KOSOVO, VIDOVDAN 2008.

Radomir Putnikovic
>>
>>
>>
>> KOSOVO, VIDOVDAN 2008.
>>
>> – O Vidovdanu ste bili na Kosovu i Metohiji. Kakav je bio cilj ove
>> posete?
>>
>>
>> Od dolaska NATO trupa u Pokrajinu 1999 godine bio sam na Kosovu i
>> Metohiji nekoliko puta, poslednji put 2005 godine. Zeleo sam da napravim
>> porednjenje s onim sto sam video i doziveo pre tri godine s onim sto se
>> sad tamo
>> dogadja. Ranije iskustvo mi je poucilo da ono sto mi u dijaspori doznamo
>> preko medija, cujemo od prijatelja, cak i ako ste s njima u stalnoj vezi
>> telefonom ili elektronskom postom, ne daje pravu sliku situacije na
>> terenu.
>> Zlodelo koje se cini srpskom narodu za poslednjih devet godine na Kosmetu
>> postao
>> je jedan od najvecih problema za Evropu. Zapad ga iz politickih razloga
>> planski, sistematski zataskava i marginalizuje.
>>
>>
>> – Zasto se o onome sto se ovih godina dogadja na Kosmetu gotovo uopste
>> ne pise i govori na Zapadu?
>>
>>
>> Veliki broj politicara u Evropi, svestan je da su intervencija i
>> bombardovanje Jugoslavije 1999 godine izvedeni izvan okvira medjunarodnog
>> zakona,
>> bez odobrenja Savete bezbednosti Ujedinjenih nacija, jedine organizacije
>> koja ima autoritet da ovakvu intervenciju odobri. Cak i oni koji su
>> najodlucnije zagovarali intervenciju ne mogu zbog ovog sebe u potpunosti
>> da oslobode
>> odgovornosti, pored svih deklarativnih izjava koje su do sad dali.
>> Postoje
>> mnogi dokazi za to. U jednom od svojih pisama koje mi je Lord Carington
>> poslao 2005 godine, pise: „… Vi znate da ja mislim da je Srbiji
>> ucinjena
>> nepravda“. Medjutim, vi cete samo u izuzetnim slucajevima cuti da
>> politicari
>> javno, preko medija priznaju svoje greske. Radi se o „politickoj
>> tacnosti“,
>> koja danas vlada na Zapadu. A i o jos necemu vise. „Politically correct“
>> izvrsioci politike Zapada, bacaju krivicu na drugu stranu da bi se
>> oslobodili svoje. Zapadu je bilo nuzno da sudi Milosevicu, generalu
>> Ojdanicu, i
>> drugima. Potrebno je prebaciti svu krivicu na drugu stranu, da bi se
>> opravdalo
>> krsenje medjunarodnog zakona – „koleteralna steta“, pogibija 124 dece
>> izmedju ostalih zrtava nastradalih bombradovanjem Srbije, materijalna
>> steta od
>> 96 milijardi dolara procenjena od strane nezavisnih medjunarodnih
>> organizacija. Evidentno je da nijedna strana drzava, osim Holandije, nije
>> nasla
>> moralnu hrabrost da postavi sebi pitanje koliko je svojim ucestvovanjem
>> uticala
>> na dogadjanja u gradjanskom ratu u Jugoslaviji. Pomenuo sam Lorda
>> Caringtona zbog toga sto je primer stare generacije politicara, koji su
>> imali
>> profesionalnu savest i moralnu hrabrost da priznaju svoje greske. U vladi
>> Margaret Tacer dao je ostavku na polozaju Ministra inostranih poslova
>> zato sto je
>> smatrao da je morao da zna da se priprema napad Argentine na Foklandska
>> Ostrva. Policare s ovakvim integritetom necete vise naci na politickoj
>> sceni
>> Evrope.
>>
>>
>> Velika Britanija u kojoj zivim, i ciju politiku poznajem, slepo sledi
>> Ameriku, koja je inicirala intrevenciju u Jugoslaviji iz svojih licnih,
>> strateskih razloga. Politika je danas pragmaticna, brutalna. Niko nece da
>> se
>> zameri bogatoj Americi zbog male Srbije, koja nikome ne moze nista da
>> pruzi za
>> uzvrat. U slucaju Srbije, mediji na Zapadu u poslovima spoljne politike
>> uglavnom slede svoje politicare. Njihova interpretacija onog sto se
>> dogadja
>> na Kosovu najcesce je proizvoljna, poduprta duplim standardima, bez
