VREME JE DA SE OD TADICA TRAZI NEOPOZIVA OSTAVKA!!!

VREME JE DA SE OD TADICA TRAZI NEOPOZIVA OSTAVKA!!!
=======

èetvrtak, 09. okt 2008, 08:41 -> 21:43

Makedonski parlament za nezavisnost Kosova

Makedonski parlament usvojio je rezoluciju, kojom je zvanièno priznanje nezavisnosti Kosova postala pitanje trenutka, jer jo¹ jedino ostaje da odluku potvrdi i vlada Nikole Gruevskog.

Reagovanje Srbije

Vlada Srbije dala je mandat Ministarstvu spoljnih poslova da u sluèaju da Makedonija prizna nezavisnost Kosova reaguje u skladu sa veæ usvojenim akcionim planom.

Povlaèenje ambasadora jedna je od mera, a u akcionom planu postoje i druge, rekao je na konferenciji za novinare ministar Sa¹a Dragin.

Rezoluciju kojom se otvaraju vrata nezavisnosti Kosova podr¾alo je 85 poslanika u Sobranju, jedan je glasao protiv i ¹est je bilo uzdr¾ano.

Makedonska vlada je konaèan korak u procesu priznavanja Kosova „preduzela u koordinacija sa Podgoricom“, koja je dr¾avnost Kosova priznala svega nekoliko èasova ranije, nakon èega je crnogorska ambasadorka u Beogradu Anka Vojvodiæ progla¹ena za „personu non grata“.

Makedonski parlament poèeo je danas, sa zaka¹njenjem od nekoliko sati, raspravu o predlogu rezolucije o priznavanju Kosova.

Opozicija je na poèetku sednice tra¾ila da zasedanje bude odlo¾neo zbog toga ¹to parlament nije dobio mi¹ljene vlade, koje je neophodno u sluèaju priznavanja dr¾ava, ¹to je, prema makedonskom ustavu, u nadle¾nosti izvr¹ne vlasti.

Najava rasprave u Sobranju usledila je svega dan nakon ¹to je sa zvaniènicima Makedonije, u Skoplju razgovarao amerièki ministar odbrane Robert Gejts.

Najvi¹i zvaniènik administracije u Va¹ingtonu koji je do¹ao u Skoplje jo¹ od posete tada¹njeg predsednika Bila Klintona 1999. godine, rekao makedonskim liderima bi da æe „SAD izuzetno ceniti ukoliko Makedonija ubrzo prizna nezavisnost Kosova“.

„Status Kosova je veæ dugo vremena jedan od kljuènih problema koji je stvarao ozbiljne politièke probleme u regionu, nestabilnost i oru¾ane konfrontacije…Priznavanje nezavisnosti Kosova je realno re¹enje za krize u regionu“, navodi se u dokumentu koji su parlamentu uputile dve najznaèajnije partije makedonskih Albanaca, Demokratska partija Albanaca Menduha Taèija i Demokratska integrativna unija nekada¹njeg voðe pobunjenika Ali Ahmetija.

Taèi je inicijativu albanskih partija objasnio rekav¹i da „nezavisno Kosovo nije samo albanski projekat, veæ inicijativa SAD, EU i NATO“.

Poslanici makedonskog parlamenta uputili su vladi predlog rezolucije o priznavanju nezavisnosti Kosova, te se od Gruevskog i ministara oèekuje da se izjasne da li je takav potez u skladu sa nacionalnim interesima Makedonije.

Prvobitni dokument o izja¹njavanju parlamenta o nezavisnosti Kosova pretrpeo je samo manje izmene, ukljuèujuæi i formulaciju da se Skoplje odluèilo na ovaka potez „posle dobijanja garancija Kosova da æe priznati Makedoniju pod ustavnim imenom, koje æe biti upotrebljavano u bilateralnim i meðunarodnim odnosima“.

Priznavanje nezavisnosti Kosova jedina je tema oko koje se sla¾u rivalske partije makedonskih Albanaca, obzirom da su njihovi odnosi, jo¹ od demolitarizacije podru¾nice OVK u Makedoniji 2001. godine, prilièno napeti i, neretko, praæeni ozbiljnim obraèunima.

