“Veliki srbin” P.MILATOVIĆ dokazao se još većim anti srbinom!

P.Milatović, koji se predstavljao kao veliki srbin, dokazao se još većim anti srbinom ne samo svojim destruktivnim napadima na ionako mali broj aktivnh srba koji se zalažu za dobrobit srpstva i pravde koja podrazumeva i osnovna ljudska prava na koje imaju i srbi pravo a koje im se iz interesa globalizacije odnosno zbog širenja Američke imperije ne samo uskraćuje, baca pod noge na naj brutalniji način, već i zato što kategoričnim odbijanem da podrži Apela i Peticije Nemačkom parlamentu. Apel i Peticiju može svako u nastavku pročitati i sam sebi doneti sud o “velikom srbinu”!

Pored toga navodim iz javne prepiske sa P.Milatoviće njegov stav pa se i iz toga može zaključiti ko je P.Milatović i postaviti pitanje u čijem interesu on to radi!? U srpskom to sigurno nije!!!

АПЕЛ СРБИМА ДИЈАСПОРЕ И МАТИЧНИХ ЗЕМАЉА,

којима је стало до националног идентитета и достојанства, до правде и истине,

до наше Свете земље Косова и Метохије

Душан Нонковић, издавач и уредник „Гласа дијаспоре“, написао је петицију немачком парламенту, протествујући против незаконитог признавања илегалне псеудо-државе Косово на српској Светој земљи, на српској државној територији.

Немачки парламент је, после првобитног одбијања да разматра овај легални протест, у међувремену ипак ставио ову петицију на дневни ред и постоји реална шанса да се у расправи пре одлучивања о истој у немачком Бундестагу по први пут чује и усмени српски глас у смислу образложавања наше тачке гледишта, у смислу једног коначно непрећутаног и нецензурисаног обзнањивања аргумената против неморалног и криминалног кршења међународног права као и гажења свих српских националних интереса и људских права.

Први важни корак је учињен и уколико би ово успело, то би био не само један корак од историјског значаја већ и једна неизмерљива тренутна корист за наш народ.

ЗА ТО НАМ ЈЕ ПОТРЕБНА ВАША ПОМОЋ!

ПОТРЕБНО ЈЕ ШТО ВИШЕ ИНДИВИДУАЛНИХ ПРОТЕСТНИХ ОБРАЋАЊА НЕМАЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ, КОЈИ БИ ИСТОВРЕМЕНО ПИСМЕНО ИЗРАЗИЛИ ПОДРШКУ ПРИХВАЋЕНОЈ ПЕТИЦИЈИ (РЕГИСТАРСКИ БРОЈ ИСТЕ СЕ НАЛАЗИ НА ИНТЕРЕНТ-ПОРТАЛУ „ГЛАС ДИЈАСПОРЕ“, https://dijaspora.wordpress.com/ ПОД РУБРИКОМ „СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ).

Ovu peticiju podpomažem lično a jedan od koraka je i Otvoreno pismo Kancelaru BRD Gospodji Merkel

Молимо Вас, у име крстоносног српског народа Косова и Метохије, у име будућности све наше деце, придружите се овом пројекту, помозите!

Autor, Vladimir Umeljić

> KAKO POSLATI PROTESTNO PISMO:
>
> Email pod nazivom: “Pet. 3-16-05-08-035327″,
>
> sa tekstom: “NO, to the illegally proclaimed independence of the Serbian
> province of Kosovo by Albanian rebels!”,
>
> na: vorzimmer.peta@bundestag.de
>
> …………………………………..
>
> WORLD SERB CONGRESS
> SVETSKI SABOR SRBA
>
> Dr. Vladimir Umeljic
> Krähenweg 9a
> D-63814 Mainaschaff
> Tel. ++49 6021 132 82
> o. ++49 175 363 5555
> email: umeljic@tiscali.de
>
> GLAS DIJASPORE

> https://dijaspora.wordpress.com/
>
> Urednici.
>
> Glavni urednik;
> Dusan Nonkovic
> email: dusan.nonkovic@gmx.de
>
> Urednik za saradnju sa medijima:
> Sasa J. Miskovic
> email: ljubicevo@web.de
>

SVE NA JEDNOM MESTU O PETICIJI PROTIV SECESIJE KOSOVA – Nemački Parlament pomalo popušta!

