitalu, je sama Amerika-vidljivo po ogromnoj količini novca kojeg ulaže kapital u svoje kandidate za predsednika USA. Ta celokupna igra oko izbora predsednika USA služi samo jednom cilju a to je da se ustanovi i na kraju izabere najpogodniji i najsposobniji kandidat ne u prvom redu za sprovodjenje demokratije(volje naroda) u delo već za sprovodjenje interesa financijskih snobova znajući da bez njhovog novca nikad nebi došli na vlast. To nema nikakve veze sa istinskom demokratijom odnosno demokracijom, što u prevodu iz grčkog, znači da sva sila polazi od naroda. Realnost je medjutim takva da sva sila polazi od kapitala koji je zbog svoje ucenjivačke politike, podredjivanja svojim interesima kako političara tako i medija dominantan faktor koji odredjuje politiku a koji zbog svojeg globalnog delovanja, za svoje političke greške, ne snosi nikakvu odgovornost. Kapital je u toj meri postao dominantan nad politikom i demokratijom da sada sebi može dozvoliti luksuz proglašavanja svoje dominantnosti nad demokratijom u stvari svoju diktaturu kao pravu demokratiju odnosno da proglašava kroz manipulacije, svoju volju za volju naroda. Istina je drugčija od toga što nam se svakodnevno vergla to šta je demokratija. Putem nesmetanog proticaja novca i kapitala doveo je kapital sebe u dominantnu poziciju nad demokratijom odnosno pravim potrebama naroda koji sačinjava većinu ne samo u Americi već globalno širom sveta. Politika i političari su postali ucenjivi od strane kapitala koji je u stanju da seli svoja celokupna fabrička postrojenja kao i svoje financije iz države u državu, po svojoj volji, da bi stim bio u stanju ucenivati svaku državnu politiku. Tu se služio i služi pretnjom selidbe kapitala i postrojenja koja bi imala za posledicu ne zaposlenost sa ciljem da bi izdejstvovao zakonske kondicije, navodno demokratskim putem, koje bi im omogućile proizvodnju konkurentnije robe od svojih konkurenata na svetskim pijacama. Na taj se način uskraćuju socijalna prava narodu koja su bila postignuta zbog elementarnih potreba. Ta igra kapitala ne može ići u bezkonačje a da se narod sveta ne svede u robove i to sve navodno demokratskim putem. Umesto da politika kontroliše kapital kapital kontroliše politiku i odredjuje kojim pravcom mora politika ići. Gde kapital kontroliše politiku umesto da politika kontroliše kapital tu nema demokratije. Taj odnos promenuti, u sadašnjim uslovima, je bez realnih šansi jer kapital deluje globalno na osnovu principa privrednog ucenjivanja a politika lokalno zbog lokalne nadležnosti. Ta činjenica da je kapital u mogućnosto da se izvuče svakoj državnoj i političkoj kontroli ostaće, kako sada stvari stoje, još dugo na „delu“ kao realnost koja je odgovorna za političku i privrednu katastrofu a koja ne snosi nikakve posledice odnosno odgovornost za situaciju u kojoj se svet nalazi tako reći kojeg su svojim hazaderskim metodama doveli na rubu globalne katastrofe ne vidjenih razmera.

Tako gledano, svodjenje politike Srbije na ulazak u EU je apsolutno pogrešna koncepcija. Srbija je morala i trebala da sačuva svoj integritet kroz metode koje su zasnovane na istinskoj demokratiji. To nije nikakva utopija jer Srbija poseduje sve što je potrebno za realizaciju suverene države kroz sobstvene resurse-Poljloprivredu, energetiku kao i tehnologiju. Jedino suverena Srbija van ovakve EU mogla bi sprečiti fluktuaciju svojeg stanovništva, zadržati svoje „mozgove“. Tako bi bilo moguće da Srbija ne izkrvari i pretvori u koloniju za liferovanje sirovina i privtedno tehničke kao i naučne inteligencije.

