„Dve priče i nekoliko misli kao usput posejane“

KOVIONA

“Dve priče i nekoliko misli kao usput posejane – to je sve što je Branimir Ćosić saznao u Ženevi 1928. godine o kosovskim godinama Rakićevim.Premalo.
Potištenost Ćosićevu primetio je, po svemu, i Milan Rakić, njegov sagovornik. I pokušao je da ga utreši:”Kad budem ostario i povukao se u Kovionu, onda dođite, pričaću Vam.”
Koviona?To je Ćosića iznenadilo. Bio je zatečen:šta može biti Koviona?
Pomogla mu je Rakićeva supruga Milica: Koviona, to je Milanov san. Vi ne znate gde je to?Kod Ripnja. Tu ćemo napraviti kuću i živeti u uspomenama. Milan Rakić prinudno je penzionisan krajem aprila 1933. godine. Ministarski ukaz zatekao ga je na mestu poslanika u Rimu. Odatle je otputovao sa ženom u Pariz, na nekoliko meseci. U Beograd se vratio pred kraj 1933. godine.
Branimir Ćosić, bolešljiv od detinjstva, umro je od grudobolje 29. januara 1934. godine.
Jesu li se – krajem 1933, početkom 1934 – Ćosić i Rakić videli?
Priča Ćosiću obećana – nije se dogodila.
Koviona se, Rakiću, nije dogodila…
Citirano prema knjizi Jovana Pejčića MILAN RAKIĆ NA KOSOVU. Zavet – pesma – čin, Beograd, 2006, Konras, 436 str., str. 215

Koviona bi se, ipak, mogla dogoditi, već danas – kao novi, elektronski, književni časopis, posvećen prvenstveno nepotkupljivoj savremenoj srpskoj književnoj kritici. Mogao bih biti osnivač i izdavač takvog jednog časopisa, ne i urednik. (Urednik sam 4 druga književna časopisa.)

Koviona – strateško sredstvo za prezentaciju kritičke literature.Književni časopis, koji bi se razlikovao i od nekadašnjeg SKG, i od XX veka, i iz čijeg šinjela bi izašli pisci generacije koja nadolazi, koja još nije došla.
Časopisi koji danas postoje, i koji se bave književnom kritikom (tobože), na izvestan način “naštimovani su”, kako bi rekao B. Lazarević, u duhu oficijelnom. Nema časopisa koji bi na svoj način hteo u sve tonske redove…. Sve su to pristaništa nečeg, doista, bivšeg. Rakić je imao svoj san – Kovionu. Taj san je neostvaren. Taj san se može obistiniti, izgleda, kod nas, tek kad prođe sto godina, uglavnom samoće. Taj san može ostvariti duh – koji može (po B. Lazareviću) – “da poseti sve predele svog duha, i drugih duhova, i da se izvije daleko iznad sebe u ove večne stvari, i da ide u dušu svih pojava i, odavde svuda, da se vrati natrag u svoje ležište, i izrazi i uobliči:to je duh koji je veliki i slobodan, i on je taj koji zalazi u večno i neminovno”.
Neko treba da napravi novi put u srpskoj književnosti, zaista. Postojeći časopisi to ne čine. Oni utabavaju postojeće puteve.
Koviona – to nije samo san Rakićev, već i vasiona, velika misao, koja probija novi put.
U jesen 1943. Branku Lazareviću se činilo da nikakve utehe nema.Priseća se Paskalovih reči:”Kakva je himera čovek?Kakva novina, kakvo čudovšte, kakav haos, kakav predmet protuslovlja, kakvo čudo…” Da je bezmerno bedan čovekov slučaj u univerzumu.
“Čovek tu mora da se vrati na prokletu Evinu jabuku, jer smo od početka prokleti i izgnani i heruvim sa plamenim mačem “čuva put ka drvetu od života”.
Sveto pismo se toga setilo; setilo se da božju krivicu prebaci na nas i da nas, zbog sebe, prokune. I tako to ide od prapočetka i tako će to ići do našeg skončanja. To, pak, što Bog kaže u Svetom pismu, nas ne teši; ni nas ni NJega koga takvog, nama za utešenje, takvog stvorismo.Jer kako se umiriti kad je i On, baš u samome Pismu, tako uznemiren i tako neutešan.Narodna pesma ima pravo:”A od Boga, od starog krvnika”.
Tajna je to, Sveta tajna i, bez nje, možda, sve bi bilo još tajnije.
Pa ipak:”Čujte Boga!” Da završim kako sam i počeo ovo danas, sa Paskalom:”Saznaj, dakle, kakav si paradoks samome sebi. Ponikni, razume nemoćni; ćuti, glupa prirodi…” “
Sabrana dela B. Lazarevića objavljena su skoro četrdeset godina posle smrti autora. Ta dela pripremljena 2003. povodom 120-godišnjice “Lazarevićevog rođenja, kao deo moralnog duga prema jednom od najznačajnijih srpskih književnih kritičara HH veka, koji je, iz politižkih razloga, dugo bio odgurnut u stranu i većim delom zaboravljen”, postala su dostupna. Mali broj ljudi u Srbiji zna šta se sve dogodilo na kraju sa ovim prekumanovskim intelektualcem, književnikom i diplomatom 1945 – 1946. Oduzeta mu je prodična kuća u Beogradu, kao i na Hvaru; premešten je u stan u Ul. Alekse Nenadovića 2.U toku rata supruga i sin Đorđe su umrli, a mlađi sin Ivan je poginuo u ratu kao član Demokratske omladine u sukobu sa partizanima.Iz Beograda se preselio u Dubrovnik; pokušao je da ilegalno pobegne u Italiju i bio uhapšen. Posle je otišao da živi kod prijatelja u Herceg Novom, gde je kao samac i podstanar živeo skoro punih dvadeset godina, do smrti. Umro je 6. oktobra 1968 i sahranjen je na groblju pored manastira Savine u Boki Kotorskoj…
Koviona – Da se nikad ništa ne zaboravi!
Koviona – Dvestogodišnji brest- zapis, koji u svojim godovima nosi prošlost i sadašnjost i budućnost. I nebesko-zemaljski paralelizam.Telo i dušu. Kada je u srpskoj kulturi i književnosti kulminiralo samo telo, samo jedan deo, to je bilo opasno, neprirodno i pogubno.Mnoge su civilizacije nestajale zato što su gubile ravnotežu tela i duše. Setimo se opet Lazarevićevih lekovitih reči:”Ići samo u jednom pravcu nosi katastrofu.Kad je egipćanska civilizacija bila na vrhuncu, raj je bio i na nebu i na zemlji. Tako je to bilo i sa ostalima. Treba tražiti Boga na oba mesta, i jednovremeno. Ako je tražen i nađen samo na jednom mestu, kataklizma je pred vratima…”
Koviona – priziva onu umetnost koja kao i velike reke deltom utiče u beskraj. Priziva pisce i kritičare čija je misao “deltoidna”.
Koviona – zna da religija i umetnost idu zajedno, da ritualna akcija traži umetnički prikaz. I doziva kritičarski duh, širok, na svim putevima, koji miri sve protivurečnosti i može da živi pod svim konstelacijama…

