SRPSKI RADIKALNI SUNOVRAT – AUTOR, DUŠAN VUKOTIĆ

http://vukotic.atspace.com/srsr.htm

O Solunskim borcima u Politici Online Tema nedelje Najveća srpska pobeda

Veliki propust kako ovog teksta tako i komentatora je da se ne spominju Solunski dobrovoljci dijaspore.Žalostan je ovaj odnos prema dijaspori. Moj stric Milan Nonković je bio Solunski dobrovoljac, rodom iz Knina koji se dobrovoljno javio iz Amerike kao Solunski dobrovoljac. Izgubio je, u toj tragediji srpske vojske, pola pluća i jedan bubreg da bi 45 emigrirao za Ameriku gde je ostao do svoje smrti čeznući za svojom otadzbinom. Sahranjen je na srpskom počasnom groblju koje se neguje da se može reći da je dostojno svoga imena. Moj nećak ga je ove godine posetio i odneo grudu zemle otadzbine za kijom je toliko žudio. Zatekao je beli marmorni spomenik iveoma uredno opleven grob i ako nema tamo nikoga od svojeg kolena i rodbine ko bi se o tom večitom prebivalištu brinuo. Krajnje je vreme da sraste ono što pripada istoj celini i da se više jednom prestane sa izgraničavanjem dijaspore!
Onome što se pita zašto su srbi ubili austrijskog prestonaslednika moram reći da je slabo upućen u istoriju. Jeste taj akt izvršio srbin ali to se desilo sasvim slučajno jer predhodno bačene bombe su dovele do promene unapred odredjene putanje i tako su kola sa predstolonaslednika ne planirano došla do Gavrila Principa koji je bio član organizacije MladA Bosna čiji su članovi bili kako srbi tako i hrvati i muslimani. Igrom okolnost mogao je atentator biti i neko drugi, druge nacionalnosti.
Isto bi trebalo osvetliti područje istorije koje govori o mobilizaciji srba u austrijsku vojsku sa područja tadašnje austrougarske. Iz kronike moje familije po materinoj strani pouzdano znam da se brat mije babe, materine majke iz Erduta, sebi oduzeo život jer se nije hteo boriti protiv svoje srpske braće. Kad je dobio poziv za mobilizaciju je rekao prvi metak koji budem ispalio biće meni namenjen. Nedelju dana kasnije je moja baka, po sećanju moje majke, držala u rukama papir, plakala i vriskala od bola govoreći; on je to stvarno uradio.Istorija nas uču, matica i dijaspora se mora ujediniti. Svako zepkanje, razjedinjavanje ide na štetu prosperiteta za kojeg je suverenitet od vitalnog značaja. Suverenitet se stvara kroz slogu i jedinstvo ne samo naroda Srbije već i naroda istog govornog područja. Ko se deli i cepa, stvara razdor medju narodima radi na štetu svoga naroda kojem pripada i mora da bude svestan da će ga taj isti narod, koji je dokazao andjelsko strpljenje, jadnog dana pozvati na odgovornost ili ga jednog dana neće više biti.

Dušan Nonković

Dostavio, Mile Nikolić – false rhetoric about the Kosovo

http://www.nolanchart.com/article4853.html

Topic: Joe Biden
Does Joe Biden Belong in the White House or the Nut House?


Vice-presidential candidate Joe Biden’s demonstrably false rhetoric about the Kosovo war and his repeated plagiarisms indicate that he may be mentally unfit to assume the presidency.


by Andy Wilcoxson
(Libertarian)
Friday, September 12, 2008

In 1990 Sen. Joe Biden told a C-SPAN interviewer, „I made mistakes and I’ve said them straightforwardly, but I’ve never done some of the things that were alleged. I never plagiarized in law school.“

Biden’s law school records tell a different story. The records show that he stole 5 1/2 pages from an article published in the Fordham Law Review and submitted them as his own work. He even changed the numerical sequence of the footnotes to match his own numbering system. When his professors detected the plagiarism they gave him an F in the course, but Biden insisted that he didn’t knowingly cheat.1

