Deutscher Bundestag

Bildwortmarke des Deutschen Bundestages . - Schriftzug und Bundestagsadler

Startseite > Aktuell

Ausbildungsbonus, Kosovo-Einsatz, Klimapolitik

Abstimmungen und Debatten der Sitzungswoche vom 2. bis 6. Juni 2008

Plenarsaal

Die nächste Sitzungswoche des Bundestages beginnt am Montag, dem 16. Juni 2008.
© DBT/Kohlmeier

Der Ausbildungsbonus kommt, der Bundeswehreinsatz im Kosovo wird fortgesetzt. Die Abgeordneten beschlossen in der Sitzungswoche vom 2. bis 6. Juni 2008 außerdem vier Gesetze zur Energie- und Klimapolitik. Zudem debattierten sie über Sportförderung und Existenzsicherung von Kindern.

… mehr zum Thema

Ablauf der Plenarsitzungen

Mittwoch, 04. Juni 2008 (165. Sitzung)
Uhrzeit ca. TOP Thema Status/Kurzfassung
13.00 Uhr

1

Befragung der Bundesregierung beendet
13.40 Uhr

ZP1

Bespitzelungsaffäre bei der Deutschen Telekom beendet
15.30 Uhr

2

Fragestunde beendet
Donnerstag, 05. Juni 2008 (166. Sitzung)
Uhrzeit ca. TOP Thema Status/Kurzfassung
09.00 Uhr

3

Sportförderung

Entschließung angenommen (16/3750), Antrag 16/7744 abgelehnt
10.40 Uhr

4

Existenzsicherung Überwiesen an Familienausschuss u.a., Gesetzentwurf 16/7889 abgelehnt
13.05 Uhr

36, ZP 2

Überweisungen.im vereinfachten Verfahren beendet

37

Abschließende Beratungen ohne Aussprache
13.15 Uhr

5

Drittes Buch Sozialgesetzbuch Gesetzentwurf 16/8718, 16/9238 angenommen
14.20 Uhr

6

Sicherheitspräsenz im Kosovo Antrag 16/9287 angenommen, Anträge 16/9369, 16/6034, 16/8779 abgelehnt
15.15 Uhr

7

Steuerhinterziehung Überwiesen an Finanzausschuss u.a.
15.50 Uhr

8

Zentrales Innovationsprogramm Mittelstand Antrag 16/8905 angenommen
16.25 Uhr

9

Menschenrechtlage in China Überwiesen an Menschenrechtsausschuss u.a., Antrag 16/9489 abgelehnt
17.40 Uhr

10

Bundeselterngeld- und Elternzeitgeld Überwiesen an Familienausschuss u.a.
18.25 Uhr

11

Datenaustausch mit den USA Überwiesen an Innenausschuss u.a.
19.00 Uhr

12

Tätigkeitsbericht des Bundesdatenschutzbeauftragten Überwiesen an Innenausschuss u.a.
19.30 Uhr

13

Bundeswehrabzug aus Südafghanistan Antrag 16/9418 abgelehnt
20.10 Uhr

14

Übereinkommen gegen Folter Gesetzentwurf 16/8249 angenommen, Antrag 16/8760 abgelehnt
20.45 Uhr

15

Hilfe für irakische Flüchtlinge Antrag 16/7468 abgelehnt
Ergebnis der namentlichen Abstimmung
21.15 Uhr

16 *

Seelotsgesetz Gesetzentwurf 16/9037 angenommen
Antrag 16/9423 an Auswärtigen Ausschuss überwiesen u.a., weitere Anträge abgelehnt

17, ZP 3*

Zusammenarbeit mit Russland
21.30 Uhr

18, ZP 4

EU-Lateinamerika-Karibik Antrag 16/9073 angenommen, 16/9074, 16/8907, 16/9056 abgelehnt
21.55Uhr

19*

Ehrung für Johan Georg Elser Überwiesen an Kulturausschuss u.a.

20*

Haftungsrecht im Atomrecht Gesetzentwürfe 16/9077, 16/9078 beschlossen

21*

BSE-Gefahren Überwiesen an Landwirtschaftsausschuss u.a.

22*

Entwicklungspolitik/ Bildung und Ausbildung Überwiesen an Entwicklungsausschuss u.a.

23*

Umweltrecht Überwiesen an Umweltausschuss u.a.

24*

Gemeindefinanzreformgesetz Gesetzentwürfe 16/9275, 16/9288 angenommen

25*

V-Leute in der NPD Überwiesen an Innenausschuss u.a.

26*

Abkommen mit den Vereinigten Arabischen Emiraten im Sicherheitsbereich Gesetzentwurf 16/9039 angenommen

27*

Humane Flüchtlingsrückführungen Antrag 16/4851 abgelehnt

28*

Weißbuch: Gemeinsam für die Gesundheit Entschließung angenommen

29*

Ausweisung der CO2-Bilanzen bei Pauschalreisen Überwiesen an Tourismusausschuss u.a.

30*

Genitalverstümmelung von Mädchen und Frauen Überwiesen an Familienausschuss u.a.
Freitag, 06. Juni 2008 (167. Sitzung)
Uhrzeit ca. TOP- Thema Status/Kurzfassung
09.00 Uhr

31, ZP 5

Kraft-Wärme-Kopplung Gesetzentwürfe 16/8305, 16/8306 angenommen, Anträge 16/7872, 16/9432 abgelehnt, überwiesen an Umweltausschuss u.a.
10.25 Uhr

32, ZP 6, 7

Erneuerbare-Energien-Recht Gesetzentwurf 16/8148, 16/8393 angenommen (Ergebnis der namentlichen Abstimmung)
Gesetzentwurf 16/8149, 16/8395 angenommen, Entschließungsantrag 16/9488 abgelehnt, Anträge 16/9429, 16/5610 abgelehnt, Antrag 16/8408 überwiesen an Umweltausschuss u.a.
12.20 Uhr

33

Sachverständigenrat zur Begutachtung der
gesamtwirtschaftlichen Entwicklung
Überwiesen an Wirtschaftsausschuss u.a.
13.10 Uhr

34

Staatsaufbau in Afghanistan Überwiesen an Auswärtigen Ausschuss u.a.
13.50 Uhr

35

Biotechnologie Überwiesen an Landwirtschaftsausschuss u.a.

*) Reden wurden zu Protokoll gegeben

Protokolle

Werbeanzeigen

МЕЂУНАРОДНИ СИМПОЗИЈУМ – СТВАРАЛАШТВО МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА – Поздравна порука Хелмута Пихлера и Аустријске академије наука – Svetozar Koljović, SANU – Djordje Djurić, Novi Sad – Fedor Mesinger, Univerzitet Maryland – Nikola Hajdin, SANU – Zoran Knežević, Astronomska observatorija u Beogradu – Petar Miljanić, SANU – Aleksandar Petrović, Univerzitet Kragujevac – Vera Milanković, Univerzitet umetnosti Beograd – Slobodan Marković i Zorica Svirčev, Uni. Novi Sad – Slavica Garonja R, Univerzitet Kragujevac – Radomir Milošević, Smederevo – Irina Subotić, Univerzitet Novi Sad – Ljiljana Blagojević, Univerzitet Beograd – Ljilja Opra, R.H.Z. Beograd – Drago Njegovan, Muzej Vojvodina Novi Sad – Vlado Miličević, RPS Energi Canada – Tin Lukić, Univerzitet Novi Sad – Aleksandar Trifoni, Institut za primenjenu matematiku i elektroniku Beograd – Milan Radovanac, A.D.U. u Beogradu – Vudimir Potočan, Megatrend univerzitet Beograd – Časlav Ocić, SANU – Olivera Stojadinović, Beograd

МЕЂУНАРОДНИ СИМПОЗИЈУМ

СТВАРАЛАШТВО МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА

ДАЉ, 23. И 24. МАЈА 2008.

