Spielplan BASKET SRBIJA München e.V. 2008/09 – 2. Regionalliga – Raspored utakmica

Spielplan BASKET SRBIJA München e.V. 2008/09 – 2. Regionalliga

Raspored utakmica

1402

1

04.10.2008 18:00

Basket Srbija München

SB DJK Rosenheim

Berufschule Riesstr.32-44

1412

2

12.10.2008 18:30

DJK SB München

Basket Srbija München

Sporthalle F.-v.-Erlach-Str.6

1414

3

18.10.2008 19:30

SV Germering

Basket Srbija München

Max-Born-Gymnasium

Max-Regestr.

1421

4

25.10.2008 18:00

Basket Srbija München

TSV München Ost

Berufschule Riesstr.32-44

1427

5

08.11.2008 19:30

TSV Weilheim

Basket Srbija München

Sportzentrum Jahnstr. 2

1433

6

15.11.2008 18:00

Basket Srbija München

TG Renesas Landshut 2

Berufschule Riesstr.32-44

1441

7

22.11.2008 19:30

FC Tegernheim

Basket Srbija München

Mehrzweckhalle Tegernheim

Am hohem Sandstr.

1444

8

29.11.2008 18:00

Basket Srbija München

Slama Jama Gröbenzell

Berufschule Riesstr.32-44

1451

9

06.12.2008 18:15

TSV Jahn Freising

Basket Srbija München

Luitpold-Halle

1455

10

13.12.2008 18:00

Basket Srbija München

TSV Nördlingen

Berufschule Riesstr.32-44

1461

11

20.12.2008 14:00

FC Bayern München 2

Basket Srbija München

Sporthalle Säbener Str.49

1470

12

10.01.2009 19:30

SB DJK Rosenheim

Basket Srbija München

Gabor-Halle Ebesbergerstr.32a

1473

13

17.01.2009 18:00

Basket Srbija München

DJK SB München

Berufschule Riesstr.32-44

1480

14

24.01.2009 18:00

Basket Srbija München

SV Germering

Berufschule Riesstr.32-44

1485

15

31.01.2009 19:00

TSV München Ost

Basket Srbija München

Vereinshalle München-Ost

Sieboldstr. 4

1493

16

07.02.2009 18:00

Basket Srbija München

TSV Weilheim

Berufschule Riesstr.32-44

1502

17

15.02.2009 17:30

TG Renesas Landshut 2

Basket Srbija München

Sportzentrum West Halle 4/5

Sandnerstr.7

1503

18

28.02.2009 18:00

Basket Srbija München

FC Tegernheim

Berufschule Riesstr.32-44

1513

19

07.03.2009 19:30

Slama Jama Gröbenzell

Basket Srbija München

Ballsporthalle (neu) Wildmoosstr.

1515

20

14.03.2009 18:00

Basket Srbija München

TSV Jahn Freising

Berufschule Riesstr.32-44

1521

21

21.03.2009 16:00

TSV Nördlingen

Basket Srbija München

Mehrzweckhalle Hauptmannstr.3

1528

22

28.03.2009 19:30

Basket Srbija München

FC Bayern München 2

Berufschule Riesstr.32-44

Najuspesniji sportski kolektiv stranaca u Nemackoj i aktuelni prvak Evrope (srpske dijaspore) BASKET SRBIJA München e.V. nudi prijateljima kosarke i sporta uopste

jedinstvenu priliku da malim licnim prilogom (godisnja clanarina) aktivno ucestvuju u uspesima kluba pred kojim je znacajna takmicarska i sportska buducnost.

Skola kosarke za uzrast od 10 do 15 godina pod rukovodstvom renomiranog profesionalnog trenera pocinje sa radom u petak 24.10.2008 od 19:00 casova u Hochstr. 31.Zainteresovani mogu da se prijave i detaljnije obaveste kod sportskog direktora kluba Milorada Perduva 0176 / 229 085 07.

