Volim srbe i zbog ponosa! – Patrik Beson

Kultura
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=120448&datum=2008-05-02

Volim srbe i zbog ponosa!
Goran CvoroviC, 29.04.2008 17:49:10 Ocena:
4.32 (Glasova: 40)
Komentara: 1

Patrik Beson

FRANCUSKI pisac Patrik Beson, hrvatskog porekla, cesto voli da svoje recenice pocne sa: „Mi, Srbi…“ U nekim trenucima Srbiju voli vise nego pojedini Srbi. Ali, reci ce, s prepoznatljivim galskim duhom, da Srbe bas i voli zbog toga sto se ponekad ne vole medu sobom i sto imaju toliko ponosa da ne vole uvek ni one koji ih vole, da ne bi ispalo da su obavezni da ih vole.

Poslednja otkrica Karle del Ponte o trgovini organima zarobljenih Srba na Kosovu su vas dosta pogodila?
– To je necuven skandal. Neverovatno! Nesto malo se o tome ovde culo na kablovskoj televiziji i u stampi, ali nista na glavnim TV-kanalima, ni na slusanim radio-stanicama. Postoji svesna cenzura, zelja da se sakriju odredene stvari. Jer, sve ono sto je do sada Karla del Ponte iznosila o Karadzicu, Mladicu, Srebrenici, dobijalo je odjeke na prvim stranicama. A sada, nista – kaze Beson ekskluzivno za „Novosti“.

REALNOST

Gde je granica izmedu istine i lazi?
U kakvom to svetu danas zivimo?
– Zapad se pribojava Afrikanaca, jer misli da ce ih preplaviti, ne voli Arape, jer misli da izvoze terorizam, ne voli Srbe, sad ne voli Kineze, sve pod okriljem „borbe za ljudska prava“. Kina je na Tibetu vec pedeset godina. Vec dvadeset godina poslovni ljudi, umetnici, novinari, predsednici, ministri, izdavaci, idu u Kinu. Ceo svet ide u Kinu! I sad sve odjednom treba da padne na leda sportista, ljudi koji s tim nemaju nikakve veze, i koji naporno treniraju cetiri godine. Amerikanci su prouzrokovali mnogo vise mrtvih u Iraku, nego Kinezi na Tibetu!

Odakle tolika hipokrizija?
– U istoriji je uvek bilo hipokrizije. Uloga umetnika, intelektualca, pesnika, hronicara je da utvrde pravu realnost.

Sta je zadatak pisca? Da stvara svoj svet koji u isto vreme ostaje realistican?
– Kad si pisac, pises o svemu. O proslosti, sadasnjosti, o mislima, osecajima, modi, dzet-setu. Pisanje ne moze da bude odvojeno od realnosti. U celom svetu postoje razradeni klisei, koje razvijaju, zavisno od toga ko je na vlasti, burzoazija ili proletarijat. Ti klisei su lazni, nisu realnost. Uloga umetnika je, dakle, da razotkrije te klisee i pokaze pravu realnost. A realnost je uvek postojala, i danas, i pod komunizmom, i u monarhiji. Realnost je nepromenljiva.

Gde onda prestaje zadatak novinara, a pocinje posao pisca?
– Prvi roman sam objavio nekako u isto vreme kad i prvi novinski clanak, sa 17 godina. Oduvek sam voleo novinarstvo. Stampa je izuzetno vazna. Ateista sam i pristalica materijalizma i meni su novine misa. Za mene postoje dve materijalisticke mise: citanje novina i bioskopska projekcija. Novine i bioskop predstavljaju svet. Razmisljaju o svetu, opisuju svet. Ono sto je stvarno. Ono sto je zivo. Stampa je sveta. Novinarstvo nije sekundarna, vec primarna umetnost. Zamislimo svet bez novina. Bilo bi to, jednostavno, strasno! Pocetak civilizacije je kad ljudi ujutro mogu da odaberu novine koje zele da procitaju. I, moguce je da ce kraj civilizacije biti onoga jutra kada na kiosku vise ne bude bilo novina. A to moze brzo da dode.

STRPLJENJE

DANAS je sve manje filozofskih i artistickih pravaca. Ranije se, svake tri-cetiri godine, javljao novi pokret?
– Treba sacekati. Naucne napretke uvek analiziramo prebrzo. Bolje je biti strpljiv da se vidi sta izumi razvijaju i sta mogu da isprovociraju. Ne znamo sta se tacno dogada u umetnosti, literaturi, filozofiji u odnosu na dati trenutak. Saznacemo tek kasnije. Uvek treba biti oprezan u analizama kulturoloskih fenomena, jer treba ostaviti prostora vremenu da protekne. Mozda se, na primer, danas dogada nesto o cemu ni vi ni ja nemamo pojma, jer nije u fokusu medija. Ni u jednoj antologiji srednjovekovne literature nema Ritbefa. Ali danas je jedan od retkih kojeg se secamo iz te epohe upravo Ritbef! Uvek je veoma tesko analizirati evoluciju ideja, kultura i umetnosti svog vremena. Stalno se muce oni koji pokusavaju da naprave istoriju kontemporalne umetnosti. A dvadeset godina kasnije, ta antologija vise nema smisla.

Da li ste, na kraju, vise novinar, filozof ili pisac?
– Nisam filozof, nisam siguran cak ni da sam pisac! Ali, otkako sam poceo da pisem, pokusavam da pisem samo ono sto mislim, na jasan i razumljiv nacin i prijatan za najveci broj citalaca. I, nisam siguran da uspevam. Ali, pokusavam, i to ozbiljno. Zaista se trudim! I, ako nisam uspeo, nije moja greska. Dao sam sve od sebe. Citavog zivota sam nastojao da stvari iznesem istinski, s efektom i upadljivo, da bih izazvao reakciju. Da ljudima, to sto sam napisao, pomogne. Nikolaj Gogolj je govorio da umetnost treba da bude uteha. U potpunosti se slazem. Ono sto pisac napise, treba da pruzi olaksanje. Literatura je lek. Ali, pravi lek! Nije kao droga. Tu je razlika izmedu literature i neliterature. Literatura te leci, a neliteratura drogira. Treba, dakle, naci lek koji ce ljudima ublaziti bol, a ne nesto na osnovu cega ce oni taj bol zaboraviti. Treba ih leciti, a ne drogirati.

BUDUCNOST

STA je literatura, a sta neliteratura?
– Literatura objasnjava, analizira, prica sta se zaista dogada, a neliteratura objasnjava, analizira, prica ono sto mislimo da se dogada.

Kako vidite svet danas, u odnosu, na primer, na pre cetrdeset godina?
– Mnogo je primera u istoriji kada je svet isao unazad. Uvek i u svim epohama bilo je tamnih perioda, kada nije bilo ni literature, ni umetnosti. Mozda nas cekaju novi periodi varvarstva. Mozda cemo izgubiti moc kretanja. Ne znamo da li ce kroz tri veka ljudi i dalje jesti pirinac, citati i ici u bioskop.

Da li je svet danas, u odnosu na sredinu proslog veka, opasniji, manje zanimljiv, skuplji?..
– Pa, mozemo da smatramo da su se uslovi zivota poboljsali. Steta je sto ljudi zive sve duze! Postaju previse stari! Covek ne treba da zivi duze od 55, 60 godina. Ne zbog fizickih, vec moralnih razloga. Jer, ljudsko bice dostize svoj maksimum izmedu cetrdesete i, najkasnije, pedesete godine zivota. Posle se ponavlja, ali losije. I kad bih ziveo do osamdesete, pisao bih pamflete protiv sebe kao starca!

Postoji li danas istinski slobodan kriticki duh?
– Zasto da ne! Uvek je postojao. Stalno je bio na meti onih koji su se protiv njega borili, ali je uvek opstajao. Cak i u najtezim vremenima.

Kritikujete ga, ali ste izgleda zadovoljni svetom u kojem zivite?
– Ne verujem da bih bio zadovoljniji 1960, 1940, 1890. ili 1850! Nisam zadovoljan, jer moja uloga nije da budem zadovoljan realnoscu koju vidim, vec, naprotiv, da stvorim novu, istinsku, u mojim knjigama, koja odgovara pravoj stvarnosti, da bih bio zadovoljan. Ali, ne mislim da je svet gori danas nego 1920. Zamislite tek cetrdesete! Nikada u istoriji nije postojao „zlatni trenutak“ u kojem su svi bili slobodni, pametni, kriticni… I, nece nikada ni postojati.