M. Lukić

NAJLEPŠE BAJKE I PRIČE IZ SVETA POBOŽNIH JEVREJA – izdavač jevrejska opština Subotica

JICHOK LEJB PEREC
O VEČNOM MIRU U ZEMLJI NEMAJE

NAJLEPŠE BAJKE I PRIČE IZ SVETA POBOŽNIH JEVREJA
Izdavač: JEVREJSKA OPŠTINA SUBOTICA
Sufinansijer: MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE

Ovim izborom obuhvaćen je mali deo Perecovih bajki i priča, ali su tu na okupu učenjaci i neznalice, rabini i cadikim, bogataši i sirotinja, moćnici i prosjaci, mitnagdim i hasidim, starci i deca, muško i žensko … baš one priče koje svi smatraju pravim biserjem i jevrejske i svetske književnosti. U njegovim bajkama ima čudesa, u njegovim pričama svi su puni čvrstog pouzdanja u Boga.
Mnogo više ljubavi pokazuje Perec za sirotinju nego za bogataše koji samo žele da šire sebi slavu i steknu mesto u raju (Gabaj Johanan), za škrtice (Požrtvovanost, Pasji seder)…I učenost vredi mnogo manje od dobrog srca (Požrtvovanost). Iz tog razloga su Bogu mili i neznalice (Zlatne papučice, Čudo na moru, Porodična ljubav), a prava požrtvovanost i pravo poštenje mogu čak da ponište i promene odluke Nebeskoga suda (Požrtvovanost, Polog). Hasidski cadikim pobeđuje naše divljene svojom plemenitošću, a nipošto učenošću ili čudesima. Samo dobrotom mogu da utiču na ljude i da ih vode na pravi put (Možda još i više! «Dobro!»)
Perec budi u našim srcima ljubav za sve lepo i dobro, svetu čežnju da i mi budemo plemeniti kao što su bili ljudi koje opisuje u onom starom, danas gotovo nestalom svetu pobožnog Jevrejina. Naša ljubav mora biti čista kao ona čežnja u bajci o večitom miru u zemlji Nemaje. Moramo ljubiti i onaj stari jevrejski svet, i novi jevrejski svet u Erec Jisraelu i galutu, i čitav svet od jednog kraja zemaljske kugle do drugog.