V.i.s.d.P. Miodrag Kreculj, Tulbeckstr. 15, 80339 München, miodrag_kreculj@gmx.net

Награда Милутин Ускоковић

Награда Милутин Ускоковић додељује се за најбољу необјављену савремену
приповетку на српском језику Услови конкурса:Текст приповетке (до
петнаест куцаних страна) послати у три штампана примерка под шифром на
адресу: Народна библиотека Ужице, Трг партизана 12, 31000 Ужице,са
назнаком – за Конкурс Милутин Ускоковић.Приповетке послати поштом
најкасније до 31.12.2008. године.Уз радове приложити решење шифре и то
у посебној, запечаћеној коверти.Један аутор може учествовати највише са
три приповетке.Рукописи се не враћају, а аутори својим учешћем пристају
на штампање приповедака које буду изабране у десет најбољих.
Објављивање приповетки се посебно не хонорарише. Резултати конкурса
биће саопштени почетком марта 2009.Стручни жири ће од приспелих радова
најпре изабрати најбољу приповетку, затим још две приповетке које ће,
уз првонаграђену, бити новчано награђене и још седам приповетки које
ће, уз награђене, бити штампане у посебном зборнику часописа Међај који
се објављује на крају године.Уручење награда обавиће се у Ужицу, марта
2009. године.Татјана Дебељачки

Trotz erneuter Geldmengenzufuhr in Höhe von mindestens 180 Milliarden US-Dollar steht die westliche Finanzwirtschaft vor dem Zusammenbruch – Zapadni privredni sistem stoji pred slomom i pored investicija 180 miliarden US-dolara

Newsletter vom 19.09.2008 – Re-Regionalisierung

NEW YORK/FRANKFURT AM MAIN/MOSKAU (Eigener Bericht) – Trotz erneuter
Geldmengenzufuhr in Höhe von mindestens 180 Milliarden US-Dollar steht
die westliche Finanzwirtschaft vor dem Zusammenbruch. Die Implosion
wird durch ungeheure Kapitalmengen der staatlichen Münzen, die das
private Kreditgewerbe mit Darlehen stützen, zeitlich gedehnt. Allein
40 Milliarden US-Dollar stellte die Europäische Zentralbank den
Privatinstituten gestern zur Verfügung, ohne eine entscheidende Wende
herbeiführen zu können: Bei Kursstillstand (Dax: + 0,04 Prozent) wurde
der galoppierende Werteverfall der Vortage, der auf mehrere Hundert
Milliarden Euro geschätzt wird, um 24 Stunden aufgehalten, jedoch
nicht umgekehrt. Auch deutsche Bankentitel, die noch vor kurzem als
krisensicher dargestellt wurden, erleiden massive Verluste, da ihre
Einbußen im zusammenbrechenden US-Markt ungewiss sind. Dort ist das
Finanzministerium dazu übergegangen, der Notenbank Federal Reserve
Staatsgelder durchzuleiten, um dem nicht mehr für unmöglich gehaltenen
Ausfall des allerletzten Bankenankers zuvorzukommen. Die
Deckungssumme, mit der die Notenbanken der westlichen Länder für
private Verluste der Finanzwirtschaft als Schuldner geradestehen,
beläuft sich seit der Verstaatlichung mehrerer US-Institute in der
vergangen Woche nach vorsichtigen Schätzungen auf mindestens 600
Milliarden US-Dollar. Dieser Betrag entspricht den addierten
jährlichen Staatshaushalten (Ausgaben) von Spanien, Dänemark, Polen,
Ungarn und Griechenland. Die aus Steuermitteln gedeckten Fehlbeträge
verengen den sozialen Handlungsspielraum und treffen insbesondere
ärmere Bevölkerungsschichten; zugleich erhöhen die Liquiditätsspritzen
der Notenbanken den Geldmengenumlauf abrupt, so dass der
Inflationsdruck steigt. Auch dieser Effekt vergrößert das
Armutspotential. Wie Ende der 1920er Jahre trumpfen in Deutschland
nationalistische Organisationen auf, die eine autarke
Wirtschaftsführung fordern.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57338

Kurznachricht: Kontrolleure

Die Ernennung eines deutschen Diplomaten zum Leiter der EU-„Mission“
in Georgien komplettiert die Kontrolle Berlins und Paris‘ über die
Aktivitäten Brüssels in Tbilisi.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57337

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57338

Dabić ne može odbraniti Karadžića – dostavila Boba

GLAS JAVNOSTI, cetvrtak, 18. septembar 2008.

Odbrana ratnog predsednika Republike Srpske pred haškim tribunalom nalazi se na ozbiljnoj raskrsnici

Dabić ne može odbraniti Karadžića

Nekadašnji lider bosanskih Srba ne zadovoljava uslove koje je ispunjavao Slobodan Miloševiæ, a koji su se pokazali kao neophodni, premda ne i dovoljni, za uspešno voðenje sopstvene odbrane pred haškim sudom: bio je pravnik po akademskom obrazovanju, britki intelekt po prirodi (što mu priznaju i politièki neprijatelji) i uporni radnik po navici

Piše: Srða Trifkoviæ

Savršeno je legitimno što Radovan Karadžiæ kaže da ne priznaje Haški tribunal. Takozvani Meðunarodni krivièni sud za ratne zloèine u bivšoj Jugoslaviji ilegalna je tvorevina, stvorena u cilju pružanja kvazipravnog pokriæa bezakonoj balkanskoj politici koju još od ranih 90-ih vode zapadne sile predvoðene SAD.

Zauzevši svoj stav, dr Karadžiæ je imao dve isto tako legitimne opcije. Jedna je da s prezirom odbaci svako uèešæe u suðenju koje mu predstoji kao farsu sa kovertiranim ishodom – i da se potom smireno posveti knjigama, muzici, pisanju i tihovanju, prepuštajuæi inkvizitorskom aparatu da odradi svoj prljavi posao. Druga je da, poput Miloševiæa, uporedo sa principijelnim stavom o nepriznavanju suda, prihvati voðenje sopstvene odbrane da bi imao punu kontrolu nad obradom i prezentacijom argumenata i materijala – ne toliko radi haškog suda, koliko radi suda istorije.

Svakog èoveka svesnog da æe presuda dr Karadžiæu biti povod za nove zahteve za likvidaciju Republike Srpske kao „zloèinaèke tvorevine“ treba da onespokoji èinjenica da se on formalno izjasnio za drugu alternativu, ali da ima indicija da se on veæ sedmu nedelju u haškoj æeliji ponaša kao da æe slediti onu prvu. Proteklih mesec i po dana po dolasku u Sheveningen, naime, dr Karadžiæ je proveo u èitanju beletristike i duhovne literature i meditaciji, zanemarujuæi gomilanje hiljada stranica materijala koje valja proèitati i prouèiti da bi se osmislila ozbiljna odbrana.

Zadatak obrade materijala i pripreme odbrane u jednom tako složenom sluèaju kao što je Karadžiæev, pogotovu s obzirom na maltene neogranièene resurse tužilaštva, znatno prevazilazi moæi ma kog pojedinca. Ovo je Slobodan Miloševiæ shvatio i imenovao pravne savetnike, koji su se oslanjali na tim saradnika zaduženih kako za terenski rad tako i za obradu pojedinih segmenata optužnice i propratnu poplavu materijala koja je stizala iz Tužilaštva. Taj tim doduše nije uvek funkcionisao besprekorno, a i sam Miloševiæ je èesto prenebregavao preporuke savetnika. U celini je njegov uèinak u sudnici ipak bio impresivan, od poèetka procesa februara 2002, pa sve do njegove smrti marta 2006. godine.

Treba istaæi da je Miloševiæ zadovoljavao tri uslova koji su se pokazali kao neophodni, premda ne i dovoljni, za uspešno voðenje sopstvene odrane pred haškim sudom. Bio je pravnik po akademskom obrazovanju, britki intelekt po prirodi (što mu priznaju i politièki neprijatelji) i uporni radnik po navici.

