Jaša nije društvo za Efraima

Početna :: Novi Sad :: Jaša nije društvo za Efraima
Jaša nije društvo za Efraima
Novinar: D. Ignjić, Fotoreporter:
Dan nakon što je u Skupštini grada jednoglasno prihvaćena inicijativa da se direktor Centra „Simon Vizental“ Efraim Zurof proglasi počasnim građaninom Novog Sada, čaršijom je mnogo jače odjeknula vest kako Zurof razmišlja da odbije priznanje, a razlog je spomenik Jaši Tomiću. Kako je objasnio, on je spreman za pronalazak rešenja, ali ima problem, jer je, po njegovom mišljenju, Jaša Tomić napisao najstrašnije stvari o jevrejskom narodu.

Spomenik Tomiću podigla je bivša radikalska vlast, a tadašnja opozicija iz redova Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i G17 plus bila je protiv toga, izjavljujući da će prvom prilikom premestiti spomenik. Sada je opozicija vlast i u rukama ima vruć krompir, a sasvim je očigledno da ni Komisija za dodelu priznanja ni onaj ko je predložio Zurofa nisu popričali s njim o toj inicijativi.

Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović izjavio je da se javnost protivila kada su gradonačelnica Maja Gojković i radikali, pre dve godine, otkrili spomenik.

– Osoba koja, najblaže rečeno, ima nacionalističke i antisemitske ideje – ne zaslužuje tako bitno obeležje u Novom Sadu. Liga socijaldemokrata Vojvodine i dalje smatra kako Tomić ne zaslužuje takvu pažnju i spomenik u centru, kao ni bilo ko drugi sa sličnim idejama, te stoga on ne treba da bude na ponos Novosađana. Zalažemo se za to da se spomenik ukloni iz Dunavske ulice, ali moramo videti kakve su mogućnosti da se to desi. Jer, to je dosta teško uraditi, a osim toga je i nepopularno. Procedura uklanjanja nije jednostavna, pitanje je osetljivo i moram popričati s koalicionim partnerima. Teško je ukloniti spomenik, jer onda prelazite prag – ispada da se sve može skloniti, mada postoje jasni argumenti za uklanjanje spomenika Tomiću – rekao je Jovanović.

Gradonačelnik Igor Pavličić bio je mnogo kraći što se tiče tog pitanja, pa je medijima predočio da se rešenje mora naći, da ne sme biti prepreke tome da Zurof dobije nagradu, jer on nema problem s prihvatanjem priznanja, i da će uskoro porazgovarati s predlagačem inicijative, samim Zurofom, Majom Gojković i partnerima iz vlasti – kako bi se našlo rešenje.

Mirović: Neka traži i promenu imena opštine

S druge strane, Igor Mirović, koji je bio vlast kada se spomenik Jaši podigao, a ujedno i predsednik Odbora za podizanje spomenika, kaže za „Građanski list“ da bi pomeranje spomenika bilo skandal.

– Tomić je najznačajnija ličnost u političkoj istoriji Vojvodine i čudi me kako se on dovodi u vezu s događajima iz Drugog svetskog rata, kada je umro 1926. godine. Ako Zurof odbija nagradu zbog jedne Tomićeve knjige o jevrejskom pitanju zamršenih etičkih odnosa u 19. veku, gde je samo deo posvećen ekonomskim karakteristikama, i ako je to celokupna ocena Jašinog dela – onda Zurof greši. Ne vidim problem u tome što čovek odbija priznanje, jer je to lični čin, pa mnogi su odbili i Nobelovu nagradu. Po toj logici, Zurof bi trebalo da traži od Izvršnog veća Vojvodine da promeni ime opštini Jaša Tomić kako bi mogao doći ovamo – zaključio je Mirović.

Bratstvo Dedići odreklo sa Mirasa

Подстакнути последњим дешавањима у Драговољићима код Никшића, када су антицрквеним дјеловањем и изазивањем идеолошке мржње од стране Мираша Дедеића и његових присталица угрожени животи честитих грађана овог краја, ми, доље потписани Дедеићи, одричемо се братственика, анатемисаног и рашчињеног свештеника који се лажно представља као поглавар суштински антиправославне псеудорелигиозне организације ,,ЦПЦ“. Пружамо јавну подршку сваком вјернику Свете, саборне и апостолске Српске православне цркве који је спреман да брани свој дом од скрнављења невјерника које тренутно предводи појединац који, нажалост, брука и часно презиме Дедеић. Наше братство никад није било, нити ће бити, расколничко, а наши преци, без обзира на пролазне дневне политике и времену разумљиве, примјерене или наметнуте идеологије, нијесу учествовали у братском раздору, нити су се поигравали вјером. Последњи пут јавно позивамо Мираша Дедеића да се покаје и затражи опроштај од Васељенске Патријаршије и Српске православне цркве. Једино на тај начин може поново да буде наш рођак. Ми, Дедеићи, спремни смо да пређемо преко свега једино под условом искреног и јавног покајања уважавајући да ,,нема човјека, а да не гријеши“ и ,,да нема гријеха који Господ не може опростити“, ако се појединац, па макар то био и Мираш Дедеић, искрено и на вријеме покаје и врати Мајци Цркви и своме напаћеном и витешком роду. У том правцу, први ћемо, након његовог покајања, замолити нашу свету Цркву, патријарха Павла и надлежног епископа – митрополита Амфилохија да му опросте неспорно учињено и скину терет раскола који је понио од тренутка када је прихватио да се понаша недолично и против православне Црне Горе.

Od kad pamtim

Od kad pamtim i sa oceve i sa majkine strane ucili su me da je Srbin – Srbin bilo da je iz Vranja, Negotina, Caribroda, Kikinde, Petrovgrada, Dalja, Sarajeva, Knina, Gacka, Cetinja, Boke, Peci, Kragujevca, Sapca, Novog Sada….. To nam je uvek bilo jedno te isto, Srbin. Kakva bolest nas je spopala da se i rodbine dele u RAZNE NARODE?
To je osnovno pitanje naseg opstanka i to treba siriti deci od osnovne skole da svako ko nas deli, nas je krvnik koji nam o glavi radi i tako ga treba uzeti, nema izgovora.
R. Z.