Удружење књижевника Србије – ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ И ПРАВА – САОПШТЕЊЕ

—– Forwarded Message —-
From: angelina markovic <

Удружење књижевника Србије

Association des écrivains de Serbie

ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ И ПРАВА

Comité pour la defense de la liberté et des droits




САОПШТЕЊЕ

02/08

30.јул 2008.

СРБОФОБИЈА КАО ПОЛИТИКА

Иако је Трибунал у Хагу донео ослобађајуће пресуде Насеру Орићу и Рамушу Харадинају (награђујући их за злочине над Србима), влада у Београду је наставила понижавајућу сарадњу са овим ad hoc америчким судом – и депортовала Радована Караџића у Хаг 30. јула у 3,45 изјутра.

Демократски Гестапо је киднаповао Радована Караџића у петак, 18. јула 2008, а службено га предао Савету за националу безбедност Републике Србије 21. јула. Приликом одмазде Караџићу је одузет лаптоп са 50 дискова, са текстовима на којима он темељи своју годинама спреману одбрану. Специјални суд, међутим, није учинио ништа да се Радовану Караџићу врате одузете ствари, односно омогући му испуњење права на одбрану.

Против Караџића, првог предстедника Републике Српске (и Ратка Младића, радног команданта Војске Републике Српске), Трибунал је подигао оптужницу за „почињени геноцид“ 25. јула 1995 – откада се крио све до хапшења. До изручења Трибуналу, Караџић је био смештен у притворску јединицу Специјалног суда у Београду, суда који упорно периферизира право на правду српским жртвама.

Лишавањем слободе Радована Караџића српска Влада није показала једино безпоговорну и константну кооперативност (у складу са Законом о сарадњи са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и нескладу са свим другим законима) већ и приљежност у остваривању америчких националних интереса изван САД. Наиме, Караџића није само потраживао Трибунал већ је, следствено НАТО-пентагонској конквисти, он у одсуству осуђен и у Америци да жртвама рата из БиХ надокнади одштету од 4,5 милијарде долара (?!). То је и разлог више што се поводом хапшења први огласио и некадашњи специјални изасланик председника Америке за Балкан, Ричард Холбрук, поздрављајући успех српске Владе – истичући да ће Караџићу најзад бити суђено „у Хагу или Београду, иако би било боље у Хагу“.

Бела кућа је саопштила да је Караџићево хапшење „показало приврженост Србије поштовању обећања“, оптужујући бившег председника РС што није спречио на хиљаде силовања муслиманки у присилним смештајима те успостављање концентрационих логора у Босни (??). Колико је ова холивудска оптужница убедљива потврдио је и Алија Изетбеговић у исповедању Бернару Кушнеру, признавши да је прича о логорима представљала маркетингшки трик за придобијаље светске јавности (B. Kouchner: “Les guerriers de la paix”).

Несумњиво, америчка националистичка и популистичка политика користи сваку прилику да затамни део своје неславне историје из Другог светског рата. Амерички војници су у Европи, до краја 1945. извршили 17080 силовања, међу којима је најмлађа жртва имала три године (Robert Lilly: “Taken by Force: Rape and American Soldiers in the European Theater of Operations during in the World War II – England, France, Germany 1942-1945”). Искуство, пак, у отварању концентрационих логора Американци су потврдили 1942. када су у њих сместили 120000 својих суграђана јапанског порекла, да би се преживелима Конгрес извинио тек 1988. а председник Буш им отпослао чек на 20000 долара (?!) 1992. године.

Очито, само они који болују од политичког дилетантизма и моралне лености могу да испуњавају захтеве америчке – антихуманистичке, расистичке и антихришћанске – политичке администрације. Кривци за програмирано декомпоновање Југославије, за „за рат у Босни који је био рат Америке у сваком смислу“ (сер Алфред Шерман), за трећи геноцид над Србима у двадесетом веку, за сатанизацију, агресију и бомбардовање Срба забрањеним уранијумским пројектилима 1995. и 1999., те кривци за рецидивно примењивање Хитлеровог споразума из 1938. како би се Србима ампутирали Косово и Метохија 2008. – САД ни по чему нису задужиле српску Владу да брани америчке национале интересе.

Одбор за одбрану слободе и права ће, у име цивилизацијских принципа, наставити са ширењем истине о једином суду у свету против правде, америчком Трибуналу у Хагу као што ће све одлуке произишле из изопачене делатности овог правног монструма (до сада је 45 Срба осуђено на 718 година затвора) уписивати у кривичну одговорност Европске уније и Сједињених Америчких Држава.

