„SVE NA JEDNOM MESTU“

„SVE NA JEDNOM MESTU“
https://dijaspora.wordpress.com/2008/07/06/apel-na-engleskom-i-srpskom-jeziku-2/

Reportaža – autor, Vera Nožić

Verica Nožić – reportaža

U organizaciji drustva „Podignimo Djurdjeve Stupove“ i sa gospodjom Vukicom Grujic kao vodjom, iz Beograda je krenulo tri puna autobusa.Cilj nas je bio poseta svetoj liturgiji za Vidovdan u manastiru Gracanica, zatim poseta svetom mestu na Gazimestanu, a potom odlazak u Veliku Hocu, manastir Zociste I nocenje kod domacina u Orahovcu, naravno srpskom delu, koje od nekadasnjih 5000 Srba sada broji I slovom 300-tine, I to u nekoliko ulica u sred mesta Orahovac u duznom metru I slovom 300m. U rano jutro napustili smo Orahovac da bi prisustvovali liturgiji u Peckoj Patrijarsiji I na kraju posetili manastir Visoke Decane.

U jednom autobusu bilo je Francuza, Rusa kao I Italijana koji, pisuci, sire istinu o Srbima na Kosovu I Metohiji, kao I gospodja Radmila iz Toronta, koja se vec vise godina bavi humanitarnim radom I prikupilja znacajnu pomoc za Srbe na Kosovu I Metohiji, tako sto organizuje predstave na kojima govori svoju poeziju I poeziju drugih pesnika koji govore o stradanju srpskog naroda na Kosovu I Metohiji. U drugom autobusu bilo je nekoliko monaha, a u trecem bilo je puno mladih sa akademije za bezbednost, koji organizuju mnoge plemenite akcije u cilju sirenja prave istine o stradanju Srba na Kosovu I Metohiji, zatim clanovi drustva Svibor I Dveri, koji su zeleli da domacinima u Orahovcu odrze predstavu.

Celu tu grupu, evidentno normalnog sveta, na administrativnoj granici zaustavili su siptari I zapoceli svoju paradu moci pregledajuci svakog pojedinacno, a posebno autobus (gepek, kao I unutrasnji deo autobusa) sa vucjakom (sl.1.). Tu su nas “malo” zadzali tako da smo u Gracanicu stigli sa zakasnjenjem na svetu liturgiju. Svetu liturgiju sluzili su vladika Rasko Prizrenski Artemije i vladika Crnogorsko Primorski Anfilohije sa ostalima, a gosti iz Rusije, deputati, dosli su i doneli na poklon veliku ikonu – Vaskrskenje Hristovo.Nije bilo previse sveta, ali nije bilo ni „vasara” kako to neprijatelji srpskog naroda vole da nazovu svaku narodnu svetkovinu. Vec sama cinjenica da smo usli na tlo najsvetijeg dela nase zemlje Srbije i da svojom rukom mozemo dodirnuti caroban manastir Gracanicu, bilo je za sve mnogo. Tiho smo usli u autobuse i posli, naravno uz pratnju siptara koji su nas „cuvali” sve vreme boravka na Kosovu i Metohiji, na Gazimestan (sl.2). Na Gazimestanu je sluzen moleban i kratka predstava – razgovor Cara Lazara i Carice Milice uoci odlaska na Kosovski boj. Potresno, a najgore od svega bilo je sto su na svakom koraku siptari paradirali sa masinkama (na gotovs). Vukica je prepoznala mnogo siptara koji su bili medju nama i prisluskivali razgovor, verovatno trazeci razlog da odreaguju i strogo nas kazne. Nekoliko, mozda oko 500-tina Srba je lagano napustilo Gazimestan, a nasa tri autobusa nastavila su prema Orahovcu, pa zatim u Zociste i Veliku Hocu. Kazu da je u vreme Cara Dusana Hoca (otac), dobila naziv velika jer je bilo toliko kuca, da je macka skacuci od krova do krova mogla stici do Prizrena – Srpskog Carigrada. A u isto to vreme Cara Dusana iz Velike Hoce postojao je vinovod kojim je vino (ciji je ukus kao nektar), teklo do Prizrena. Prizren je tada, i dugo nakon toga imao 365 crkava i Bogosloviju, koja sada vise ne postoji, kao sto nema niti jedne srpske duse (bar sam ja tako cula, ali nisam stigla da proverim).

Po povratku iz Zocista i Velike Hoce, u Orahovcu su nas docekali, po najlepsem srpskom obicaju, (sl. 3) , pripremili nam veceru i trebalo je da mladi iz drustva Svibor i Dveri odrze priredbu. Ali siptari, kojima se to moze, ponovo su paradirali silom i prikazali svoju moc tako sto su ukinuli srpskom delu Orahovca najpre vodu, a zatim i struju i nama je samo ostalo da u mraku sedimo sa ljubaznim domacinima i pricamo. U nekom trenutku upaljen je i agregat kod domacina gde smo vecerali, ali za priredbu to nije bilo dovoljno pa su, posebno srpska deca iz Orahovca bila su tuzna.