А П С Т Р А К Т И

Поздравна порука Хелмута Пихлера и Аустријске академије наука

Helmut Pichler

Светозар Кољевић, САНУ

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ : РАНИ ЕВРОПЉАНИН ИЛИ ПОСЛЕДЊИ МОХИКАНАЦ

После повлачења аустријске војске из Србије крајем 17. века преци Милутина Миланковића настанили су се у Даљу, у Славонији, под аустријском управом. Миланковићи су у току 240 година били богати трговци и земљопоседници, правници, судије и високи официри у аустријској војсци, успешни чланови једне међународне заједнице, који су очували свој национални и верски идентитет. У светлости балканског и европског историјског искуства у 20. веку то граничи са чудом.

Милутинов отац Милан је запошљавао мађарске и немачке зидаре, виноградаре, послугу и примао немачке публикације о пољопривреди, али је био и редовни претплатник на све српске књиге и часописе. Поврeмена провала негативних националних стереотипа унутар веома успешне интернационалне радне заједнице била је карактеристична за Миланковићево детињство. Док је похађао реалну гимназију у Осијеку, тада претежно немачкој вароши, забележио је да је локално становништво било „чудна, но добродушна мешавина разних раса, језика и вера“, која је „живела својим устаљеним маловарошким животом без икаквих политичких и социјалних трзавица“ изузев приликом понеке ретке посете бана, бискупа или „којег циркуса“!

Миланковић је био први Србин који је докторирао техничке науке. Изванредан математичар, био је веома успешан као грађевински инжењер у Бечу, нарочито у градњама армираним бетоном. Градио је тунеле, водоводе, кровове, мостове по Ауsтрији, Мађарској, Хрватској, Чехословачкој, па чак и у Београду (и то без подмићивања!). Његова породица се веома бринула да се не ожени странкињом и сви су били пресрећни када је напустио каријеру богатог инжењера и дошао да живи као сиромашни ванредни професор у Београду 1909.

После Првог светског рата Миланковић је осећао наличја распада Аустро-Угарске Монархије као мултинационалне цивилизоване државе у средњој Европи. За разлику од времена када су аустро-угарске власти дозволиле војводи Путнику, главном команданту српске војске, да се после објаве рата 1914. врати у отаџбину, врло брзо после рата угледни професори нису могли задржати своје катедре на територији бивше Аустро-Угарске, ако су били припадници „погрешне“ нације. Нешто касније, књиге које су писали Јевреји нису се могле добити из Немачке. За време Другог светског рата у окупираној Србији Миланковић је „затворио врата пред ужасном стварношћу људске лудости“ и написао историју науке у облику серије личних догађаја у животима великих научника од Питагоре до Чарлса Дарвина“. После рата, приликом посете бечком универзитету где је некада студирао, забележио је да му је то „сентиментално путовање“ пружило „замашно уживање, нарочито стога што је Беч зацелио своје ратне ране и обновио се да би опет засјао пуним сјајем“. У светлости историјског искуства ужаса национализма у 20. веку, као и у светлости Миланковићевог личног патриотизма и интернационализма, можемо се запитати да ли је Миланковић био рани Европљанин или можда један од последњих Мохиканаца, патриота широко отворених очију и ума.

Ђорђе Ђурић, Универзитет у Новом Саду

ИСТОРИЈСКО ВРЕМЕ МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА

Историјско време Милутина Миланковића, у хронолошком смислу, не обухвата само доба његовог живота (1879-1958), већ је за историографију веома занимљив и период о коме пише у својим Успоменама, тј. време од Велике сеобе Срба 1690. године. У раду је указано на неколико феномена карактеристичних за српску, али и општу, европску, историју поменутог периода, који су свакако морали оставити трага на формирање Миланковићеве личности и његовог погледа на свет. То су пре свега положај српског становништва у Хабсбуршкој монархији, његове граничарске привилегије и могућност обрзовања и стварања услова за развој науке. Затим феномен улоге “пречана“ (Срба из Монархије) у изградњи просветних, културних и научних институција Србије. Међу “пречане“ свакако спада и Миланковић, иако у његово време тај феномен није више толико изражен, као у XIX веку. Приказан је и општи историјски контекст, Србије и Аустро-угарске у време Миланковићевог школовања и преласка у Србију (крај XIX и почетак XX века). Посебна пажња посвећена је улози интелектуалне елите и научника у српском друштву овога времена. На крају рада пажња је усмерена на могућност примене цикличног модела (метода) у проучавању српске историје, што би методолошки до некле могло бити аналогно с Миланковићевим теоријама.

Федор Месингер, САНУ и ESSIC, Univ. Maryland, College Park, MD

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ КАО РОДОНАЧЕЛНИК МАТЕМАТИЧКО-ФИЗИЧКОГ ПРИСТУПА ИЗУЧАВАЊА КЛИМЕ ЗЕМЉЕ И КАКО НАМ ПАЛЕО КЛИМА ОМОГУЋУЈЕ ДА ГЛЕДАМО У БУДУЋНОСТ

Аутор се најпре осврнуо на сам почетак Миланковићевог главног дела, време када је он, 1913. године, тражио главно поље свог будућег рада. Он је био свестан својих способности у математици, и у свом делу Успомене, доживљаји и сазнања позива се на речи Емануела Канта говорећи о могућностима математике да у природним наукама оствари дела истинске вредности. По савету свог професора математике из осјечке «реалке», Владимира Варићака, тражио је поље у коме математика још није завладала, тако да они који ту први дођу могу њоме да остваре дела од како је говорио «козмичког» значаја. Веровао је у «Сунце математике» које ће осветлити подручја у која његови зраци у то доба још нису били допрли. А почео је своја разматрања гледајући шта се догађа са зрацима стварног Сунца! Наш «миланковићевац» и по мало песник академик Никола Пантић упоређивао га је с фараоном Аменхотепом IV, писцем Оде Сунцу, који је у Египту завео религију Сунца као јединог бога од кога све благодети и лепоте долазе. Миланковић је почео своје трагање размишљајући о прогнози времена. Да ли зато што је био образован као инжењер, или што је био човек изузетног «здравог разума», или обоје, Миланковић је закључио да за прогнозу времена користећи математику «бар за сада» још није време.

Неколико других великих људи тог доба, њих тројицу ћу поменути, а за које Миланковић није знао, дошли су до супротних, а међусобно сасвим различитих закључака. Клима је подручје за њега, и за његово доба, Миланковић је исправно закључио! Радећи следећих 25 година најпре на развоју потребног математичко-физичког апарата, па на веома комплексној анализи утицаја огромног броја астономских параметара, и најзад на примени резултата за разумевање смене ледених доба, Миланковић је поставио темеље ових дисциплина. За његово свеобухватно дело издано на крају овог посла, Canon of Insolation and the IceAge Problem Андре Берже (André Berger) каже «… the basis of all sciences involved in any theory of paleoclimates can be found in the Milanković book. Critically read, it will remain forever a milestone in climate science. It is owing to the careful work by Milankovic that we may expect to start to understand how the Earth system is responding to the astronomical forcing and how it might behave in the future».

У складу с овим речима, Месингер у наставку резимира неке још необјављене резултате Џejмса Хансена (Jamesa Hansen) и сарадника који се труде да користећи богатство информација о клими прошлости установе какви су изгледи за будућност. У средишту ових напора је установљавање равнотежне климе Земље за дато «климатско форсирање». Клима Земље налази се у стању наглог глобалног отопљавања, и то изгледа бржег него што је пројектовано по најпесимистичкијим сценаријима Интернационалног панела за промену климе (IPCC). Хансен и сарадници податке добијене осматрањима, и интеграцијама нумеричких модела, допуњују палео подацима, и то нарочито онима из доба од пре 35 Мy (милиона година). Тада је на Земљи било веома мало леда. Хансен и сарадници говоре о критичној тачки (tipping point) и тачки без повратка (point of no return). Прво је тачка при којој постојеће климатско форсирање (првенствено количина СО2 у атмосфери) доводи до катастрофалних промена климе, али које се могу избећи ако се форсирање смањи. Друго је тачка при којој смањење форсирања више не може да помогне. Они закључују да ако човечанство жели да сачува Земљу са климом сличној садашњој садржај CО2 треба да буде смањен од садашњих 385 ppm (делова на милион) на највише 350 ppm. Наставак садашњег пораста за можда само још деценију доводи нас по Хансену и сарадницима практично до тачке без повратка, с катастрофалним последицама.