Autor, Dušan Nonković

KRAH FINANSIJA, NOVA PREVARA VLADARA IZ SENKE

Srpska Analitika

SUMRAK NEOLIBERALIZMA

KRAH FINANSIJA, NOVA PREVARA VLADARA IZ SENKE

Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su mrtvi. Niko ozbiljan njih više ne sluša. Ako hoćemo da spasimo Srbiju, moramo da pobedimo vladajući neoliberalizam. Mora da se stvori jedinstven državotvorni, nacionalni, evropski, ekonomski i građanski blok za pobedu nad političkom oligarhijom i tajkunima koji sprovode neoliberalizam. Zajednički imenitelj tom bloku je prosperitetna, bogata i socijalno uravnotežena Srbija. To se može ostvariti Programom za spas Srbije. Taj program imamo i možemo ga ugraditi u novi koncept. Novim konceptom reformi do nove države Srbije.

Piše: Branko Dragaš

lib-1.jpg picture by analitikaNeoliberalizam je doživeo krah. Tačno posle dve decenije njegove dominacije. Posle svega što se desilo u poslednje vreme, možemo slobodno reći da je neoliberalizam mrtav. Slom finansijskog sistema u Sjedinjenim Državama je bio očekivan. Godinama unazad sam pisao da će se to dogoditi. I godinama unazad su neoliberali govorili da sam katastrofičar. Sve je u najboljem redu. Sve je pod kontrolom. Nikada veći zamah na finansijskom tržištu nismo imali. Imperija nije u rastrojstvu. Multinacionalne kompanije su neuništive. Čovečanstvo će doživeti neviđeni prosperitet. Nema mesta nikakvoj sumnji. Savremeni kapitalizam je savršen. Treba ga samo slediti . Ali, slom na finansijskom tržištu je srušio neoliberalizam. Kritike koje danas čitamo ne ulaze u samu suštinu problema.Veoma je mali broj autora koji zabrinutim građanima tačno objašnjavaju šta se događa. Mislim da je potrebno da ponovo osvetlimo suštinu narastajućeg problema. Na taj način ću zaokružiti dosadašnji kritički pogled na savremenu ekonomiju.

Naravno, danas je mnogo lakše pisati o svemu jer se slom finansijskog tržišta desio. Neoliberalizam je ideologija multinacionalnih kompanija i novobogataša. Njegova suština je bila da oni koji su bogati budu još bogatiji, dok su siromašni postajali sve siromašniji. Tu svoju nakaradnu ideologiju su umotali u propagandu o globalizaciji, slobodnom tržištu i civilnom društvu. Hvalili su se da će tako usrećiti čovečanstvo i planeti doneti mir i spokoj. Tražili su da se unište države, nacije, kulture i slobodoumni pojedinci. Stvorili su nevladin sektor koga su finansirali i kontrolisali kao zamenu za državne institucije. Multinacionalnim kompanijama je trebalo što veće tržište da bi one, uvećavajući poslove, ostvarivale sve veće profite. Neoliberalni kapitalizam je rušio sve prepreke pred sobom. Prve na udaru su bile države. Neoliberalni ideolozi su tražili da se države povuku sa tržišta i da se ograniči njihov uticaj u društvu. Neoliberali su se obrušili na nacionalna i verska osećanja čovečanstva. Umesto nacije ponudili su – potrošača, umesto crkve -supermarket. Čoveka su sveli na konzumenta komercijalne civilizacije. Nacionalne i verske razlike u čovečanstvu sveli su na različite ukuse u izboru robe u mega marketima. Takvo sužavanje čoveka na potrošača dovelo je do gubitka građanstva. Zapravo, građanin je postao kupac boljeg života. Kako kupac nema dovoljno novca da pokupuje čitav život odjednom, onda su se pojavile banke koje su mu ponudile iluziju. Kupac je preko noći dobio sve od života, ali je, za uzvrat, morao da proda svoju slobodu. Dobili smo savremeno ropstvo. I savremene robove. Koji su bili okovani uzetim kreditima. Kupac je postao prezaduženi korisnik kredita. Kredita koji ne može nikada da vrati. Kredita koga moraju da otplaćuju i generacije njegovih potomaka. Ali to nije bilo važno. Vraćanje kredita nikoga nije ni interesovalo. Neoliberali su širili propagandu da se jednom živi i da treba uzeti sve što se od života ponudi. Sve odmah treba progutati.