>> skrupula, u svojoj logici cinicna: Nas kuckin sin bolji je od njihovog
>> kuckinog
>> sina. Ovo je rat koji mi nismo dobro razumeli i u kome se nismo dobro
>> snasli.
>> A pre svega, nismo slozni da bi mu se adekvatno odupreli svim
>> raspolozivim
>> snagama.
>>
>>
>> – Kako ste doziveli sveti srpski dan, Vidovdan?
>>
>>
>> Prvi deo dana proveo sam u Manastiru Gracanica, ciji sam bio gost. U
>> porti, pred manastirom, odrzana je sluzba Bozija, tonom koji krepi duh.
>> Sluzba
>> je bila pomen svim zrtvama na Kosovu od 1389 do danas. Posmatram nase
>> ljude koji su za proslavu Vidovdana dosli iz svih krajeva Kosova.
>> Roditelji
>> stiskaju decu uz sebe, kao da ce neko doci da ih otme. Na licima odraslih
>> zamrznut krik, razgovara se tiho, jedan drugome u bradu, posle sluzbe
>> nema
>> decijeg smeha… U toku slizbe pojavljuje se UNMIK-ov policajac, sa
>> oznakom
>> Amerike na rukavu. Seta po porti samouvereno, bahato kao da poseduje ovo
>> mesto. Ubrzo se posle njega pojavljuju svedski vojnici, potpuno
>> nezainteresovani
>> za proslavu koja se oko njih odvija, masu svojim oruzjem kao deca koja su
>> upravo zavrsila igru. Susrecem nekoliko prijatelja koje znam od pre. U
>> razgovoru se oseca strah. Oni koje poznajem kao najjace, umorni su.
>> Istrosila
>> ih je neizvesnost… Matica, Srbija, pruza ruku povremeno, uglavnom kad i
>> koliko to njoj iz politickih razloga odgovara. Osecam se krivim zbog toga
>> prema ovim ljudima. Jesmo li isti narod ili nismo? Jedan broj Srba u
>> dijaspori
>> koji pomaze, mala je pomoc. Ljudi u dijaspori bi pomogli mnogo vise, kad
>> bi postajala volja vlade da ovu pomoc organizuje. Dijaspora se
>> marginalizuje
>> i zanemaruje od strane politickih stranaka u Srbiji, isto koliko ljudi na
>> Kosovu. Na poslednjim izborima od dva miliona i osam stotina Srba koji
>> zive
>> izvan granica zemlje, tek 1,5% je imao priliku da glasa. Greh je ljude
>> zavaravati, davati im laznu nadu, obecavati nesto sto realno ne mozemo
>> ili
>> nismo spremni da ispunimo. U proslosti, u vezi Kosova, mnogo puta bio sam
>> svedok da se ovo dogadilo.
>>
>>
>> Iz Gracanice, sa svojim prijateljima Ircima, putujem za Pec…
>> Obilazimo
>> Kosovo Polje. Posle pogroma od 17. marta 2004 godine Srbi u Gracanici, na
>> Kosovom Polju, u Svinjarima zive u kontejnerima. Sluzbenici
>> „civilizovane“
>> Amerike i Evrope i njihova vojska prolaze svakog dana pored ovih mesta,
>> zatvarajuci oci pred kriminalom u kojem su ucestvovali. Osim u nekoliko
>> casnih
>> izuzetaka, ovi, po naredbi Amerikanaca, nisu upotrebili vatreno oruzje te
>> tako ostavili manjinski narod na milost i nemilost razularene rulje. A
>> bila
>> im je duznost da ga zastite ako ne iz humanih razloga onda iz obaveza
>> prema Rezoluciji 1244. Gde su otisli 2 milarde i 300 miliona EUR , koje
>> je
>> „medjunarodna zajednica“ do sad potrosila za odrzavanje reda, mira i
>> humanitarnih prava na Kosovu i Metohiji?!
>>
>>
>> Doznajem, zabranjeno je isticanje albanskih zastava. Ove su ipak
>> istaknute u mestima kroz koje prolazimo. Dzamije gde god zastanete na
>> putu. U
>> vreme kad sam organizovao posetu Britanskom Parlamentu gospodji Sandi
>> Raskovic-Ivic, tadasnjem direktoru Koordinacipnog centra, imao sam s njom
>> raspravu o
>> broju podignutih dzamija na Kosovu i Metohiji. Moj stav je bio i ostao da
>> se objavljuju samo proverene i utvrdjene informacije. Moja informacija je
>> tada bila da je od dolaska okupacionih vlasti na Kosovo podignuto 213,
>> ona