PETITION – PETICIJA – Poslata Peticija Nemačkom Parlamentu protiv priznavanja Kosova – Nemačka istorija, pogotovo nemački ustav zabranjuju priznavanje Kosova – Die deutsche Geschichte, und vor allem die deutsche Verfassung, verbietet die Anerkennung Kosovos.

PETITION

Deutscher Bundestag

Petitionsausschuss

Platz der Republik 1

11o11 BERLIN

Die deutsche Geschichte, und vor allem die deutsche Verfassung, verbietet die Anerkennung Kosovos.

Alle deutsche Regierungen von 1945 bis heute und bis in die ferne Zukunft stehen in der Pflicht gegenüber den Opfern des nationalsozialistischen Unrechts, des Faschismus, der Vertreibung und ebenfalls gegenüber vielen Kindern und Erwachsenen, die ihr Leben in diversen Konzentrationslagern verloren haben. Die eigene deutsche Geschichte, mit dem seit der Menschheit noch nie dar gewesenen Verbrechen, verpflichtet nicht nur das Unrecht nicht zu vergessen sondern jegliche Beteiligung an Unrecht zu unterlassen. Die Anerkennung eines Staates, der mit dem Mittel der Vertreibung von 250 000 Serben, 180 000 Roma und mindestens noch einmal so vielen anderen nationalen Minderheiten wie Türken, Griechen, Montenegriner, Gorani und usw,usw. realiesieren will, verbietet das Internationale Recht. Den Vertriebenen, denen seit acht Jahren, wegen des praktizierten Unrechts die Rückkehr nicht möglich ist, wäre eine Anerkennung so eines “Staates” zugefügtes Unrecht, das das Internationale Recht ausdrücklich verbietet. Dabei wäre die Missachtung der UN Resolution 1244 ein zusätzliches Unrecht, das die deutsche Kanzlerin peinlichst zu vermeiden hat. Als Bürger dieses Landes, der BRD, fordere ich diese Regierung auf, Abstand von weiterer Missachtung des Internationalen Rechts zu nehmen. Keine Anerkennung der Sezession des Kosovo, denn das wäre nicht nur eine zusätzliche Belohnung für die Politik der Vertreibung sondern auch Ermutigung für Terroristen und Secessionisten überall auf der Welt, Terror und Vertreibung als legale Mittel einzusetzen, das am Beispiel Kosovo zum von ihnen gewünschten Ziel führen würde.
Opfer des Faschismus
Dusan Nonkovic

Петар Милатовић
petar_milatovic@yahoo.de | 80.109.88.43

Нонковићу, нечасно је што селективно презентујете властити субјективизам, што није ништа друго до скривање вашег злог чињења управо због вишедеценијског нечињења, јер управо такви вишедеценијски ћутолози су били и остали најбољи шиптарски савезници, а њих видимо у антисрпском континуитету титоизма, слобизма, досизма и актуелног грабизма.

Лепо сам вам одговорио да сте се прекасно сетили, да сте деценијама ћутали и после признања криминалне натовске државе на Косову и Метохији, најсветијој српској тапији, петиције не служе ничему сем личној промоцији оних са накнадном памећу од којих имамо више штете него користи.