Надајући се да ће ово бити избегнуто, можемо се питати какве промене климе треба да очекујемо у некој области која нас интересује, мањој од оних које успешно представљају глобални модели. Модели за ову сврху су исти као они за прогнозу времена. Autor je уверен да би Миланковић био срећан да зна да су на Универзитету у Београду, када је време за то пристигло како је он и слутио да треба сачекати, остварени видни доприноси и у овом послу о коме је он размишљао на почетку свог пута «кроз васиону и векове».

Никола Хајдин, САНУ

ГРАЂЕВИНСКА МЕХАНИКА – ПРВО НАУЧНО ИСКУСТВО МИЛАНКОВИЋА

Укупан рад Миланковића из области грађевинске механике и конструкцијa мање је познат широј јавности јер има знатноо мањи значај од радова из небеске механике и осунчавања и климатологије, који га сврставају међу врхунске научнике и ствараоце двадесетог века.

Рад из области механике и грађевинарства као научно истраживачки пада у рани период његовог деловања који обухвата углавном период од дипломирања као грађевинског инжењера, па до његовог доласка у Београд 1909. године, односно нешто више од 5-6 година. Касније његово бављење грађевинарством има углавном експертски карактер и не може се у потпуности уврстити у научни рад.

Бавећи се грађевинском механиком и решавајући извесне чисто теоретске задатке, Миланковић је показао завидно знање и вештину како у анализи тако и формулацији математичког модела проблема задржавајући све битне параметре, а занемарујући оне који значајно не утичу на решење задатка.

Ту вештину Миланковић је касније пренео и на проблеме небеске механике и климатологије уочавајући битне утицаје и узроке појава, одбацујући све оно што је од секундарног значаја. И касније у формулацији и решавању математичког модела он зналачки упрошћава модел или његово решење не доводећи у питање веродостојност решења и закључака. Могло би да се с извесним ограничењима и уздржљивости каже да је и на решавање проблема небеске механике и климатологије делимично пренео „инжењерски“ начин размишљања и приступа проблемима.

Миланковић је одмах као млад инжењер уочио да му његово знање природних наука и математике која је стекао у гимназији, факултету и у току израде докторске дисертације омогућавају да се стваралачки посвети проблемима грађевинарства и то првенствено онима у чијој основи лежи механика и математика.

Могао бих себи да дозволим да кажем да се Миланковић у почетку своје каријере може да уброји у мали, али значајан, круг инжењера – научника, који учествују у историјском процесу у ком се техника поступно али и сигурно преводи из вештине и емпирије у област науке када је реч о њеном развоју и унапређењу.

Из релативно малог броја радова из грађевинске механике могли бисмо да издвојимо три из којих се може видети дубина сагледавања проблема a донекле назрети и неки проблеми који ће све до данашњих дана представљати област интересовања.

Један од таквих радова, по свом значају претежно практичне природе, указује на његову природу размишљања. Реч је о раду који се бави економским грађењем армирано бетонских таваница, какве су се тад појавиле под именом Henebique-овa таваница. Миланковић је себи поставио задатак како да изабере два основна конструктивна елемента који карактеришу таваницу: висину ребра и њихов размак па да трошкови грађења буду минимални. Користећи се математичким проблемом везаног минимума, он решава тај задатак.

Оно што је битно у том раду је чињеница да он припада по суштини пионирским покушајима решавања веома сложене проблематике којом се бави и савремена теорија оптимизације и у математичком смислу тзв. линеарно и нелинеарно програмирање. С те стране треба можда ценити овај рад који у веома ограниченом обиму дотиче проблем оптимизације.

Други рад који има претежно теоријски карактер спада с гледишта механике и физике у интересантан задатак: како конструисати мембрану, односно какав јој облик дати да она под утицајем воде у њеној унутрашњости и под сопственом тежином показује константну отпорност у свим њеним елементима. Иако је практично веома тешко направити такву мембрану, рад с гледишта поставке и решења представља интересантан научни проблем.

Немирни дух Миланковића упустио се и у такве задатке који између осталог занимају често и обичног човека. Колика је највиша грађевина (кула) коју је могуће изградити. Користећи се чисто математичким спекулацијама и под веома једноставним претпоставкама: тежина материјала (гравитационих сила), отпорност материјала и носивости темеља, Миланковић срачунава висину такве хипотетичке грађевине. Висине које он добија имају само теоретски значај и под претпоставком које је унео у рачун. Неке битне утицаје као што је дејство ветра, земљотрес и неке друге није узимао у обзир, тако да целокупна студија не даје праву основу за процену могућих висина такве куле. Но, без обзира на те чињенице, читав приступ, посебно с математичког гледишта, као и онај о таваници указује на могуће путеве науке у том правца. Важно је притом подвући, посебно када је реч о таваници, да се највећим делом тада и касније разматрање у конструкторству заснивало на механици и то углавном на теорији еластичног тела. Каснији научни радови донеће са собом већи утицај експеримента, науке о материјалима и друге области физике који ће теорију конструкција проширити у односу на класичне основе механике.

Нешто о позиву Миланковића као грађевинског инжењера и о промени његове научне оријентације ка изучавању небеске механике, проблема осунчавања и климатологије. Неки биографи Миланковића баве се и околностима које су већ афирмисаног грађевинског инжењера, конструктора и теоретичара у области грађевинске механике, одвојиле од тог пута и навеле на пут изучавања небеске механике и осталих сродних области. Миланковић је волео свој позив грађевинског инжењера и теоретичара у грађевинарству. Један од практичних разлога за делимично напуштање тог позива био је и неуспео покушај с његовим избором на Технички факултет у Београду. С друге стране уследио је срдачан позив и његово прихватање за професора небеске механике и техничке физике на ондашњем Филозофском факултету у Београду. Овај стицај околности био је за њега и за науку у целини веома срећан и значајан исход. Изгубили смо, можда, неке веће резултате у науци о грађевинарства, али с гледишта онога што је учинио у својој новој области, то би било свакако знатно мање и не би га учинило научником таквог формата и величине какав је он био, посебно када је реч о његовој актуелности у савременој науци. Грађевинарство Миланковића, као професора, није било само хоби, које му је између осталог доносило и финансијску корист, већ му је на известан начин обогаћивало живот.

Зоран Кнежевић, Астрономска опсерваторија у Београду

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ, АСТРОНОМ

У раду се даје кратак преглед рада и резултата Милутина Миланковића у области астрономије, као и осврт на неке најважније аспекте његовог доприноса развоју астрономије у Срба. Наведене су најзначајније биографске и друге чињенице које се односе на његов рад као професора Небеске механике на Универзитету у Београду и аутора изузетних уџбеника из ове области, неуморног популаризатора астрономије и писца неколико књига из њене историје, аутора низа значајних научних резултата од којих је несумњиво најзначајнија астрономска теорија климе, реформатора календара, директора Астрономске опсерваторије у Београду, покретача и учесника многих важних иницијатива везаних за развој астрономије у нашој средини, итд.

