Negodovanje zbog intervjua Ministra dijaspore Gospodje Čubrilo

Nemojte ljudi nije gospodja Ministarka Čubrilo kriva zato što nezna gde običnog čoveka žulja cipela a kako bi i znala kad je odrasla u blagostanju svojeg oca koji je bio diplomata. Nije ona kriva zato što je život nije naučio da razume narod niti zato što se rodila i odrasla pod takvim bezbrižnim okolnostima daleko od bede i siromaštva odnosno nemanja pa se sada nemože da snadje. Krivi su oni koji su odgovorni za Srbiju i blagostanje njenih gradjana jer da je tako, da nam narod živi u blagostanju, nebi bilo teško izdržati ministra pa makar došla i preko preporuke diplomatskih veza i ko zna kojih još protekcija. Budimo iskreni, sve to narodu nebi toliko smetalo da je Srbija stabilna država u kojoj je blagostanje normalnost. Vraćali bi se ljudi i bez obezbedjivanja prihvatnih centara, dolazili bi isto tako kao što su i odlazili i brže i bolje. Nama nisu potrebni centri pa čak ni ministarstvo dijaspore, dovoljna nam bi bila i neka kancelarija pri ministarstvu spoljnih poslova. Nama je potrebna stabilna država sa stabilnom vladom i blagostanjem za svakoga ko želi da radi. Ko je toliko lud da se vrati sada u ovu rasturenu i nestabilnu Srbiju pa ni siromašan nije toliko naivan a bogat to nije pogotovo. Ko mnogo ima ima mnogo i da izgubi. Znase da je kapital i previše plašljiva srna da bi došao u kaotičnu Srbiju. Tako nešto može samo Ministar Dijaspore da priča odnosno očekuje pa da sam-a u to veruje. Prosto mi se sažaljava na ovu mladu gospodju, vidi se da govori naivno kao nedužno dete. Mašta o nekim povratku dijaspore i osniva već neke virtuelne centre nevideći da se u prvom redu mora Srbija staviti na sobstvene noge i to zajedničkim snagama matice i dijaspore. Ali od toga smo još daleko kako su to izbori pokazali sa učešćem dijaspore umesto u milionskim broju sa svega tu negde trideset hiljada. Srbija je na izdisaju a narod se deli i svadja, pola sveta u Srbiji drži se ko davljenik slamke ulazka u Evropu koja ne spašava od sigurnog davljenja. I pored toga nismo daleko do stabilnosti zbog toga već izričito zato što niko u matici nije spreman da zasuka rukave i očisti stoljnak od mrva petokolonaša pa da se počne iz početka sa parolom uzdaj se use i u svoje kljuse. Ako mi sami svoju kuću ne uredimo neće nam je niko za nas urediti već za sebe. Davanje ključeva drugome i očekivati da će ti drugi spremiti stan je sigurno iluzija odnosno pogrešan put.

Dušan Nonković

Boris Staparac o Metohiji za Glas Dijaspore

METOHIJA Šta se to zbiva, neverni brate moj da jeftino prodaješ najvredniji deo sebe, za šaku krvavog sjaja paganske nagrade, zlata? Šta se to zbiva da daješ ćoravom da te vodi, mutavom da te zastupa, gluvom da sluša za tebe i prenosi ti poruke koje nemaju logos reči već blejenje kako već biva kod onih bez sluha duhovnog? Šta se sa tobom događa Srbine da ostavljaš majku i oca i zemlju i ikonu, i veru i crkvu i sebe i ideš u svet da prosiš ne bi li postao bogat? Sve ono što je Sveti knez Lazar Hrebeljanović podigao i postavio u Nebesku Srbiju, ti sada skidaš i lomiš pobesneo od besomučeništva veseleći se zlatnom teletu zapada. Ko si ti? Ko te je učio da je telo pretežnije od duše? Ko te je učio da je smrt krajnji cilj života? Da su satanske pesme izlaz u svet bogatstva. Ko, ako ne zmije adske koje se vesele tvome dolasku na kolodvor Zo sa kojega ćeš poći u svoju propast. Danas su velike seobe naroda serpskog. Sva vrata sveta su širom otvorena i hrupi Srbin bez vodstva velikog Arsenija Čarnojevića i vere Pravoslavne no vođen na ularu kao zver ne znajući za krst časni i slobodu zlatnu. Sela ostadoše pusta, jedino majke još uvek stoje kraj plotova i čekaju svoju decu koja su ih zaboravila. Sutra se izdaje Metohija. Sutra se izdaje i srce tvoje Srbine pred Gospodom Isusom Hristosom. Sutra sudite da nam ne treba Nebeska Srbija. Sutra ta ista Nebeska Srbija sudi TEBI. Tebi kojem je ovo možda zadnji čas života i možda već sutra staneš pred sud Hristosov. Šta ćeš reći? Kako ćeš se odbranit? Hoće li te na sudu Hristovom zastupati Hartmund ili Alija. Možda koju reč kaže Ante ili Jure? Neće. Neće te zastupati nego ti se smejati kao što ti se i danas smeju u lice.Vodiš svoj narod u kataklizmu ne znajući ništa sem blebetanja: „Ja, ja, ja.“ Celo svemudrenije sveta si satvorio u ljubljenje sebe. Jesi li čuo za Inke? Znaš li kako su nestali? Prestali su da veruju i više nisu imali smisao življenja. Jesi li čuo za Asteke? I oni su isto tako nestali. I mnogi pre njih i mnogi posle njih. Pa što ne bi i TI. TI Srbine koji juriš da tuđu veru primiš kako bi u slasti proživeo tren života na zemlji ne hajući što tako izvlačiš stolicu ispod nogu svojoj deci i u mesto da postanu svetlost vere i duhovnog preobraženija, oni će postati skitnice sveta, narkomani koji u satanskom traže smisao života. Smisao sebe i tebe koji si ih prodao. U krajini nema više ljudi, no ni ptica. 150000 pravoslavnih Srba je prešlo na katoličku veru u Hrvatskoj. Kako su Srbi stvorili bošnjake u Bosni tako sada stvaraju Hrvate u Hrvatskoj ne verujući ni veri Alahovoj ni veri Katoličkoj kao ni svojoj. Pašnjaci pusti, sela ogoljena, vera napuštena. Hiljade izbeglica hoda po Srbiji bez cilja. Hiljade Srba luta po svetu bez smisla. Neko je ugasio kandilo Srpsko i zatamnio vidjelo vere. Metohija zvoni. Zvoni na uzbunu molitvama monaha koji neprestano jecaju Hristosu za TVOJ spas. Ti se držiš za ular zlatnog teleta. Možda si ipak čuo za viteštvo velikana srpskih. Kralj Vukašin nije vojevao na Marici za sebe, no za Krst i veru i nije bio sam već sa Hristosom. Tako je ratovao i Stevan Sinđelić na Čegru i kralj Milutin protiv Huna. Danas ti menjaš istoriju samo svojim neznanjem vere. Hoćeš li i ovaj put napuniti vagone svojim telima i ići da braniš ZLATNO TELE na Galiciju? Izgleda da hoćeš. Na Metohiji danas odzvanjaju zvona pravoslavna. Svetli Metohijom glava Svetog Lazara kao kandilo. Ne boj se nego se boj. Pogledaj u nebo večeras ako smeš. Pogledaj oči sa nebesa koje te gledaju kao zvezde. Znaš li da je Nebeska Srbija otvorila vrata nebeska. Znaš li da te gleda i Milutin i Lazar… a bogami i tvoj deda i pradeda i čukundeda i plaču jer te bez plača ne mogu gledati. Otvorio je i svet vrata i mami ti decu zlatnim teletom da bi imao ko da im tamo na zapadu čisti nužnike i ulice. Da im bude smeće i da trguju sa njim kao robljem. Hoćeš li se naučiti pameti ili ćeš krenuti u svoju propast odluči sam. Danas su nahrupili Janjičari Srbi iz sveta da spašavaju Srbiju i da je uvedu u blagostanje zapada. Pitam se znaju li ti nesretnici koliko je teška ta zemlja natopljena krvlju? Sigurno ne znaju jer da znaju ne bi posedali u Trojanskog konja i dogalopirali da joj isčupaju srce. METOHIJU. I šta će biti taj novi Srbin bez srca? Veseli zapadnjak? Pokažite mi jednog koji je srećan na zapadu. Pokažite mi i jednog koji ima smisao. Porodicu, veru, ljubav. Sutra se izdaje Metohija i Tvoje srce brate Srbine. Ali što izdade decu svoju i proda kao roblje da po svetu zarađuje koricu hleba proseći? Hoće li se i tvoja Milica sutra zvati Franka ili Stevan- Josip odluči sam. Ja te pak pozivam da okačiš klepalo Metohijsko oko vrata i zvoniš na uzbunu srcu svome. Ceo se svet urotio protiv nas. Hoćeš li se i ti urotiti sa zmijom protiv sebe, ne znam. No jedno te molim, klekni sa mnom i molimo Gospoda Isusa Hristosa da nam oprosti i spase od sebe samih. Kada izgubimo Metohiju izgubili smo i sebe i jedinu vezu sa Carstvom Nebeskim koje će od nas okrenuti glavu. A onda je tu kraj jednoga naroda. Naroda Pravoslavnog Serpskog. Rab Božiji Boris S Staparac

MINISTARSTVU DIJASPORE – KNJIŽEVNIK I VAJAR BORISLAV STAPARAC

Broj 8

Na Kosovu ravnom ko na belom platnu, prelomi se carstvo ko nejaka trska, za krst časni i slobodu zlatnu, ispisa se krvlju istorija srpska. Osta zemlja pusta u čemeru, jadu, udovice srpske i njihova nejač; nesta cveta, dike srpskome stadu, Srbiju ispuni vapaj, tuga i plač. Al, iz krvi palih vitezova srpskih, izniknu nam novo muceničko seme, da krvlju stizemo do kapija rajskih, sudbina je opet i za ovo vreme. Oj, Kosovo naše ti očinji vide, da nam tebe uzmu, otmu il ukradu, šta bi Srbi mogli, no dovek da se stide, jer nemati tebe znači nemati nadu. Kosovo je srce srpskoga naroda, što ko lik Hristosa u nama se blista, Kosovo je vazda sanjana sloboda, sto samo kroz Boga može da se gleda. I makar milion bombi da nas tuče, pa makar i s’ mržnjom ceo svet nas gleda, ko se mlekom majčinim Kosovom podoji, tome Kosovo kuca na umesto srca.

Poštovana braćo i sestre. U ovaj tužni i mučenički dan, kada svetske sile hoće da isčupaju iz srca Srbinovog sveto Kosovo i Metohiju, moram zbog propusta roditelja gospođice Milice da je upišenm na sat veronauke za polaznike. Na žalost, ta mlada dama sa stečenim svetskim znanjem zbog ne interesovanja roditeljskog, dobi obrazovanje zapada a sede za katedru Srpsku.. Ne malo sam se iznenadio kada sam na sajmu knjiga u Beogradu prošle godine video štand Ministrastva za dijasporu. Na vratima dve svetske kvazimode propagiraju umesto kulture pisane reči, srpsku banku kao istaknutu destinaciju najviše Srpske kulturne i moralne svesti Srba iz DIJASPORE. Svakako da bi na dobrodošlicu došla stečena svetska mudrost pomenute gospođice da ju je avion u kojega je pogrešno sela, ovezao u neku drugu zemlju. Ali u Srbiji ne prolazi to znanje što ste u torbi od lakirane kože doneli ne znajući da ju je neko napakovao znanjem kao ”trojanskog konja”. Iznenadilo me je i to što je ta mlada i mudra dama izbacila iz Ministarstva i sva obiležja Srpska. Dugo sam razmišljao da li da kažem ili napišem reč? Pisao-odustajao.. I onda dođoše ovi dani Kosovske tragedije.. Srpsko stado u Dijaspori uplašeno gleda u daljinu..Gleda sa bojazni i mukom u Domaju i čeka poziv Ministarstva da se uključi u tu borbu sa kolosom najraspoloživijim medijskim i demokratskim mirnim i Hristomislenim sretstvima…Ministarstvo ćuti. Srbi se sami organizuju, pišu, objavljuju proglase, dižu glas… Ministarstvo za dijasporu nemo.. Poštovana gospođo ministarko. Vi morate pitati nekoga gde ste to došlji. Neko Van mora objasniti da Srbija nije banka. Da Srpska vrednost nije novac, Dior i letovanje na Madagaskaru… Srbija je svetoličje pravoslavnog puta čoveka u Carstvo Gospodnje. Neko Vam sestro i Srpkinjo, mora objasniti da se Srbi ne raduju dukatima i tosterima. Da naš smisao nije zemljano bogatstvo nego Carstvo nebesko. Neko Vam mora reći da gde god stali u Beogradu ili Srbiji stali ste na kost nekoga pravednika mučki ubijenog samo zato što je sledio Boga