Kako najavljuju makedonski izvori, ukoliko Sobranje usvoji predlog albanskih partija, vlada Nikole Gruevskog mogla bi veæ posle podne priznati nezavisnost Kosova.

Dogovor o odr¾avanju hitne sednice postigli su  ¹efovi svih poslanièkih grupa na sastanku s predsednikom parlamenta Trajkom Veljanovskim, a po¹to su zajednièki predlog rezolucije podnele Demokratska unija za integraciju Alija Ahmetija, Demokratska partija Albanaca Menduha Taèija i Nova demokratija Imera Selmanija.

Taèijeva stranka nedavno je Sobranju dostavila predlog rezolucije o priznavanju nezavisnosti Kosova i uslovila svoje vraæanje u poslanièke klupe stavljanjem ovog predloga na dnevni red parlamenta.

Priznavanje dr¾ava prema makedonskim zakonima je u nadle¾nosti vlade, ali to prethodno mora da bude verifikovano u parlamentu.

Albanci èine oko èetvrtinu od ukupno dva miliona stanovnika Makedonije.

Werbeanzeigen

Da li treba da se izabere novi Ptrijarh?

Da li treba da se izabere novi Ptrijarh?

Možda bi bolje bilo postaviti pitanje: Zašto već nije izabran?

Episkopi svih nacija neka između sebe izaberu jednoga koji će biti prvi među njima. I njega moraju poštovati tako da im je on glava. Te zato nikakvu odluku ne smeju donositi bez njegove saglasnosti. A i ovaj neka nikakvu odluku ne donosi samostalno, kako bi se postigla sabornost.

Ovo je jedan izvod iz pravila svetih Apostola. A zasto je on znacajan videce se kasnije.

No da krenemo odakle i treba od normativno regulativnog akta kojim se definiše zivot i ustrojstvo SPC. Od kako rece otac Justin, ustava nad ustavima.

Ustav SPC Члан 111

Епархиског Архијереја може Свети архијерејски сабор са управе уклонити само по канонској осуди, или га разрешити по доказаној немоћи, или по установљном престанку једнога од услова из члана 104. као и на основу оправдане молбе за пензију.

Obratimo sada pažnnju na deo rečenice,  или га разрешити по доказаној немоћи, ovoga člana. Dakle,  prema ustavu SPC Sveti arhijerejski sabor može da smeni jednog arhijereja gde i sam Patrijarh nije nikakav izuzetak. Jer istim ustavom se kaže da Patrijarh obavlja sve dužnosti i nadležnosti kako Patrijarha tako i  eparhijskog Arhijereja. Nigde ne piše i nigde u svetu pravoslavlja nije predviđeno da poglavar crkve gubi statut Arhijereja, kada to postane. Prema tome, kako je ustavom i predvi]eno, prema dokazanoj nemoći da obavlja svoju funkciju jedan Arhijerej, gde rekosmo da i sam Patrijarh nije izuzetak može biti smenjen ako se za tu odluku opredeli više od jedne polovine članova, koji prisustvuju SA saboru. Ustavom se predviđa da SA sabor može da zaseda ako njemu prisustvuju 2/3 njegovog aktivnog članstva.

Prvo da ustanovimo jedno. A to je da posrtojeće stanje u kome se nalazi Pavle samo od sebe govori da on nije sposoban, i niti će ikada više  biti  u mogućnosti da tu funkciju obavlja. Pravilima Svetih Apostola je predviđeno da se Arhijereji sastaju dva puta godišnje, te s te strane ne dajem za pravo Lavrentiju šabačkom da podcenjuje jesenje zasedanje SA sabora. A ako ono nije postojalo do devedesetih, a postoji od tada onda jesenji sabor nije protivkanonski. Šta je protvikanonsko i nezakonito, je da ono na šta ciljaju današnji kvazi Arhijereji, koji su u školu išli da se kite zvanjima i činovima, a ne znanjem, otmenošću i ugledom, i to da, Sabor samo u sastavu Arhijereja bira tri člna za predlog radi izbora Patrijarha, ali nikako i samog Patrijarha. Od kada je pravoslavlja poglavar se crkve bira na crkvneo – narodnim saborima. Jer poglavar ne pripada samo jednom segmentu društva, ne pripada samo Episkopatu, on ne zastupa samo interese Episkopata i svešteno – monaštva. Njegova je funkcija iznad toga. On je na čelu Crkve, čiju bazu i osnov čini crkveni narod, a ne pojedinci ili određne grupacije. Patrijarh je odgovoran svima. Te ga svi moraju birati ravnopravno, ili posredno, ili preko svojih izabarnih predstavnika.

Zato i jeste Ustavom SPC predvidjeno, da Patrijarha bira  Izborni Sabor, između tri člana koje predlaže SA Sabor.  Te zato, i jeste neophodno održati jesenji SA sabor i razrešiti sa dužnosti postojećeg Patrijarha koji nije, i niti će biti u mogućnosti da obavlja tu funkciju na dalje. I taj SA sabor treba da izabere tri člana, od kojih kako i Ustavom SPC jeste predviđeno Izborni Sabor, koji se mora kako je opet Ustavom SPC predviđeno sastati najkasnije u roku od tri meseca da izabere novog  Patrijarha, od tih predloženih članova. I to onoga koji bi bio u stanju da obavlja funkciju pogalavara crkve.

No ako je u pitanju da se na tu dužnost proturi  neka ekumečistička baraba, onda bolje da ostane i ovako, i bolje je da se patrijarh nikako i ne bira. Jer više nego ikada, SPC je potrebno da na čelu ima čoveka sveže krvi, visoke patriotske svesti i osećanja, razuma, i visokog znanja i obrazovanja. Onoga koji je sposoban da rukovodi. Tu funkciju  nisu sposoibni da obavljaju Razdorići i Zamorići, sa svoim Amfilokvijama i ostalim glupostima.

Pa zato još jednom. Nije pitanje – treba li birati novog poglavara? Nego je pitanje – zašto već nije izabran?

Janko Bojić

ACHTUNG !!, PAŽNJA !!

http://miskovic.wordpress.com/category/actual-news/

Stručnjaci za zaduživanje

Stručnjaci za zaduživanje

strucnjaci-za-zadugove.JPGObičnog Gojka  sam upoznao mnogo pre, nego što ga je upoznao Đoka od vladike iz Miltona. Učinio mi se neobičan. Čak pomalo sirov. Kasnije, kada ga je upoznao Đoka od vladike, bilo je sve kasno. On je postao kum, kod Đoke, a mi ostali smo i dalje bili obični ljudi. Po onoj Tomićevoj, to je onaj pop iz Toronta, što svoje ‘’besede’’ začinjava baljezganjem, nismo bili odabrani. Verovatno zato što da bi neko bio odabran u društvo sa Đokom od vladike prvo treba da stekne osobine specifičnog kumstva. Odnosno da je glup, nemoralan, primitivan. I naravno, kao Gojko veliki prijatelj Jevreja.

+++

Piše: Janko Bojić


Zatim, kako kum tvrdi treba da je marljiv, kako bi ga i Jevreji podučavali. Dakle i to je veoma važno, za kumstvo, kako kum tvrdi, važna je jevrejska škola. Samo onda treba imati na umu da su ti Jevreji od kojih je kum škole izučavao tvrdili da Srbi nisu proterani iz, već da su sami napustili Sarajevo. Ali, i pored tih svih ‘’vrlina’’ kumovskih i onih drugih, kao recimo po tvrdnji popa Tomića, za koga, da po ko zna koji put da ponovimo, vojvoda Momčilo reče da ima šuplju glavu, pa verovatno zbog toga začinjava svoje besede baljegama, kum mora biti odabran. Može biti da je  ponekad bolje, biti i običan, nego se kumiti sa Đokom od vladike. Jer šta zna Đoka šta je to kum, a, i šta je to vladika. On se druži sa biznismenima, koji su, kako veli kum, od Jevreja  naučili vizionarstvo. Videćemo kasnije i kakvo.

Prošlo je opet dosta vremena, od kada odabrani postadoše kumovi, da mi jedan Đokin pop, izvesni Miljojko,  kada sam pred njim iskritikovao Đoku od vladike, zato, što je sve što je do sada sagradio, kako to Đoka tvrdi, da je on, a ne narod sagradio mnoge crkve po Kanadi. Zaista i jeste, neke kao recimo onu u Misisagi, na kojoj dug od 3 miliona nikako da se smanji. Nekakav čarobni kumovski dug. Dakle, odabrani vladike i kumovi ne rade kao vladike nekada koji nisu bili odabrani, pa su oni uz pomoć naroda gradili crkve, e tu ih je vidite Đoka od vladike nadmudrio, jer ono sve što je on sagradio nije se trudio da to gradi uz pomoć naroda, već uz pomoć bnaka. Zato, i jesam  kod Miljojka kritikovao Đoku, što sve ono što je on sagradio,  sagradio je čovek na dugu. E to recimo po meni nije dobro.  No, započeo Miljojko da meni predaje nauku o njegovoj ekonomskoj misli, pa nikako da se zaustavi. Veli pop, alal mu njegovo popovstvo, da je se dobro zaduživati, ovde u Kanadi, pošto ono što je pre dvadeset godina kupljeno na pozajmicu od tri miliona dolara, vredno je to danas preko sedam miliona dolara. Ali na pozajmicu od $ 3 miliona godišnja je otplata interesa  visoka, upozorih Miljojka.  No on ni da čuje.

Pogledajmo sad to što Miljojko tvrdi kao neku njegovu realnu ekonomsku činjenicu, kako to u stvari izgleda sa gledišta realne finansijske situacije.   Otplata interesa na pozajmicu od  3 miliona dolara  iznosi negde oko,  dvesta pedeset do trista hiljada dolara godišnje. Za dvadeset godina  ravnih $ 6 miliona samo u interesu. A ako je glavnica još uvek tri milona, što je slučaj sa crkvom u Misisagi, Ontario, (nije Misisaga jedina ali je dobar  primer za analizu), onda je dužnik dužan devet miliona, odnosno potrošio je $ 9 miliona ukopno, kada se uzmu u obzir glavnica i interes. Da ne uračunavamo ovde oko 25% početnog kapitala, koji je dužnik morao da da, kao ulog, kako bi mogao da se zaduži u vrednosti od 3 miliona dolara. Pa ako imovina vredi samo sedam onda dužnik takve vrste nije zaradio nego i de fakto izgubio.

Okretoh se od Miljojka, da mu ne bih rekao šuti budalo, i odoh. Sam se mislim. Ne znaš da dok na nešto što imaš u posedu a vučeš dug je, prvo ne pripada tebi, nego kreditoru, a zatim,  od ukupne vrednosti vredno je to svega 25% od veličine duga.  Kako? Pa evo, ko meni ne vreuje neka pažljivo izanalizira postojeću situaciju finasijske krize u Americi.

Oni koji su izgubili imovinu zbog prezaduženosti, njihova se imovina prodaje, na aukciji $ 0. 25 od vrednosti duga. Tako da onaj koji je pre neku godinu kupio kuću za recimo $ 100 hiljada i zadužio se kod banke ili bilo koga kreditora na ovu sumu, pa ako tu svotu ne može dalje da odplaćuje, kreditor mu je danas  prodaje za svega $ 25 hiljada. Fino. Ali tu nije kraj. Sada kreditor naravno potražuje onu razliku od $ 75 hiljada. Plus akumulirani inters. Ako sada dužnik nema da isplati, tu razliku, a za sigurno nema, onda on propada i deklariše bankropstvo.

U Americi je situacija još gora. U stavri neko je u Americi, danas ništa neobično za Ameriku, stvorio jednu zaveru protiv dobrog dela populacije, već unapred predviđajući kako da profitira na mašti naiviteta, a ti koji su skovali zaveru protiv naroda kojim vladaju, u zaveri su takvi decenijama protiv čitavog čovečanstva. Da li je taj neko uspeo? –  ostaje da se vidi. Jer sve što se da videti u sredstvima propagande, ne daje jasnu sliku. Da li je kriza realna ili izazvana? Ako je realna onda je to i zaista kraj Američkom imperijalčizmu. Ako je izazvana onda još i može da se imperija koprca. Naravno uz pomoć plejbojkinje Sere. Ali ako je realna. Onda je to sasvim nešto drugo.