>> je tvrdila da je taj broj 300. Sad je taj broj i veci od onog koji je ona
>> navela. Namece se pitanje, ako je medjunarodnoj zajednici zaista stalo da
>> na
>> Kosovu i Metohiji ostvari ravnopravno, pravedno i multietnicko drustvo,
>> zasto je dozvolila da albanski ekstremisti poruse 154 hriscanskih crkava
>> a u
>> isto vreme dozvolila podizanje preko 300 islamskih hramova, novcem
>> Saudiske
>> Arabije! Iza islamske ekspanzije na Kosovu stoji Amerika, izmedju
>> ostalog,
>> da bi svojim arapskim prijateljima, s kojima trguje oruzjem i petrolom,
>> bacila prasinu u oci zbog kriminala pocinjenog ratom u Iraku i
>> Avganistanu.
>> Toni Bler, koga Amerikanci drze u dzepu, u zelji da opravda sebe za
>> zapoceti
>> rat u Iraku, izjavljuje da njegova politika nije uperena protivu
>> muslimanskog sveta, da, navodno, kad su u pitanju „visoki moralni
>> principi“ u
>> medjunarodnim odnosima, on, eto, intervenise protivu hriscana na Kosovu.
>> Jos jedan
>> primer farse Zapada koja se zove „politicka korektnost“.
>>
>>
>> Stizemo u ranim popodnevnim casovima u Pec, u Patrijarsiju. Srpsku
>> svetinju cuvaju Italijani. Na ulazu je Albanac, „prevodilac“, koji budno
>> prati
>> sta se dogadja, ko dolazi i odlazi iz crkve. Sasvim sigurno posle
>> obavestava
>> svoje iznad sebe… Porta je u cvecu, oaza mira, milina dusi, kao da se
>> okolo ne vrti kolo mrznje. U kancelariji nas docekuje Sestra Dobrila.
>> Omanja
>> osoba, u godinama, velikog srca, neumorna, ovde je da se nadje svakome
>> pri
>> ruci i pomogne. Dosla je u Patrijarsiju pre nekoliko godina, i tu ostala,
>> ostavivsi iza sebe porodicu u Parizu. Zaticem u kancelariji Srbina M.P,
>> koji
>> je ovde da bi dobio savet od Sestre Dobrile. Njegov slucaj govori o
>> mnogim
>> slicnim, u kojima su Srbi izgubili vlasnistvo nad svojim kucama i
>> imanjima. U prvim danima „etnickog ciscenja“ Srba, M.P je bio primoram da
>> sa svojim
>> porodicom napusti svoju kucu u predgradju Peci, da bi se posle dve godine
>> vratio. Po povratku, u kuci je zatekao Albanca s porodicom. Ovaj mu je
>> pokazao papire da poseduje kucu sa svim sto je u njoj i pored nje, kao i
>> priznanicu da mu je platio 200.000 EUR u hotelu u Ulcinju! M.P. nikome
>> nije
>> prodao svoju kucu, nije primio ni jedan EUR, a nikad nije bio u svom
>> zivotu u
>> Ulcinju. Albanci se sluze svim mogucim sredstvima da bi oteli srpsku
>> zemlju i
>> imovinu.
>>
>>
>> Moji prijatelji s kojima sam se za neko vreme rastao po dolasku u
>> Patrijarsiju, ulaze u kancelariju, u suzama. Sestra Stojna, koju poznaju
>> iz
>> cestih poseta, na umoru je. Pozivaju me da je vidim. Ulazim u omanju
>> sobu,
>> uredjenu kao kutija u kojoj se cuvaju najdraze stvari. Sestra Stojna je
>> brizno
>> pazena i negovana. Mnogi Srbi, u raznim krajevima sveta koje poznajem,
>> znam
>> da bi pozeleli za sebe ovakav kraj. Sestra Stojna je pri svesti, lucidna
>> za
>> svoje 94 godine, drzim joj ruku dok razgovaramo. Na licu joj mir i spokoj
>> onih koji su odavno sebe pripremili da se u vecnosti predstave Bogu… U
>> sobu ulazi osoba, prekrivena monaskom haljinom. Pogled joj je prodoran,
>> inteligentan, duboko intuitivan. Zadrzava se samo nekoliko trenutaka, s
>> primedbom da nas ima mnogo u prostoriji. Posto sam napustio Sestru
>> Stojnu, cije su
>> ruke vec hladne, doznajem da je osoba, koja je na kratko bila s nama,
>> Sestra Irena. Pre nego sto se zamonasila, svetovno ime Sestre Irene je
>> bilo
>> Veselinka Zastavnikovic, sedamdesetih godina student politickih nauka