Imajuæi u vidu složenost i neumoljive zahteve posla sopstvene odbrane, neophodno je da se svi oni kojima je opstanak Republike Srpske na srcu otvoreno upitaju da li je i u kojoj meri dr Radovan Karadžiæ spreman, pa i sposoban da ponese tako teško breme.

Nebitni Holbruk

Karadžiæevo insistiranje na navodnom sporazumu o imunitetu sa Rièardom Holbrukom, na koji se neprekidno pozivao prvih dana po hapšenju i prebacivanju u Hag, podseæalo je na bezbroj puta osvedoèenu spremnost politièkih voða Republike Srpske iz ratnih vremena da dopuste tzv. meðunarodnoj zajednici da ih prevodi žedne preko vode. Od Lisabona poèetkom 1992. do Dejtona krajem 1995, na Palama nije sazrela spoznaja hipokrizije, pokvarenosti i spremnosti na laži i prevare belosvetskih ala i vrana sa kojima su imali posla.

Taj sporazum jeste postojao, ali to nije bitno. Karadžiæ ga je odveæ ozbiljno shvatio, ne sagledavajuæi da o nekom džentlmenskom sporazumu ne može biti ni govora jer Holbruk nije džentlmen. On je politièar, što znaèi da neæe dozvoliti pukim principima da stanu na put ostvarenju zadatih ciljeva. Ako je njemu 1996. bio cilj da Karadžiæa ukloni sa politièke scene i da SDS neutrališe, on bi mu obeæao ako treba i poèasnu diplomu Harvarda i pride milion dolara na ciriškom kontu. Ništa od toga nije bilo vredno papira na kome je napisano. Ni posle èetiri ratne godine, Karadžiæu te 1996. nije bilo jasno da apriori treba poæi od pretpostavke da je reè o prevari ako Holbruk dolazi sa takvom ponudom.

ILEGALNOST SUDA

Ilegalnost tog suda datira od samog njegovog nastanka, pukom rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 25. maja 1993, a ne odlukom Generalne skupštine koja bi ga uèinila zakonitim. Politièka svrha jasna je i iz dosadašnje prakse te institucije: od orvelovske, na barem milion Srba primenjive formule „zajednièkog zloèinaèkog poduhvata“, preko etnièke disproporcije u optužnicama i presudama, do skaradnih oslobaðajuæih presuda Ramušu Haradinaju i Naseru Oriæu.

SVEDOÈIO DVA PUTA

Dr Srða Trifkoviæ, spoljnopolitièki urednik amerièkog meseènog èasopisa Hronike (Chronicles), pojavio se pred Haškim tribunalom kao svedok odbrane dr Milomira Stakiæa (mart 2003.) i LJubiše Beare (septembar 2008.)

MILOŠEVIÆEV PRIMER

Nije preterano reæi da su te poslednje èetiri godine Miloševiæevog života, u haškoj æeliji, donele katarzu i delimièno iskupljenje bivšeg predsednika Srbije pred nacijom i istorijom za nebrojene grehe, svesne i nesvesne, iz prethodne decenije i po. Brzo je shvatio da mu izlaska iz zatvora verovatno nema, ali da je suðenje njemu suðenje naciji: optužbe su bile po definiciji kolektivne. Sagledao je da bez obzira kakva bila njegova lièna sudbina, on obavlja jedan posao od istorijskog znaèaja. Pobijajuæi zlokobni haški falsifikat novije srpske istorije kao jednog neprekinutog zloèinaèkog udruživanja u cilju stvaranja Velike Srbije, projekta koji tobože ima svoj krvavi trag od Garašanina do danas, Miloševiæ je napokon i u svojoj liènoj motivaciji i u svom javnom delovanju (tj. nastupu u sudnici) spojio lièni i nacionalni interes.
U prethodne tri decenije njegovog liènog i politièkog života taj spoj nije postojao.