As David Greenberg, a professor of history and media studies at Rutgers University, recently explained in the Washington Post „Few remember the details surrounding the many incidents of word-theft, dating to law school, that disqualified him from the 1988 presidential race. Biden lifted words from Bobby Kennedy, Hubert Humphrey and the British politician Neil Kinnock; in the last instance, Biden stole autobiographical material, in effect making false claims about his own life. That suggests something pathological about Biden, for wholesale deceptions aren’t easily explained away. The media opted not to reopen those incidents when Biden ran for president this year, but they should have. Character doesn’t change easily; something troubling may still lurk beneath the smile and the logorrhea.“2

Is Joe Biden is a pathological liar? If he’s going to be one heartbeat away from the presidency, it’s a question worth asking. Research has shown that pathological liars often believe their lies to such an extent that they can pass a polygraph exam.

It may not matter that Biden plagiarized parts of his autobiography, or that he cheated in law school and lied about it. But it does matter that he lies about foreign policy issues. Robert Gibbs, senior advisor to the Obama campaign, explained that Biden was chosen as Obama’s running mate because of his „unparalleled foreign policy experience“.3

Biden has a track record of lying about foreign policy issues. During the conflict in Kosovo Biden said, „People are calling this a civil war. You know, that’s a little bit like calling the Nazi cleansing of Jews a civil war. What the hell are we talking about here? We’re talking about a guy who is engaged in genocide.“4

Admittedly, Biden wasn’t the only one accusing Serbian leader Slobodan Milosevic of genocide in Kosovo. The State Department told us that half a million Kosovo-Albanian men were missing and feared dead at the hands of Milosevic’s troops.5

Although Biden wasn’t the only one alleging genocide, nobody appeared more certain of it than he was. When the war ended he went on CNN and said, „We’re going to find that the atrocities far exceed anything anyone’s known. We’re going to find mass graves with thousands of people in them, and we’re going to have to unmask for the Serbs and all the world what has happened here so it doesn’t happen again.“6

Biden was so sure of his claims that he wanted them held up to scrutiny. He said, „At the end of the day the Serb people have to be made aware about what happened. There are trials going to take place in The Hague and everybody in Serbia should have to see them. Otherwise there will continue to be this notion of oppression, and people I think you have got to have an awakening.“7

In 2001 Biden got his wish. Slobodan Milosevic was delivered to The Hague and put on trial for war crimes. Serbia’s B-92 television network broadcast the entire trial proceedings live, wall-to-wall, for all of Serbia to see. It was a fiasco for the prosecution, by the time of Milosevic’s death in 2006 he was more popular than he was when the trial started and the Tribunal was viewed with scorn and suspicion.

As it turned out, the evidence unearthed by Hague investigators was nothing like the modern-day Holocaust alleged by Biden and the State Department. After more than a year of investigating, Hague spokesman Paul Risley announced, „The final number of bodies uncovered [in Kosovo] will be less than 10,000 and probably more accurately determined as between 2,000 and 3,000.“8

When they wrapped up exhumations UN investigators had found a total of 2,788 bodies in Kosovo9 and the International Red Cross listed another 2,150 missing.10

The Humanitarian Law Center, a U.S.-funded NGO based in Belgrade, claims to have documented 9,702 people dead or missing from the war in Kosovo. Of this number, 4,903 are Albanians, 2,322 are Serbs, with the rest belonging to other nationalities or their ethnic identity remaining uncertain.11

Regardless of the numbers you use, the war in Kosovo was nothing like the systematic slaughter and genocide alleged by Joe Biden. The numbers of dead and missing don’t even begin to approach the hundreds of thousands that were used to justify the U.S.-led NATO assault on Serbia.