>> Beogradskog Univreziteta, prva supruga Predsednika Srbije, Borisa Tadica.
>>
>>
>> Pred odlazak, odlazim u crkvu da kupim svece, da ih upalim za pomen
>> svojih starih. Ovde ponovo susrecem Sestru Irenu. Stupam u kraci razgovor
>> s
>> njom.
>>
>> Govorim joj odakle sam, i koliko nama u dijaspori znaci da se ovo sveto
>> srpsko mesto cuva s velikom paznjom i ljubavlju… Pruzajuci mi svece, na
>> pola puta zadrzava ruku, daje reci ohrabrenja za ono sto radim. „Svi se u
>> Bogu molimo za nas narod, svako prema svojim mogucnostima pomaze.“
>> Pozdravljam je ocima i gestom, ona sa zahvalnoscu odgovara smernim
>> pogledom. Dok
>> palim svece, secam se svojih starih, rodjaka, prijatelja. Mislim, njima
>> je ipak
>> bilo teze nego nama danas…
>>
>>
>> Iz Peci, odlazim sa svojim prijateljima u Veliku Hocu. Ovde susrecem
>> Oca
>> Milenka. U Velikoj Hoci ima 12 crkava. Otac Milenko sa svestenim licima i
>> parohijanima iz Hoce i Orahovca, uspevaju uredno da odrzavaju osam
>> crkava.
>> Devedest sedam procenata imena gradova, sela i reka na Kosovu i Metohiji
>> su
>> slovenskog porekla. Moze li da postoji jaci dokument o postojanju jednog
>> naroda i njegovih korena na ovim prostorima od ovog primera…
>>
>>
>> Sutradan odlazimo za Urosevac. U bolnici Grckog vojnog logora, zivi
>> porodica Nikolic. Majka preko 80 godina, slepa, s dve cerke, od kojih
>> jedna ima
>> amputiranu nogu te je vezana za postelju. Zive ovde vec cetiri godine, u
>> jednoj bolnickoj sobi. Njihova prica je potresna poput mnogih koje cete
>> cuti
>> kad se nadjete na Kosovu. Porodica Nikolic je svojevremeno bila jedna od
>> najbogatijih u Urosevcu. Posle dolaska NATO trupa na Kosovo, ziveli su u
>> svojoj kuci, da bi tek ponekad izlazili iz kuce da kupe hleb. Pri svakom
>> izlasku iz kuce, Albanci su ih tukli ili maltretirali. 17 marta 2004
>> grcki
>> vojnici su ih na rukama izneli iz kuce i prebacili u vojni logor, gde se
>> nalaze
>> i danas. Sta je s obecanjem UNMIKA i nemackih vojnih vlasti na Kosovu, da
>> ce svima kojima su kuce porusene ili ostecene za vreme pogroma, ove biti
>> vracene ili popravljene? Cini se da nikome u Srbiji ne pada napamet da
>> jedan
>> broj politicara na Zapadu, koji uticu na politiku i dogadjanja na Kosovu,
>> posle Drugog svetskog rata sprovode revansisticku politiku prema Srbiji.
>>
>>
>> Nedelja, popodne, u Kosovskoj Mitrovici. Grupa lekara iz dijaspore
>> nastoji da organizuje patronaznu sluzbu za nase ljude u enklavama koji su
>> izvan
>> dohvata i paznje zdravstva, kao i pomoc Bolnici u Kosovskoj Mitrovici. Dr
>> Srbljak nam daje savet, nudi svestranu pomoc. Velika je inspiracija rad i
>> zivot nasih lekara na Kosovu i Metohiji u ovom casu. Potrebna je ogromna
>> mentalna snaga i hrabrost da bi se opstalo u ovim prostorima.
>>
>>
>> Natrag u Beograd. Iz svog malog stana nedaleko od crkve Aleksandra
>> Nevskog posmatram poslednjih godina generaciju mladih Srba koji je uspela
>> u
>> tranziciji, mnogi su se obogatili. Ove susrecem u susedstvu svake veceri.
>> Puni
>> su sebe, prepotentni, osioni. Voze dzipove, za njih najcesce nemate
>> prednost kad se nadjete na zebra prelazu da predjete ulicu. Prepoznaju se
>> izmedju
>> sebe po tome kakva kola voze, kakav parfem, ciju odecu i cipele nose.
>> Njihov tanjir u restoranima u ulici Strahinjica Bana ne kosta manje od 30
>> EUR.
>>
>>
>> Podsecam se reci sestre Irene: „Svi se u Bogu molimo za nas narod,
>> svako
>> prema svojim mogucnostima pomaze.“ Voleo bih da verujem da je zaista
>> tako.
>>
>>
>> London, 8.07.2008.
>>

PARIS/BERLIN/TRIPOLIS

Newsletter vom 11.07.2008 – Kein Gegenpol

PARIS/BERLIN/TRIPOLIS (Eigener Bericht) – Mit der Gründung einer stark
reduzierten „Mittelmeer-Union“ an diesem Sonntag besiegelt Paris eine
neue Niederlage gegen Berlin. Staatspräsident Sarkozy wollte mit dem
Projekt die vorrangige Ausrichtung der EU auf das deutsche
Hegemonialgebiet in Osteuropa brechen – ein Vorhaben, das am Einspruch
von Bundeskanzlerin Merkel gescheitert ist. Die „Mittelmeer-Union“
wird nun in kleinerem Maßstab und unter deutscher Kontrolle gestartet.
Zudem lassen Proteste aus Nordafrika ihr Gelingen ungewiss erscheinen.
Der libysche Revolutionsführer Gaddafi bleibt der Zusammenkunft in
Paris fern – ein Umstand, dem wegen der umfangreichen
Energieressourcen Libyens einige Bedeutung zukommt. Der gescheiterte
Pariser Versuch, durch den Rückgriff auf exklusive Verbindungen aus
der Kolonialzeit einen Gegenpol zur Hegemonie Berlins zu schaffen,
reiht sich in eine Serie weiterer französischer Niederlagen ein. Sie
überschatten den Beginn der EU-Ratspräsidentschaft Frankreichs.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57294

SVE JE ISTO SAMO NJEGA…….IMA???

SVE JE ISTO SAMO NJEGA…….IMA???

Kratka hronologija pocetka sezonskih radova u Srbiji, uredjenja zelenih povrsina, „cistki“ itd..

Muzika, pištolji i kola

Sin bivšeg predsednika Srbije Marko Miloševiæ osloboðen je sa petoricom svojih prijatelja u Opštinskom sudu u Požarevcu optužbi da je trojici pripadnika Otpora naneo teške telesne povrede 2. maja 2000. Sudsko veæe je takvu presudu obrazložilo „nedostatkom dokaza i apsolutnom zastarelošæu postupka“, ali i „nepostojanjem namere da se nanesu teške telesne povrede“, pa otporašima Radojku Lukoviæu, Momèilu Veljkoviæu i Nebojši Sokoloviæu ostaje da se žale višem, odnosno Okružnom sudu

Izvor: Danas, 12.jun 2008

Marka štiti dil DS i SPS?

Radojko Lukoviæ, Momèilo Veljkoviæ i Nebojša Sokoloviæ zahtevaæe od predsednika Tadiæa odgovor na pitanje da li je oslobaðajuæa presuda za Marka Miloševiæa rezultat politièkih dogovora zbog formiranja vlade.

Izvor: Glas javnosti, 14.jun 2008

OGORÈENJE!

Trojica otporaša iz Požarevca Radojko Lukoviæ, Nebojša Sokoloviæ i Momèilo Veljkoviæ najavili su podnošenje žalbe na prvostepenu presudu sudije Gordane Vidojkoviæ, u postupku zbog tuèe ispred kafea “Pasaž” od 2. maja 2000. godine. Ovom presudom osloboðeni su odgovornosti Marko Miloševiæ, sin bivšeg predsednika SRJ Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševiæa, kao i njegovi prijatelji Saša i Milan Laziæ, Bojan Tadiæ, Milan Bajiæ i Zoran Ivanoviæ Roleks. Osim njih, odgovornosti su osloboðeni i otporaši Lukoviæ, Sokoloviæ i Veljkoviæ.

Izvor: Kurir, 12.jun 2008

Sve je isto samo Marka nema

U Požarevcu proradila diskoteka „Madonna“, koji je nekada držao sin bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševiæa

Požarevaèka diskoteka „Madona“ ponovo je poèela da radi u èetvrtak, 3. jula, na 34. roðendan svog bivšeg zakupca Marka Miloševiæa, sina nekadašnjeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševiæa. Na otvaranju nastupio beogradski „Amadeus bend,“ a meðu poznatim zvanicama bili su predsednik IO SPS Branko Ružiæ i folk pevaèi Aca Lukas, Mile Kitiæ i Goga Sekuliæ, Milovan Vujisiæ Vuja, prijatelj Marije Miloševiæ, dok Markova supruga Milica Gajiæ nije došla…

Izvor: Glas javnosti 5.jul 2008

„Otpor“ protiv otvaranja diskoteke „Madona“

Narodni pokret „Otpor“ iz Požarevca ocenio je juèe da najava otvaranja diskoteke „Madona“ pod istim imenom pod kojim je bila vlasništvo Marka Miloševiæa pokazuje nameru vlasti da amnestira porodicu pokojnog predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševiæa. „Nakon sumraka pravosuða kad je osloboðen optužbi Marko Miloševiæ, iako je uèestvovao u tuèi s otporašima, ovo je još jedna potvrda da vlasti žele da amnestiraju porodicu Slobodana Miloševiæa i omoguæe Marku i Miri Markoviæ da se iz Rusije vrate u Požarevac“, rekao je koordinator požarevaèkog „Otpora“ Momèilo Veljkoviæ. Marko Miloševiæ je u Opštinskom sudu u Požarevcu 10. juna ove godine osloboðen optužbe da je, s još petoro ljudi, uèestvovao u tuèi i naneo teške telesne povrede trojici èlanova požarevaèkog „Otpora“…

Izvor: Gradjanski list, 3.jul 2008

Novinari poginuli u udesu

Glavni i odgovorni urednik Televizije „In“ iz Požarevca Mile Veljkoviæ, realizator programa na toj televiziji Aleksandar Mitroviæ, i èlan požarevaèkog Otpora Radojko Lukoviæ poginuli su u saobraæajnoj nesreæi koja se dogodila na putu od Požarevca ka Smederevu na mostu na Velikoj Moravi, reèeno je agenciji Beta u lokalnoj policiji.

Njihova tela izvaðena su iz reke oko 18 èasova.

Nesreæa se dogodila se oko 14 èasova, na mostu na Velikoj Moravi, izmeðu Smedereva i Požarevca.

Pored automobila u kojem su bili Veljkoviæ, Mitroviæ i Lukoviæ u reku je sleteo i kamion, posle saobraæajnog udesa na mostu u kojem je uèestvovalo šest vozila, saopštilo je ranije MInistarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

Vozaè kamiona loznièkih registarskih tablica se spasio tako što je pre pada iskoèio iz kamiona i on se nalazi u pritvoru.

