Deretini SUSRETI U PODNE

U najužem izboru za NIN-ovu nagradu!

Proverite zašto ova knjiga nije dobila ovogodišnju NIN-ovu nagradu!

www.dereta.co.yu office@dereta.co.yu

Deretini
SUSRETI U PODNE

Grafički atelje DERETA

poziva Vas na predstavljanje knjige biblioteke

SAVREMENA SRPSKA KNJIŽEVNOST:

Draško Miletić

PH

bazno – neutralno – kiselo

O knjizi govore; Ljiljana Šop, Jasmina Ahmetagić, Petar V. Arbutina i autor

Knjižara DERETA – promotivni centar,

Knez Mihailova 46, tel.: 011 262 79 34, 303 35 03

sreda 13. februar 2007. u 12 časova

Grafički atelje DERETA

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd, Tel./faks: 011/23 99 077, 23 99 078

Knjižare DERETA:

Knez Mihailova 46, Tel.: 011/262 79 34, 303 35 03

Banovo brdo, Dostojevskog 7; Tel.: 011/55 64 45, 30-58-707

O knjizi;

Volim romane sa početkom dostojnim pamćenja, početkom koji ima povlašćeni status autopoetičkog manifesta i svojevrsnog ključa za razumevanje potonjeg pripovedanja. Takav je početak romana „pH“ Draška Miletića, koji nije tek puka vremenska odrednica (kraj 1999. godine koja hrli ka promeni sve četiri svoje cifre, dok vizuelno-grafički preobražaj brojeva nagoveštava sumorne vizije ili barem kontinuitet istorijskog mraka), već i upečatljiva slika lišena iluzije da će nastupajuća promena brojeva ukinuti bestijalnost buduće istorije ili promeniti ljudsku prirodu.

„pH“ je nemoguće sažeto pre- pričati niti bi takav pokušaj ičemu suvislom vodio. U ova- kvo pripovedanje jednostavno valja zaroniti kao u kaleido- skop u kome sve biva isto i različito, zamamno i nemušto, jasno i tajanstveno.

Sve je mogućno, jer nemogu- ća istorija sveta još traje. Pred pažljivim čitaocem romana „pH“ odvija se (ovog puta u tri poglavlja) jedna njena ispreturana, mračna epizoda.

Ljiljana Šop

Ovo je proza koja beleži ostatke humanog, zadržanog na rubovima postvarenog, emotivno opustošenog ljudskog sveta (na mestu emocija ostale su tanatofobija, intenzivan strah i opsednutost propadanjem, kao i slutnja „zla koje kvasa“)…

U kontekstu Miletićevog romana, koji kroz sadašnjost dijagnostikuje obolelo tkivo čovečanstva, priča o Rimljaninu Celzusu – ovaj isceliteljske veštine uči od sveštenika u Vitlejemu, pa mu „vitlejemski špiljar“ (Hrist) krade jedan svitak – nameće se kao parabola. Ukradeni svitak, kasnije pronađen, govori o načinu amputacije, o načinu na koji treba razdvojiti zdravo od bolesnog tkiva (žito od kukolja?), ali se i na ovom mestu – a to je tačka u romanu u kojoj preispitivanje mitova doseže vrhunac – postavljena pitanja usložnjavaju, jer autor na sebe ne preuzima ulogu onoga koji odgovara na pitanje gde bolest zapravo počinje, šta jeste bolesno a šta nije, već onoga ko sluti, doslućuje, traga (kroz svakodnevno, istorijsko i oniričko), preispituje i promišlja.

Jasmina Ahmetagić

O piscu – Životopis

Draško Miletić (6. februar 1963, Kotor), otac Dušan i majka Ružica. Kao hirurg, otac Dukan me je od malena izlagao oštrim rezovima, no to je činio gosparski i sva je prilika da je strogost u tekstu kod mene, eto, stečena i nipošto nasleđena osobina. S druge strane, moja mati Lula, kao apsolvent prve grupe svetske književnosti u nas i nešto kasnije kao defektolog sa

oštrouglo-udesnozakošenim rukopisom, svakako je zaslužna što sam počeo da prste ližem posle svake valjane reči. Kako već sto godina žene u mojoj porodici nose svileni veš, osetljivost prepona je prirodna pojava. Slično je i sa tabanima i temenom. Jednominutni gubitak moći govora u sedmoj godini završio je desetogodišnjim druženjem sa profesorom Dragoslavom Ercegovcem. Nakon što su me u vojsci naučili kako se čovek može ubiti sa svega dva prsta, učinio sam sve da se iste rešim pre isteka redovnog roka. Nekako posledično, mesec dana po napuštanju tzv. PSD jedinice, proleća 1982, nakratko dopadam u loše društvo (…) Neporeciv uticaj na mene, kakav god da jesam, imali su psiholog Stanko Ivandić i nešto kasnije filozof, ali kakav!, Miladin Životić. Diplomirao sam na BU uprkos činjenici što sam na polugodištu prvog osnovne imao upisanu jedinicu u bukvar. Romani: Autoportret i pH (neobjavljen). Poezija: Osmi padež. Nekad sam voleo Ivanu Majinski i Svetlanu Dragaš. Najmiliji: Neda (nju zovem miš jer je za centimetar viša od mene ali me to, ipak, ne sprečava da je celu mnogo volim), Darija i Feđa (koji su sve, sve!). Prijatelji: Josip Radić (moj lični Dalmatinac-Purger, ljudina od čoveka), Aleksandar dr Caran (kum, za koga neki tvrde da ima policijski dosije, no čim ga ugledate to pada u vodu), Igor Teofanović (Sarajlija-Beograđanin par excellence), Ass. Saša Mitić (kod koga sam prvi put probao pirotski pinđur pa otada prste ližem, kao i posle valjane reči), Arijana Božović (moja draga A, egzeget književnih šumova, lavova i skromne složenosti), Ljiljana Šop (metafora prkosa), Snežana Turunčić Dauner (koju od milošte zovem Mata Hari, iako to nije), Mladen Vratonjić (koji me je na pravi način upoznao sa računarom i tako mi omogućio dvostruku pedantnost – u pisanju i onu važniju – u brisanju), Marko Vukša (koji ume da bdije nad jezikom i ne samo nad jezikom) i Branko Lalević (s kojim sam skupa otkrivao žestoku umilnost pank roka, stari prijatelj svakako). Kao urednik edicije Ogledalo Nezavisnih izdanja Slobodana Mašića, polagao sam opkladu u reč. U Centru za stvaralaštvo mladih vodim književnu radionicu. Verujem u nepogrešivost same literature, u njenu moć da, uprkos svima i svemu, valjano prigrli a loše prokaže. Bio sam turistički vodič, apatrid i novinar. Nekada član Beogradskog kruga. Živeo samački u Pragu. Trenutno sam sa najmilijima u Beogradu. Imam duge, česte i guste snove, „al nek je straža jaka dok je sanka svakojaka“. Odnedavno sam pristupio DZMUS-u (Društvu za migraciju u svemir) kao njegov trinaesti član (noćna mora).

Posetite našu on-line knjižaru i sajt www.dereta.co.yu; najnovija izdanja, novosti iz sveta književnosti i umetnosti, antikvarne knjige, praktične knjige, knjige za decu i omladinu…

Sve informacije o našoj izdavačkoj kući, prodajnoj mreži i svemu drugome što Vas zanima možete da postavite putem e-maila office@dereta.co.yu , na telefone; 011 23 99 077, 23 99 078, ili našem PR menadžeru Radinki Danilov na telefon 063 8218 167 i glavnom uredniku Petru V. Arbutini na telefon 064 111 85 99.

Naše knjižare u Beogradu: Knez Mihailova 46 (011 30 33 503, 2627-934) i na Banovom brdu, Dostojevskog 7 ( 011 30 58 707).

 

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: