KAKO BRANE KOSOVO/METOHIJU; CIGAN,NEMAC I SRBIN!? – Videofilm

Мило Ђукановић или „милЕУ ђУСАкан“- аутор, Др.Владимир Умељић

др Владимир Умељић

Мило Ђукановић или „милЕУ ђУСАкан

Када се Мило Ђукановић својевремено извињавао Хрватској „због нечовечног и нецивилизованог масивног бомбардовања Дубровника“ (дакле оног „стравичног разарања“, које су у међувремену многи не-српски аналитичари – од немачке историчарке грофице Разумовски па до аустријског очевица, публицисте Курта Кепраунера – разоткрили и осудили као једну више-мање успелу пропагандну фарсу из времена последњих балканских ратова), неколико писаних медија у Србији и један наш дневни лист дијаспоре у Немачкој су објавили моје „Отворено писмо Милу Ђукановићу“.

У том писму сам му упутио две примедбе:

Прво, да је исхитрено и неодговорно извињавати се било коме због нечега, што тек треба испитати и – овако или онако – верификовати а да је уз то непримерено и нечасно чинити то у име народа, чији квантитативно највећи (подземни) град у Хрватској носи име Јасеновац, за који иначе хрватска политичка, интелектуална и клерикална елита до данас тврде да је исти само једна „великосрпска измишљотина“…

Друго, да је сваком већ површном познаваоцу историје више него јасно да Србима није потребан један Вили Брант а да је исти, иначе, врло добро знао да се при уласку у политичко позориште никада не оставља сопствена кичма на гардероби, јер се иста ни за тридесет сребрњака а ни за сва блага овог света не може поново откупити.

После овог најновијег, исхитреног и неодговорног, послушничког и нечасног чина признавања илегалне арбанашке псеудодржаве на српској Светој земљи Косову и Метохији а то, наравно, „ради унапређења добросуседских односа са свима, у првој линији са Србијом“, био сам сигуран да ће са српске стране доћи бројне осуде и подсећања да Ђукановић и његова владајућа камарила забијају не само свим живим и свим нерођеним Србима нож у леђа, већ и свим помрлим а живим Његошима и Николама, сваком Петру, Мирашу и Марку, сваком Благоти, Новаку и Новици, сваком Батрићу, Данилу и Вуку… а о сестрама и супругама, о мајкама и кћерима да и не говоримо, рањавање немоћних још више боли…

Нисам, међутим, сигуран – да се не огрешујемо ми, критичари, о тог МЂ? Јер, такве примедбе, приговори и осуде би имале смисла ако бисмо се задржали на представи да се дотични заиста зове Мило Ђукановић и да је то један (да цитирам) „од комунизма изнедрени банални државнички патуљак и политички послушник, један „пословњак“, програмиран на максимум криминалне енергије и бескрупулозности“?

Да се разумемо – ове оцене, наравно, нису никакве емоционално конотиране увреде већ разложне и, ако се жели, дискутабилне претпоставке – прибијање уз реп тренутних светских моћника по сваку цену може, додуше, да буде израз нагона (личног) самоодржања, нагласак међутим лежи на ономе „по сваку цену“ а њу плаћају у овом тренутку и у блиској будућности други, плаћа је народ док ће (емпиријски) МЂ стићи на ред касније… и прекасно за било какву) наду, веру или љубав…

А што се нашег (критичарског) потенцијалног огрешења тиче – шта ако он није он, шта ако је он један хомункулус са „мрачне стране моћи“ и само успешно закатанчен неком генетском манипулацијом у часни изглед једног динарског горостаса? Да се дотични не зове можда на пр. „милЕУ ђУСАкан, Рег. Бр. $ 1 000 000 тј. € 750 000“ а ми и даље живимо у заблуди да он потиче од коленовића „Српске Спарте“, да потиче од сердара и песника, од војвода и сликара, од владика и светаца, искушеника и перјаника?

Било како било, МЂ хрли из једне катастрофе у другу фарсу, из једне манипулације у другу трагедију, из једне странпутице у другу безнадежност – мисли ли он, мисли ли његова пратећа богатунска клика да ће им њихови виспрени расрбљујући ментори спасти душу, очекују ли они вечиту захвалност безосећајних, вечиту подршку непоштених, вечиту заштиту пролазних? Слуте ли да ће доћи дан, када ће и они бити на лицитацији односно бити изложени као демодирани артикли за распродају на некој паланачкој бувљој пијаци?

Истакнути српски интелектуалац, родом са Цетиња, Мишо Вујовић, написао је књигу о МЂ- режиму у Црној Гори и насловио ту књигу о актуелној несрећи ове предивне земљице са „НИ ЦРЊА НИ ГОРА“. Штета да је МЂ, очигледно, никада није читао…

Онда би, наиме, знао зашто је празно огледало испред њега, одакле потиче реч „отпадник“ и где завршавају дотични у људском и историјском смислу, зашто му молитве – ако их икада буде окушао – остају неуслишене, зашто му не прија вечера и зашто му у речнику недостаје прелепа реч „вера“…

Свим светосавским заточницима, свим часним људима у Црној Гори, од срца порука – браћо и сестре, држите се и борите се за своју историју и име, своје достојанство и част, за своју веру и идентитет… сетите се и песника: „Заборавни стомак свакодневно иште, заборавна глава туђем је буњиште…“

Peace and Collaborative Development Network

Building Bridges, Networks and Expertise Across
Sectors

„TFF
is an independent think tank, a global network and a website for peace by
peaceful means. It inspires a passion for peace from the grassroots to the
corridors of power.

TFF is an all-volunteer global network. It
promotes conflict-mitigation and reconciliation in general and in selected
conflict regions through meticulous on-the-ground research, active listening,
education and advocacy.“

http://www.internationalpeaceandconflict.org/

Jan Oberg

Nobel Committee’s choice again a scandal

The choice of Martti Ahtisaari satisfies – even with a
broad interpretation – none of the criteria outlined in Alfred Nobel’s will,
namely: to contribute to fraternity in the world, to reduce armies and to
establish peace congresses – to quote them in Nobel’s own language of
1895.

Ahtisaari has repeatedly functioned as „peace fixer“ for Western
power elites. In 1999 he was the envoy who persuaded the Serb state to give in
after NATO’s 78 days of bombing, the most brutal event in Europe since 1945,
which also lacked a UN Security Council mandate.

He then was appointed
as the „architect“ of the plan behind the separation of now „independent“
Kosovo which, following this bombing, broke off from Serbia. Independent
Kosovo is recognized by only 25% of the world’s governments.

So,
Ahtisaari is a man who by his „mediations“ fully endorses the „peace“ brought
about by militarist means and international law violations – rather than
following the UN norm of „peace by peaceful means.“

The Nobel Committee
should, according to Nobel’s will, not necessarily consist of Norwegian
parliamentarians. Nobel only stated that those who decided on the Prize should
be appointed by the Norwegian Parliament.

Would anyone dream of letting
a group of parliamentarians anywhere award the prize in, say, medicine,
physics or literature without having the slightest knowledge of the subject or
professional background? Yet this is exactly what the Nobel Committee does.
None of them have any professional knowledge about the subject of
peace.

The Committee has again rewarded one of its politician friends –
instead of one of the independent candidates of this year, who have truly
contributed intellectually, culturally or people-to-people wise to genuine
peace.

This is a scandal – one more after Al Gore last year.

Those of us who wish for a
genuinely peaceful world are being deprived once again of our most important
Prize with this year’s decision.

More about how Alfred Nobel’s will is being circumvented
here
.

[JO # 1230]

Tags: peace, prize, ahtisaari, alfred, nobel, norwegian, parliament, professionalism

Share

7 Comments

Ari RusilaComment by Ari Rusila 4 hours ago

Even I am a Finn I must agree
with your statement. Mr. Ahtisaari has acted like Nato/US State Department
spokeperson around the globe as well s.c. NGO – LOL- Crisis Group dealing on
upper level diplomacy without understanding anything situations, culture,
history on the ground.

Jan ObergComment by Jan Oberg 4 hours ago

Dear Ari Rusila
Thanks for
letting your common sense and your Balkan insights weigh more heavy than your
nationality!
Best, Jan

David GouldComment by David Gould 3 hours ago

It is so much easier to
declare a peace from a country that has been bombed into submission. A real
peace-maker goes to a situation of conflict and tries to bring about cessation
of hostilities before either side has the upper hand. A real peace-maker
operates outside of the conflict not as a result of it. A real-peace-maker is
not normally a lacky of the bully nations like the USA and UK.

Perhaps
we should suggest that men like David Califa are more deserving than these
paid for agents working for criminal governments. One day they might realise
there is a difference between Peace after a devastating war and Peace brought
about by love and respect. One day…..

Elvira MandicComment by Elvira Mandic 1 hour ago

This is not a surprising
choice since the Nobel prize for peace has been contested in the past as well.
It is always the elite and their contribution to peace is often questionable.
On the other hand, I would be careful with statements such as „the most brutal
event in Europe since 1945.“

Damon LynchComment by Damon Lynch 23 minutes ago

Thanks for posting this. It’s
good to recognize everyone, big or small, doing their role. But this is too
much!

Jan ObergComment by Jan Oberg 14 minutes ago

Thank you, David – yes,
there are SO many who would deserve it better!
Thank you Elvira
perhaps I should be careful, yes, but the physical destruction, the killing,
the DU and the political aftermath – breaking off a part of a country is, I
believe, somehow second to none of what has been done in Europe, isn’t
it?
Thank you Damon – you mean it is too much that Ahtisaari got it
– or that I wrote thus?
Jan

Damon LynchComment by Damon Lynch 12 minutes ago

Sorry for the ambiguity. It is
too much that Ahtisaari got it!

Add a Comment

You need to be a member of Peace and Collaborative Development Network to
add comments!

Join this network

Bosnian Muslim president on top of Al-Qaeda pyramid

Bosnian Muslim president on top of Al-Qaeda pyramid
September 28, 2008
SERBIANNA

Bosnian Muslim President Haris Silajdzic is on top of the
al-Qaeda pyramid and is part of the system of organized
international terrorism says Bosnian Muslim politician
Dzevad Galijasevic.

The chief of Al-Qaeda for Bosnia is the leader of the the
dominant SDA Bosnian Muslim political party, Semsudin
Mehmedovic and along with Irfan Ljevakovic have organized a vast terror recruiting network across Bosnia, says Galijasevic.

There are 1,500 mosques in Bosnia and in 50 to 100 of those is used to recruit Bosnian Muslims for al-Qaeda says Galijasevic.

Galijasevic also says that the Kosovo Liberation Army was formed by al-Qaeda.

Galijasevic has appealed to the Hague tribunal for war
crimes to arrest the founding leader of Bosnian al-Qaeda,
now dead Alija Izetbegovic. Hague declined to do that. a street in Saudi Arabia has been named after Izetbegovic.

Galijasevic has also asked the Council of Europe to pass a resolution that will prohibit Haris Silajdzic from
supporting radical islamic and terrorist policy.

Galijasevic was a former Mayor of a Bosnian town of Maglaj.

„If the Ministry for Interior of Republic of Srpska is
extinguished and a unitary police is formed in Bosnia, then entire Bosnia will become one large al-Qaeda cell,“
says Galijasevic.

„That is the ultimate goal for which, of course, with
help of large sums of petrodollars, is sought by Islamic
lobbies in the world centers of power,“ says
Galijasevic.

Galijasevic confirms that the Serb Republic is indeed the
better half of Bosnia.

„It is correct, for now, that Serb Republic is the
better half of Bosnia even in the field of preventing
al-Qaeda network. That is how it has to stay, because that is the only way that, at least, half of Bosnia remains
unwelcoming for operatives, terrorists and al-Qaeda
criminal,“ says Galijasevic.

Bosnian Muslim media, mostly dominated by the Bosnian
Muslim leadership, is issuing scathing attacks on
Galijasevic.

„Irrespective that Galijasevic is for many a general
fool, his public statements bring harm not only to
individuals but to the entire Bosniak people and country of Bosnia,“ writes Bosnian Muslim newspaper Dnevni Avaz.

НОБЕЛ АХТИСАРИУ ИЛИ НАТО-у – Autor, Živadin Jovanović predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih

Живадин Јовановић,

Председник Београдског форума за свет равноправних

НОБЕЛ АХТИСАРИУ ИЛИ НАТО-у

Марти Ахтисари је добио Нобелову награду за мир. То је сада чињеница. Али, да ли су тиме добиле идеје мира и престиж Нобеловог комитета?

Мартиа Ахтисариа познајем од 1989. године. Ахтисари је тада био специјални представник Генералног секретара УН за Намибију, а писац ових редова председавајуићи Групе 18 несврстаних земаља у Виндхоку, за надгледање процеса независности Намибије. Група НЗ имала је са Ахтисаријем честе састанке, још чешће телефонске контакте. Уочи избора Група несврстаних је уочила многе неправилности на штету СВАПО-а, као далеко најутицајније партије црне већине, а у корист ДТА десничарске странке беле мањине. Све те неправилности, укључујући и акте драстичног насиља према активистима СВАПО-а, Група НЗ је износила Ахтисарију захтевајући предузимање мера. Иако су чињенице биле необориве и широко познате у јавности, Ахтисари их није потврђивао, нити се било чиме обавезивао. Редовно се ограничавао фразом да ће проверити и да ће Групу НЗ накнадно обавестити о налазу, што се, по правилу, није дешавало. Уочи одлучујућих ибора који су, због пространства земље и ретке насељености, трајали 3 дана, од пункта Групе НЗ на северу земље добили смо информацију да се у Каприви појасу (Caprivi strip) и шире из авиона бацају леци да SWAPO позива своје чланове и симпатизере да не излазе на гласачка места првог и другог, већ тек трећег дана гласања. Из хотела „Calahari Sands„ у коме је било седиште Групе НЗ, позвао сам Ахтисариа и замолио га за званичну информацију о лецима. Указао сам да бацање летака такве садржине изазива смутњу у бирачком телу и да нанесу директну штету SWAPO-у. Ахтисари је одговорио да је то дезинформација. Сутрадан су медији потврдили да је летке авионима растурала десничарска DTA.

Ахтисари није спречавао нарушавање услова за праведне и фер изборе у Намибији. Прелазио је преко кршења тих услова од стране ДТА тесно повезане са режимом апартхејда у Јужној Африци, америчким, британским и холандским капиталом. Његов циљ је био да учини све што је потребно да Сам Нујома и СВАПО не добију више од две трећине гласова јер у том случају малобројна белачка ДТА не би ушла у прву владу независне Намибије. Ахтисари је остварио задати циљ: СВАПО је био апсолутни победник, али је био принуђен да формира коалициону владу са ДТА.

Ипак, најважнији и најупечатљивији био је сусрет са Ахтисаријем у Белом Двору у Београду 2. и 3. јуна 1999. године када је презентиран текст који ће касније бити познат као докуменат Милошевић – Ахтисари – Черономирдин а којим је окончана агресија НАТО на Србију (СРЈ). Учествовао сам у разговорима Председника Слободана Милошевића са Ахтисаријем и Черномирдином, а са Ахтисаријем сам имао и одвојен разговор у Старом Двору у коме је била његова привремена резиденција.

Званични разговори су вођени за столом у трпезарији Белог Двора. Након речи Председника Слободана Милошевића и Милана Милутиновића добио сам прилику да и сам изнесем запажања о садржини презентирног текста.

Поред осталог, поставио сам питање – зашто се у документу који је предмет разговора као основ наводи поглавље 7. Повеље УН које предвиђа акције за случај повреде мира и аката агресије (од стране СРЈ!, прим.аут.), а не поглавље 6. Повеље УН које се односи на мирно решавање спорова, што је било договорено у серији разговора Милошевић-Черномирдин који су претходили. Ахтисари је лаконски одговорио:

Зато што смо се ја и мој брат Черномирдин тако договорили.

Било је то „објашњење“ достојно америчког генерала Весли Кларка, команданта НАТО снага које су тада ушле у 72. дан непрекидног разарања Србије, или немачког генерала Клауса Нојмана, начелника Штаба НАТО. Ахтисари је ипак,претендовао да наступа у име ЕУ и УН, не у име НАТО, или Пентагона.

Черномирдин се , без снебивања, благо осмехнуо у знак сагласности са својим побратимом. Ни њему није сметало што је претходних дана и седмица више пута понављао Слободану Милошевићу да је став Председника Бориса Јељцина, дакле, Русије, да ће се документ о окончању агресије позвати искључиво на главу 6. Повеље УН и да од тога неће бити одступаља по цену руског вета у Савету Безбедности УН.

Јасно је, дакле, да Марти Ахтисари јуна 1999. године није био у функцији европског политичара, дипломате-миротворца, па ни преговарача, већ доносилац ултиматума САД и НАТО-а. У тандему са Черномордином, као ојачањем. Ахтисари, као да је желео да маљем закуца – Руси на које ви толико рачунате, нису више ваша словенска, православна браћа, већ наши, проијатељи Запада, Клинтона, Талбота… Иако је више година провео на дужности заменика Генералног секретара УН, није му сметало што је радећи за рачун САД и НАТО-а оправдавао агресију, кршење Повеље УН и улоге Савета безбедности.

А какав однос Ахтисари има према датој речи, која је уз то написана и одштампана, нека илуструје цитат из његове књиге „Мисија у Београду“ („Филип Вишњић“, Београд, 2003.). У тој књизи (стр. 44 и 45.) Марти Ахтисари, поред остлог, каже:

„Уствари, по мом мишљењу, било би корисно да се, за разлику од Рамбујеа, држимо тога да Косово остане део Србије са широком аутономијом. Независност би нарушила осетљиву равнотежу на Балкану… Акоби се Косово отцепило од Србије, успоставило би некакве односе са Албанијом. То би се могло десити тако што би се Косово или сјединило са Албанијом или Албанија са Косовом. Сматрао сам да би ма коју комбинацију изабрали резултат представљао смртну опасност за Србију на чијој територији је живео и даље живи велики број етничких Албанаца. У Македонији такође живи велики број Албанаца и они не би били задовољни својим положајем уколико би иза њене границе настала независна албанска држава. У том случају једини начин да Југославија постигне равнотежу било би прикључење српских области Босне Србији. То би изазвало ланчану реакцију због које би се распао читав Балкан и све би се морало радити испочетка“.

Тако написа Ахтисари 2002. Само три године касније, уз велико ангажовање његових америчких пријатеља, Ахтисари као представник УН, почињје своју улогу наводног посредника у преговорима Београда и Приштине о статусу Космета. Преговори се формално воде на основу резолуције СБ 1244 (1999.), у Бечу, а у пракси, против њене суштине. Ахтисари заборавља шта је написао. Састанци се одржавају под снажном пресијом необјашњиво кратких рокова које диктирају Вашингтон, Лондон и Брисел. Уствари, симулација преговора при чему једна, српска страна, од рунде до рунде, снижава праг својих интереса, а друга, албанска, мирно слуша, посматра и чека да време истекне и добије на тањиру оно што јој је обећано још фебруара 1999.

Бечки сусрети се показују као иновирана реприза Рамбујеа. Ахтисари је преузео улогу Американца Кристофера Хила, а Аустријанац Албер Роан улогу свог земњака Волфганга Петрича. Овога пута сусрети су без сенке „наређења за акцију“ НАТО-а (ACTORD), али под претњом да су Албанци фрустрирани, може доћи до новог погрома Срба за које ће бити одговорна Влада у Београду, да Србија својом нефлексибилношћу губи темпо на путу ка евро-атлантским интеграцијама, да њен преговарачки тим не води рачуна о потреби бољег живота својих грађана. И све тако док Ахтисари није презентирао план за одцепљење Космета од Србије. Ко га је и где саставио, на страну, али Ахтисари му спремно позајмљује своје име и тако, улази у историју као архитекта и технолог „контролисане независности“ Косова и Метохије. Другачије речено – разбијања Србије. Доследност у улози која је зачета јуна 1999. презентацијом ултиматума Србији (СРЈ) у име САД и НАТО-а одговорних за агресију, Ахтисари 2007. испољава на тако што поново крши универзалне принципе међународног права, Повеље УН и Завршног документа ОЕБС-а и презентује ултиматум за једнострану сецесију, чиме доприноси остваривању основног циља оружане агресије.

Недвосмислени је закључак да Ахтисари има високе заслуге за допринос остваривању интереса САД и НАТО, не само на Балкану и у Европи, већ и иначе. Да ли је то основ да добије Нобелову награду за мир питање је утолико основаније што су се и САД и НАТО широм глобуса компромитовали не као фактори мира, већ као фактори застрашивања, агресије, окупације и дестабилизације под лажним изговорима. Не говори ли о томе, макар индиректно, и резултат недавног гласања у Генералној скупштини УН о предлогу српске резолуције да се о једностраној сецесији Косова и Метохије изјасни Међународни суд правде у Хагу.

Приштина ликује. Њени покровитељи такође. Србија, за разлику од албанског сепаратистичко-терористичког руководства, сигурно нема разлога да у најновијој одлуци Нобеловог комитета види знак охрабрења, или афирмацију европских вредности у које верује. Зато, не сме да ћути, јер ће бити погрешно схваћена. Или, још горе, може, далеко било, бити поново принуђена да полаже црвени тепих неком новом Ахтисарију, Роану, Кацину…

IZ JAVNE PREPISKE SA P.MILATOVIĆEM – ONAJ KO NE PODRŽAVA PETICIJU I APEL NEMAČKOM PARLAMENTU, zlonamerno šteti Kosovu/Metohiji i Srbiji! Tome nema nikakvog opravdanja

dijaspora, on July 21st, 2008 at 8:59 pm Said: Edit Comment

Gospodine Milatoviću, evo i ovim potvrdište da niste sposobni da razumeta obične jednostavne stvari pa vam je proso sudjeno da ostanete u konfliktu sa djavolima ali i sa andjelima a i sa samim Bogom jer u osnovi niste razumeli ni poruku Isusa Hrista!

Ja nisam nigde govorio da se Kosovo može djavolima spasiti već hipotetično rekao da bi u tom slučaju da je od toga zavisno da se Kosovo spase seo i sa djavolom.
Ne prevrćite smisao reči i rečenica budite dostojni i pošteni kako bi drugima služili za uzor kad već sebe smatrate za apostola koji uzima sebi za pravo da kritikuje sve i svašta.
Za gubljenje Kosova okrivili ste sve i svašta samo prave krivce niste čak ni spomenuli a to su kreatori globalizacije.
Pogledajte i druge članke moje stranice a prije svega onaj: Citati iz poverljivih razgovora sa Hitlerom kako nebi ovako trivijalne stvari davali od sebe. To su, blaže rečeno, pogledi detinjaste zrelosti. Sad su svi krivi zato što je nekoj sili pala na pamet ta globalizacija pa se durite ko malo dete i svaljujete krivicu na one koji nemaju ama baš nikakve veze sa globalizacijom koja režira oduzimanje Kosova i Metohije.

Da izvinite, još mi niko nije toliko gluposti nabrojao u ovolko kratkom vremenu, na ovako malom prostoru kao što Vi to učiniste. Za mene se postavlja pitanje, ko ovde vuče konce destrukcije? OSTAJEM PRI TOME DA ONAJ KO NE PODPOMAŽE PETICIJU I APEL da zlonamerno šteti Kosovu/Metohiji i Srbiji! i za to nema nikakvog opravdanja. Možete Vi lamantirati i tražiti tobožnje argumente koliko hoćete, činjenice ostaju činjenice pa ma gde se to do sada borili ili bili na robiji. Nema dve ISTINE kad je u pitanju spasenje Kosova i Metohije. Tu nema nikakvog opravdavanja niti lamentiranja i kojekakvih filozofiranja. Tu treba jednostavno zasukati rukava i poći na posao spasenja. Nije dovoljno robovati i stim smatrati svoj dug poravnatim. Danas i sad odlučuje sutra a ne ono što ste bili. Ima i takvih koji su daleko gore prošli jer nisu preživeli. Na kraju, potražite negde tihi kutak i pomolite se za svoje grehove jer niste pozvani na ovaj svet da se uzdižete iznad božjih bića i svoj sud sudite već da budete Božji sluga!
Dušan Nonković