У Београду, Одбор за одбрану слободе и права

30. јул 2008. председник

Предраг Р. Драгић Кијук

Beograd, Francuska 7. Telefon: 011.2626081. E-po{ta: dmpetrovic@sbb.co.yu

Karadzic im Gefängnis des Haager UN-Tribunals inhaftiert ( Nemački izvori informacije)

Karadzic im Gefängnis des Haager UN-Tribunals inhaftiert

Der mutmaßliche Kriegsverbrecher Radovan Karadzic ist an das UN-Tribunal in Den Haag überstellt worden. Der 63-Jährige wurde im Gefängnis des internationalen Kriegsverbrechertribunals in Scheveningen bei Den Haag inhaftiert, wie das Gericht erklärte.

Gefängnis in Scheveningen

Gefängnis in Scheveningen
© AFP/ANP

Vergrößern

Wenige Stunden zuvor hatte das serbische Justizministerium grünes Licht für die Überstellung gegeben. Karadzic wurde daraufhin aus dem Gefängnis in Belgrad abgeholt und in die Niederlande geflogen. Die serbische Maschine mit Karadzic war in Rotterdam gelandet. Anschließend wurde er per Hubschrauber ins Haager Gefängnis geflogen. Das serbische Justizministerium hatte zuvor bestätigt, dass es die Entscheidung für die Überstellung getroffen habe.

Karadzics Anwalt räumte derweil ein, nie offiziell Einspruch gegen die Überstellung seines Mandanten an das UN-Tribunal eingelegt zu haben. Svetozar Vujacic sagte im serbischen Fernsehsender B92, er habe einen entsprechenden Brief entgegen seiner ursprünglichen Behauptung nicht abgeschickt. „Das war der einzige Weg, um den Aufenthalt meines Mandanten in Serbien zu verlängern“, sagte Vujacic. Die Verzögerung sollte Karadzics in Bosnien lebender Familie Gelegenheit geben, ihre Pässe zurückzubekommen und ihn vor der Überstellung noch einmal zu besuchen. Dies gelang allerdings nicht.

Kurz vor der Überstellung Karadzics waren in Belgrad tausende Anhänger des mutmaßlichen Kriegsverbrechers auf die Straße gegangen. Rund 15.000 Menschen folgten einem Aufruf der ultranationalistischen Serbischen Radikalen Partei und protestierten gegen die Verhaftung Karadzics. Nach Angaben von Krankenhausmitarbeitern wurden 46 Menschen verletzt.

<!–
if ( useAdserver ) { document.writeln(‚<scr’+’ipt type=“text/javascript“ src=“‚ + ad_server + ’site=‘ + ad_cl + ‚&special=rectangle&adsize=300×250&adsize=470×250&section=‘ + ad_sc +’/&pageview=‘ + ad_partner + ‚&pageview=ng_outer&tile=‘ + ad_ts + ‚&pp=‘ + ad_pp + ‚&pa=‘ + ad_pa + ‚&pg=‘ + ad_pg + ‚&pageview=‘ + ad_eros + ‚&category=‘ + ad_cat + ‚&ag=‘ + ad_ag + ‚&params.styles=magazin_rectangle_html,magazin_rectangle_img“></scr’+’ipt>‘);}
//–>

Karadzic war am Montag vergangener Woche in Belgrad festgenommen worden. Er war 1996 untergetaucht, nachdem ihn das UN-Tribunal wegen Völkermords, Kriegsverbrechen und Verbrechen gegen die Menschlichkeit angeklagt hatte. Der einstige bosnische Serbenführer und sein noch flüchtiger früherer Militärchef Ratko Mladic werden für Gräueltaten während des Bosnien-Krieges von 1992 bis 1995 verantwortlich gemacht.

© AFP

Par For the Course: Purported Serbian Killer of Muslims Arrested; Confirmed Muslim Killers of Christian Serbs Acquitted, Embraced

Par For the Course: Purported Serbian Killer of Muslims Arrested; Confirmed Muslim Killers of Christian Serbs Acquitted, Embraced

Attorney, writer and president of the Washington chapter of the Serbian Unity Congress John Bosnitch posted the following comment under an article about the capture this weekend of Bosnian-Serb wartime leader Radovan Karadzic:

Those of us who personally know Radovan Karadzic to be innocent both of genocide and of fomenting the civil war in Bosnia will at first be disappointed by his arrest.