Глобализам, који помињете ПРЕКАСНО, анализирам у мојим коментарима и књигама већ неколико деценија, упозоравао сам глуве и отварао очи слепима.
Косово и Метохија се не бране никаквим петицијама из фотеље са безбедне удаљености него политичким и војничким средствима, па ако вам је толико стало до Косова и Метохије изволите помогните Србе тамо, финансирајте једну народну кухињу за гладну српску сиротињу на Космету, изволите укључите се у рад на терену а не из фотеље у немачком граду Либеку.

Ви сте на истој таласној дужини са шиптарским терористима! Наиме, нигде у тексту не помињете МЕТОХИЈУ него само Косово, јер реч МЕТОХ има своје значење у суштини српског бића, али за вас је то шпанско село.

И када сте толико против тог вашег „глобализма“ шта уопште радите у глобалистичкој средини? Зашто се не преселите у српску енклаву на Космету и зашто тамо не делујете конкретно, а не у глобалистичком немачком градићу Либек? Хтели бисте јаре и паре, да умирите своју нечисту савест због вашег вишедеценијског срамног ћутања покрећете неке смешне петиције после отимања Космета.

Рекао сам и понављам: ваша петиција ме не интересује као што ме не интересује ”морал” курве и ”поштење” лопова!

На крају, преношење приватне преписке одаје вас као старог удбаша који се сада крије иза ”српства”. Све што сам написао у мојим одговорима на ваша писма слободно можете да објавите на вашем опскурном и непсименом сајту који се ажурира усташицом, али онако како је написано а не фризирано како то чините!

После свих глупости које сте сервирали са ваших 78 година, заиста немам намеру да губим драгоцено време са неким ко мисли да јесте оно што није, са неким ко је довољно дрзак према самоме себи да се не стиди да своје произвољности јавно палсира, разуме се, на властиту штету.

Вашу приватну петицију НЕЋУ ДА ПОТПИШЕМ , нити ћу је објавити! Јасно?

Петар Милатовић
http://www.istina.at
http://www.glas-srba.info
http://www.milatovic.org

From IZ JAVNE PREPISKE SA P.MILATOVIĆEM – ONAJ KO NE PODRŽAVA PETICIJU I APEL NEMAČKOM PARLAMENTU, zlonamerno šteti Kosovu/Metohiji i Srbiji! Tome nema nikakvog opravdanja, 2008/10/11 at 11:15 AM

Das „Beben an den Finanzmärkten“ führe „zu einer tektonischen Verschiebung der politischen Machtverhältnisse der Welt“

Newsletter vom 13.10.2008 – Crash and Carry

BERLIN/WASHINGTON/BEIJING (Eigener Bericht) – Die Verursacher des
Finanzcrashs werden von der Berliner Regierung mit dreistelligen
Milliardenbeträgen belohnt. Entsprechende Beschlüsse will die
Bundesregierung am heutigen Montag den Parlamentsparteien
präsentieren. An den Beschlüssen sind Vertreter deutscher Großbanken
unmittelbar beteiligt und bestimmen über Ausfallgarantien und
Kapitalspritzen für ihre eigenen Institute. An führender Stelle treten
die Chefs der Deutschen Bank und der Commerzbank, Ackermann und
Blessing, als Regierungs-„Berater“ auf. Die Deutsche Bank hat den
Zusammenbruch des Finanzmarktes über ihre US-Geschäfte nicht
unerheblich mitzuverantworten und trägt für den Crash jetzt Bares in
die Tresore – während die Krise die Realwirtschaft erreicht hat und
dort erste Einbrüche bewirkt. Um den Absatz ihrer Produkte zu retten,
setzen deutsche Unternehmer immer stärker auf Geschäfte mit der
Volksrepublik China. Das Land sei von der Krise nicht so stark
betroffen und könne die deutschen Verluste im Inland und bei den
Westexporten mit größeren Importmengen ausgleichen, heißt es in
Konzernkreisen. Die krisenbedingten Umwälzungen erreichen nach Ansicht
von Beobachtern auch die Politik: Das „Beben an den Finanzmärkten“
führe „zu einer tektonischen Verschiebung der politischen
Machtverhältnisse der Welt“.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57363