IZBOR I PREDGOVOR: TATJANA CVEJIN*

JAVNO OBRAĆANJE P.MILATOVIĆU GOSPODINA SVETISLAVA KOSTIĆA

Svetislav Kostic
http://RSK | kostic.svetislav@web.de | 84.142.199.55

Gospodine Milatovicu! Ne znam koji je djavo usao u vas i napadate gospodina Dusana Nonkovica, jednog cestitog covjeka i dokazanog Srbina. Ne poricem vama da ste srpski patriot i sto se mene tice, zasto ne i dobar Srbin. Ali da li ste vi i dobar covjek i jedno plemenito ljudsko bice, u to sam ozbljno posumnjao kada sam neku godinu i po po prvi put nabasao na vas forum i s velikom radoscu konstatovao da okupljate jednu plejadu izvrsnih srpski autora sto vam uistinu moze da sluzi na cast. Dok naprotiv, vama ni malo ne sluzi na cast, sto ste moju pohvalu zbog vaseg angazmana za svoj srpski narod, iskoristili da mi se izjadate kako vi sami iz licnih sredstava finansirate troskove vaseg foruma i vama za licne zivotne potrebe preostane od vase penzije svega 700 evra. Nakon tog “uvoda” trazili ste od mene da sa nekom svotom pomognem odrzavanje vaseg foruma. I da sam raspolagao sredstvima, kako ste vi to valjda predpostavljali, pre bih poslusao vas danasnji licemjerni savjet gospodinu Nonkovicu o narodnoj kuhinji na Kosmetu. Mada u vasu iskrenost u tom pogledu ne vjerujem. Medjutim, ovde je tema Peticija. Niko vas na to ne sili. Duznost gospodina Nonkovica i jeste da pored drugih, da tako definisem – poznatih srpskih licnosti, i vama stavi na volju da se peticiji prikljucite. Ako vam taj poziv nije odgovarao, mogli ste naprosto da ga ignorisete i g. Nonkovic, vaspitan kako jeste, ne bi vise ni pokusavao da vam se u toj stvaro obrati. Vi ste na zlost, izabrali najlosiji put, da tu priliku zloupotrebite i napisete jednan ruzni i jeftini intrigantski pamfletic. Korak, koji se samo jos moze da poredi sa vasim mejlom kojim od mene, uostalom takodje jednog penzionera, trazite novcanu pomoc. I ja sam isto tako mogao da ignorisem vas mejl. Ja to nisam ucinio. Ali nisam se vama ni pravdao zasto namjesto novca, poslao vama savjet da se obratite jednom covjeku u Beogradu, od kojeg naravno, necete dobiti nikakav novac, ali on moze vas da posavjetuje kako mozete vasim novinarskim darom da zaradite neku paru koja bi vasu penziju nesto poboljsala. Jasno da to nisam sa “savjetom” ozbiljno mislio. Naprosto taktika da vas skinem sa vrata. I jer ste od mene trazili novcanu pomoc, s cime nisam mogao a ni htjeo da vam posluzim – izbrisao sam vas forum iz spiska, da bih umirio svoju savjest sto vam nisam novcem pomogao, a koristim izvrsne priloge drugih autora koje vi pkupljate. Vase licne napise do tada zapocinjao sam nekoliko puta da citam, ali nikada duze od desetak redaka, ako uopste. Jer odvise pateticni, dosadni i intrigantski. A taj ste utisak potvrdili i vasem ni malo casnom obracanju cestitom Dusanu Nonkovicu. Sa vama, gospodine Milatovicu nesto nije u redu. Vase tirade gospodinu Nonkovicu podsjecaju me neodoljivo na citalacke komentare takozvanih “evropejaca” u beogradskim forumima. Da bi shvatili u kakvu klopku ste sami sebe izmanervisali vasim intrigantskim napisom ovde na koji upravo reagujem, radi ilustracije i tipicno za srpske antisrbe u Beogradu i drugdje po Srbiji, jeste da one citaoce i komentatore koji se zalazu za ostanak Kosova i Metohije u granicama Srbije, licemjerni i podli zahtjev tih prozapadnih srpskih otpadnika glase, “da idu na Kosovo i tamo se bore ili zive i dokzuju svoj patriotizam kada im je do Kosmeta toliko stalo. Itd. Vi, Milatovicu, Dusana Nonkovica niste slali tamo da se bori ili slicno, nego da namjesto peticija kupi ili organizuje kazane iz kojih se narod treba da hrani. Iako vi, Milatovicu, vrlo dobro znate da na Kosovu i Metohija nije kuhinja problem. U svakom slucaju, jedna peticija, pa ma koliko god ona bila daleko od predocenog cilja – ostaje zabiljezena i u arhivama Bundestagu registrovana i spasena od totalnog zaborava.

From “Veliki srbin” P.MILATOVIĆ dokazao se još većim anti srbinom!, 2008/10/14 at 1:53 AM