However, take heart, there is no point in arguing with destiny. The trial of this defender of Serbs promises to bring to light the role of al Qaeda in Bosnia, the Muslim government’s willing sacrifice of its youth for fanatical Islam, the U.S. support for the same international terrorists it blames for the 9-11 attacks, and the true root of the recent Bosnian conflict in the absolutely real genocide perpetrated against Serbs, Jews and Gypsies during World War Two. The holocaust visited upon them by their Croat and Muslim neighbours will finally come to light and the entire world will have the chance to weigh on the scales of justice the over 700,000 victims of the Croatian and Muslim butchers against the alleged 7,000 Muslim fighting-age males who fell with Srebrenica. Soon, the public will be seeing the photos of the thousands of Serbian civilians slaughtered by Muslim death squads striking out from within that so-called „safe area“ that was nothing more than a staging ground for mass murder against the Serbs.

After this arrest it will become increasingly difficult for the Muslims and Croats to keep playing their false role as innocent lambs.

Radovan Karadzic never fled justice, he merely refused to submit to the biased court of victor’s injustice disguised in a Kangaroo suit at the Hague.

I had the pleasure of being present in person when President Karadzic very convincingly explained the Bosnian Serb position of self-defence against insurgent illegal secessionists and their aggressive foreign weapons suppliers. I look forward to seeing him tell the entire world what the Western media has tried to suppress and misrepresent ever since the fall of Srebrenica. I also look forward to seeing the U.S. government face the fact that it not only gave the Muslims the carte blanche that started the Bosnian war, but then also invited the Iranians to arm its local pawns in a twisted Clintonian repeat of Iran-Contra that proves that the difference between America’s Tweedle-Dee and Tweedle-Dum political parties is nothing more than the minor variations in the way that they pursued their common criminal foreign policy in the Balkans.

Radovan Karadzic will cut through the lies about Bosnia at the Hague and show the world why the Serbian national anthem calls on the „God of Justice“ to protect the Serbs. The real guilty parties will then become obvious to all fair-minded people, no matter what undeserved demonization and tortures the U.S.-EU lynch mob inflicts on Karadzic and, by extension, the entire Serbian nation.

So, the evil sheriff and his lackeys have brought our Robin Hood to trial… but the truth will now condemn them, and make him (Karadzic) the Dreyfus of this era.

Please note that the arrest of Karadzic has happened in the same month that Bosnian-Muslim war criminal/Serb-killer Naser Oric had his conviction overturned, and the very weekend that Bush and Rice welcomed Albanian war criminals/Serb-killers to the White House.

These parallel photos — from 1999 and this month in 2008 — literally illustrate Bosnitch’s point about the two political parties when it comes to Balkans policies:


From left: Prime Minister Hashim Thaci, President Fatmir Seijdu and President Bush at the White House, 21 Jul 2008


Clinton Secretary of State Madeleine Albright and Hashim Thaci, 1999


Bush Secretary of State Condoleezza Rice and Hashim Thaci (and Fatmir Sejdiu)

When will Americans finally ask what is happening when the U.S. is embracing China, North Korea, the Organization of the Islamic Conference, „Palestine“, „Kosova“ — while isolating Serbia?

And why the emphasis on the capture of an accused Serbian killer of Bosniaks over Bosnian and Albanian killers of Serbs — amid a dozen or more Bosnian plots and attempted attacks against U.S. and other Western targets, including a Bosnian jihadist on our soil just last year in Salt Lake City — and at least as many attacks and would-be attacks on Americans by Albanians, including one foiled plot on our soil just last year (Ft. Dix)? The Bosnian plots, incidentally, were foiled at least three times by the Serbs or Bosnian-Serbs.

