Vesti dana – sreda, 28. maj 2008. 23:17

Vesti dana – sreda, 28. maj 2008. 23:17

Tanjug

Zastava nezavisnog Kosova u Evropskom parlamentu

BRISEL – Delegacija Skupština Kosova nastupila je na današnjem sastanku u Evropskom parlamentu (EP) u Briselu pod zastavom „nezavisnog Kosova“, èime je ta zastava prvi put zvanièno istaknuta u nekoj od institucija Evropske unije.

Na sastanku koji je nazvan „Prvi meðuparlamentarni sastanak EP i Skupštine Kosova“, zastava „nezavisnog Kosova“ istaknuta je pored zastave EU, uprkos protivljenju grèke poslanice Ani Podimata.

„Nije u našoj nadležnosti da odluèujemo o statusu Kosova kao nezavisne države“, protestovala je Podimata na samom poèetku sastanka.

Tu primedbu je, meðutim, odbacila predsedavajuæa skupa i Delegacije EP za jugoistoènu Evropu, Doris Pak.

„Ustav Kosova je predviðen Ahtisarijevim planom, a mi smo taj plan u EP podržali dvotreæinskom veæinom i zato se ovaj skup vodi uz kosovsku zastavu“, izjavila je Pakova.

Podimata je nakon toga izjavila Tanjugu da je ono što se danas desilo u EP „apsolutno neprihvatljivo“, te da æe to pitanje pokrenuti u okviru politièkih grupacija.

Delegaciju Skupštine Kosova predvodili su predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasniæi i zamenik kosovskog premijera Ram Manaj.

Sastanku je prisustvovala i predstavnica Evropske komisije, Genoveva Ruiz-Kalavera. Ona je za sutra najavila sastanak predstavnika Evropske komisije i kosovske vlade u Prištini, tokom kojeg æe kosovska vlada Uniji predstaviti svoj „Akcioni plan“ za uèešæe u procesu stabilizacije i pridruživanja.

„Moramo da naðemo naèina da Kosovo uèestvuje u svim regionalnim forumima“ na Zapadnom Balkanu, izjavila je Ruiz-Kalavera.

Izvestilac EP za Kosovo, Holanðanin Jost Lagendajk, izjavio je da se boji da æe zastoj u razmeštanju misije Euleks uzrokovati probleme i za EU i za Prištinu, te se založio za što skoriji odlazak Unmika s Kosova.

„Ahtisarijev plan je predivan, ali se on ne može u potpunosti primeniti sve dok se ne promeni sadašnji stav Beograda“, tvrdi Lagendajk.

Jakup Krasniæi je rekao da æe posle 15. juna i stupanja na snagu ustava „nezavisnog Kosova“, na teritoriji te srpske pokrajine „biti uveden red i poredak na osnovu ustava“ koji je, prema njegovim reèima, podržala i EU.

„Skupština Kosova æe pre 15. juna primeniti sva 44 zakona koje je predvideo Ahtisarijev plan“, istakao je Krasniæi.

„Do sada smo imali savršenu koordinaciju svih koraka s Evropskom unijom i oèekujem da se to nastavi“, podvukao je predsednik Skupštine Kosova.

………….

Ko rece bese da EU ne priznaje nezavisnost Kosova?

Sasa J.

Povodom Mićunovićevog intervjua u Politika Online

Nije u redu niti politički niti ljudski stalno podmećati da DSS i SRS da nisu za ulazak u Evropsku zajednicu. Jedina je razlika od DS to što se radikali i DSS bore za ulazak celovite Srbije sa Kosovom. Po tom pitanju nebi smelo biti ni najmanje dileme. Kosovo se nemože prećutkavati i na kraju ga izgubiti ako ne zbog ničega drugog ono zato što je bogato sirovinama koje bi Srbija morala da uvozi po skupoj ceni iz Kosova . To nije ono zašto bi nam se buduće generacije zahvalile-neka se niko ne vara, za njih bi bili u tom slučaju izdajice. Zato mora pitanje Kosova da se rasčisti prije bilo kakvog podpisivanja. To je pošteno i čisto kao suza u oku. Ja nisam član niti jedne stranke da bi bio pristrastan ali ovo što radi DS podseća na lov u mutnom. Koliko njihova borba za Kosovo vredi pokazalo se jasno postavljanjem zastave „nezavisnog“Kosova na Evropskom nivou. Normalan redosled politike je prvo razjasniti sve u vezi Kosova pa onda krenuti dalje. Ovo što radi DS podseća više na buvljak materijalnih egoista nego na vršenje ozbiljnih državnih poslova. Dušan Nonković

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА „СЕДМИЦА“ POZIVA

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА „СЕДМИЦА“

Секција Удружења књижевника Србије

ПОЗИВНИЦА
НА
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ

Schriftstellerverein Sieben e.V.

Postfach 160619, 60069 Frankfurt am Main

Tel.: 069 – 40950585; mob.:0173-6941770

E-Mail: kontakt@sedmica.de

Internet: www.sedmica.de

Поштоване даме и господо,

љубитељи поезије и музике,

Најсрдачније Вас позивамо

на

АУТОРСКО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ

Др. Добривоја Бошковића

прозног и драмског писца, песника, аутора више књига,

из Франкфурта

у суботу 07. јуна 2008.

са почетком у 19.30 часова

у дворани КУД-а „ОРО“,

Heddernheimer Landstr.151,

60439 Франкфурт на Мајни

Куд да кренем и где да се скрасим,

Своје тело и душу да спасим;

Да се смирим и срце умирим,

Нову ватру у себи потпирим,

Бољем свету опет се огласим.

Аутор

Др. Добривоје Бошковић, рођен

jе 1936. године у Грделици код Лесковца. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду. Објавио је низ стручних радова на немачком језику. Аутор је 8 књига. Члан је Удружења књижевника Србије и Савеза композитора Србије. Познат је и као писац текстова и композитор песама које сам пева на гитари.

О књижевним делима Др.Бошковића говоре:

Лариса Видић и Љубиша Симић

Проведите угодно вече уз песму, причу и домаће специјалитете

Улаз слободан

DOBRODOŠLI U SEDMICU!

Напомена:

Од 21.30 предвиђена је позоришна представа у организацији КУД-а „ОРО“

Einladung zum „Tag der offenen Tür“ am 07. und 08. Juni 2008

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА SERBISCHORTHODOXE

ЕПАРХИЈА СРЕДЊОЕВРОПСКА DIÖZESE FÜR MITTELEUROPA

Парохија и Црквена општина у Келну

Pfarrei und Kirchengemeinde in Köln

Frankenplatz 15 51149 Köln Tel.: 02203/ 1039480-81 Fax.: 02203/ 1039482

Einladung zum „Tag der offenen Tür“ am 07. und 08. Juni 2008

Die serbisch-orthodoxe Kirchengemeinde in Köln möchte Sie herzlich zum geistig-kulturellen Fest dem „Tag der offenen Tür“ einladen, welches wir am 07. und 08. Juni 2008 in unserem Kirchzentrum in Köln organisieren.

Das Programm dieses Festes, das bereits zum dritten Mal stattfindet, spiegelt auch dieses Jahr unseren aufrichtigen Wunsch nach zwischenmenschlichen und ökumenischen Kontakten unter Christen sowie der Kirchen wieder, in deren Mitte wir leben.

Aus diesem Grund laden wir Sie, liebe Brüder und Schwestern, zum „Tag der offenen Tür“ ein, dass Sie durch Ihre Anwesenheit und Teilnahme die erwähnten christlichen Absichten bestärken und dass Sie zu deren Verwirklichung in unserer Mitte beitragen.

Im Anhang senden wir Ihnen das Programm unserer Festivität zu.

Sie sind Herzlich Willkommen!

Mai, 2008 Die Priester der Kölner Gemeinde und der Kirchenvorstand

Kontaktperson Pfarrer Mladen Janjic 01791660620

http://www.spc-köln.de

DUHOVNI KONCERT

Komentar na komentar novinarke Politike Online, Književnice Gospodje Mojsilović na temu uz dlaku!

Мирјана Бобић-Мојсиловић

Скарлетно слово

Мислити уз длаку, јесте комплимент данас у Швајцарској, али не и у Србији

Шлихтање, послушност, политичка коректност, неискакање из општих места, хорско певање по задатим нотама, припадност „победницима” по сваку цену, обожавање култова политичких личности, све то заједно и још много сличних детаља, представља, најблаже речено, списак особина за успех. Или нам бар тако поручује, имплицитно, наша јавна сцена. Храбар се може бити само у гомили, а усамљеност је нека врста казне на коју глупи усамљеник, некако, сам себе осуђује. Припадност је оно без чега се не може.

Отуда, постаје неподношљиво како се олако, готово једном речју, у нашим условима, може описати човек. Тај опис има најчешће квазиидеолошку одредницу и представља увек неку врсту „скарлетног слова”, белега који подразумева и интелектуалне и моралне особине, и увек може имати негативну одредницу. Зато данас око себе видим све више људи који живе у некој врсти кетмана, ћутања о унутрашњој истини, зарад опстајања у колективној лажи. Понекад није јасно да ли причате са човеком или са његовим јавним двојником, и та појава постоји на све стране овдашњег политичког спектра.

Оно што нас разликује од Европе, о којој се данас толико говори, лежи управо у једном малом детаљу.

Мој пријатељ Слободан Деспот, некада уредник у „L’age d’homme” Владимира Димитријевића, пре две године основао је у Вевеју, своју издавачку кућу XENIA. Слободан Деспот својим радом, политичким и књижевним идејама никако не би могао да се уврсти у мезимце франкофонског европског издавачког, књижевног и идеолошког естаблишмента, па, ипак, јуче ми је послао писмо са дивним вестима.

Угледни швајцарски недељник „L’ Hebdo” уврстио га је као власника мале издавачке куће у сто људи који чине романску Швајцарску. Тај традиционални и субјективни „Who’s Who” углавном пописује људе о којима се у протеклој години највише говорило у разним доменима – у науци, уметности, банкарству, предузетништву, итд.

У краткој биографији под насловом ,,Слободан Деспот – мислити уз длаку” пише, након набрајања неколико познатих наслова:

„… Слободан Деспот је крајем 2005. покренуо издавачку кућу која никог не оставља равнодушним. Мото: све, само не пропасти у шаблоне дискретности и ортодоксне мисли… Деспоту се ваља признати заслуга доследности под заставама српских националиста, или у сваком случају противника ’равнатељског духа у свим облицима, од педагошког врбовања до поплаве Хари Потера’.”

Иако и њега у овом часном списку описују лапидарно, као српског националисту, приметно је да се и у наслову и у овој краткој биографији ипак респектује не само његов став него и храброст да га јавно изражава. Парадоксално, мислити уз длаку, јесте комплимент данас у Швајцарској, али не и у Србији.

Деспот, иначе вредан и скроман човек, у писму додаје и ово: „Упркос још увек полемичком речнику — стајање под заставама ми је мрско – у том приказу се ипак уважава и вреднује став човека и рад издавача.

Овог пролећа смо објавили ’Бекство К. Б.-а’ (’L’Evasion de C. B.’), књигу о којој се највише расправљало у Швајцарској последњих година, а мало пре тога ’Кандидата’ Жана Коа (Jean Cau) која је пожњела похвале од стране најутицајнијих критичара у Француској. Свој положај, дакле, не дугујемо балканској тематици, већ активним учествовањем у културном и јавном животу овог дела Европе.

Ти резултати су постигнути — како швајцарски меродавни недељник и признаје — без икаквог попуштања пред идејним конформизмом овог времена, нарочито око српског и југословенског питања.

Наравоученије: буди оно што јеси…”.

Да ли би у данашњој Србији, дубоко подељеној, огрезлој у мржњи и искључивости било могуће да се ода признање неистомишљенику, који је оно што јесте, да му се призна квалитет и честита на храбрости да мисли уз длаку?

Тада би смо били Швајцарска?