Most je od 14 èasova bio zatvoren za saobraæaj i ograda je probijena u dužini od 15 metara.

Dva vozila koja su uèestvovala u sudaru su potpuno uništena.

Mile Veljkoviæ (53) bio je novinar Danasa i glavni urednik televizije Club Inn iz Požarevca. Tokom gotovo tridesetogodišnje novinarske karijere bio je saradnik NON-a, Borbe, Naše Borbe, Danasa, izveštavao je za agenciju Beta, kao i druge agencije. Bio je jedan od aktivista pokreta Otpor.

Redakcija lista Danas saopštila je da æe komemoracija povodom smrti MIleta Veljkoviæa biti održana u petak u 12 èasova u redakciji Danasa.

Alksandar Mitroviæ bio je muzièki urednik na kablovskoj televiziji u Požarevcu, a Radojko Lukoviæ javnosti je postao poznat kao èlan požarevaèkog Otpora koga su 2000. godine pretukli saradnici Marka Miloševiæa.

Èetvrti saputnik u vozilu trebalo je da krene na put, ali je u poslednjem trenutku odustao, tako da je neko vreme potraga vršena i za njim. On se, meðutim, javio policiji pa je potraga za njim obustavljena.

Izvor: Mondo, 10.jul 2008

NO COMMENT!!!

Sasa J. Miskovic

Тадић поручио Русији да више није потребна! – NO KOMMENT

Тадић поручио Русији да више није потребна!

Тадић је најавио корениту промену политике према Косову и велику промену у односу на политику бившег премијера Коштинице.

Славко Живанов аналитичар из Београда изјавио је за италијанску агенцију АКИ да „је Тадић практично рекао да не рачуна више на Руски вето и да Русија треба да гледа своја посла пошто Косово више није приоритет већ улазак у Европску Унију.“

„То се посебно односи на ЕУЛЕКС који спречава само руско вето, а Тадићу то вето не треба“

„У савету безбедности се ништа ниеј променило, али Тадић не жели Руску помоћ“

————–

Belgrade, 9 July (AKI) – Serbian president Boris Tadic has signalled a change in policy towards Kosovo, whose majority ethnic Albanians declared independence in February.

Tadic, who consolidated his power this week by forming a pro-European government, headed by his Democratic Party (DS), said the situation in Kosovo had changed since independence.

In an interview with Belgrade daily Vecernje novosti said Serbia would have „to find new answers in the new circumstances“.

Analysts said it was a decisive departure from the policy of Prime Minister Vojislav Koštunica whom Tadic’s coalition ousted from power in the May election, after the two leaders split over Kosovo and European integration.

Koštunica insisted Serbia should shelve its plan to join the European Union after most EU countries recognised Kosovo and Brussels decided to send its mission (EULEX) to the province to implement the independence plan forged by United Nations negotiator Martti Ahtisaari.

Serbia’s ally Russia, which backed Belgrade by blocking Kosovo’s independence in the United Nations‘ Security Council and opposed the deployment of EULEX.

But Tadic said UN Secretary-General Ban Ki-moon now had „a clear majority on the reconfiguration of a civilian presence in the province and we must talk it out with the international community“.

Analyst Slavko Zivanov said it was a signal that Serbia no longer counted on a Russian veto and „an indirect message to Moscow to mind its business“.

Tadic reiterated his earlier position that joining the EU remained Serbia’s priority, regardless of developments in Kosovo.

„Tadic is actually looking for an exit strategy from the present situation, now that he has all reins of power in his hands,“ Zivanov told Adnkronos International (AKI).

Zivanov pointed out that Kosovo’s independence and EULEX’s deployment always had majority support in the UN Security Council, and the only obstacle had been the Russian veto.

„Nothing has changed in the Security Council, but it seems that Tadic no longer wants Russian help,“ he said.

Meanwhile, Kosovo Albanian language daily Zeri said on Wednesday that Tadic was aware that Kosovo’s independence was irreversible and would try to split the province.

But Kosovo officials and the international community adamantly oppose the partitioning of the province.

VIDEOPODRŠKA PETICIJI – Pet 3-16-05-08-035327

http://www.youtube.com/watch?v=DIge9XXBAEM