Holivudski kičerajski glamur je svetleo u glavama izmanipulisanih korisnika kredita. Podržavanje bogataških skorojevića je postalo stil života. Čitava industrija zabave i sporta je učestvovala u zaglupljivanju čovečanstva. Primitivizam i debilizam su postali stil života. Pohlepa i gramzivost su donosile uspeh. Obrazovni sistem je proizvodio fah idiote. Veliki brat je likovao. Sve je bilo pod njegovom kontrolom. Menjala se priroda čoveka. Menjala se planeta. Umesto hladnog rata dobili smo monopol. Padom berlinskog zida dominacija Imperije u rastrojstvu je bila neprikosnovena. Sprdanje sa Jeljcinom je bilo vrhunac zapadne demokratije. Opšta kompjuterizacija i razvoj mobilne telefonije sprečile su da se 1990. uruši sistem. Umesto da pametno iskoriste kupljeno vreme, narkotizovani tvorci sistema su nastavili da se samozadovoljavaju sopstvenim uspesima. A onda je nastala još dublja i teža kriza 2001. godine. Dubioza je bila ogromna. Padale su preko noći moćne multinacionalne kompanije. Enron, Wordco, Tyco, Parmalat i drugi su pokazivale da nešto u sistemu nije dobro. Postojala je sistemska greška. Tadašnji guverner Alan Grinspen to nije hteo da prizna i prihvatio je prevaru oko hipotekarnih kredita. Verovao je da će hipotekarni krediti otkloniti grešku u sistemu. To je bila glupost. Danas, začuđen dubinom katastrofe, priznaje da je velika greška napravljena. Hipotekarna kriza je izbila 9. avgusta 2007. godine i donela je gubitke preko 10.000 milijardi dolara, što je BDP čitave SAD. Umesto da ideolozi neoliberalizma stave prst na čelo i povuku ručnu kočnicu, oni su nastavili da ohrabruju i podržavaju pohlepu i gramzivost menadžera u multinacionalnim kompanijama. Umesto da otkriju grešku u sistemu, naprave novi koncept, naprave plan sanacije i revitalizacije i pohapse sve one mešetare koji su doprineli urušavanju tržišta, ideolozi neoliberalizma su čekali da se greška sama ispravi u inficiranom sistemu. Požar su počeli da gase skupim benzinom. Prepustili su slobodnom tržištu, kako su se oni hvalili, da ispravi sve nastale promašaje. To je bila nova kobna greška. Dali su ključeve od apoteke narkomanu koji je upao u veliku krizu. Krah je bio matematički neminovan. Bilo je pitanje samo dana kada će se to objaviti. Prvo su pukli američki Bern Sterns i britanski Norten rok. Međutim, to nije bilo dovoljno za opomenu. A onda su dva finansijska giganta Fredi mek i Fani me nacionalizovana od strane FED-a, da bi se prikrili gubici koji se penju na preko 6.000 milijardi dolara. Moram da priznam da su me ovi nazivi Fredi i Fani uvek asocirali na bandu Boni i Klajd i nikad ne bih savetovao klijentima da tamo ulažu novac. Parama poreskih obveznika država nacionalizuje privatne finansijske korporacije koje su se kockale na finansijskom tržištu. Tog trenutka neoliberalizam je bio mrtav. Potom sledi bankrot privatne investicione kuće Braće Liman, koji su me uvek podsećali na Braću Dalton, ali država nije ništa uradila da bi zaštitila investitore. To je bio opasan presedan države. Nekim kompanijama je pomagala, a nekim nije htela. To je dovelo do još većeg nepoverenja na tržištu. Naduvani balon je konačno pukao. Zaštitu od poverilaca traži i najveća osiguravajuća kuća AIG. Njenim krahom bi se potpunio urušio finansijski sistem u SAD. Država interveniše i ubacuje novac u bankrotirani AIG. Čitav svetski finansijski sistem počinje da propada. Berze u svetu se zatvaraju da ne bi došlo do potpunog kraha. Neoliberali traže od države da ponovo interveniše. Centralne banke ubacuju svež novac u sistem da bi spasili likvidnost. Ali to je ponovo dolivanje ulja na vatru. Suština je bila u tome da se požar ugasi. Na ovakav način intervenisanja države nikada se neće požar ugasiti. Naprotiv, on će uskoro biti još veći. Ni strategija ukrupnjavanja neće pomoći. Tako se samo problem uvećava. Kada Bank of Amerika kupi brokersku kuću Meri Linč za samo 50 milijardi dolara, navodno upola cene, to je pogrešna investicija jer Meri