Èak da dr Karadžiæ sa zakašnjenjem naðe taj papir, a grafolozi potvrde autentiènost Holbrukovog potpisa, tužioci i sudsko veæe samo bi slegli ramenima i konstatovali da to šta je gospodin Holbruk potpisao pre 12 godina možda obavezuje njega samoga, ali nikako i sud. Tribunal, eto, deluje u skladu sa mandatom UN – njihov je stav – i stoga nije obavezan da ispoštuje ma kakva obeæanja nekog uveliko bivšeg funkcionera jedne od zemalja-èlanica svetske organizacije.

Pitanje – da li je tog sporazuma bilo i kako je bio sroèen – manje je bitno za odbranu dr Karadžiæa od teških optužbi protiv njega samog, a time i Republike Srpske. Holbruk nije izgubio ni minut sna zbog dokaza koje Karadžiæ iznosi o njegovoj lažljivosti. Ako nije greh bombardovati Srbe, podmetati im genocid, otimati im teritorije, onda svakako nije greh lagati njihove lidere. Nesumnjivo bi se bivši amerièki diplomata slatko nasmejao na Karadžiæevu izjavu da je zazirao od predaje Hagu zbog navodne opasnosti da Holbruk organizuje njegovo ubistvo kako istina o sporazumu ne bi izašla na videlo. Ako Karadžiæ ne veruje u istinitost te svoje tvrdnje, nije trebalo da je iznosi jer ispada smešan. Ako pak iskreno veruje da je tako, njegova moæ rasuðivanja je pod ozbiljnim znakom pitanja.

Moæ funkcionisanja za odbranu

Karadžiæeva moæ funkcionisanja za odbranu, uslovno reèeno, na Miloševiæevom nivou – dodatno je dovedena u sumnju njegovim pojavljivanjem 29. avgusta pred sudskim veæem Tribunala radi izjašnjavanja o krivici. On je tom prilikom rekao da je tribunal „sud NATO koji želi da ga likvidira“. Tu je tvrdnju dan kasnije ponovila njegova æerka Sonja, rekavši da se sprema likvidacija njenog oca u zatvoru.

Haški insajderi, meðutim, ukljuèujuæi iskusne advokate koji veæ godinama rade na odbrani srpskih klijenata, odluèno tvrde da je istina dijametralno suprotna. „Za sud i tužilaštvo iznenadna Karadžiæeva smrt bila bi krajnje nepoželjna“, kaže jedan od njih, „jer su uvereni da je on, prosto reèeno, emotivno nestabilan, struèno nesposoban i intelektualno nedorastao zadatku, što im olakšava posao“.

Tvrdnja o Karadžiæevoj nestabilnosti znatno dobija na težini nesuvislom replikom koju je uputio sudiji Ianu Bonomiju pošto je ovaj u zapisnik uneo da se optuženi ne oseæa krivim. Iznenada nasmejani Karadžiæ ga je upitao, „Da li mogu da vas držim za reè „U vezi sa èim“ – uzvratio je iznenaðeni Bonomi. „Da nisam kriv!“ – na to æe još uvek nasmešeni Karadžiæ. Sada veæ namršteni Bonomi uzvratio mu je ledenim glasom, „To æemo tek da vidimo, gospodine Karadžiæu“.

Opisana scena muèna je do krajnosti. Da li je po Karadžiæevoj proceni to zaista bilo mesto, vreme i prilika za pokušaj uspostavljanja nekakvog neformalnog, pa èak i šaljivog dijaloga sa sudijom Pa èak i da je rekao nešto zaista vispreno (umesto što je odvalio neduhovitu besmislicu), da li je Karadžiæ imao u vidu da su u njega uprte oèi desetina miliona ljudi širom sveta, ukljuèujuæi milione njegovih sunarodnika i njihovih neprijatelja Da li je stvarno mislio da æe takvim nastupom doprineti svom kredibilitetu u oèima suda, meðunarodne javnosti, pa i svojih nekadašnjih saboraca

Posle više od decenije skrivanja pod lažnim identitetom, ni najstabilnija liènost ne bi mogla da se vrati „u normalu“ bez izvesnih posledica. Dr Karadžiæu ne treba zameriti ako je delimièno još uvek uživljen u gurua „Dabiæa“. Taj Dabiæ, meðutim, izgleda misli da sebi može dopustiti luksuz frivolnih kozerija pred sudom i dangubnog opuštanja u æeliji, jer sve šta se oko njega dogaða tièe se nekog drugog. David Dabiæ možda može da izleèi bolno rame jednog zatoèenog starešine VRS bioenergetskim dodirom, ali zasigurno ne može da brani predsednika Karadžiæa.

