Da je ova vlada po više pitanja zaslužila da bude u što kraćem roku smenjena nema niti naj manje dileme samo je pitanje kako!? Sa spontanim protestima mladih ozlojedjenog srca to sigurno neće biti moguće. Još manje ima izgleda da se to postigne emocijalnim i ne profesionalnim ispadima koji se mogu razumeti ali i pored toga ostaju apsolutno kontraproduktivni kako po svoju stranku tako i po cilj rušenja vlade. Dovici sa svih strana sveta i izlivi saveta koji do čiste emocije ne doprinose ničemu dobromu već samo do zamajavanje ogorčenih mladih aktivista i stvaranja lažne nade. Možda je to sve opravdano pa i čak potrebno kao sigurnosni ventil kako nebi došlo do do eksplozije koja nebi donela ništa do besmislenih žrtava. Tu pomaže samo trezvena organizacija sa dobro odmerenim i proračunatim koracima koji vode do cilja. Dugo se čekalo, zamajavalo obračunavajući se sa pogrešnim protivnicima, pogrešnim namerama bez i jole pragmatičnih analiza sa ciljem otkrivanja uzroka i posledica. Mnogo je proteklo vremena zemljom srbijom i dok se izmedju sebe batinalo „milosrdni andjeo“ je postavljao na sva važnija mesta i sve važnije skretnice političkog života sebi lojano osoblje. Sad je vriska velika i biće i veća ako se ono malo političkih vodja ne osvesti i počne da radi svoj posao proračunato, pragmatično u interesu svojeg naroda i samo svojeg naroda. Pri tome se mora poći od uzroka od onoga što je uslovilo i dovelo do ove situacije u kojoj se Srbija nalazi. Uzrok sigurno nisu bile etničke razlike niti šarenilo raznoraznih religija ovog područja već je istinski uzrok bila zloupotreba u interesu kreiranja globalizacije sa svim ovim posledicama koje su u stvari na svijem putu realizacije svoga cilja zloupotrebili kako veru tako i diferencije meddju narodima i manjinama na području bivše Jugoslavije ( niko me neće na ovome svetu ubediti da su se ljudi različitih vera i manjina iz mržne ženili odnosno sklapali brakove kao što je to bio slučaj u Sarajevu gde sje živelo po trećinu srba hrvata i muslimana a i jedna trećina mešanih bračnih parova). Svako im je sredstvo bilo prihvatljivo samo da bi ostvarili tu svoju takozvanu globalizaciju (pa makar i provociranjem mržnje) u stvari drugo ime za kolonialno podčinjavanje. Od samog početka razbivanja Jugoslavije počelo se sa satanizacijom Srbije kako bi sve republike okrenuli protiv naj veće republike a to je bila Srbija, kako po brojnosti stanovnika tako i po veličini njene teritorije, kako bi slomili kičmu Jugoslaviji. Historijska je istina da se pri tome nisu birala sredstva. Izvozilo se oružje istočne nemačke( tada po naoružanju šesta armija sveta) koje je dobila zapadna nemačka po ujedinjenju kao miraz pa ga je eksportovala u krizna područja, što su tada bila i Hrvatska i Bosna i to pored toga što im to sobstveni ustav zabranjuje. Poštovanje prava je samo za druge bila obaveza kao što su to na kraju otvoreno dokazali priznavajući nezakonitu samoprozvanu državu Kosovo, puštajući na slobodu teroriste i zločince i.t.d.
Da bi se prestalo sa ovom praksom morale bi opozicione stranke u prvom redu urediti sviju kuću i oćistiti je od stetnih i licemernih elemenata koji svijim, promišljenim ili ne promišljenim programima i parolama rade u interesu svioga političkog protivnoka a stim u ruke „milosrdnog andjela“. Svoji postupci moraju biti proračunati i tako organizovani kako se nebi suludno prolila krv. Svetu se mora dokazati da neprijatelj nije narod koji se medjusobno iztrebljava, koji kroz medjusobne konflikte omogućava protivniku politiku zavadi pa vladaj i.t.d. već da je Srbiji i svetu neprijatelj onaj koji teži da u svetu stvori još stotinu žarišta po uzoru na Kosovo kako bi zavadio i vladao. Treba svetu razjasniti da je za ovu situaciju i onu koja dolazi kriv onaj koji nasilno podiže vojne baze na tudjim teritorijama i to bez da se pita narod. Baze su im potrebne kako na Kosovu tako i Čehoslovačkoj i Poljskoj kako bi bili spremni da podržu vojnim sredstvima kad se počne sa politikom zavadi pa vladaj u cilju takozvane globalizacije kako bi se domogli do ruskog gasa i nafte za koju će se u budućnosti voditi bitka. Da takvo obrazloženje nema niti jedna stranka Srbije pokazuje da sa tim strankama nije nešto u redu. Sve dok vode politiku beziranu na provincijalnim kvazi argumentima gde se uvek neka grupa našeg naroda okrivljuje a pravi uzrok sa svim tim negativnim posledicama po naš narod ne spominje radi se u interesu „milosrdnog andjela“ odnosno u korist kreatora svetske politike koja ne ide u korist srpskom narodu. Sa medjusobnom tučom treba prestati jer služi i ide svome dušmanu u koristi umesto medjusobne tuče treba krenuti pametno i organizovano i po mogićnosti do poslednjeg koraka proračunato protiv stvarnog neprijatelja srpskog naroda. Agitatore ne promišljenog nasilja treba sa oprezom posmatrati i nikad izgubiti iz vida da su politički dezitenti bili i biće predmet posebne pažnje CIA, tadašnjeg i sadašnjeg vrbovanja tadašnjeg i sadašnjeg neprijatelja srpskog naroda. Onog koji po naj više bubnja na ne promišljenu akciju koja je od samog početka osudjena na propast treba se posebno ograditi. Ukoliko se stranke srbije ne okrenu pragmatičnoj analizi uzroka i posledica i prema takvim trezvenim saznanjima usmeru svoju politiku ići će Srbija u susret svome sunovratu i proliću krvi nej zanosnijih i naj većih mladih patriota.
Dušan Nonković
Filed under: AKTUELNO | Leave a comment »