Biden was the ranking member of the Senate Foreign Relations Committee during the Kosovo war. He was in a position to know that he was saying things that weren’t true. Presidential Scholar Stephen Hess recently told Voice of America that Biden „knows a lot about the world, maybe of all the United States Senators, he knows the most.“12

Biden was in a position to know that in Kosovo the Albanians provoked the war by attacking the Serbs in their own country. The Kosovo-Albanians were as subtle about their hostile intentions as a brick through a plate-glass window.

One doesn’t have to look further than the public communiques that the Kosovo Liberation Army (KLA) published in the Albanian media in the years and months leading up to the war to see who started all of this. The KLA made no secret of the fact that they intended to forcibly seize the Serbian province of Kosovo and turn it into an Albanian state.

In 1996, two years before the war started, the KLA published a communique in the Albanian media that said, „Through this communique we would like to state clearly to the current Serbian political leadership that they must withdraw from our territories as soon as possible, or our attacks to liberate the country will be fierce and merciless.“13

In a 1997 communique the KLA appealed to the Kosovo-Albanian public saying „Kosova and the other Albanian territories will not be liberated down the telephone or from an office, but only by a serious commitment in support of the armed struggle.“14

The KLA published another communique in 1997 threatening the international community with „a greater slaughter than in Bosnia-Herzegovina“ and warning the Serbs of a fate „worse than their Russian brothers in Afghanistan and Chechnya“ unless their demands were met.15

The KLA was open about its mission, explaining in one communique that their „first fighters were the most fervent idealists for the independence of Kosova“ They said, „The people of Kosova did not form their own liberation army for the purpose of a social revolution or to oppose government with a national tinge, but they are carrying on a struggle to be liberated from the century-old occupier. If you confuse these two things, this means that you are making a mistake on purpose.“16

The Albanian grievance wasn’t with Milosevic’s government in particular; it was with Serbia „the century-old occupier“. The Albanians were upset because the 1913 Treaty of London returned Kosovo to Serbia after 500 years of Ottoman occupation. That was the real issue.

If Milosevic had been the problem, the violence wouldn’t have predated his political career. In 1981 nobody had even heard of Slobodan Milosevic, but Albanian separatists in Kosovo were rioting and carrying out deadly attacks against Yugoslav security forces. When the New York Times reported on the rioting they called it „the worst riots in Yugoslavia since World War II“.17

In 1982 Becir Hoti, an ethnic Albanian official in Kosovo’s government, explained the situation to the New York Times saying, „The nationalists have a two-point platform. First to establish what they call an ethnically clean Albanian republic and then the merger with Albania to form a Greater Albania.“18

Biden must have known that the Albanians had been making threats and carrying out attacks against the Serbs for years before serious fighting broke out in 1998. A man in his position would have had to know.

By the latter part of 1998 the United States had involved itself in the conflict. The U.S. brokered what was supposed to be a cease-fire between the Serbs and the KLA.

On November 12, 1998 the UN Secretary-General issued a report on the cease-fire implementation, which found that „there has been a continued withdrawal of the Serbian security forces from Kosovo and numerous checkpoints and fortified positions have been dismantled.“19

While the Serbian side was complying with the cease fire, the Secretary-General’s report noted that „Kosovo Albanian paramilitary units are asserting their own authority to supplant that of the Serbian police in areas from which the police have withdrawn, and have established their own checkpoints on a number of secondary roads. … Recent attacks by Kosovo Albanian paramilitary units have indicated their readiness, capability and intention to actively pursue the advantage gained by the partial withdrawal of the police and military formations. Reports of new weapons, ammunition and equipment indicate that the capacity of those units to re-supply themselves is still fairly good.“20

The Serbs were bending over backwards to make peace with the Albanians, and the Albanians took that good will as an opportunity to ratchet-up their attacks and conquer more territory. When the Serbs realized that they were being double-crossed they sent their forces back in, and NATO used that as an excuse to start bombing them.

When you realize how the war started, what it was about, and how few people actually died in it, Biden’s rhetoric about the Serbs waging a modern-day Nazi Holocaust against the Albanians sounds insane.

The media reported a genocide, but well-informed people knew better. Dietmar Hartwig, the chief of the European Union Monitoring Mission in Kosovo, commented on the media coverage saying, „I didn’t think it had anything to do with reality. [The] reporting was always very one-sided. There was only one perpetrator and always one victim.“21

As the ranking member of the Senate Foreign Relations Committee, Biden must have known better too. Did he know that was lying about the „Serbian genocide“ in Kosovo, or is he a pathological liar who actually believes his own rhetoric? Given the absolute certainty with which he spoke, and his history of lying and serial-plagiarism one has to wonder.

When it comes to Joe Biden we face a tough dilemma. Which is more dangerous, a belligerent leader who attacks another country based on a lie that he knows is a lie, or a mentally ill leader who attacks another country because he concocts a lie in his own mind and comes to believe that it’s true?

NOTES

1 – The Washington Times; August 23, 1990; Biden changes his story, insists ‚I never plagiarized in law school‘

2 – The Washington Post; August 24, 2008; Assessing Joe Biden

3 – Fox News Network; August 24, 2008 Sunday; Fox News Sunday 9:00 AM EST; Interview With Robert Gibbs

4- CNN; April 5, 1999; Larry King Live 21:00 pm ET

5 – The Boston Globe; April 20, 1999; Pg. A1; Up to 500,000 unaccounted for in Kosovo; Missing men feared dead, US reports

6 – CNN; June 10, 1999; CNN Today 13:00 pm ET

7 – CNN; May 20, 1999; Larry King Live 21:00 pm ET

8 – Evening News (Edinburgh); August 18, 2000; Kosovo Death Toll ‚Exaggerated‘ Say Experts

9 – The Guardian (UK); Friday August 18, 2000; Serb killings ‚exaggerated‘ by west Claims of up to 100,000 ethnic Albanians massacred in Kosovo revised to under 3,000 as exhumations near end

10 – UPI NewsTrack; December 6, 2006; 2,150 people missing in Serbia’s Kosovo

11 – Globus (Zagreb, Croatia); February 2, 2007; Establishing the number of victims in the Yugoslav wars of succession

12 – Voice of America News; September 10, 2008; Obama-Biden Ticket Aims at Working Class Voters

13 – Text of KLA Communique No. 22 published in the Swiss-based Albanian-language newspaper ‚Bota Sot‘ on 10th August 1996

14 – Text of KLA Communique No. 40 published in the Kosovo-Albanian newspaper ‚Bujku‘, in Pristina, on 5th December 1997; p10

15 – Text of KLA Communique No. 35; published in the Kosovo-Albanian newspaper ‚Koha Ditore‘, in Pristina, on 8th August 1997; p3

16 – Text of KLA Communique No. 78; published by the Kosovapress news agency web site on 16th May 1999

17 – The New York Times; April 20, 1981; Roots of Yugoslav Riots: Vague ‚Enemy‘ Blamed

18 – The New York Times; July 12, 1982; Exodus of Serbians Stirs Province in Yugoslavia

19 – Kosovo: SG Report pursuant to Security Council resolutions 1160, 1199, 1203 (1998) S/1998/1068; 12 November 1998

20 – Ibid.

21 – Milosevic trial transcript; March 2, 2005; Testimony of Dietmar Hartwig; pg. 36991-36992

Boba Borojevic – Slobodanka (Boba) Borojevic

Boba Borojevic

Christopher DelisoBiography | email author

Slobodanka (Boba) Borojevic holds a degree in German language and literature from the University of Belgrade. She is a certified teacher, court interpreter, cultural interpreter, clinical medical electrologist, and event and meeting manager. But most of her time she is a businesswoman, running a successful clinic in the field of skincare.