Петар Миљанић, САНУ

О МИЛУТИНУ МИЛАНКОВИЋУ – ИНЖЕЊЕРУ, ПРОФЕСОРУ, НАУЧНИКУ

Замољен сам од организатора овог скупа да кажем неколико речи о Милутину Миланковићу с обзиром на то да сам пре више од пола века положио докторат пред комисијом којој је председавао Милутин Миланковић. Тема докторског рада била је конструкција мерног апарата за прецизна и тачна мерења електричног напона, струје и снаге. У то доба то је била једна од првих примена електронских кола и регулационе технике у мерењу електричних величина. Изуми описани у докторату касније су се потврдили вредним, и зачели су данас опште прихваћену мерну методу струјних компаратора. Институт „Никола Тесла“ је испоручио мерну апаратуру фирми Сименс и неспорно је то био допринос техничким наукама. Назив теме је био: Сервосистеми у електричним мерењима. При конструисању ослањао сам се на знање математике стечено у школи и ван школе. У раду сам користио за анализу Лапласову трансформацију и увелико фазорски рачун, не посебно присутан у математичким уџбеницима. Приликом одбране професор Кашанин ми је замерио да сам, пре коришћења Лапласове трансформације, морао да докажем да су испуњени услови континуитета потребни за примену тог математичког поступка, а такође да му није јасно како сам множењем фазора напона с конјугованом вредношћу фазора струје добио фазор снаге. На прво питање сам одговорио да је уређај направљен, да ради, и да је очигледно да постоји континуитет појава које сам анализирао, дакле, да су испуњени услови за примену Лапласовог рачуна, а на друго питање, да је код проучавања наизменичних струја и формулације појма рективне снаге поменути фазорски производ одавно у инжењерској пракси и да даје електротехничким инжењерима драгоцена сазнања. Професор Кашанин није био задовољан мојим одговором и тада су у моју одбрану узели реч академици Миланковић и Хличијев, обојица грађевински инжењери, а уједно добри математичари. Очигледно је било да математици на други начин прилазе „теоријски“ математичари а другачије „практични“ инжењери. Испит сам положио а утисак је остао да ми инжењери користимо математику као слушкињу која нам омогућава да разумемо и конструишемо и да смо, када је то очигледно, као што је било у мом раду, слободни да занемаримо некада врло компликоване математичке теоријске поставке и услове.

Поменућу и то да док сам, помало збуњен, покушавао да дам одговоре којима би испитивач, строги математичар, био задовољан, угледао благе изразе на лицима академика Миланковића и Хличијева, који су ме дискретним осмехом куражили да не прихватим примедбе испитивача. Не само на одбрани већ и у, додуше ретким разговорима са члановима комисије, осећао сам топлину, умност, скромност и добронамерност ове господе у годинама.

Милутин Миланковић је био потпредседник Српске академије наука од 1950. године до своје смрти 1957. године. Колике су биле његове обавезе може се схватити из чињенице да је у то време Академија имала 27 института, сва брига о научном раду је била поверена њој. И сви успеси и неуспеси у раду ових института приписивани су Академији. И реорганизација Академије, поступци за одвајање института из састава Академије, дешавала се за време последње деценије Миланковићевог живота. Његова блага природа и неспорни углед допринели су да се сва та збивања обаве без трзавица.

Миланковић је имао током целог свог живота дилему да ли да се определи да буде непосредно користан члан заједнице или да се определи за мисаона, непосредно за привреду не актуелна, научна размишљања. Потврду о том двојству његових стремљења видимо из следећих догађаја. Када је као изузетно успешан стручњак за армиране бетонске конструкције требало да потпише десетогодишњи уговор с великим предузећем Питела и Браузеветера и прими се дужности водећег инжењера те аустријске фирме која је имала десет филијала, замолио је да се у уговор унесе ставка, да ако добије место професора неког универзитета, може споразумно напустити посао. Зачудо, тај његов захтев је био прихваћен. Уважена је његова жеља да се посвети настави и слободном мисаоном истраживању, ако му се за то пружи прилика. Поред тога имао је жарку жељу да оде да живи међу својима, да оде у Србију и њен главни град Београд. Када је после успешног рада у фирми одлазио, послодавац му је поручио да му је жао што га напушта тако добар конструктор, али да разуме његове тежње. И додао: прекидамо уговор, међутим, он ће се обновити истог дана ако се предомислите и опет дођете у Беч.

А када га је, као професора астрономије Београдског универзитета, војска његове земље замолила да конструише хангаре за авионе, он се прихватио тог посла с тим да му се додели половина буџетом предвиђеног хонорара. Сада је превагнула морална обавеза да се мора бити користан својој породици и народу.

С обзиром на то да је Миланковић, као ретко ко у нашем народу, оставио о своме животу исцрпне и дивне забелешке, чини ми се да би било боље да уместо речи које изговарамо на овом скупу, слушамо делове његових бележака и романа који је он написао о себи и времену у коме је живео. Његове аутобиографске приче су посебне, и вредне да се више пута прочитају или чују. Писању је посветио знатан део боравка у својој „радионици“, у соби у Капетан Мишином здању.

Милутин Миланковић је био успешан грађевински инжењер, универзитетски наставник, научник, астроном и физичар, дугогодишњи потпредседник Српске академија наука, историчар наука, писац научних и популарних књига, и то тако добар писац, да га многи сматрају књижевником. Онима који су имали привилегију да га упознају остаће у сећању као уман, начитан, вредан, тактичан, креативан, а пре свега пријатан и добар човек.

Александар Петровић, Универзитет у Крагујевцу

ПАРАДИГМА МИЛАНКОВИЋ

Милутин Миланковић је ритам земаљских догађаја уклопио у прстен космичке цикличности. Он успева не само да постигне математичку повезаност егзактних и дескриптивних наука већ и да генезом свог рада оствари имплицитну интеграцију подунавских култура. Аустријска, мађарска и српска култура нису ни у у чему боље хармонизоване него током настајања Канона осунчавања. Та повезаност није једносмерно пресликавање културних модела остварено према стереотипу средиште-обод, већ мултиполарна синтеза историјских потенцијала и ослобођених стваралачких енергија. Средња Европа није током прошлог века дала успешнији културни модел од Канона осунчавања. Стога главни напор тражења најбољег склада српске и осталих култура јесте његово канонизовање.

Видео пројекција концерта и презентација издања СРПСКИ ДУХОВНИ КАЛЕНДАР

Вера Миланковић, Универзитет уметности, Београд

Ивана Перковић Радак је најпре говорила о овом музичком делу Вере Миланковић, затим је узела реч композиторка: Српско грађанско друштво, ортгнуло од чврстих сеоских корена, духовно лута. Сеоска заједница христијанизујући обичаје из прадревних времена, живи у духовном и физичком складу с Богом и с природом. Грађанско друштво свој духовни живот своди на пуку форму: славе, крштења, венчања и сахране, док у свакодневном урбаном животу и даље негује духовну празнину. Уз веронауку је потребна и музика духовног садржаја блиска грађанском начину живота, како би од самог почетка веронаука имала одговарајућу музичку ресонанцу.

У нашој, грађанској средини, духовна музика није уткана у културно-естетски живот човека, а самим тим ни у његов свакодневни живот. Музичко окружење је стога заузела крајње комерционализована музика сумњивог квалитета, која човека све више удаљава од идентитета, самоспознаје и размишљања, подстиче интелектуалну и сваку другу лењост, што све води беспућу. Грађанском друштву је потребно емоционално-естетско уживање у музици духовног садржја које ће попунити празнину насталу заборављањем блискости Бога и природе. Компоновала сам стога дело духовног садржаја, које ће пратити календар духовног живота и изводити се на концертном подијуму, јавним и кућним прославама.

Као композитор пратила сам строго формуле тропара, у певаној деоници држала сам се текста, а у мелодици нисам променила ни јоту. У хармонизацији сам најстрожије пратила закономерности гласова и тоналних односа који из њих произилазе. Инструментација је ненаметљиво присутна. Општи звук не подлеже заводљивим асоцијацијама на западну хармонизацију, већ налази чврсто упориште у прадревним сазвучијима црквених звона.