GANDI ZA PRIMER
MOGU li simpatije da se mesaju u pravdu, i ne vodi li to direktno u haos, kao danas na Kosovu?
– Izuzetno je nepravedno to sto se dogada. Ali, ako cemo iskreno, Srbi nisu bas previse branili Kosovo! Izraelci to rade na uzasan nacin, ali brane svoju zemlju. Srbi su odavno digli ruke od Kosova. Trebalo je imati pravu ekonomsku politiku, pomoci ljudima da se nastane, spreciti ih da prodaju kuce, davati finansijsku pomoc da se radaju deca. Nijedan Srbin danas ne zeli da ide da se bori za Kosovo. Svi placu nad Kosovom, ali niko nista ne radi. Ucesnici manifestacija u Beogradu nisu imali nista drugo da urade, nego da sidu na Kosovo! Onako kao sto je to Gandi uradio za Indiju. Znam sta predstavlja Kosovo za Srbe. To je izvor njihove egzistencije.

Ali, nije bilo akta, ni politickog, ni ekonomskog, ni administrativnog, da se odbrani Kosovo. Kosovo su preplavili Albanci, osvojili ga ekonomski, kulturno, pa ako hocete i vojno. Uzeli su ga. Uspelo im je, jer smo bili slabiji. Isto kao kad je Francuska svojevremeno izgubila Alzas i Loren.

Ako se osvajanje isplati, kao sto kazete, onda i Srbi na to imaju pravo u drugim regionima narodi drugih regiona u svetu?
– Istorija i geografija nisu stabilni. U svim regionima do kraja sveta bice naroda koji ce ostvarivati nezavisnost. Mozda Tibetanci, Korzikanci… Ko zna. Ni vi ni ja ne mozemo da utvrdimo kako ce se dalje razvijati odnosi u svetu.

IME LjUBAVI
VAS otac je Francuz belgijsko-ruskog porekla, majka vam je Hrvatica. Zasto onda volite Srbe?
– Mislite da ih zaista volim? (smeh) Volim ih zato sto su ljubazan narod. Ne biram svoje ljubavi u odnosu na moje poreklo. Inace, voleo bih samo belgijske, ruske i hrvatske zene! A zena mi je Francuskinja.

Pre nekoliko godina, francuska literatura je bila pocasni gost Sajma knjiga u Beogradu. Niste bili pozvani?
– Srbi imaju pravo da otkriju i druge pisce. Sada, kada su teski dogadaji prosli, Peter Handke, ja i nekolicina, retkih, drugih, vezani smo za lose uspomene Srba, neprijatne godine bombardovanja, ratova, embarga… Kada krene nabolje, prijatelje iz losih dana u principu ne volimo da srecemo, jer nas podsecaju na teska vremena. Srbi zele da zaborave ratove i probleme, pa samim tim i nas. I ja to potpuno razumem.

Da li vas zbog toga manje vidamo?
– Niposto! Bio sam pre godinu dana u Srbiji. Sad nemam mnogo vremena, spremam obiman roman. U mojoj ljubavi prema Srbima nista se nije promenilo.

OD BALKANA DO AFRIKE
S BALKANA, Patrik Beson se tematski preselio u Afriku.
– Vec dve godine pisem roman o Kongu. Imam bar jos pet godina posla! Tema romana je vezana za dramu koja se dogodila u Ruandi. Tutsi Kagamea su izvrsili invaziju na deo Demokratske Republike Kongo, a s druge strane, odredeni broj izbeglica Hutu utociste je nasao u Kongo-Brazavilu. Pisem o njihovom susretu.

PISANJE
PATRIK Beson otkriva da ne voli previse kad ljudi citaju ono sto napise, jer nalazi da je to indiskretno!
Zasto onda pisete?! Deluje kontradiktorno?
– Pisem iz zadovoljstva! Mislim, cak, da je citati tude pisanje pomalo neuljudno! Postavimo stvari ovako: neko nesto napise, a ti zaviris u to i citas njegove intime. Jednom me dve starije dame presrele na ulici, pa kazu: „Dopalo nam se, citale smo vas clanak…“ S kojim pravom? Pisemo, ali ljudi nisu bas obavezni da to procitaju.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: