Videofilm od posebne važnosti!

service.gmx.net/de/cgi/derefer?TYPE=3…

ASTRO – PRICA ZA JULI MESEC

ASTRO – PRICA   ZA   JULI     MESEC

HOCU POZNATE VRELE JULSKE VECERI

Pise: Ruzica Rakocevic Balsic

http://www.myspace.com/astrotaurus


Po cemu ja pamtim i poznajem te julske veceri?

Pamtim ih jos iz detinjstvu po razdraganom trckaranju na terasi ili sedenju po stepenicama roditeljske kuce, i veselom grickanju i srkutanju, na cesmi ohladjenog bostana, dok nam slatki i ruzicasti sokovi cure niz bradu i prave potocice sve do stomacica i zakrpljenih lastisa na gacicama, a odrasli, opusteno ili umorno sedeci, pazljivo seckaju socne, rumene kriske i jedu ih zato sto su dobre za bubrege i mokracne kanale.

Pamtim ih po prostiranju i sakupljanju mirisljavog i na vrelom vazduhu i Suncu osusenog vesa, po bolovima u venama na nogama od stajanja pored sporeta i sudopere, po tome sto ne mog jos i da ispeglam ves jer sam umorna – ali neistosena od telesne vreline; po neopranim plehovima od vocnog kolaca i plasticnih vanglica od umucenog sladoleda za decu, po gradskim ulicama punim okupanog i osuncanog sveta koji zamori, po veselom ulicnom i reklamnom osvetljenju, po muskarcima u majicama sa tri dugmenceta, i po onim nesportskim tipovima u kosuljama sa kratkim rukavima na kojima odskace ivica od pegle.

I razlikujem dobro ispeglanu kosulju od onih sa sitnim naborima ofrlje ispravljenim ili samo skinutih sa zice za ves. Po tome razlikujem i zene koje dobro i pedantno brinu o svojim muzevima jer su zadovoljne njima i to rade iz osecanja pripadanja i zelje da budu slika njihove ljubavi; na one koje time bezuspesno pokusavaju da pokazu kako su njihovi muskarci dobro nadgledani i kontrolisani; na one zene koje muskarca tako dobro neguju jer su mu zahvalne sto jos nista ne zna ili ne reaguje i tako je pusta da bude srecna sa strane, i one koje to rade samo zato sto na svemu „vade“ ivicu, bez obzira na osecanja i moral.

Mislim da muskarci sa neispeglanim kosuljama i majicama oblace se tako zato sto su se otisnuli od svake zenske ruke, da bi bili svoji po svaku cenu, ili zato sto je cena peglane kosulje suvise skupa „ovako ili onako“, placana dzigericom i upropascenim zivotom, ili su im zene toliko nesrecne i potrosene na stvari koje su trebali oni da urade, pa jadnice ne stizu jos i to, i one koje savrseno ne interesuje kako ce on da ide, nego onako prolupane, navodno gledaju samo sebe.

Poznajem jos jednu zenu sto lukavo i smisljeno izvlaci ivice na muzevljevim gacama „boksericama“, jer se zbog prirode posla On i njen muz presvlace u istoj prostoriji, pa muz, prkosno moze i zeli da se pohvali i pokaze onom drugom koliko mu zena pripada i da to radi samo za njega!?

Sedeci tako toplim julskim vecerima u dvoristu, posmatram komsinicu kako seta po kuci sa farbom namazanom kosom, kao uobicajeni zenski ritual pred odlazak na godisnji odmor, i razmisljam zasto pojedine zene farbaju kosu u drasticno razlicitu boju, a druge po svaku cenu zele da ostanu autenticne i dosledne svom prirodnom izgledu i samim tim gube bitku u odnosu na zivot i zivotne sokove koje on pruza.

Secam se komentara o prvim zenama koje su farbale kosu, a to su bili nekakvi crvenkasti tonovi, bile su prosto zigosane i na losem glasu. Posle njih su dosle „zute“ sa autobuskih stanica, pa plavuse iz vremena Brizit Bardo i sexualne revolucije, pa onda sve ostale…

Uglavnom, mislim da su zene koje farbaju kosu dobijale laksu i lepsu porciju zivota od onih koje su svoju zensku neelasticnost i tvrdokornost svog jakog ili kvalitetnog karaktera dokazivale ostajuci prirodne i bile lomljene i trosene na tezu zivotnu kombinaciju.

Udahnuvsi duboko topli julski vazduh, i samo na tren pogledavsi u Mesec koji mi se smeje sto ga tako trosim, promeskoljim se malo i opet odlutam u mislima o muskarcima.

Smatram da je priroda i njima dala mogucnost da se kamufliraju i predstavljaju u drugom oblicju, a sve to da bi se dobilo ono sto se hoce u zivotu. To vazi, naravno, za aktivne ucesnike u zivotu, a ne za one koji cekajuci gube ili zivot gube kao dangube. Tu umnogome pomazu brkovi i brade razlicitih oblika i namena. Nije uzalud ranije vazilo pravilo da se za licnu kartu i pasos, muskarac slika bez brkova i brade!

Oni koji nose brkove najcesce prikrivaju nepravilne usne i onu prazninu koja se vidi u izrazu oko usana. Mozda izrazeni cinizam i pakosnu, gramzivost koju, kada pokrijete, dobijete naocitog brku i sarmera nalik na Mark Spica.

Muskarci sa bradom zele da ostave utisak ili da naglase svoju intelektualnost ili da se vidi kako vole lik isposnika ili duhovno uzdignutog tipa i naravno, pravog boema i zivotnog sladostrasnika kome prastam sto zbog „kratke noci“ nema ujutru vremena jos i za bradu, i uvek onih koji – imitiraju.

Lagano ostavljam razmisljanja o svetu i zivotu i ulazim u kucu koju sam ceo dan prala i cistila. Osecam ciste prozore koji cakle na crnoj pozadini julskih veceri, pogledom milujem

mirisljave zavese i carsave, i srecna sam sto sam sve to stigla da uradim u jednom danu.

Tek na kraju, na redu sam ja. Idem na tusiranje prljave koze od prasine, prasnjave kose od pajanja i crvenih kolena – ali od potiranja! Pa mazem svoju neljubljenu kozu, oblacim spavacicu sacuvanu od prve proklete bracne noci, podizem noge na stolicu da malo odmorim, ponovo mirisem julske noci, osluskujem sustanje prirode oko sebe i prisecam se celokupne skolske lektire i svih likova koje sam odbolovala.

Ali, ovakav lik nisam videla, niti obradila ni kroz jedan lirski rad. I samo su mi muskatle na terasi zahvalne i onako sirom otvorene, cude se sto sto ih veceras nisam zalila.

Ja nemam snage jos i za to, ali posto ne mogu da odolim lepoti, uzimam poslednji atom istrosenog dana i srecna sto bar njima mogu da dam ono sto im treba i sto vole!

I potiskujuci znanje o tome kakva je asocijacija na tople julske veceri, po ko zna koji put se ljutim sto nekima zivot izgleda kao ljubavnik povratnik, potrosen i ocvontan, dolazi da oseti casicu prave, duboke, tihe i prikrivene, a zauvek sigurne – ljubavi, pa da opet odleti

u nove avanture gde ga mame one djavolice ljubavi koje ga kao staru, pocepanu i krpu i krparu, okace na prvu polomljenu tarabu.

Ruzica Rakocevic