Jutro je bilo jako tuzno, rastanak sa domacinima i ocem Veljom koji je zaista pravi otac tom srpskom narodu koji je ostao ugusen na tih 300m u centralnom delu Orahovca, neopisivo je tuzan. Sve je to divno, mi, ekskurzije kako nas zovu, dodjemo i odemo a ubogi Srbi koji su ostali, ostaju i iskreno ne znam jos koliko. Sve sto oni trpe je van pameti i neprimereno za ovaj 21 vek. A pri tome, “vlast” u Beogradu je totalno neosetljiva i zaista je pitanje dana kada ce i oni poci kojekuda, ili ce fasisticki nastrojeni, nadojeni mrznjom i podrzani od samog djavola siptari i ostali deo srba ubiti. Neizrecivo tuzni i tihi posli smo dalje, prosli kroz Pec, u koji su se vratile samo dve srpkinje i zive zajedno u jednom stanu iz straha da budu same, zatim kroz mesta sa mnogo razrusenih srpskih kuca do Decana.

Bozanski mir u portama ova dva manastira i dragi italijanski vojnici, koji ih cuvaju, nisu mogli da poprave utisak neopisive tuge i cinjenice da su se plemenski divlji siptari spustili u plodne doline svete zemlje Kosova i Metohije, a preostali Srbi i pojedini Srbi koji se vrate, sada zive po naseobinama u brdima. Kada saznaju da dolazi “ekskurzija” krisom se spustaju do manastira i tu, mnogi od njih cuju srpsku rec posle vise meseci.

Napustili smo Velike Decane i bratiju koja mnogo cini za preostali srpski narod, napacen i zaista ostavljen na milost i nemilost siptara. Divni monasi su nam otvorili sarkofag Svetog Kralja Stefana Decanskog i imali smo retku srecu da budemo blagosloveni jer nam se ukazala prilika da celivamo mosti, koje odisu divnim mirisom.

Odlazeci sa ove svete zemlje ne mogu se oteti utisku da je ovaj narod, potpuno napusten od vlade drzave Srbije, ostavljen na milost i nemilost siptara i brigu otaca u manastirima, koji jos zive kao i ljudima dobre volje koji ih obilaze i na mnogo drugih nacina pomazu. Ubedjena sam da nas narod iz dijaspore (mada mi je taj termin ruzan i retko ga izgovaram), cini za nas napaceni srpski narod na Kosovu i Metohiji mnogo vise no sto to cinimo mi iz Srbije. Ali, to je tuzna istina za neku drugu temu.

Po prelasku administrativne granice, Vukica nas je obavestila da je kao iznenadjenje pripremljena i poseta Djurdjevim Stupovima. Otac Grigorije je odrzao vecernje i potom nas je mladi Bosko, volonter, student pedagogije iz Novog Pazara poveo uz divnu pricu o istorijskom vremenu, nasim velikanima i samim podacima o gradnji i mnogim obnavljanjima Djurdjevih Stupova. U Novom Pazaru je ostalo 18% Srba i kako nam je, u sali, Bosko rekao sa nama (eskurzijama), koji dodjemo ima nas oko 20-tak procenata.

U Beograd smo stigli oko ponoci i danima nakon toga „sabirali” utiske. Do sledeceg odlaska

DR. SRDJA TRIFKOVIC

www.ckcufm.com — „Monday’s Encounter“ on CKCU 93.1FM — ON AIR  on Monday, July 7, 2008 at 6 P.M. EST — TO HEAR the show after the airing, click to: http://f2.pg.briefcase.yahoo.com/pertep (go to CKCU and pick the show)

The political situation in Serbia is both unprecedented and unexpected. No analyst had predicted, three or four months ago, that the election on May 11 would result in such impressive gains by the Democratic Party (Demokratska stranka, DS) and in a relative defeat for the Radicals (Srpska radikalna stranka, SRS). But
DR. SRDJA TRIFKOVICForeign Affairs Editor of Chronicles: A Magazine of American Culture and Director of the Rockford Institute¢s Center for International Affairs, sees the most surprising feature of Serbia¢s post-election scene in the formation of the new governing coalition, based on an alliance between the Democrats and the Socialists (Socijalisticka partija Srbije, SPS), the party of the late President Slobodan Milosevic.   [*E]

http://www.chroniclesmagazine.org/?p=664
http://www.trifkovic.mysite.com/
***


[*E]  – Comments in English

Boba Borojevic, host / producer
http://serbianna.com/columns/borojevic/
http://f2.pg.briefcase.yahoo.com/pertep
E-mail: ckcuboba@yahoo.ca