Dišan Nonković, 28/05/2008, 17:28

Samo toliko pa prosudite sami! I ja sam, kao i Bjanka u Americi oko četrdeset godina u Evropji bolje rečeno u Nemačkoj. Za to vreme sam napisao i poslao svim redakcijama ( u isto vreme) Nemačke oko tu negde stotinu različitih članaka. I ako nisam bio pripadnik niti jedne političke stranke, moje članke nije ni jedna od takozvanih etabliranih redakcijski kuća objavila, ama baš niti jedan od poslatih članaka, ali suprotno tome skoro sve članke su objavile takozvane levičarski listovi poput Freitag ili Junge Welt i to pored toga što sebe nisam smatrao levičarem. To toliko za uz „dlaku“! Kurt Kuepruner ( Nemački poslovni čovek) piše u njegovoj knjigi, kao slučajni svedok progroma nad srbima u Zadru gde su sve srpske trgovine spaljene. Upitavši jednog nemačkog novinara; zašto ne pišete o ovome, da su srbi žrtve ovih progroma? Dobio je sledeći odgovor; ja znam šta moj šef urednik očekuje od mene zašto da pišem o onome što se neće štampati a stim ni platiti. To toliko za konstataciju uz dlaku. Pa Evropa je razbila Jugoslaviju zahvaljujući njihovim novinarima koji su išli i koji i danas idu, iz različitih motiva, uz dlaku! Evo Gospodjo Mojsilović neću vam ići uz dlaku, i ako Vas veoma cenim moram reći da ste malo promašili realnost. Radovalo bi me kada bi nešto napisali na temu ne odgovaranja na primljena pisma ili dopise.

Dušan Nonković

Dišan Nonković, 28/05/2008, 19:11

Morao sam do šest do pošte pa su mi se u predhodnom komentaru potkrale neke greške a neke stvari ostale ne dorečene. Mislim da nigde u svetu ne idu novinari uz dlaku svojim šefovima, urednicima kao što je to slušaj u Evropi. Ko misli drugačije naka onda objasni, kako je to moguće da se širi tolika negativna propaganda protiv srba i Srbije a da niti jedan novinar ne podigne glas u naj čitanijim novinama Nemačke. Nigde nećete naći u tim velikim novinama da se Srbima činila i da im se i danas čini nepravda. Juče ste mogli čuti na Nemakoj televiziji u vestima prvog programa da će EU kasniti sa slanjem vojnika, Citiram u BIVŠU provinciju Srbije a da niko nije ni zucnuo. Javno mišljenje je važno za opstanak demokratije i tu nije ništa prepušteno slučaju pa pogotovo ne da neko nebi išao uz dlaku moćnika. U privrednom sistemu jačega, ponude i potražnje, nije pitanje svih pitanja dali će se ići uz dlaku već dali ima potražnje i dovoljno senzacije da bi novinar dobio i honorar za svoj rad!!! Ja bih rado nešto temeljitije napisao na tu temu pa neka mi Politika ponudi pa će mo videti dali će to objaviti. To se odnosi u prvom redu na dnevne novine Politike. Eto postavimo tu stvar na probu. Siguran sam da neće čak ni ponuditi da nešto više napišem na tu temu. Gospodjo mojsilović, Vi znate da ja još uvek čekam odgovor. To po Ekspeditivnosti Nemačkih ustanova kao i medija može se stvarno priznati da su u odnosu ne samo na Srbiju Superiorno. Kod nas je običaj da se u opšte ne odgovori Eto tu je problem nešega društva i naše slabosti u celini. Veliki pozdrav Dušan Nonković.

Humanitarni fond privrednika – stipendije za darovite i uspešne učenike uslovljene visokim ocenama, stavio sebe u aut po pitanju humanosti!?

Selekcija putem visokih ocena nije samo ne human akt već je i kontraproduktivana cilju davaoca stipendije.

Više od 60% NOBELOVACA bili su legasteničari (problematični učenici sa slabostću u čitanju i pisanju, pogledaj u google ili enciklopediju pod „legasteni“) Evo samo nekoliko primera onih koji su javno za sebe rekli da su lgasteničari; Čerčil, Kenedi, Albert Ajnštajn… Ovu selekciju, putem stipendija, ne opravdava ništa na svetu!!! Ako je neko nadaren da nauči i ponovi naučeno tkivo možda je dalje od genialnosti nego poneki ko je opterećen slabim pisanjem i čitanjem odnosno ko je slab učenik. U prirodi je tako da se jedna izuzetno visoka sposobnost razvija na račun drugih sposobnosti. Prosečno visoke ocene donose visoko obrazovane stručnjake na prosečnom nivou ali su i pored toga samo prosečni. Za genijalnost su merodavni drugi faktori a ne visoke prosečne ocene. Nemože se zastarelim metodama doći do savremenih potreba jednog društva odnosno države!!!

Dušan Nonković