Zato pre nego se vratimo Kumovima Gojku i Đoki, da malo dublje zagrebemo u krizu sa aspekta da je ona realna. Ukolko je kriza realna, i ukoliko je finansijski sistem u SAD i zaista zapao pod stečaj, onada je situacija još gora nego što se može i predpostaviti, i onih 780 milijardi koje je dobio Đoka od predsednika je kao kap u okeanu. Jer celokupni finansijski sistem je po prilično komplikovan i glomazan čak i u normalnim uslovima, a nekamo li u kriznim situacijama. Svaki dužnik koji ne vraća kreditoru novac stavlja kreditora na dodatni trošak, a sebe u finasijsku propast. Jer kreditor bez legalnog postupka ne može da na silu natera dužnika da ide u stečaj. Legalni troškovi su glomazni i veoma skupi. Kada je situacija da godišnje na ukupan broj stanovnika je bakropstvo u granicama nekih 30% od ukupnog broja zaduženih onda se to nekako i može podneti. Ali kada se stvari izmene, onda situacija kao u današnje vreme, ne samo da povlači dužnika nego i kreditora u finansijsku katastrofu.

Ron Paul, republikanac član kongresa o postojećoj krizi govori ovako:

Ja mislim da je bespotrebno se žrtvovati. Bespotrebno zasigurno.

Mi možemo da smanjimo potrošnju ako pažljivo pogledamo u našu spoljnu politiku. Održavamo jednu imperiju, koju ne možemo da priuštimo. Mi imamo 700 vojnih baza u 130 država. Ako bismo prekinuli da ulažemo tamo gde su nam sadašnje baze, onda bi zasigurno poboljšali naš bezbednosni sistem, jer onda će narod novac koji se troši bespotrebno po svetu, taj novac dobijati ovde, i ovde ga trošiti u sopstvenoj kući. Ne postoji dakle rezlog za žrtvovanje. Potrebne su nam veće slobode, veća prava za narod da troši sopstveni novac. I onda – u takvoj situaciji, nema žrtvovanja niti potrebe za tako nešto.

A kada se uzme u obzir da ta imperija o kojoj govori Ron Paul se održava na dugu, onda stvri  postaju mnogo ozbiljne. Zato,  dodatku, veli Paol da je postojeća situacija apsolutna pretnja nacionalnoj sigurnosti, jer što državni aparat troši premnogo, zatim oporezuje previše, onda još više pozajmljuje, pa onda štamapa li štampa. Ko pribogu Mira i Slobodan. Dodao bih ja. Kaže on još kada država troši više nego što joj je potrebno, onda svakako će država uništiti sopstvenu monetu. I zato je Amerika u sred novčane krize, – veli tako Paol.

Ima tu još puno da bi se od Paola moglo naučiti. Ali trenutnom establišmentu ne odgovara konzervativni Paol, nego plejbojkonja Sera. Kriza je ne srazmerna, i ne zamisliva. Odnosno 780 milijardi dolara neće rešiti, nego još samo produbiti krizu. Jer će Đokin tim još više da štampa.

Kakve veze imaju Đoka od vladike, pop Miljojko, i kum Gojko sa monetrano finasijskom krizom u Americi? – zapiza će se neko. I te kako. Kreator ove krize da ne kažem kreatori koji su ispraznili ne samo državne nego i kase finasijskih institucija su niko drugi do oni koje, kum Gojko hvali i diže u zvezde. U jednom interviju za torontske Novine, mislim da to beše pod naslovom ‘’Gojko Kuzmanović, vizionar, biznismen dobrotvor i darodavac’’, taj isti Gojko između ostalog govori kako je on stekao veliki ugled kod Jevreja, da su ga oni cenili kao dobrog i marljivog radnika, da je mnogima sam pomogao, te da su oni njega takođe pomagali, za uzvrat, i podučavali naravno.

Da. Da i jeste ovo istina, navešćemo mali primer. Mnogim tim Jevreima, koji su njega pomagali pomogao je Gojko da zajedno sa njima završe u zatvoru. A ko je izazivač postojoće krize u Americi? Niko drugi do Alen Grinspan, i mnogo Jevreja sa Menhentna, i iz drugih uticajnih centara.

Nije samo Gojko radio sa tim Jevrejima, nego i mnogi drugi, pa i ja sam, sam  radio, i još uvek radim, pa zato za razliku od Gojka nemam razloga da ih nešto naročito ističem. Neke stvari koje sam od njih naučio zaslužuju pažnju, ali ima i onoga što sam učio od njih, koje nije ni za kakvu pažnju i ponos. Te se zato, ne samo da ne mogu pohvaliti sa tim, nego da sam se ikada sa tim što sam učio u toj školi poslužio, ja bih se i te kako posramio. Ali ne i onaj koji kumuje Đoki od vladike. Takav učenje primenjuje u praksi. Recimo kao ono što sam od nekih Jevreja čuo, da i ako nekoga uvučeš u problem za sopstvenu korist, kada je novac u pitanju, nemoj da se kaješ. Jer novac ne miriše, niti smrdi. Ili pak kada radiš neki konsultantski posao za nekog vlasnika jačeg preduzeća, prvo gledaj da od njega izvučeš finasijski izveštaj, pregledaj ga pažljivo, da ustanoviš koliko ima na računu, kako bi mogao da oceniš koliko krava može da se pomuze. Ovo su samo sitnice, ima i gorih stvari. Ali gde je tu moral? Da, siguran sam da je i kum čuo za ovakve stvari, pa je zato sa onom troicom, jednim advokatom, i jednim menadžerom, subudalastom igrom predstavljao nerealne vrednosti nekretnina koje je odkupljivao za daleko niže cene, a kreditoru podnosio falsifikovane ugovore sa višim cenama tih nekretnina. Svesno ili nesvesno, kao ‘’dobar i marljiv’’ radnik odrđujući kriminalni posao za onu drugu dvoicu Jevreja, da bi na kraju zajedno sa njima završio u zatvoru. Ništa bolje  nije radio ni Alan Grinspan, koji je u istinu mnogo veća riba, od Gojka i njegove družine, pa zato još uvek pliva, a ne davi se. Te zato, kada je u pitanju moral, hajde da se zapitamo, da li je ovo pitanje o moralu, vredno i postaviti kada su u pitanju kum i Djoka od vladike? Za njih je moral izgleda ono što je za normalne suštinski nemoral. Moralan čovek ne ide u zatvor zbog novca. I naravno ne trpi u prisustvu ženu, koja je izgubila brak zato što u njemu nije imala decu sa sopstvenim mužem.
Nije potrebno kao što to čini Gojko, Jevreje dizati u zvezde. I oni su ljudi, koji, kako reče onaj ruski seljak imaju ljudsku a ne Božiju poamet. To što su stradali masovno u Drugom Svetskom ratu, treba imati u vidu kao veliko sažaljenje šta se sve jednom narodu može dogoditi. Taj varavarizam kao i onaj u Jasenovcu, Jadovnu, Gradiški prevazilazi svaku normu ljudske bestijalnosti. Ali u tom ratu stradali su i drugi narodi, na opet jedan brutalan i varvarski način, i to još u većem broju, samo pod drugim vidom i sa drugim metodima. No reče Mad Olbrajt, da ako nije u interesu imperije, onda masovna ubistva, verovatno se ovde misli na Jasenovac i Gradišku, ne smeju se smatrai genocidom. Ops! Genocid iz intersesa, a ne iz realnosti. da stavimo do znanja kumovima Đoki i Gojku, da je i Mad Olbrajt Jevrejka. Jedino ona je zaboravna, pa reče i to da je zaboravila da su je otac i majka vodili u Sinangogu. A ona normalno kao prava kominternovka ne ide ni crkvu ni u sinagogu. Nije ni kum išao, dugo, dugo, pa tek se onako sa strane ubacio, prvo inkognito, a onda kada je došao Đoka, postao je kum. Mnogi za Đoku tvrde, da je u nekim potezima ravan mafijašu, a ni jedan mafijaš ,naravno bez kuma ne opstaje.
Ono što Gojko i drugi nekako nisu u stanju da uoče je da su Jevreji narod koji više mileniuma isključivo žive kao gradsko stanovništvo. Ne postoji Jevrein kao seljak, niti pak fabrički radnik, niti čistač ulice, niti raznosač smeća. U tim gradovima oni su mahom izučili da kroz razne vidove špekulacije, dolaze do velikih količina novca. Tako da ako im se nekontrolisano u ruke prepusti finasijski sistem, onda će ga oni maksimalno zloupotrebiti svesno ili nesvesno. Zatim znaju, i oni, i te kako, kao i drugi narodi ovoga sveta, da budu, i zlobni, i pokvareni. Iza Đoke od predsednika, iza Bula Klintona, iza Regana, pa naravno i iza Sere i Makaina, iza Obame i Bajdena, negde nekako uvek su oni u pozadini. Dakle budale napred, a mi ćemo iz pozadine, završavati ono što nama ide u korist. To je deviza kojom se Jevreji mahom vladaju. Zato njih malo ili gotovo nikako nema iza Rona Paula i sličnih, njemu. Dakle igraju pokvarenu igru sa primitivcima, i glupacima. Odnosno posluže se sa njima. Tako i kum Gojko nije u ništa boljoj poziciji.

Jednom objašnjavajući tu svoju ulogu o kumstvu, i kako će da vrati nagomilani dug, koji je u projektu sa Đokom od vladike sam skroio, a sve u ime crkve, priča on: ‘’ Ma hajte, dug nije ništa od čega treba strahovati. Treba ga samo redovno otplaćivati, a inflacija ga pojede.’’ Bilo je to na nekom skupu u Torontu, ne sećam se kako i zbog čega. Sa mnom je bio i moj kum koji je inače advokat po struci. Na putu nazad kum me pita. ‘’Sluša li ti šta onaj Gojko ispriča?’’  Da jesam, ali pravo da ti kažem, pusti njega neka tako radi, meni to nekako izgleda prilično glupo i nelogično, šta on priča. – Odgovorih mu ja.

Dug ni jedan ne treba olako shvatiti, i ne treba se polakomiti za njim. Dug nikome nije dobar drug. Ne kažem da u Americi je lako ga izbeći. Ali da će svagda i u svakom momentu, inflacija da pojede glavnicu??? To u opšte nije tačno. Danas je situacija što se finasijskog sistema u Americi tiče katastrofalna. Narod je se naivno zadužio. Mnogima se imovina prodaje između 0.18 do 0.25 dolara na količinu duga. Zbog masovnog bankropstva, ni banke više nisu u stanju da operišu, jer bake nemaju druge imovine osim novca. A odakle bankama novac? Jednim takoreći najmanjim delom od štediša. Drugim od svojih akcionara, koji na žalost najveći kajmak ubiraju, iako banke ne obstaju zahvaljujući njima. A treći i to onaj najakumulativniji, od onih koji otplaćuju pozajmicu. Sada kada zajmičari, nemaju sa čim, da dug odplaćuju, i kase su banaka ispražnjene, i jedini način da banke dođu do nekih sredstava je da se u emisiju posti velika količina novca, ili kako Ron Paul reče, da se još više štampa. To se onda zove galopirajuća ili hiper inflacija. Što će naravno prouzrokovati još više bankropstava, i još veću nezaposlenost. A šta će onda to da reši? Ništa, već će samo doprineti, da cena nekretninama padne još više ispd vrednosti duga i potraživanja. U ovu svrhu špekulacije Gojkove teorije, ako neko radi to u svom privatnom interesu, radi to sasvim opravdano. Ali kada se udruže Đoka od vladike i kum Gojko, koji je školu špekulantsku kako sam kaže, izučio od Jevreja, onda je to katastrofa, za crkvu.

Vladika, ako je on vladika treba da se bavi vladičanskim, odnosno duhovnim poslovima, a ne biznisom. Jer kada se neko kao Đoka od vladike bavi biznisom, a ne zna šta je to biti vladika, onda tu nema ni biznisa a ni vladike. Niti pak takav zna da pronađe prave sveštenike. Jer ono što je meni pre godinu dana ispričao Miljojko, kao i pre toliko godina kum Gojko, nema veze s pameću. A nekamo li sa sveštenstvom, ekonomiom. A pogotovu ne sa crkvom. U ovoj krizi današnjoj niko ne može da predvidi šta se iza brda valja. Jer od nagomilane propagande, svi su slepi i kratkovidi, pa i sami oni koji su ovu kašu zakuvali. Ali ako nastane opšta nezaposlenost, od čega se, izgledi su svi, neće moći da izbegne, onda će se donacije crkvi svasti na četvrtinu, a negde i na niže od toga. Sa čim će Kum i Đoka od vladike onda da vraćaju dugove? Ako do ovoga dođe, sigurno kum i Đoka neće drešiti svoje kese. Prodaće se sve na doboš naravno. Ne daj Bože da i do toga dođe.

Vojvoda Mišić je u svoim memorima zabeležio nešto veoma važno kada su u pitanju dugovi. Kaže on ovako: ‘’Neka drgi Gospod poštedi svakoga poštena čoveka od menica.’’  A kum Gojko, sa njegovim Đokom od vladike,  veli, upadajte u što veće meničarstvo, zbog inflacije??? Nekako sam sklon da više verujem  vojvodi Mišiću. On je umeo i znao€ mnogo više od kuma i Đoke od vladike. I od svih Jevreja koji su podučavali kumove. Vojvoda je u najtežim okolnostima znao da izvojevuje pobedonosne bitke. I nije voleo dugove.

Nobel Committee’s Prize – yet another scandal – Stranci koji se više brinu i od samih srba o srpskoj stvari odnosno pravdi


Gesendet: 10. oktobar 2008 12:15
An: TFF PeaceTips
Betreff: Nobel Committee – another scandal
Wichtigkeit: Hoch

October 10, 2008

12:15

Lund, Sweden

Nobel Committee’s Prize – yet another scandal

***************************************

The choice of Martti Ahtisaari satisfies – even with a broad interpretation – none of the criteria outlined in Alfred Nobel’s will, namely: to contribute to fraternity in the world, to reduce armies and to establish peace congresses – to quote them in the Nobel’s own language of 1895.

Ahtisaari has repeatedly functioned as „peace fixer“ for Western power elites. In 1999 he was the envoy who persuaded the Serb state to give in after NATO’s 78 days of bombing, the most brutal event in Europe since 1945, which also lacked a UN Security Council mandate.

He then was appointed as the „architect“ of the plan behind the separation of now „independent“ Kosovo which, following this bombing, broke off from Serbia. Independent Kosovo is recognized by only 25% of the world’s governments.

So, Ahtisaari is a man who by his „mediations“ fully endorses the „peace“ brought about by militarist means and international law violations – rather than following the UN norm of „peace by peaceful means.“

The Nobel Committee should, according to Nobel’s will, not necessarily consist of Norwegian parliamentarians. Nobel only stated that those who decided on the Prize should be appointed by the Norwegian Parliament.

Would anyone dream of letting a group of parliamentarians anywhere award the prize in, say, medicine, physics or literature without having the slightest knowledge of the subject or professional background? Yet this is exactly what the Nobel Committee does. None of them have any professional knowledge about the subject of peace.

The Committee has again rewarded one of its politician friends ­ instead of one of the independent candidates of this year, who have truly contributed intellectually, culturally or people-to-people wise to genuine peace.

This is a scandal – one more after Al Gore last year.

Those of us who wish for a genuinely peaceful world are being deprived once again of our most important Prize with this year’s decision.

Jan Oberg

TFF co-founder and director

TFF

– for peace with passion

U SLICI BEZ REČI – MiMi projekt – Promocija vodića zdravstva za migrante

http://picasaweb.google.com/alainsimplice/Certificate?authkey=z8plN8mpTWk#