Linč toliko ne vredi. Ali veći je problem, što ne vredi ni Bank of Amerika. Njeni gubici su sto puta veći od kompanije koju kupuje. Problem se, dakle, samo privremeno odlaže. Kada država interveniše, kako se kaže, svežim novcem na tržištu, onda ona to radi svežim štampanim novcem. Država štampa novac da bi sanirala bankrotirane kompanije.To isto je radio i Milošević. Nikakve razlike nema. Ako se tako nastavi, država će bankrotirati i nastaće neki Peti oktobar u SAD. Bilo bi to dobro za SAD i za čovečanstvo. Bilo bi to dobro za demokratiju i slobodno tržište. Gde je onda suština problema? Mnogi svetski intelektualci su tomove napisali o krahu finansijskog tržišta, ali nisu pogodili suštinu problema. Mislim da je jedini Putin otvoreno u jednoj rečenici objasnio suštinu nastale nevolje. On je rekao da ne može cela svetska privreda da zavisi od jednog zavoda za štampanje novca. I to je sama suština. Ponoviću ukratko ono što sam već izneo na ovim stranicama ranijih godina. Sjedinjene Države su zadužene 120.000 milijardi dolara, pola prema inostranstvu, a polovina su domaći dugovi. Svaki američki građanin duguje 400.000 dolara, dok 40 miliona nema nikakvu socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Amerika je finansijski bankrotirala i nikako to da objave. Najveća istorijska prevara je napravljena od 1971. godine kada je ukinut zlatni standard. Od tada administracija i Vol Strit neprestano štampaju novac bez pokrića. Nobelovac Milton Fridman, monetarista koji je guru neoliberalizma od 1988. godine, podržavao je da se dolar štampa bez pokrića i da se za njega kupuje nafta. On je izjavio da takav dolar ne predstavlja opasnost sve dok se ne vrati u SAD. Ali za dve decenije hiljade milijardi dolara je štampano bez pokrića i pušteno je u svet. Došlo je do zasićenja tržišta, dolara ima u svetu u izobilju i počeli su da se vraćaju kući. Svaki dan u SAD dođe oko tri milijarde dolara koji održavaju sistem da ne bankrotira. Kina ima 1.600 milijardi dolara u SAD i plaši se da ih ne izgubi ukoliko dođe do bankrotstva SAD. Saudijska Arabija ima 900 milijardi, a Rusija 160 milijardi. Nagli krah SAD bi uništio njihov kapital. Zato ove države mudro vode politiku da ne dođe do naglog kraha, kako bi one dobile dovoljno vremena za rezervne strategije. Rezervna strategija se već ostvaruje jer državne kompanije ovih zemalja kupuju zlato, srebro, dijamante, rudnike, minerale i plodnu zemlju svuda po svetu. Nekada su za Vizantiju govorili da je bolesnik na Bosforu koja je, sve do pada 29. maja 1453., umirala sigurno više od 450 godina. Sada se imperija u rastrojstvu nalazi u stanju opasne bolesti. U ranijim napisima sam nagovestio šta se sve može dešavati. U ovom trenutku je važno da je neoliberalizam u svetu poražen. Ali, na žalost, neoliberalizam u Srbiji je na vlasti. Tržišni fundamentalisti terorišu našu državu, naciju i sve građane. Oni su spremni da sve rasprodaju da bi uzeli provizije i ispunili naloge svojih gazda.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ – ПОКУШАЈ САБОТАЖЕ АУТОМОБИЛА УРЕДНИКА ГЕОПОЛИТИКЕ

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

ПОКУШАЈ САБОТАЖЕ АУТОМОБИЛА УРЕДНИКА ГЕОПОЛИТИКЕ

Приликом рутинског сервисирања аутомобила марке Форд Ескорт, чији је власник главни уредник Геополитике Слободан Ерић, установљено је да је непознато лице одврнуло централни шраф матице предњег левог точка.

Механичар је утврдио постојање јасних трагова кључа за демонтажу, којих на осталим точковима није било. Починилац је потом вратио раткапну на своје место, тиме прикривајући трагове. Случај је пријављен надлежним полицијским органима и истрага је у току.

С обзиром да Слободан Ерић нема личних непријатеља, намеће се закључак да су мотиви за угрожавање његове безбедности у вези са уређивачким концептом Геополитике, који се заснива на артикулисању и одбрани српских националних и државних интереса.

У име редакције Геополитике

др Срђа Трифковић
члан уређивачког колегијума