Слободан Марковић и Зорица Свирчев, Универзитет у Новом Саду

МИЛАНКОВИЋЕВО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ И МИЛЕНИЈУМЕ

Палеоклиматска истраживања су до појаве Миланковићевих радова представљала фактографско констатовање различитих феномена климатских колебања током геолошке прошлости. Генијалност његове астрономске теорије узрока појаве леденог доба је срушила временска и просторна ограничења омогућивши креирање астрономског календара геолошке прошлости и омогућила спознају климатске еволуције других планета. Миланковићеве визионарске идеје нису су само пресудно утицале на развој палеоклиматских истраживања, већ су и суштински битне за разумевање савремених и предвиђање будући климатских промена.

Боривој Рајковић & Владимир Ђурђевић, Универзитет у Београду

НЕКИ РЕЗУЛТАТИ ИЗ “СИНТА” ПРОЈЕКТА : ПРОМЕНЕ ПРЕМА IPCC СЦЕНАРИЈУ A1B И ЊИХОВО ДИНАМИЧКО СКАЛИРАЊЕ ЗА МЕДИТЕРАНСКИ РЕГИОН.

Користећи повезани регионални климатски модел уз коришћење глобалног модела, СИНТЕКС за формирање граничних услова извршене су две интеграције од по 30 година, симулација климе двадесетог века (1960-1990) и периода на крају двадесетпрвог века (2070-2100). Период из двадесетпрвог века је интеграљен према А1B сценарију Интернационалног панела за климатске промене. Верификација климе двадесетог века уређена је коришћењем CRU и W&М базе података. Из симулације климе двадесетог века представљена су поља: температуре на два метра, средње акумулиране сезонске падавине и поља десетометарског ветра. Такође су приказане и разлике ових поља и поља из симулација А1B експеримента. Према резултатима интеграција за регион Србије очекаван пораст температуре за крај двадесет првог века је 2-2.4 за зимску сезону и 3.4-3.8 за летњу сезону. Смањење количине падавина од 20% предвиђа се током свих сезоне.

Славица Гароња Радованац, Универзитет у Крагујевцу

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ КАО КЊИЖЕВНИ СТВАРАЛАЦ, С ОСВРТОМ НА БАВЉЕЊЕ НАШОМ НАРОДНОМ КЊИЖЕВНОШЋУ

Миланковићев дух и књижевни интереси, били су космополитски, универзални и визионарски, далеко од свих временских, политичких и националних ограничења. Књижевно вредновано више у Европи између два светска рата, него у сопственој средини, Миланковићево дело, већ класично по времену настанка и дометима, показује се као неочекивано актуелно са становишта данашње постмодернистичке поетике. (Кроз васиону и векове, Кроз царство наука). У њима су примењени бројни, данас модерни књижевни поступци: укидања границе између фиктивног и фактичког; ²провала² писца у литературу (где и сам писац постаје један од јунака); ²очуђавање² докумената; фантастика; цитатност и поетика фрагмента; мистификација; депатетизација и иронијско-сатирични дискурс; дефабулирање и мешање различитих прозних жанрова и стилова (поезија и проза, литерарни и научни дискурс). По свему судећи, Миланковић је у свом литерарном тексту спонтано проналазио форму и израз, примерене темама и грађи коју је литераризовао. Ипак, Миланковић ће све више бити препознаван по свом монументалном књижевном-мемоарском делу Успомене, доживљаји и сазнања, по раскошној фресци културне Европе с краја 19. и до половине 20. века коју у овом делу приказује, Миланковић припада не само српској већ и европској књижевности у пуном обиму. На заласку живота као да се враћао исконима оличеним у родном Даљу, времену детињства и фолклорној потки на којој је одњихан као и генерације Срба пре и после њега. Томе у прилог сведочи управо његов последњи, необјављени рад, посвећен неким од најлепших песама српске јуначке епике.

Радомир Милошевић, Смедерево

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ И РЕФОРМА КАЛЕНДАРА

Живимо у времену појачаног интересовања за Цркву и црквене празнике, у времену када се много пише и говори о календарима и пасхалији. Сасвим је природно да се при том осврнемо на дело Милутина Миланковића и његов труд да јулијански календар и православна пасхалија добију научну астрономску основу. Ово је потребно и из разлога што у православљу не постоји јединство у употреби календара, али постоји јединство у примени пасхалије и њених правила. С друге стране, у дискусију нису укључени само познаваоци проблема, односно људи богословске и астрономске струке, него и људи који у дискусији осим фанатизма немају научне и богословски поткрепљене аргументе. Српска црква је у прошлом веку добила неколико квалитетних радова о календарском питању, што је за похвалу, али су они махом остали непознати широј јавности. Овај рад покушава да представи богословску и научну страну проблема црквеног календара и епохални допринос Милутина Миланковића решавању календарског питања.

Ирина Суботић, Универзитет у Новом Саду

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ У ЛИКОВНОЈ УМЕТНОСТИ

Реферат се односи на неколико уметничких радова на којима је представљен лик Милутина Миланковића, а који се чувају у Српској академији наука и уметности – Уметничкој збирци, Математичком институту и Одељењу техничких наука. Реч је о портретима Паје Јовановића, Миленка Шербана, Григорија Самојлова, затим о попрсјима Сретена Стојановића и Николе Коке Јанковића, као и о приказу родне куће на пастелу Предрага Гола.

Љиљана Bлагојевић, Универзитет у Bеограду

ЗАПИСИ МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА О КУЋАМА И ГРАДОВИМА

У овом саопштењу ће бити представљени и анализирани записи Милутина Миланковића о кућама и градовима у којима је он живео или боравио током свог сложеног животног пута. Извор на основу којег ће бити припремљено ово саопштење је Миланковићево дело Успомене, доживљаји и сазнања. Основни циљ рада јесте да се кроз детаљнији увид у куће и станове, места и градове у којима је живео, на посредан начин реконструише сложена животна путања и једна специфична „приватна географија“ живота Милутина Миланковића.

Љерка Опра, Републички хидрометереолошки завод, Bеоград

СВЕДОЧАНСТВО У ПРИЛОГ АСТРОНОМСКЕ ТЕОРИЈЕ КЛИМЕ

У току настајања астрономске теорије климе, Милутин Миланковић је замолио првог балканског климатолога Павла Вујевић да утврди има ли сазнања о праисторијским траговима људи на основу којих би се могли доносити закључци о особинама климе. Одговор је био негативан. Позитиван одговор тек данас даје археолоша баштина која није имала употребну вредност, а пронађена је у Подунављу око 45. упоредника. Доследно апстрактна разумљива је када се посматра кроз призму канона осунчавања, те тако постаје сведочанство.

Ђорђе Нешић, Даљ

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ КАО КЊИЖЕВНИ ЛИК У ДJЕЛИМА ВЕЉКА ПЕТРОВИЋА И ЂОРЂА ОЦИЋА

Сваки књижевни лик је фикција и плод, у највећој мјери, пишчеве имагинације. Писац из стварности узима само оно што је фикцији потребно да досегне илузију истине. Миланковићев живот и дјело, до сада (колико нам је познато), послужили за настанак приповијетке Молох Вељка Петровића, романа Смрт у Ердабову, приче Јато и неоренесансног игроказа Миланковић или Лако је генију Ђорђа Оцића.

Рад доказује, упоређивањем чињеница из Миланковићеве инжењерске праксе и података које користи Вељко Петровић, да је у Молоху ријеч о Миланковићу, а не о Пупину, како су тврдили неки критичари. Миланковићеве Успомене, доживљаји и сазнања су вертикала прозног свијета митског Ердабова Ђорђа Оцића. Рад показује како Оцић, комбинацијом аутентичних докумената, слутњи и прозне имагинације, не реконструише него оживљава Миланковића кроз којег говоре космички закони Ума.

Bудућност ће потврдити процјену Милана Кашанина да Миланковићеви Успомене, доживљаји и сазнања имају потенцијала за три романа.

Драго Његован, Музеј Војводине, Нови Сад

ЖИВОТ И РАД МИЛАНА, ОЦА МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА

Милан Миланковић (1845-1886) био је син Антонија (1806-1879) и унук Теодора Миланковића (1769-1841). Он је у браку с Јелисаветом Муачевић (1857-1915) имао седморо деце, од којих су прво двоје, Милутин и Милена, били разнојајчани близанци. Милан Миланковић је био поседник великог пољопривредног имања (58 хектара), с ораницама и виноградима у Даљској Планини (потес «Чот»). Поред тога, имао је циглану и трговину. Саградио је прву спратну кућу у Даљу, дугачку 50 метара, у којој је живела његова породица. Испод куће је имао вински подрум, а у дворишту низ господарских зграда (кацара, пецара, ремизе за кола, коње и другу стоку, живину, итд.). Његова башта, уређена као парк, излазила је на Дунав. Имао је још две куће које је рентирао.

Милан Миланковић се није бавио само стицањем богатства и благостањем своје породице. Он је био члан школског одбора, у време када је школство било у ингеренцији Српске православне цркве, и борио се речју и пером за српску аутономију у школским питањима. Затим, био је међу оснивачима и играо важну улогу у раду Српског певачког друштва «Лира» у Даљу. Имао је модеран намештај, знатну библиотеку, клавир и тежњу да му се деца школују. Деци је у основношколском узрасту обезбедио приватне учитеље. Дружио се са знаменитим Србима свог времена. Јован Јовановић Змај написао је стихове за његов надгробни споменик.

Милутин Миланковић је у својој оставштини, која је смештена у Архиву САНУ у Bеограду, сачувао око 60 рукописних текстова свога оца Милана, од којих је веома мали број публикован.

Милан је својој деци, без обзира што су била мала када је он умро, пренео своје особине и навике (вредноћу, трезвеност, упорност ), а оставио имање на основу кога су они, све до своје пуне зрелости, па и касније, могли да се школују и решавају животне проблеме и нађу смирај у «очинском дому», кога су обожавали и увек му се враћали.

Дом у коме се симпозијум одржава саградио је Милан Миланковић.

Владо Милићевић, RPS Energy Canada

МИЛАНКОВИЋЕВ “КРАЈ СВЕТА“

Миланковићева нумеричка трајекторија секуларних промена полова ротације показала је да своје последње позиције у бесконачној будућности Земља достиже у северном делу сибирског копна на ушћу реке Печоре у Баренцово море. Миланковић на тај начин открива крај светаили потпуни завршетак активности у астеносфери, тј. финални одраз пластичне флуидалности у тектоници плоча (конвергенцији, дивергенцији и трансформном кретању), а у даљем смислу субдукцији, ширењу океанског дна, земљотресима, итд. То, међутим, не представља и крај постојања атмосфере, водених површина, цикличних кретања и живота на планети, већ само геодинамичкомеханичкоклиматолошки климакс назначен у трајекторији од 0 до +. У суштини то је процес у коме наступа вечноледено доба или период у коме пол ротације достиже коначан положај φ = +49о 34; λ = +65о 16 за северну хемисферу и φ = -130о 26; λ = -65о 16 за јужну хемисферу. На бази ових података као и према брзинама ширења појединих плоча литосфере могуће је предвидети развој климатских зона по географским ширинама као и најугроженије континенталне зоне или вечнозалеђене области, што је овим радом и назначено. Проблем одређивања појединих временских јединица и срачунатих нумеричких секуларних позиција (промене географских координата), како их је Миланковић приказао, представља једну од најкомплекснијих планетарних енигми чији су корени из домена геофизике, геодинамике, геодезије и планетарне физике. У раду су коришћени подаци Међународног сервиса за ротацију Земље, палеомагнетски и астрономски подаци, као и подаци Међународног сервиса за ласерско рангирање да би се показало да ће: а) будућа трајекторија секуларних промена полова ротације неминовно имати пертурбован карактер и б) Миланковићев крај светапредстављаће вероватно и крај Миланковићевих циклуса осунчавања.

Тин Лукић, Универзитет у Новом Саду

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ НА ИНТЕРНЕТУ

Присуство различитих информација о Милутину Миланковићу на интернету, нажалост поново указује да је значају његовог научног рада знатно више пажње посвећено на светским него на домаћим интернет презентацијама. Утврђивање тачног броја иностраних сајтова који садрже податке о Миланковићу је отежано због различитих начина писања његовог презимена. На познатим интернет претраживачима Google и Yahoo уписивањем кључне речи Milankovitch добија се респектабилних приближно 130.000, односно 440.000 сајтова с подацима о нашем славном научнику. Резултати претраживања домаћих интернет сајтова који садрже информације о Миланковићу исказани су само двоцифреним бројевима.

Александар Трифони, Институт за примењену математику и електронику, Београд

ИЗ ПРЕПИСКЕ МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА И ДАЉЕ ПРОУЧАВАЊЕ ЊЕГОВОГ ДЕЛА

У раду се даје приказ књиге Из преписке Милутина Миланковића аутора Драгана Трифуновића који је обрадио до сада непознате документе из живота и дела Милутина Миланковића. Не можемо се похвалити да смо у оквиру историје наука исцрпно обрадили живот и дело овог нашег врсног и у свету познатог научника што неминовно морамо учинити. У раду су разматрани садржаји који ову књигу чине вредним доприносом историји српске научне мисли и колико она може допринети да се млади научници укључе у даље проучавање дела Милутина Миланковића и његовом доприносу науке у свету с обзиром на величину дела које је Миланковић створио.

Милан Радованац, Астрономска опсерваторија у Bеограду

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ И АСТРОНОМСКА ОПСЕРВАТОРИЈА У BЕОГРАДУ

Овај рад је настао као резултат проучавања архивске грађе (првенствено) Астрономске опсерваторије у Београду, досад недовољно прoучене, о првенствено ангажовању и улози Милутина Миланковића у припреми и изградњи данашње Опсерваторије, потоњем њеном раду и развоју астрономије, али и о (не)признању, које му је до сада дато за постигнуте резултате у српској науци и култури. Односи се на дуги период од доласка Миланковића у Београд 1909, па до неколико година пре смрти 1958. године.

У овом периоду Миланковић је, да набројимо само неке, за Опсерваторију везан разним улогама: председник Комисије за изградњу Опсерваторије, Комисије за пријем и смештај инструмената, Комисије за полагање стручних испита, директор, председник Научног савета …

Напомињемо да је Миланковићева улога о овим питањима у досадашњим радовима непотпуно или непрецизно приказана, а у неким чак и маргинализована, на шта овај рад указује, и с новим чињеницама исправља неке пропусте и грешке.

Bудимир Поточан, Мегатренд Универзитет, Bеоград

ПОРОДИЦА МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА У УСПОМЕНАМА ДУШАНА МИЛАНКОВИЋА

Више од три столећа српске грађанске породице Миланковић из Даља, посредством њених најугледнијих потомака, прегледно су представљени у успоменама др Душана Миланковића. Оно што особито карактерише ову српску грађанску породицу јест чињеница да су се даљски Миланковићи, већ у трећем колену, опредељивали за највише, универзитетско образовање, које су стицали на најбољим универзитетима у Европи. Зато је међу њима било и правника, филозофа, црквених великодостојника, официра, дипломата, уметника и научника. Из такве је породице потекао велики српски научник Милутин Миланковић.