Благо у коферу Србија у ковчегу

Благо у коферу Србија у ковчегу

http://opstanaksrpstva.blogspot.com/

Српска издајничка власт је у грозници. Први пут, након осам година, нису до краја сигурни да се „5.. октобар“ не би могао поновити, овог пута у једној измењеној варијанти. Није потребно посебно доказивати, да хапшење Радована Караџића оставља дубок ожиљак у души сваког часног Србина . С друге стране, ни душе српске квинслиншке власти нису поштеђене „прималног“ бола, не због тога што им Радован нешто значи, било у људском или симболичном смислу, већ зато што никако не могу да дознају ко заправо стоји иза „ненаданог“ утамничења „највећег злотвора“ у историји свих пређашњих и будућих светова. Заправо, српска разбојничка власт види Караџића као „велики бизнис“ у коме се могло инкасирати који милион долара више. Оно што их прождире и цепа њихову вазалску душу, јесте питање: ко је покупио кофер или ковчег с благом? ЗЕЗ коалиција је убеђена да их је Дачић и његова „јединствено напу(м)псана“ коалиција превела жедне преко воде и пре њих стигла до оног „кофера“ због којег су некада сви они одлучили да се ангажују за „добробит народа и државе“, укључујући у све то и „социјалну правду и благостање“. Дачић, наоружан Кркобабићем (остарелим оцем и још старијим сином) и јагодинским Бетовеном, размишља на исти начин као и његов ЗЕЗ партнер, само у обрнутом смеру: Тадић их је преварио и то не само тако што им је однео „кофер“ испред носа, већ их је индиректно означио као главне кривце пред историјим и српским народом, за крајње нечасну и неопростиву издајничку работу.

Ипак, издајници и не би били издајници, када би могли веровати једни другима. Сумња и неповерње израсло је директно из њихових незајажљивих утроба, и они добро знају шта би урадили уколико бе се нашли на месту оног другога. Не само да би били спремни да преваре своје „од јуче најрођеније“, већ би били спремни да мењају ковчег (не свој) за ковчег залудног блага, а живот (свој) за смрт свих оних у чије су се име, колико до јуче, „истински“ борили. Сва је прилика да ће се две или више група издајника жестоко сукобити око невидљивог ковчега/кофера пуног зелених новчаница.  Наравно, прича се да иза Караџићевог и свесрпског окивања стоји БИА, па и ВБА. Али чија БИА и чија ВБА? Није могуће да се између два, три или четири главна (педигрирана) издајника појавио и неки пети или шести, можда енти, до сада непознати „распикућитељ“, који се усудио да узме оно што му по „закону“ и по „правди Бога истинога“ никако не припада? ЗЕЗ и „татини синови“ завијају из свег гласа, арлаучу као рањене звери, док се сударају ужареним главама у облацима и магли коју су донедавно тако вешто продавали.

Наравно, сумња пада и на Мантера, али нико то још не сме гласно да каже. Опет, ако је Мантер однео кофер на суверену територију земље коју представља, тада им (ЗЕЗ-у, тати и синовима) не би било толико жао, јер благо ипак не би припало њиховим „најмилијим“. Тадић зна да Мантер може, колико сутра, да раз-монтира и њега и његову тренутно „лагодну“ позицију. Могао би чак и да га оптужи да је новац од уцене (уз џентлменски договор с „дародавцима“), крадомице, задржао за себе. Он то наравно није учинио, у то је малтене сигуран. Малтене, јер несрећник није још није начисто да кофер није дрпио неко други, а у његово име. А тај „неко други“ могао би бити само онај који је већ имао дебелог искуства како с коферима тако и ковчезима (укључујући и онај у Пожаревцу). Као и сваки издајник, Тадић је свестан, да онима којима пружа своје „услуге“ мора до краја бити одан. Грешке се код таквих не исправљају осим на један једини начин, а о том начини нешто више могли би да кажу бивши шефови српске државе и владе – Слободан Милошевић и Зоран Ђинђић.

Поред свих мука на којима се налазе ЗЕЗ и Дачићеви десперадоси, остајући криви и кратких рукава, издајнички посао се сада мора ревносно довршити. Радована морају што хитније „испоручити“ онима, који тог истог Радована никада нису желели да виде у Хашкој тамници. Природно, зар би постојао нормалан суд на свету, који би, након тешке бруке у случајевима „Милошевић“ и „Војислав Шешељ“, пожелео још једно слично суђење, у коме суд заправо изриче најтежу казну себи и, уопште, европској судској пракси и хуманистичкој мисли. Правда и истина, која се некада шепурила по голооточком камењару или сибирским тајгама, данас се преместила у лепо, готово монденско место звано Шевенинген. Тога су многи Европљани итекако свесни, али ипак виде да данас живе у „слободном свету“, у коме је најбоље држати језик за зубима. За сваки случај. ЗЕЗ, Тадић, Дачић, ретардирани пензионери и јагодински „савременик“ Бетовена и других сличних „свирача“ из њихове младости, најжалоснија су слика данашње Србије и тужно опредмећење жеља свих оних Срба, којима је „пут у Европу“ незамислив без кофера или ковчега с благом, па макар били свесни чињен