Pokrov Majke Božje – 14. oktobra 2008

Pokrov Majke Božje – 14. oktobra 2008

Liturgija u Hramu Sv. Save u Hanoveru u 9. casova

Danas se proslavlja javljanje presvete Bogorodice u carigradskoj crkvi Vlaherni, 911. godine. Za vreme sveno´cnog bdenija ona se ukazala prepodobnom Andreju Jurodivom i njegovom uceniku Epifaniju, okružena andelima i svetiteljima. U ruci je imala raširen omofor, pokrivac kojim su se pokrivale jevrejske žene u njeno vreme, kojim je zakrilila verne, dok je prinosila molitve za njih.20Praznik je ustanovljen kod Grka, prenet u Rusiju, a mnogo kasnije pod uticajem Rusa je usvojen i kod nas.

Poznata je manastirska slava u Dunisu, kao i u Maloj Remeti u Fruškoj Gori. Takode slavi i Pokrovska crkva u Beogradu svoju hramovnu slavu.

Dok su ostali praznici Majke Božje vezani za dogadaje iz njezina života, ovog dana se slavi zastupništvo pred Sinom njenim, Isusom Hristom, za sav svet.

ZAVETINA Plus – Zvezdani prah – Aleksandra Rokić

Zvezdani prah

Sunce je podarilo našoj malecnoj planeti toliko svoje energije tog dana, da je onaj deo njene kore na kome sam se tada nalazila imao poteškoće sa izdržavanjem.Činilo mi se da se sve oko mene vrpolji u očaju, i strahopoštovanju. Vazduh je bio suv, sve je bilo isuviše svetlo, a Sunce nije dopuštalo ljudskom oku da ga sagleda, terajući me da ga pojmim kao more zaslepljujuće svetlsoti koje je zamenilo nebo. Nebo je postalo bela tečnost te zvezde. Naše zvezde. Primetila sam koliko dostojanstveno kukuruz izgleda. Klipovi kao da su bili od suvog zlata, stabljika je bila tanka, odevena u pozlaćeno čipkano ruho, poput mršave, visoke, prenaglašeno otmene dame na nekom zaboravljenom balu. Takav je bio taj Dan Svetlosti, tačka na točku vremena koju su neki nekada nazivali Litha. Okruživale su me njive, bašte, nepregledna ravnica, a ja sam se zatvorila u uzane staze među kukuruzima. Sunce je spržilo moju kožu, prošlo kroz nju i pretvorilo me u prah. Bila sam samo leš, telo koje vapi za vodom sa ono malo preostale svesti. Onda je pala noć. Sunce se povuklo, došao je Mesec. Nebo je postalo graciozni, prozirni veo, poput onih koje damama u žalosti prekrivaju oči. Mesec je bio mnogo suptilniji od Sunca. Svoju hladnu svetlost zadržavao je oko svog savršenog obličja jedne božanske kugle koja se okreće u svemiru, dopuštajući tami da postoji. Nevidljivi, blagi, hladni talasi svetlosti previli su moje rane, obrisali pečate koje je ostavilo Sunce. Mesec je probudio vodu. Leš postade živo telo. Mesec je Boginja koja stvara ritam kojim ljudi plešu tokom svog života. Pokrenula je sve vode koje protiču venama Zemlje, svu vodu koja pluta u nama, probudila je moju matericu. Kapljice krvi koje su otelotvorenje masivne stvaralačke energije iskrale su se iz mene i elegantno počele da se slivaju niz moje butine. Sklopila je moje oči, a podarila mi je vid. I tada sam ugledala sve niti koje sačinjavaju ovaj svet, kako jurcaju, kako se prepliću, seku, plene svojom besmrtnom energijom, kako stvaraju i razaraju. Rekla mi je da voda odnosi, voda leči, voda zove. Osetila sam tu vodu kako se komeša u meni, sve moje emocije vratile su se u svoje prvobitno, iskonsko stanje – tečnost. Voda mora da izađe napolje, rekla mi je, i morala sam da ju pustim. Napustila me je u vidu suza. Suza ushićenja, sreće, tuge, suza znanja, suza bogova. Onda ugledah leptira po prvi put, leptira koga mi je poslala ona kao vodiča. Njegova krila su satkana od galame vasione koja je toliko nepodnošljiva da se pretvorila u tišinu. Krenula sam za njim. U jednom momentu mog putovanja kroz ovaj svet doveo me je do tebe. Upleo nas je u mrežu. Srušila sam se na tvoje ostrvo, pretvorila se u sam zvezdani prah koji ga sačinjava, njegovu suštinu koja tu treba da ostane čitavu večnost. Zajedno smo se udavili u moru čije dno oslikava svu moju krv i svu tvoju prašinu. Tvoja duša je bila jedina čarolija koju sam mogla da vidim, a tvoja koža jedina materija na koju je moje čulo dodira reagovalo. Ne znam šta sam ja bila za tebe – bunar lepote, magije i netaknute, naivne sreće kroz koji beskonačno propadaš? Ti si bio jedini izvor iz koga sam imala da crpim, i ispijala sam te proždrljivo – svu tvoju energiju, svu tvoju lepotu, svu tvoju moć, svu tvoju toplotu unosila sam u sebe, upijala ju poput sunđera, obožavajući je, mešajući je sa svojom. Nebo se srušilo na nas, i ja sam odletela. Moje telo postalo je nebitno, ja sam se pretvorila u amorfnu masu, rastvor koji je rastvorljiv samo u vasioni. Rasprsnula sam se i razmazala svuda po nitima. Svaki put kada su se naša tela spojila, ti bi fizički ušao u mene, ali moja duša bi pokupila tvoju, ukrala tvoj život i sa tom odskočnom daskom poletela ka ništavilu koje u sebi čuva sve. I videla sam Boga. Videla sam Veliku Nebulu u kojoj se ogledamo oboje. I bejah pozvana na bal večnosti.

Aleksandra Rokvić

Rođena 11.juna 1990.godine. Novi Sad. – Pozivamo autorku da nam napiše kratku belešku o sebi, šta trenutno radi i čime se bavi, i pošalje nam sve to, kao i jednu svoju fotografiju.

Da li je nesrećni Sava Vidanović svestan svoje jadne, besramne uloge u širenju laži i klevetanju ljudi bez dokaza.

http://vukotic.atspace.com/cep.htm

Da li je nesrećni Sava Vidanović svestan svoje jadne, besramne uloge u širenju laži i klevetanju ljudi bez dokaza.

Pre samo četiri dana, 9. oktobra o.g., Vidanović je napisao sledeće: „Neosporne su zasluge i sposobnosti, kako Janića tako i Milatovića i da treba da shvate da je sloga i jedinstvo iznad ličnih konflikata.“ Samo dva dana kasnije, Vidanoviću se iznenada upalila sijalica: „Da li si se ikada zapitao zašto je Petar Milatović istupio tako protiv onih Srba…?“

A šta se tu uistinu desilo? Kako to da se, u samo dva dana, Janić, od „sposobnog i zaslužnog“ Srbina transformiše u „denuncijanta“ najgoreg tipa? Odakle Savi (ili bilo kom čoveku na svetu) smelost, da nekoga naziva klevetnikom ili cinkarošem, a da za to ne iznese nijedan dokaz, kojim bi tu svoju tvrdnju mogao da potkrepi? U najboljem kominternovsko-boljševičko-terorističko-džihadlijskom maniru, Sava je odlučio da posluša instrukcije, koje je u vremenu od 9-11 oktobra dobio od komesara Petra Milatovića.

A Petar, našavši se i nebranom grožđu, nije imao druge (pobogu, uteći će mu i ono malo preostalih „saradnika“) već da izmisli nekakvu priču, kojom bi se njegovo primitivno ponašanje moglo objasniti. Naravno, trebalo mu je nekoliko meseci, da bi mu konačno „planulo„, te da bi smislio nešto jako „pametno„. Takvu, nenadanom srećom obasjanu „vrhunsku tajnu“ (kojom će zapušiti usta svim srpskim „izdajnicima“, „doušnicima“, „potkazivačima“, „dostavljačima“ i ostalim „nitkovima“ i „nikogovićima“), Milatović je čuvao kao „oči u glavi“, da bi, eto, dočekao dan, u kome će, preko jedne „vrhunski inteligentne“ persone, po imenu – Sava Vidanović – tu svoju „TAJNU ISTINU“ saopštiti „urbi et orbi„.

Sada svako može da vidi da Sava Vidanović nije samo „vrhunski“ neopismenjen, već i da ga je njegova „vrhunska pamet“ nedvosmisleno kandidovala za mesto „vrhunskog“ srpskog harlekina, na harlekinijadi, koju (a da i ne znaju) režiraju „vrhunski doktori“, uz „asistenciju“ onih koji „vrhunski sve znaju“; svakako, pod budnim okom „vrhunski“ oštrog „ostroškog pera“ i još „oštrijeg“ Miledinog, „vrhunsko-edipalno-kompleksnog, blebetanja“.

To što Sava Vidanović pati od osećanja niže vrednosti, samo po sebi, nije nekakva mana, ako čovek ostane u sredini u kojoj bi njegovi kvaliteti mogli da dođu do izražaja. Priroda se uglavnom trudi da stvari postavi na svoje mesto. LJudi se odnekud sami grupišu u drušva u kojima će im biti prijatno. Ali, nevolja nastaje u času, kada se „vrhunski čobani“ nađe u društvu „vrhunskih doktora“. Tada to biva neprijatnost za obe „vrhunske“ strane, koje ne znaju o čemu bi uopšte mogle da razgovaraju.

Zamislimo čobanina, koji bi se mešao u medicinu ili lekara koji bi pokušavao da čobaninu objasni kako se čuvaju ovce (ili goveda bez kopita!). Po svojim „vrhunskim“ psihofizičkim kvalitetima, Sava Vidanović bi, na primer, mogao biti „vrhunski ekspert“ u lancu proizvodnje piva – „vrhunski“ bi kontrolisao da li su flaše do „vrha“ (da ne kažemo „vrhunski“) napunjene i da li su valjano zapušene, naravno, „vrhunskim“ čepovima (zapušačima ili zatvaraćima). I sve bi bilo u redu, barem do onog časa, u kome bi se, eventualno, doznala ISTINA, da takav „kontrolor zapušača“ (čepova) kradomice otpušava (otčepljuje) čepove (zapušače), koje je, prethodno, „vrhunski“ zapušio (začepio).

Naravno, ni sam proces „otpušavanja“ (otčepljivanja) ne bi morao, sam po sebi, da bude loš, ukoliko se pomenuti „otčepljivač“ (otpušivač) ne bi žešće „navukao“ na otpušenu (otčepljenu) sadržinu „vrhunski“ otčepljene (otpušene) boce. Glavni problem bi se pojavio onda, kada bi naš „vrhunski“ otčepljivač (otpušivač) „vrhunsko“ začepljenog“ (zapušenog) piva, nakon „začepi-otčepi“ aktivnosti (zapušno-otpušnog rada), počeo da govori sve najgore o ljudima, o kojima je pričao sve najbolje pre nego što se čep (zapušač), sam od sebe, nekontrolisano „vrhunski“ otčepio“ (otpušio).

No, pustimo čepove (zapušače) i vratimo se u surovu realnost. Nakon „objašnjenja“, koje je Vidanović uputio na srpske forume, nameće se pitanje, da li bi Sava isto tako poverovao, ako bi mu Petar Milatović, svečano i pod zakletvom, saopštio, kako njegovu (Savinu) ženu krešu ne samo najbolji prijatelji, već i kamiondžije, koje ova, u slobodnom vremenu (dok Sava otpušava zapušenu pamet), „lovi“ po parkinzima i „stajalištima“ pored puta?

Otkada sam stupio na internet i od kada se lomatam po srpskim diskusionim grupama, još nisam čuo ništa ružnije niti odvratnije, od Vidanovićevog nenadanog „saznanja“, da je dojučeršnji „zaslužni i sposobni“ Srbin, preko noći, obrnuo „ćurak“ i transformisao se u „potkazivača“ i moralnu „ništariju“, kojoj svaka šuša (Milatovićevog nesoja) može nekažnjeno da izgovori svaku uvredu koja joj padne na pamet.

Dakle, krajnje je vreme da se gospoda, koja se pojavljuje sa svojim člancima na sajtu „Istina“, dobro preispita i shvati, da čovek koji drži do sebe, do svog obraza i časti, nikako ne bi smeo da se nađe u društvu onih, koji su spremni da mesecima (a bez ijednog jedinog dokaza) opanjkavaju, blate i vređaju one koji im, iz nekog ličnog razloga, nisu> po volji. Jedno je jasno, nakon teksta pod naslovom: „Nećemo klovnove, hoćemo umove“ (odavde se može videti da autor ovih redova nije napravio takvu podelu, kako mu, podmuklo, podmeće „zapušni otpušivač“, Sava Vidanović), na stranicama internet portala „Istina“ (to je jasno svakom čoveku koji iole ume da misli), ostaće samo KLOVNOVI srpskih „vrhunskih“ spletkaroša – Miledi i Milata.

Srpska Zora Bela

Poseta delegacije Ministarstva za dijasporu Srpskom savezu u Švedskoj

Poseta delegacije Ministarstva za dijasporu Srpskom savezu u Švedskoj

U prostorijama Srpskog saveza u Stokholmu 10. oktobra 2008. godine održan je sastanak predsednika Saveza Nikole Janica i ministra za dijasporu Srdana Sreckovica. Sastanku su prisustvovali i predsednici udruženja koji pripadaju navedenom savezu, ambasador Srbije u Švedskoj Ninoslav Stojadinovic, pomocnik ministra Vukman Krivokuca i sekretar ministarstva Aleksandra Kojic.

U uvodnom izlaganju ministar je istakao zahvalnost Srpskom savezu na dobrodošlici, koji smatra jednom od naših najorganizovanijih udruženja u Evropi. Posebno je istakao poštovanje prema njihovom radu i pozitivnoj kritici prema dosadšnjim aktivnostima Ministarstva za dijasporu. Ministar je naglasio da deli njihovo mišljenje da su bile pokidane veze izmedu matice i dijapore u prošlosti. U razgovoru Sreckovic je rekao je da je Srbija ušla u jedan mirniji period, u kome ce moci da se više posveti necemu što je do sad zbog rešavanja velikih problema bilo zapostavljeno, a to je uspostavljanje cvršcih veza sa našom dijasporom. Kao prioritet u svom mandatu ministar je izdvojio donošenje Zakona o dijaspori, jer je normativna osnova neophodna za regulisanje odnosa Srba koji žive u inostranstvu sa maticnom državom. Ciljevi koje želimo postici ovim Zakonom su jasni:

– Pružanje podrške našoj dijaspori što ce doprineti njihovoj pravnoj sigurnosti
– Jacanje i razvoj svesti o poreklu, ocuvanje srpske kulture, srpskog jezika i tradicije, kao i svega onoga što cini naš nacionalni identitet, u najpozitvnijem smislu
– Stimulisanje naše dijaspore da ulaže svoj kapital u Srbiju