Повесница о српској грађанској породици Миланковић из Даља драгоцена је, осим као породична историја, и тиме што показује како су се историјске околности преламале на живот једне имућне и угледне фамилије. Својеврстан куриозитет могло би да буде и то што је дух ове српске грађанске породице развијан у малој, сеоској средини, али што њене чланове ничим није ограничавало, већ их је, напротив, генерација и током векова подстицало на велика и највиша прегнућа.

Часлав Оцић, САНУ

МИЛАНКОВИЋ И ТЕСЛА

Као што се види из једног писма Миланковића Тесли, Миланковић се с Теслиним идејама упознао 1893, као 13-годишњи “мали експериментатор“. Као професор Теоријске физике на београдском Универзитеу у предавања је (1911) укључио поглавље о Теслиним достигнућима. Миланковић је био врло активан у оснивању Теслиног института у Београду, он је говорио на свечаним прославама поводом 80. и 90. године Теслиног рођења, написо је исцрпну рецензију Бокшанове књиге о Тесли и (а касније предговор), коначно, Миланковић је писац предлога (у јануару 1937) за избор Тесле у правог члана Српске краљевске академије. Однос Миланковића према Тесли на најлепши начин сумира Миланковићева честитка Тесли упућена поводом његовог 75. рођендана, а која се чува у Теслином музеју у Београду.

Оливера Стојадиновић, Универзитет уметности Bеоград

РЕКОНСТРУКЦИЈА РУКОПИСА МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА


Идеја да се у години прославе 150 година од рођења Николе Тесле направи типографска реконструкција његовог рукописа као својеврстан омаж потиче од Растка Ћирића, професора Факултета примењених уметности у Bеограду. Замисао је била да се на основу рукописа Николе Тесле с доступних докумената направи типографско писмо – дигитални фонт за коришћење на рачунару који ће у што већој мери одговарати његовом рукопису, а да истовремено буде читљив и употребљив. Oн је предложио да се обраде и рукописи других наших значајних личности, те да се на тај начин створи колекција рукописних фонтова, заснованих на постојећим, руком писаним, оригиналним документима.

Савремена рачунарска технологија користи уникод распоред у коме се сва слова, бројеви, интерпункција и знаци за различите намене налазе у једном фонту. За нас је занимљиво да су у истом фонту ћирилица и латиница (раније су постојали одвојени фонтови). Осим тога, релативно нови OpenType формат пружа додатне могућности да се у исти тај фонт сместе и сви алтернативни облици слова, као и лигатуре, што је за интерпретацију рукописа веома важно.

Ове могућности искоришћене су приликом израде фонта Тесла. Основни комплет слова изабран је и подешен тако да функционише у свим комбинацијама. Нарочита пажња је посвећена повезивању слова, па су одабрани оптимални облици који се међусобно слажу, а улазни и излазни потези су прилагођени тако да се слова глатко спајају. Од велике важности су и размаци од којих зависи ритам сложеног текста.

Аутентичност је постигнута додавањем лигатура и алтернативних облика. Лигатуре представљају два или више повезаних слова која се налазе на истом пољу, а алтернативни облици су графичке варијације појединих слова, посебно оних која се јављају на почетку или крају речи. Што је већи број ових варијација, то реконструкција ближе може да представи оригинални рукопис. Ипак, мноштво додатних словних облика отежава коришћење јер бирање алтернативног слова изискује много више времена од слагања основним комплетом који се добија са тастатуре. Код фонта Тесла унете су варијације које се најчешће понављају, а које се уклапају у слику основног скупа слова.

Јубилеј Милутина Миланковића прилика је да се ова занимљива идеја настави и да се направи фонт заснован на његовом рукопису. Околност која нам иде на руку је постојање многобројних докумената писаних његовом руком похрањених у архиву САНУ. За разлику од Тесле који је своје стручне списе писао искључиво на енглеском језику, дакле латиницом, а ћирилицу користио само у приватној преписци с пријатељима српског порекла, од чега је сачуван невелики број докумената, Миланковић је све врсте списа писао и једним и другим писмом, на српском и немачком језику, па ће сва слова и знаци потребни за комплетирање фонта моћи да се пронађу у обиљу рукописног материјала. Логично је да се рукопис мења током живота, па ће вероватно бити потребно изабрати један одређени период. Такође, рукопис се разликује када су у питању неформалне забелешке од онога који се јавља у званичним или коначним документима. Миланковићев рукопис је ситан и равномеран, а при писању је коришћено перо, па су облици јасно дефинисани. Док је брзи рукопис неправилан и по накошености и по величини слова, а поједина слова се теже идентификују, онај пажљивије писан је знатно правилнији и читљивији. На почетку свеске у којој је његова лична евиденција свега што је писао, рукопис је изразито калиграфски, без изражених личних карактеристика. И у том смислу ће бити потребан одабир, па је вероватно да ће бити највише коришћена нека средња, мало читљивија варијанта, с референцама на брзи испис, тако да се задрже специфични детаљи.

Типографско писмо настало на основу рукописа свакако је генерализација јер своди многобројне варијације могуће при писању руком на једну хипотетичну комбинацију слова. Али, као што добро сликани портрет понекад може да дочара лик модела боље него фотографија, тако и добра типографска интерпретација рукописа може да оживи дух оригиналних, давно писаних страница, у славу њиховог аутора.

PETICIJA PROTIV SECESIJE KOSOVA NA DNEVNOM REDU NEMAČKOG PARLAMENTA

IZ AKTUALNIH RAZLOGA MOLIM ZA POSEBNU PAŽNJU! APELUJEM NA VEŠU PODRŠKU!

AKTUELNO – PRIHVAĆENA PETICIJA

ODBAČENA PETICIJA PONOVO PRIHVAĆENA – DEUTSCHER BUNDESTAG – NEMAČKI PARLAMENT USVOJIO DA OBRADI VEĆ RANIJE ODBAČENU PETICIJU O KOSOVU ZAHVALJUJUĆI MNOGOBROJNE PODRŠKE ČITAOCA GLASA DIJASPORE! Molim čitaoce da ponovo upute pisma Bundestagu sa podrškom peticije. Pri tome trba naznačiti broj, Pet3-16-05-o8-o35327 Moramo sve učiniti kako bi se nemački parlamentarci pozabavili problematikom koja proizilazi iz jednostrane secesije i priznavanje jedrostrane secesije kao legitimno sredstvo politike. Ovom prilikom predlažem da se udružimo svi zainteresovani za zaštitu medjunarodnog prava i rezoluciju 1244 Zainteresovani neka se jave na moju emil adresu. Pismo Bundestaga se može u nastavku pročitati.

EVO ŽALBE NA OSNOVU KOJE JE PRIHVAĆENA PETICIJA PROTIV SECESIJE KOSOVA:

Widerspruch zur Ablehnung der Petition – Deutscher Bundestag – Žalba zbog odbijanje peticije protiv secesije Kosova

Deutscher Bundestag

Petitionsausschuss

Platz der Republik 1

11011 Berlin

Lübeck, 13.04.2008

Widerspruch zur Ablehnung der Petition

Begründung

Da Sie in Ihrer Begründung zur Ablehnung meiner Petition weder einen Paragrafen noch den Absatz der Satzung benannt haben, nach dem die Abweisung beschlossen wurde, betrachte ich Ihre Ablehnung als unbegründet.

Es wurden schwerwiegende Fehler der Deutschen Regierung und der ihr unterstellten Behörde begangen: beginnend mit der Waffenlieferung nach der Wiedervereinigung aus Beständen DDR, damals die sechst größte Armee der Welt, in Spannungs- und im Krieg befindliche Gebiete (Jugoslawien war damals zweifelfrei ein solches Gebiet), obwohl dies das Grundgesetz der BRD verbietet, bis hin zu der Beugung des internationalen Rechts mit der Anerkennung Kosovos gegen die Resolution 1244, obwohl die Führer des Kosovos Mitglieder einer terroristischen Organisation waren und die von Karla Del Ponte, wie sie in ihrem Buch schreibt, wegen Handel mit Organen von Gefangenen schwer belastet sind.

Ich appelliere noch einmal, meine Petitionsbeschwerde mit diesem Zusatz einer weiteren Bearbeitung zu zuleiten. Es soll niemand sagen können, er hätte nichts gewusst!

Dusan Nonkovic

TVOJIH PET MINUTA, NEČIJI CEO ŽŽIVOT!!!

TVOJIH PET MINUTA, NEČIJI CEO ŽŽIVOT

Pozivam svu Bracu i Sestre da potpisivanjem peticije protiv secesije Kosova, pomognu akciju Glasa Dijaspore.

Jedna od poznatih tekovina komunisticke srbofobije, jeste nametnuta drustvena konstanta po kojoj su Srbi oznaceni kao nekulturan i poluprimitivan narod, a Hrvati i Slovenci kao kulturni i prosveceni. Pri takvim nastojanjima, neizostavno se ukazuje i na istorijsku podlogu takve tvrdnje odnosno cinjenicu da su Srbi ( odnosno vecina njih ) vekovima bili pod turskim ropstvom a Hrvati i Slovenci pod vekovnom vlascu zapadnih drzava. Danas, poredeci nase i njihove pretke, sagledajmo da li je kulturniji jedan becki konjusar ili pak Srbin, koji cuvajuci Zavet svojih predaka, vodi borbu neprestanu protiv porobljivaca svog naroda i svojih Svetinja. Svakako je kulturniji ovaj drugi.

I zato,… ovoga puta Vas ne molim za donacije, ne trazim bilo kakva sponzorstva i novac za ugrozene…Trazim da pokazete da postojimo! Da nismo iscezli kao narod i da nam nije svejedno! Trazim da odvojite samo 5 minuta Vasega zivota i posaljete peticiju…, jer, Vasih pet minuta vratice mozda Srbiji zivot…Pokazimo da smo kulturniji i civilizovaniji od njih!

Oni nas bombama, mi njih peticijama!!!

Peticiju mozete poslati na vise nacina!

Obavezno naglasiti broj peticije: Pet. 3-16-05-08-035327

Primer teksta: Protestujem protiv secesije Kosova!

Putem poste:

Deutscher Bundestag
Petitionsausschuss
Platz der Republik 1
11011 Berlin

ili direktnim slanjem online formulara na sajtu Deutsche Bundestag-a, direktan link ovde:

http://www.bundestag.de/ausschuesse/a02/petition/index.asp

ili putem email-a:

vorzimmer.peta@bundestag.de

ili putem faxa:

Fax: +49 (0)30 227 36053

Licno predlazem da zatrpamo i fax g-dje Angele Merkel:

Fax: 030 – 40 00 23 57

Saljite im sa posla, od kuce, iz Internet ili Call-centra, sa mobilnog…sa bilo kog mesta gde god se nalazili….samo im saljite, molim Vas! Hajde da im blokiramo sve linije gomilom peticija i pokazemo da postojimo i da smo protiv okupacije!

Srbija nije samo Kosovo, nije ni Beograd…Srbija sam ja,.. i ti, ..svi mi, ma gde se nalazili. Budimo konacno GLAS Srbije! Povedite kampanju za svoju zemlju i budite propaganda koju Srbija nema, a koju ce Evropu da pomeri sa mesta! Budite GLAS DIJASPORE!

Besplatno je!

Sasa J. Miskovic

Kada će se razumeti da onaj ko nema poverenja u svoj narod da nemože svom narodu pomoći niti mu biti od koristi

Dišan Nonković, 08/06/2008, 00:29 – Politika Online
Kada će se razumeti da onaj ko nema poverenja u svoj narod da nemože svom narodu pomoći niti mu biti od koristi. Narod se mora otresti svih političara koji stvaraju od dostojanstvenog naroda svetskog prosijaka. Evo i naši sportisti pokazuju čemu je naš čovek sposoban ako mu se ukaže poverenje samo je Tadić taj koji veruje više u EU odnosno da su drugi sposobniji. To plašenje naroda da je Srbiji samo perspektiva ako udje u EU je veliki skandal. EU nije niti stabilna niti demokratska a i ne može više ucenjivati sankcijama Srbiju kao što je to nekada činila da se tolikom merom preti Evropom. Cilj Evrope i Amerike je da čini slabije ovisnim i podredi svojim ciljevima. Za slabije odnosno manje države znači članstvo u EU gubljenje svog suverenitete i biti ovisan od milostinje velikih odnosno evropskih komesara i lobiista svake vrste koji sede direktno u EU parlamentu a njih imaju naj više Nemačka i Francuska, ostali će morati da se zadovolje sa onim što im preostane. Zato, iz tog razloga nema EU neku dugoročnu perspektivu! Srbija nije neka pustinja na mesecu da nije u stanju sama sebe da prehrani i da obezbedi svom narodu prosperitet. Oni koji viču na sav glas da su za EU isti su to ti koji na osnovu zavisnosti i bede profitiraju pa nemaju iz tog razloga interesa da rade na stvaranju jake i suverene države Srbije. Jeste da je Koštunica bio premijer ali u suštini su vladali Tadićevi ministri jer su u vladi imali apsolutnu većinu kao sto to dokazuje i svojevoljno podpisivanje tobožnjeg EU ugovora. Kakav je to ugovor koji stupa na snagu tek kad se ispune obaveze prema Hagu a zna i malo dete da su ne ispunjive. Zec u šumi puška u Ameriki a Tadić prodaje zeca a masa naivnog naroda mu još i veruje da će ih ugostiti. Ako SPS udje u koalicijou sa Tadićem biće kao i Koštunica marioneta Tadićevih ministara i neće ostvariti niti jedan od svojih ciljeva niti išta sprečiti kao što i Koštunica nije mogao sprečiti samovoljno podpisivanje ovog „famoznog ugovora sa EU“
Dušan Nonković

BERLIN/WASHINGTON – Gründung eines Willkürbündnisses („Alliance of Democracies“) – (Osnivanje saveza za demokratuju koji bi bez obzira na UNO i suverenitet država delovao

Newsletter vom 09.06.2008 – Kein Kurswechsel

BERLIN/WASHINGTON (Eigener Bericht) – Mit Sondierungen zur
Außenpolitik der künftigen US-Administration begleitet Berlin den
Abschiedsbesuch George W. Bushs in Deutschland. Während der scheidende
US-Präsident am morgigen Dienstag zum voraussichtlich letzten Male
während seiner Amtszeit in der Bundesrepublik eintrifft, befassen sich
deutsche Außenpolitiker und Thinktanks längst schwerpunktmäßig mit
seinen Nachfolgekandidaten. Unabhängig vom Wahlausgang rechnen
Regierungsberater mit ernsten Spannungen im transatlantischen
Verhältnis. Barack Obama werde im Falle eines Wahlsieges ebenso wie
John McCain die Entsendung zusätzlicher deutscher Truppen nach
Afghanistan fordern und zudem die Aufhebung sämtlicher
Einsatzbeschränkungen verlangen, heißt es bei der Deutschen
Gesellschaft für Auswärtige Politik (DGAP). Ebenfalls nicht
auszuschließen sei nach dem Amtsantritt des neuen Präsidenten eine
Eskalation im Sudan. Im Gespräch sind darüber hinaus die Gründung
eines Willkürbündnisses („Alliance of Democracies“) zwecks
Legitimierung westlicher Militäroffensiven ohne Rückgriff auf die UNO
sowie die vollständige Entwertung des Schutzprinzips staatlicher
Souveränität. Unklarheit herrscht darüber, ob George W. Bush die
letzten Monate seiner Amtszeit nutzen wird, um mit einem Überfall auf
den Iran den drohenden Machtverlust der republikanischen Eliten
abzuwenden.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57263