Vreme za akciju

Treæi mesec Karadžiæevog zatoèeništva je na pragu, a da on ni korak nije bliži rešenju dileme sa poèetka ovog teksta.

Ugledne liènosti koje su mu bliske i u koje on ima poverenja – pravnici, akademici, duhovnici… – moraju da postojanje problema prime k znanju, da ga ozbiljno sagledaju i da shodno tome deluju savetom i praktiènom pomoæi. Za poèetak to iziskuje odlaske u posetu zatvoreniku u Sheveningen sa jasnim ciljem koncipiranja njegovog nastupa pred sudom. Prepustiti bitne odluke èlanovima uže porodice ravno je prihvatanju linije najmanjeg otpora. Prihvatiti, pak, zdravo za gotovo njegova uveravanja da je sve pod kontrolom i da on zna šta radi – bilo bi katastrofalno i za njega samoga, a što je još važnije i za dobar deo srpskog naroda zapadno od Drine èija je sudbina delimièno vezana i za ishod ovog suðenja.

Konkretno govoreæi, na Karadžiæa treba uticati da imenuje jednog prvorazrednog savetnika, dakle nekog meðunarodno priznatog advokata kalibra jednog Deršovica, kao i ekipu pomoænika koji su se veæ detaljno upoznali sa pristupom i materijalima Tužilaštva u dosadašnjim sluèajevima (Sarajevo, Srebrenica, Prijedor, itd). Svaki od njih, pak, treba da obrazuje sopstveni tim, tako da nijedna stranica materijala ne ostane neproèitana, nijedan scenario efektne replike optužbama nerazmotren, nijedna greška tužilaštva propuštena, nijedan potencijalno koristan svedok zaboravljen. Bitno je rušiti optužbu za genocid i mit o zajednièkom zloèinaèkom poduhvatu; sve ostalo, ukljuèujuæi i godine ili decenije robije koje æe mu neminovno biti izreèene, možda mu može biti i sporedno.

Zadatak odbrane dr Karadžiæa na predstojeæem suðenju u Hagu možemo uporediti sa upravljanjem složenim sistemom poput Majkrosofta ili sa pilotiranjem lovca MIG-29. Za uspeh nije dovoljna ni pilotska dozvola za „boing-737″, a kamoli odavno položena B kategorija. Ovoga dr Karadžiæ trenutno još nije u potrebnoj meri svestan. Da li æe, kada i u kojoj meri tu kardinalnu èinjenicu sagledati, a posebno šta æe tim povodom uèiniti, ne tièe se samo njega.

Guru Dabiæ neæe biti u stanju da odbrani Radovana Karadžiæa, a kamo li Republiku Srpsku. Zato je uslov svih uslova da bar Karadžiæ poène najozbiljnije da se sprema za odbranu Karadžiæa i da se u potrebnoj meri osloni na pomoæ ozbiljnog tima savetnika.

Ovo što radi vlada je čisto kockanje sa integritetom Srbije

Nema tu šta da se privoli albanci ili bilo ko drugi da žive sa srbima u Srbiji! Postoje državni zakoni i njh mora svako da se poštuje bez obzira dali se voli ili ne.
Drugo, ovo što radi vlada i Jeremić je čisto kockanje sa integritetom, suverenitetom a stim i prosperitetom Srbije. Rezolucija 1244 je sasvim dovoljan pravni dokument koji jasno opisije pravnu situaciju i tu po tom pitanju nije potreban nikakav pravni savet. Sa ovim zahtevom da se zatraži savet dovodi se u pitanje jasnost i snaga kao i obaveznost prema rezoluciji 1244

Dušan Nonković