Prilikom izrade zakonskog teksta vodimo racuna o potrebama onih na koje se Zakon odnosi. U tom smislu, ministar napominje da ocekuje i od Srpskog saveza sugestije, primedbe i predloge i istice njihov kljucni znacaj. Sve inicijative i konkretne predloge, koji nisu u suprotnosti sa našim pravnim sistemom ili sa pravnim sistemom zemalja EU, ministar je obecao da ce podržati. Krajem novembra u Beogradu se organizuje Medunarodna ekspertska konferncija o pitanjima dijaspore, ciji ce nam zakljucci biti dragoceni radi preuzimanja rešenja drugih zemalja u ovoj oblasti.

Ministar je prisutne upoznao sa svojim stavom da ce politicki uticaj Ministarstva za dijasporu biti veci od dosadašnjeg obrazloživši to cinjenicom i prvim konkretnim rezultatom – rešavanjem u prva dva meseca mandata problema koji nije rešen prethodnih sedam godina – vracanje novca Fondu matica za dijasporu.

Ministar je istakao svoje neslaganje sa stavom odredenog broja dijaspore da matica ne želi da oni glasaju na izborima. Naprotiv, u toku je reforma izbornog zakonodavstva cime ce se sigurno i prevazici problem dosadašnjeg modela glasanja dijaspore koji je bio skup i neefikasan. Ministar je, takode, istakao svoju spremnost da podrži inicijativu da dijaspora ima svog predstavnika u parlamentu, ali pod uslovom znacajno veceg ucešca dijaspore na izborima.

Nikola Janic, predsednik Srpskog saveza je izrazio svoje zadovljstvo povodom posete predstavnika Ministarstva. Gospodin Janic je istakao da je Srpski savez najbrojnija organizacija u Švedskoj i da obuhvata 34 udruženja i 11201 clana, na cijem ce celu on biti do aprila 2009. godine. Imaju arhivu od 800 sati materijala o raspadu SFRJ. Do sada nisu kritikovali rad Ministarstva u ovom sazivu jer žele da daju odredeno vreme kako bi videli šta ce biti uradeno. Naglasio je da je Srpski savez u prethodnom periodu uz pomoc ambasadadora Ninoslava Stojadinovica i pomocnika ministra Vukmana Krivokuce održavao veze sa maticom.

Postojalo je dvosmerno nepoverenje na relaciji matica i dijaspora, koje bi trebalo da se prevazide, rekao je Janic i dodao: „Ne smemo da napravimo grešku da se pomirimo izmirenja radi“. Pored toga, istakao je da njih ne zanima ko je na vlasti, vec kvalitetan odnos koji se stvara izmedu matice i dijaspore i šta može konkretno da se uradi. Gospodin Janic se ne slaže sa stavom ministra da on treba da bude advokat dijaspore, jer kako je obrazložio to njima nije potrebno. Srpski savez obuhvata sve od intelektualaca do radnika. Treba shvatiti da ono što može da uradi dijaspora ne može matica i obratno. Kao prvi zajednicki zadatak ministarstva i dijaspore predlaže da se napravi tzv. Inventar dijaspore.

Predložio je organizovanje velikog skupa dijaspore u Beogradu radi upoznavanja, medusobnog povezivanja i dogovora šta je potrebno da se radi u narednom periodu.

Na tom skupu trebalo bi izabarati telo koje ce se sastajati svaka tri meseca radi donošenja inicijativa znacajnih za rad Ministarstva. Neophodno je angažovati ugledne pojedince u dijaspori za pozitivno predstavljanje Srbije, aktiviranje što veceg broja mladih i strucnih ljudi u našim organizacijama. Kao veoma znacajnu stvar istakao je insistiranje na korektnosti i iskrenosti.

U AKCIJI – UMETNIK-VAJAR I KNJIŽEVNIK – BORIS STAPARAC videofilm