i bio Pravoslavac. Neko vam mora objasniti da je u prvom svetskom ratu za krst časni i slobodu zlatnu poginulo dva miliona Srba a do danas više nego što Srbija ima stanovnika i da je nebeska Srbija nekoliko puta veća od ove zemljane. Neko vam mora reći da Srbin ne veruje u majmuna nego u BogoOca. Neko Vas mora uhvatiti za ruku i izvesti vas iz Vašeg šarenog sveta svetske slave i glamura. Ja znam da su Vas u tim velikim svetskim školama učili i velike mudrosti zapada, ali ispod hrasta još niko nije presadio koren gloga. Pa kako onda mislite da se ispod stabla srpskoga roda može presaditi koren neke druge vere ili naroda? Koliko god bila mudra ta nauka sa kojom ste došli u dobrim namerama da pomognete zemlju svojih praotaca, Vi morate znati da ne možete učiti naukom čoveka one koje uče Sveti. Ne možete učenike Svetoga Save učiti drangulijama svetske ekonomije.…I napokon neko Vam mora reći da iza ovoga propadljivog i mučnog života dolazi večnožitije u Gospodu. I ja Vas u ime Dijaspore i svakolikog naroda SERPSKOG pozivam da se okadite molitvom i ljubavi Hristosovom i da zajedno sa nama pređete preko ovih zemljanih muka,a da Ministarstvo dijaspore srpske vodite kao takvo a ne kao biro za ekonomska pitanja i zajedno sa nama podelite najveći hleb a to je HRISTOS i Ljubav Njegova.

Ovo nisam satavio s’ toga da gospodjicu ministarku omalovažim ili nedaj Bože uvredim. Nego da je pozovem u ime Boga i Kosova i svih mučenika srpskih da nas iz DIJASPORE vodi onako kako to zahteva Božiji zakon i zemlja velikih mudraca i SVETACA.

Na kraju bih zamolio cenjenu Ministarku gospođicu Milicu da pročita šta znači Njeno ime i koje korene ima pa da skrene pažnju da je to napisala jedna mlada Srpkinja koja ima svega 13. godina.

KNJEGINJA MILICA

Knjeginja Milica ili kako je narodna pesma naziva, carica Milica, rodjena je oko 1335. godine, a udata oko 1353. godine za kneza Lazara Hrebeljanoviča.
Knjeginja Milica se istorijski pojavila u najstrašnijem trenutku srpske istorije – posle Kosovskog boja, kada je umesto njenih maloletnih sinova Stefana i Vuka, uspešno i mudro vodila drzavne poslove.
Ona pripada svetorodnoj lozi Nemanjica, potomak je Nemanjinog najstarijeg sina Vukana a praunuka je Vukanovog sina Dimitrija. Za nju je u Pohvalnom slovu knezu Lazaru zapisano da “nicim nije zaostala u dobroti iza svog supruga”. Posle knezeve smrti se zamonasila i dobila ime Jevgenija, a pred kraj zivota primila je veliku shimu i dobila ime Jefrosinija. Knjeginja Milica ostavila je trag i u srpskoj knjizevnosti.
Upokojila se u Gospodu 11. novembra po starom kalendaru 1405. godine. Sahranjena je u svojoj zadužbini, manastiru Ljubostinji.
Ova divna zena, majka i vladar u najtezim danima srpske istorije, primer je i uzor svim srpskim majkama i zenama, kako se ženski cuva ugled, porodica i čast, a muski brani presto, zemlja i sloboda.

(Natalija Mihajlovic, 13 godina)

Vajar i književik

Boris S. Staparac

www.borissculptures.com