KOLIKO SE MOŽE VEROVATI EVROPI – KOLIKO VREDE NEMAČKA OBEĆANJA

Ako se malo detaljnije pogledaju činjenice, čak i bez lupe, običnim okom može se doći samo do jednog rezultata; niti se može Evropi verovati niti su Nemačka obećanja od bilo kakve značajnije vrednosti u pozitivnom smislu! Evropa je obećala svojim mešanjem u unutrašnje poslove Jugoslavije spas od humanitarne katastrofe da bi nas na kraju zasipala uranskom municijom da bi nam na kraju otela Kosovo i navodno dala Albancima da bi pod upravom EU i Amerike osnovala prvu NATO državu od srpske teritorije. I to nije bilo dovoljno pa je pored nagradjivanja terorističke organizacije sa državom na tudjoj teritoriji još i oslobodila iz zatvora haškog tribunala člana terorističke organizacije koji se tereti za najkrvavije zločine načinjene posle drugog svetskog rata u Evropi. Umesto humaniternog spasa priznala je Evropa samozvanu državu Kosovo i njom nadarila one koji su na toj teritoriji stvorili centar trgovine drogom, belim robljem, prostitucijom i na kraju po Karli Del Ponte odnosno njenoj najnovijoj knjigi i odgovornih za ilegalnu trgovinu ljudskim organima koje su nasilno odstranjivali svojim zarobljenicima. To je to što se tiče sprečavanja humanitarne katastrofe. Gde god se ponudi EU da pomogne mešanjem u unutrašnje poslove suverenih država obično nastanu još gore katastrofe ako ne i rat poput gradjanskog u Jugoslaviji ili Avganistanu ili Iraku pa ako uspe da se i u Kini umeša kako bi se ljudska prava poštovala može se poći od toga da će to mešanje pretvoriti u gradjanski rat neslućenih razmera u kojem će učestvovati nekoliko stotina provincija da bi dobili svoju državu koja im kako to tvrdi Evropa po načelima ljudskih prava „pripada“ da bi na kraju ostali i bez mogićnosti da obavljaju osnovno ljudsko pravo, pravo na hleb i osnovne ljudske potrebe. Koliko vrede Nemačka obećanja može se pročitati iz jedne jedine rečenice prvog nemačkog kancel posle drugog svetskog rata gospodina Adenauera koji je sa De Golom započeo stvarati EU. Taj gospodin je rekao, pod utiskom ratnog zločina počinjenog od Nemačke u drugom svetskom ratu i teran željom da pridobije Rusiju kako bi vratila silne nemaške zarobljenike iz Sibira; nama nemcima neka se prije ruka osuši nego da uzmemo pušku u svoje ruke. Kad se Nemačka ponovo naoružala i to veoma opasnim oružjem, na pitanje novinara, kako to moze da uskladi sa prijašnjim tvrdjenjem da nemac neće nikad više uzeti pušku u svoje ruke, odgovorio je lapidarno; Šta me se tiče moje ćaskanje od juče. Taj se mentalitet nije promenio, ja bih rekao, do današnjeg dana. Odmah po svojem ujedinjenju odnosno prisvajanju Istočne Nemačke nisu se ženirali da oružje Istočne Nemačke razprodaju po svetu pa i u republike bivše jugoslavije i pored tog što im njihov ustav striktno zabranjuje slanja oružja u oblasti kojima preti rat ili koje se nalaze u ratu. Ovo srljanje naših izvesnih političara u Evropu je po mojem mišljenju za osudu iz dva razloga. Jedan je moralnog karaktera jer se ne postavlja pitanje ko nam i zbog čega propagira nacističke vrednosti kao elementarni deo osnovnih ljudskih prava a drugi razlog je čisto pitanje perspektive ovakve zajednice poput EU koja je stilizovala nacionalnu i religioznu pripadnost iznad potreba za hlebom i mirom bez kojeg nema prosperiteta niti religiji niti nacionalnom prosperitetu a ni demokratiji odnosno ljudskih prava. Demokratija znači da sva sila potič od naroda odnosno pripada narodu. Svet se nalazi u velikoj krizi jer svetim vlada na jednoj strani demomonetarija kojoj pripada sva sila a na drugoj demobirokratija komunističkih funkcionera i onoga ko sebe smatra za jačega. Ovo što vlada EU zove se u stvarin reprezentativna demokratija. To znači da narod bira svoje reprezentante koji imaju jedan izvestan period godina da vladaju na osnovu ukazanog poverenja koje nije osigurano protiv zloupotrebe. EU je uz tu formalnost organizovana kroz evropske komesare oko kojih se vrti čitavo jato lobiista da bridobije njihovu naklonjenost kako bi došli do izvesnog kapitala za sprovodjenje svojih ili interese zemlje koju zastupaju. To znači da velike zemlje sa velikim brojem stanovnika imaju tome odgovarajući broj komesara i stim mogućnost da uzmu naj veći deo zajedničkog kolača. Ta vrsta demokratije je ubitačna za male narode i manjine koje se moraju zadovoljiti diktatom jačega odnosno milosti jačega odnosno brojnije nacije. Takva Evropa funkcioniše na prikrivenim rasističkim i nacističkim principijama i več samo iz toga razloga nema izgleda neke dugoročne perspektive.