Boba Borojevic has been a host and producer of the radio program „Monday’s Encounter“ on CKCU 93.1 FM in Ottawa, since April 2001. During the past four years, Mrs. Borojevic has interviewed many writers, politicians, historians, artists, academics and people who continue to make a difference in our society. Her letters and interviews have been published in The Washington Times, The Ottawa Citizen, The Ottawa Sun, The National Post, Glas Javnosti, Nacional, Dan as well as in some periodicals. In addition her interviews and writings have had worldwide distribution via the Internet.

Boba Borojevic, administrative liaison for the Lord Byron Foundation for Balkan Studies in Canada, has organized numerous cultural events, panel and round-table discussions, and speaker presentations.

Boba Borojevic also lived and studied in Germany and has traveled extensively throughout Europe and North America. She is married and has two children.

AUDIO: Listen to interviews by Boba Borojevic

Intervju: Dobrica Cosic

Interview with Peter Brock author of “Media Cleansing: Dirty Reporting – Journalism and Tragedy in Yugoslavia“

Interview with the Canadian Gen. Lewis MacKenzie

Interview With Former Canadian Ambassador James Bissett

Interview With Professor Barry Lituchy, founder of a Jasenovac Institute

All Audio requires RealPlayer

Српска православна парохија и црквена општина у Хановеру

Српска православна парохија и црквена општина у Хановеру

Srpska pravoslavna parohija i crkvena opstina u Hanoveru
Mengendamm 16=2 0c, 30177 Hannover, Tel.: 0511 – 39 41 924
___________________________________________________________

Crkvena Nova godina 14. ( 1.)  septembar 2008


U pravoslavnim crkvama koje koriste stari kalendar, kakva je i naša, danas počinje nova, liturgijska godina. U većini drugih pravoslavnih crkava počela je 1. septembra.

Danas se u hramovima moli Gospodu da blagoslovi »venac godine« – da sačuva pravoslavlje u miru, da tok godine protekne dobro, da gradove Bog sačuva nepovređene, da hristoljubivog vladara zemlje zaštiti i daruje mu pobedu nad protivnicima. Takođe se moli za pobedu nad krivoverstvom, za plodove zemaljske, zdrav vazduh, kišu sa nebesa, za izbavljenje od svih nevolja.

Tokom istorije hrišćanstva nije bilo jedinstvenosti u tome od kada treba računati početak godine. Nekada je to bio mart mesec, potom Uskrs. Sveti Amvrosije Mediol anski kaže da godinu treba početi septembra meseca u slavu svetoga cara Konstantina, rođenog u Nišu. U Vizantiji je još dugo bilo dvoumljenja. Prvi i šesti vaseljenski sabori smatraju da je dobro da se početak godine stavi u septembar, nalazeći za to biblijsko opravdanje. Jer, oko praznika jevrejske Nove godine, Isus Hristos,  ušavši u sinagogu, oglasio je godinu milosti Gospodnje. Do vremena cara Dušana, kod nas je bilo dokumenata, u kojima godina počinje marta meseca.

Crkva smatra da je Hristos rođen 5508. godine po stvaranju sveta. U označavanju jedne godine značaj imaju i druge oznake, njih pominju samo vrlo retki i precizni crkveni kalendari. Sve se zapravo ponavlja u ciklusu od 532 godine. Početak godine je zapravo početak jednog indikta, njih ima 15. Značajan je i »krug sunca«, njih ima 28. »Ciklus meseca« se ponavlja na 19 godina. Takođe se izračunavaju »nedeljno slovo« (vrucje ljeto), osnovanije, »ključ granic«, epakta.

Od današnjeg dana u našem narodu počinje setva, u nekim krajevima se nosi seme u crkvu da se osveti. Pojedini rodovi slave danas krsnu slavu.

Bogosluzenja u hramu Sv. Save u Hanoveru


Nedelja   – 14. septembar – Sabor Srba Svetih                               Liturgija u 10 casova
Nedelja   – 21. septembar – Mala Gospojina                                    Liturgija u 10 casova
Subota    – 27. septembar – Krstovdan                                             Liturgija u   9 casova
Nedelja   – 28. septembar                                                                  Liturgija u 10 casova

Cetvrtak – 2. oktobar – Docek ikone ogorodice carice Nemacke iz naseg manastira u Gajlnau
i Akatist Presvetoj Bogorodici uz sasluzenje vise svestenika               &nb sp;      u 18 casova

Petak     – 3. oktobar –                                                                         Liturgija u 10 casova
Prvi sabor pravoslavnih hriscana iz Hanovera i Niderzahsena na nemackom jeziku
i Dan otvorenih vrata od 10 do 20 casova.

Nedelja        –   5. oktobar                                                                         Liturgija u 10 casova
Subota         – 11. oktobar – Zadusnice                                                   Liturgija u   9 casova
Nedelja     &nb sp;    12. oktobar – Miholjdan                                                     Liturgija u 10 casova
Utorak          – 14. oktobar – Pokrov Presvete Bogorodice                   Liturgija u   9 casova
Nedelja        – 19. oktobar – Tomindan                                                    Liturgija u 10 casova
Nedelja        – 26. oktobar – PROSLAVA SV. PETKE                          Liturgija u 10 casova
Ponedeljak    27. oktobar – Sv. Petka                                                    Liturgija u   9 casova
Petak           – 31. oktobar – Sv. Luka                                             &nbs p;       Liturgija u   9 casova

Crkva je otvorena svaki dan od 15 do 18 casova
Kapela Sv. Nikole ( u njoj se pale svece ) je uvek otvorena

_________________________________________________________________________________________

БОГОСЛУЖЕЊА У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ У ХАНОВЕРУ

Недеља – 14. септембар – Сабор Срба Светих Литургија у 10 часова
Недеља – 21. септембар – Мала Госпојина Литургија у 10 часова
Субота – 27. септембар – Крстовдан Литургија у 9 часова
=D 0едеља – 28. септембар Литургија у 10 часова

Че=D 1вртак – 2. октобар – Дочек иконе Богородице царице Немачке из нашег манастира у Гајлнау
и Акатист Пресветој Богородици уз саслужење више свештеника у 18. часова
Петак – 3. октобар – ;   Литургија у 10 часова
ПРВИ САБОР ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА ИЗ ХАНОВЕРА И ДОЊЕ САКСОНИЈЕ НА НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ
и Дан отворених врата од 10 до 20 часова. &nbs p;
Недеља – 5. октобар Литургија у 10 часова
Субота – 11. октобар – Задушнице &nbs p;         Литургија у 9 часова
Недеља – 12. октобар – Михољдан Литургија у 10 часова
Уторак – 14. октобар – Покров Пресвете Богородице &n bsp;     Литургија у 9 часова
Недеља – 19. октобар – Томиндан Литургија у 10 часова
Недеља – 26. октобаD1 – ПРОСЛАВА СВЕТЕ ПЕТКЕ Литиргија у 10 часова
Понедељак 27. октобар – Преподобна мати Параскева – Света Петка Литургија у  9 часова
Петак – 31. октобар – Св. ап. и јеванђ. Лука и Св. Пета=D 1 Цетињски Литургија у 9 часова
црква је отворена сваки дан у времену од 15 до 18.00 часова

Капела Св. Николе ( у њој се пале свеће ) је увек отворена

ГЕЛБАРДОВ ПРОМАШАЈ У БЕОГРАДУ

Живадин Јовановић 12. септембар 2008.

ГЕЛБАРДОВ ПРОМАШАЈ У БЕОГРАДУ

Бивши специјални представници бившег председника САД Била Клинтона за бившу Југославију – Ричард Холбрук и Роберт Гелбард обрели су се протекле седмице у Србији. Први у Приштини коју Србија сматра својом територијом (а САД „контролисаном независношћу“), други у Београду. Судећи према новинским извештајима, Холбруик је водио разговоре са „условно независним“ председником Сејдиуом, премијером Тачијем и другима и хвалио њихово „успешно суочавање са првим изазовима“ ИСТОВРЕМЕНО одапињући стреле ка Београду који има „територијалне претензије према Косову“ због чега, како сматра, не може у ЕУ.

С ким је Гелбард водио разговоре у Београду јавност није обавештена, али је он, према подробном извештају агенције „Бета“ („Политика“, 11.09.), пред српском јавношћу толико исхвалио наше државне и владине вође као да је Србија, а не САД, усред изборне кампање.

Новински извештаји о посетама двојице америчких дипломатских ветерана који за своју популарност много дугују личном доприносу разбијању СФРЈ, потом СРЈ и саме Србије, захтевају коментаре, али новинарских, или редакцијских коментара, зачудо, нема. Зашто? Гелбард је „Бети“ изјавио да се не слаже са Холбруком да Србија не може да уђе у ЕУ док не призна Косово. „Наметање Србији додатних терета је превише“ – каже Гелбард, као да нам с лица чита шта мислимо о бесконачној листи условљавања!

Холбрук и Гелбард, присталице Деммократске партије, не ретко су 90-тих година прошлог века посећивали Београд у тандему. Разуме се, у њиховим ставовима тада није било нити је могло бити било каквих, поготову не јавних разлика. Сада долазе у исто време, али су поделили терен и улоге.

Узајамна љубав Холбрука и Приштине је позната. Он се 24. јуна 1998. године, сусрео са команднтима ОВК у Јунику и тиме у име Владе САД објавио премештање тзв. ОВК са листе терористичких на листу ослободилачких организација. Команданти тзв. ОВК су срећни што Холбруку могу исказати захвалност и гостопримство, сада, разуме се, као представници владе. Гелбардова веза са Београдом нема такву предисторију јер га ничим добрим није задужио. Напротив. Можда је у томе део објашњења зашто је толико претеривао у обасипању Србије и њеног државног руководства комплиментима. Ако о Србији и њеним вођама искрено мисли тако лепо као што је рекао „Бети“ зашто то не изрече на конференцији за штампу у седишту Демократске партије у Вашингтону, или у седишту ЕУ у Брислу. Могао је о томе да напише коментар или бар писмо „Њујорк Тајмсу“, или „Вашингтон Посту“? Јер, српска јавност зна какви су јој и Председник и Влада. На крају, она их је, а не неко из Вашингтона или Брисла, бирала и то релативно недавно. Страна, поготову америчка, јавност и политичари мање то знају.

Пада у очи да поред јавних похвала Председнику Републике Борису Тадићу („показује изузетно вођство и велику лидерску вештину“) и председнику Владе Мирку Цветковићу, Гелбард поименице јавно хвали једино „господина Динкића“. Очигледно се није држао критеријума хијерархије, јер би у том случају било логично да, после Председника Владе, похвали и његовог заменика па тек онда појединачно министре. Али, Гелбард се очигледно управљао неким својим резонима и својим критеријумом квалитета. Остаје, ипак, питање – да ли је умесно да у изрицању јавних похвала поред Председника Републике и Председника Владе сврста и једног од 27 чланова Владе! Како ће то примити други чланови Владе 9и лидери других странака који могу сматрати да имају исте, ако не и веће заслуге за Србију.

По свему судећи, синхронизоване посете Холбрука и Гелбарда као и садржина њихових јавних иступања су договорене по принципу – нека свако говори оно што верује да домаћинима годи – Београду дати вербалну подршку за пријем у ЕУ без нових условљавања, Приштини потврдити свестрану подршку и обећати још јачи притисак на Београд да призна независност Космета. Тако ће амерички Срби преко Гелбардових изјава у Београда добити поруку да Обама признаје Србији централну улогу на Балкану и подржава њен пријем у ЕУ без захтева да се претходно одрекне Космета, а амерички Албанци преко Приштине, да се Обама бори за пуно признање Косова и да ће притиснути Србију претећи јој да не рачуна на ЕУ пре него што се и формално одрекне Космета. Пројектован циљ – да и Срби и Албанци гласају и финансијски помажу Барака Обаму.

Господин Гелбард је српској јавности изложио анализу српске унутрашње и спољне политике, ауторитативно изрекао оцене и шта и ко је у тој политици добар, а шта и ко је лош. Није говорио ни пред каквим форумом или јавним скупом лишавајући себе прилике да чује и другачија мишљења, нити на конференцији за штампу где би вероватно чуо интересантна питања. Одлучио се за ексклузиван разговор са „Бетом“. Притом је сваког из ближе и даље историје Србије ставио на (пред)одређено место. Није остао дужан ни покојном Слободану Милошевићу („кривицу треба ставити тамо где јесте“), ни донедавном премијеру Војиславу Коштуници („због грубости током преговора“ о Космету), па чак ни претходном министру за Космет Слободану Самарџићу (косметско „питање врло лоше водио“). Све што је о њима рекао, српској јавности је, углавном, познато. То слуша од политичара, независних аналитичара, НВО, неких страних амбасадора. После Гелбардових оцена изречених у Београду, јавност евентуално може бити подстакнута да се пита ко на њих има ауторство – Београд, где се најчешће чују, или Вашингтон чији их дипломата изриче.

Изузетно је интересантно Гелбардово обраћање српском народу о руској политици према Србији. Стиче се утисак да је том делу свог обраћања бивши амерички дипломата, а сада руиководилац консултантске фирме и сарадник изборног штаба Барака Обаме, посветио посебну пажњу. Као да је пошао од закључка да у српској јавности постоје озбиљне празнине, предубеђења и погрешне представе, па је на себе узео обавезу да то отклони да би Србија која је, иначе, и по његовој оцени „на добром путу“, могла још брже напред. Тако Гелбард поручује српском народу „да Русија не брине, заиста, о Србији“, да „игра веома опасну шаховску игру“, да се претвара да има врло позитивне односе са Србијом само да би направила проблеме са Западом, да „руска влада нема стварни интерес да подржи Србију“. На крају тог дела свог обраћања српском народу Гелбард пророчански закључује: „Била би несрећна грешка ако би српски народ мислио да је његова будућност уз Русију“.

Речник који Гелбард користи говорећи јавно о Русији и политици руске владе према Србији усред Београда недопустив је и увредљив за Србију. Србија има и жели да сачува и унапређује пријатељске односе и равноправну сарадњу са Русијом и њеном Владом. Утолико пре што та влада подржава Србију у одбрани суверенитета и територијалног интегритета, како у билатералним односима, тако и у Савету Безбедности УН, ОЕБС-у. Гелбардова јавна критика Русиј и њене политике према Србији и паралелно обасипање српског државног врха сладуњавим комплиментима, истовремено је – подмукло, увредљиво и злонамерно. Независно од тога што Гелбард није више званични представник владе САД, његово изрицање јавних оцена српског државног руководства, јавне критике лидера српске опозиције, претходног председника српске владе и њених министара, његове јавне критике Русије и њене владе са којом Србија развија пријатељске односе – представља грубо мешање у унутрашње послове Србије као независне земље захтевају званични демораш дипломатским каналима, како влади САД, тако и изборном штабу Барака Обаме.

Изгледа, да Гелбарда треба подсетити да су Русија и Србија савезници, да је Русија помагала Србији када је могла (што не значи и увек када је Србији помоћ била потребна), да Русија никада није била агресор против Србије. И још нешто, Србији не требају интерпретације њених сопствених интереса па ни руске политике према Србији из треће руке. Србија, каква год изгледала Гелбарду, није недоучена, нити су Москва и Београд превише удаљени да би им био потребан тумач с оне стране Атлантика. Ако Гелбарда море нарасли проблеми у односима САД са Русијом, нека своје услуге и мудрост понуди тамо где ти проблеми једино могу да се реше. Београд и леђа Србија нису то место.