Iz svih ti gore navedenih razloga mi nije shvatljivo da naši izvesni vodeći političari pripisuju toliku važnost ulasku u takvu Evropu umesto da nastupe za izgradnju svoje države iz sobstvenih snaga i rezervi sa ciljem da se stvori jedna nezavisna zajednica kojea je u stanju bez ičije pomoći da egsistira i obezbedi visok standard svom narodu-za to imamo dovoljno kako umnog kapaciteta tako i prirodnih bogatstava. Čemu je nama pored tolikog bogatstva, Vojvodine i Pomoravlja i toliko rudnog kapitala, da dajemo ključ svoje kuće i frižidera tudjinu a i zlotvoru sa nadom da će mo imati bolji komfor i biti sitiji. Dajte da jednom više preuzmemo svoju sudbinu u svoje ruke i izgradimo svoju državu po svojem ćefu. Da smo to u stanju dokazuju naši svetski umovi poput Nikole Tesle, Pupina, Milankovića kojeg danas slavi svet kao oca moderne ekologije ili Milene za koju se kaže da je majka teorije relaviteta i.t.d. Pa da se nekim slučajem oduzmu svetu Teslini izumi stale bi sve fabrike sveta i u najvećim delovima zemaljske kugle sedeli bi u mraku ili bi se služili petrolejskim lampama. Prestanimo da činimo sebe manji nego što jesmo i prestanite više da slušate one koji imaju poverenje samo u tudje i koji nas svakodnevno podcenjuju govoreći kako je nama potrebna Evropa. Dok se Srbija ne otrese takvih sa vodećih funkcija neće biti spasa i to ne samo srpskom narodu već i svim onima koji živi na teritoriju Srbije. Tu treba više jednom da se narod odluči većinski za one koji imaju poverenje u sposobnost našeg naroda jer samo onaj ko veruje u sebe je u stanju obstati i stvarati bolju perspektivu!!!

Dušan Nonković

Werbeanzeigen

2 Antworten

  1. ПРЕЦИ НИСУ ВЕРОВАЛИ, БИЛИ СУ ОПРЕЗНИ

    Управо им ни ми не би требали веровати.Увек нас је Запад држао као свет трећег реда, па су нас, колико до јуче, ти исти сатанизовали (а да не кажем бомбардовали). Кажу да им је то демократија, а са власти не силазе и присутни су више од двадесет година.
    У каквој је улози Кушнерова посета данас Србији? Иста као и када је био представник на Космету, када се кроила политка одвајања овог дела српске територије од Србије. Чим је дошао изрекао је крилатицу: „независност је готова ствар“, баш као што то говоре, пре свих, амероканци, који су и ратовали на овим просторима да би своју базу изградили на Косову. Кушнерова посета није добронамерна, јер је у новој улози притисака на власти у Србији да попусте. Кажу да неће бити уцена, а управо је и разговор отпочео са уценом, иза које се крију сладуњаве речи овог политичког комичара, који ће у будућности бити запамћен по многим махинацијама које је извео, а које су људи не само запамтили већ и обрадили у многим књигама, које остају као сведочанство прошлости.
    И ово ће српски народ зунати да оцени, без обзира како се његова дипломатија буде тренутно понашала према „госту“, којег народ не жели, али му се намеће

    Милан Марковић – Миле, Београд

  2. Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана! Ватикан их је дочекао уценом. Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом да потпишу унију са католичком црквом, тј. да православна црква призна врховну влас Ватикана. Васељенски патријарх из Цариграда је подлегао том притиску. Заказан је сабор у Фиренци 1439. године. На сабор су дошли сви православни патријарси, чак и Руски. Сви, осим Српског. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.
    Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви, осим српског. Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог патријарха, због срамоте коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио. Вековима је католицима у срце усађивао мржњу према Србима.
    https://sites.google.com/site/djordjebojanicistorija/

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: