Jedno je znati a drugo je moći – razprodaja je sigurno pogrešan put

Jedno je znati kako bi trebalo a drugo je moći uraditi kako bi to trebalo. Da bi se moglo potrebno je biti gospodar u svojoj kući a to nismo bili niti onomad niti smo to sada. Onomad kada smo to možda i mogli to biti propustili smo priliku. Otišli su nam u beli svet i oni koji su morali i oni koji to nisu! Neki trbuhom za hlebom a neki iz prokletstva ili iz težnje za boljim životom a drugi opet iz radoznalosti. Kako bilo da bilo odliše se nasa radna i duševna sposobnos odnosno snaga a da oni koji su za državu bili odgovorni nisu izradili plan niti za ostanak a niti za povratak niti su se brinuli da ne ostanemo bez mozgova. Sad kad smo shvatili šta bi trebali nismo više ni u onoj meri gospodari u svojoj kući u kolikoj smo bili jer sve zavisi od utrke na tržištu gde smo pravi ne amateri već kolektivni laici kojima je po zakonu tržišta i na tržištu jačega rezervisano poslednje mesto gde je već prosperitet, ako se dodje do neke milostinje. Jači nam pokupovaše sve što je za nesmetani prosperitet potrebno, od ključnih privrednih objekata do mozgova sve do sportskih talenata. Kako da funkcioniše socijalna pravda kad se nema mozgova da se proizvede bolja roba od konkurenata koji su to sve što nama fali već sebi obezbedili. Bez prodane robe nema zarade a stim niti država dovoljno novca za naj osnovnije obaveze i ljudske potrebe. Kako to funkcioniše brutalno je pokazala Nokia koja je tako reći od danas na sutra zatvorila svoju fabriku u nemačkoj gde ostade 3000 radnika bez posla da bi u Rumuniji izgradila novu fabriku za tri hiljade radnika. I pored toga što troškovi iznose samo pet procenata od sveukupnih troškova prizvodnje odlučila se uprava koncerna da već za tako beznačajnu sumu da menja teren. Danas Rumunija sutra Afrika!? Eto to samo toliko da se vidi u kakvom smo društvu pa da vidimo šta nam je za očekivati pa razmisliti kako da se odgovori na takve izazove. Po prirodnom bogatstvu i geostrategijskom položaju trebalo bi da bude moguče Srbiji da prebrodi krizu – totalne razprodaje su sigurno pogrešan put a nebriga o dijaspori i izključivanje iz sveukupnih procesa matice po pitanju integriteta i prosperiteta matice je luksz kojeg se nebi smela niti jedna vlada dozvoliti pogotovo ne takva čiji  gradjani vegetiraju, pored bogatstva svoje zemlje, na ivici bede i opšteg siromaštva.

Dušan Nonković

Peter Handke je zadužio Srbiju da mu podigne zadužbinu!

Početkom ove godine izašla je iz štampe nova knjiga Petera Handke pod naslovom Moravska Noć koja se uvrštava medju naj značajnija književna dela svetske literature. Svi predikati ukazuju da se Handke nalazi na putu u pravcu Nobelove Nagrade. Njegovo mesto nije u nekim dodatcima, zabačenim ćoškovima nekih novina pogotovo ne onih koje se smatraju ekskluzivnim odnosno sebe smatraju za vodećim medijem Srbije. Šteta je što se ovakva vest objavila u dodatku takvih novina. Prvo, Handke zaslušuje istaknutije mesto! Drugo, bilo bi više komentara pa bi mu i po tom pitanju bili pravedniji. Nije on sebe toliko Srbiji posvetio zato što se Srbija zove Srbijom več zato što se Srbiji učinila velika nepravda, zločin kojeg je u istoriji čovečanstva nadmašio jedino zločin trećeg rajha. Nema naroda na svetu kojem se, izuzev jevreja, stolećima činila nepravda i to samo zato što je igrom slčaja izgradilo svoju državu kao ptica svoje gnjezdo na sred puta istoka i zapada, Evrope i Bliskog Istoka. Gaženje jednog gnjezda nemože nijednog istinitog, pravog čoveka ostaviti ravnodušnim. Savesnom suptilnom čoveku ne ostaje nista drugo nego da poludi ili da piše a robusnom da se bori svim sredstvima protiv nepravde, podčinjavanja, ponižavanja. Srbija je imala u nesreći sreću što je naišao Handke koji je hteo i umeo da joj ublaži bol. Zato mu je Srbija dužna da mu posveti posebnu pažnju, odnosno poštovanje.

Dušan Nonković

Udruženje žena Sunce – poziva na dobrotvorno veče

Dobrotvorno veče – pomoć Djurdjici

23.02.2008

19 časova

Hotel Winkelried

Landstrasse 36

Wettingen

Ulaz: 50 Fr.

Program:

1. Večera sa jednim bezalkoholnim pićem (uračunato u cenu ulaznice)

2. Pozorišna predstava „Odlaganje života“ (Pozorište Duga)

3. U muzičkom delu večeri zabavljaće vas Mišo Marić.

Celokupan prihod je namenjen za lečenje Djurdjice Kovačević iz Šapca.

Dvadesetšestogodišnja Djurdjica Kovačević iz Šapca je 2005. godine teško nastradala u saobraćajnoj nesreći, u kojoj je povredila kičmu. I pored više operacija ostala je nepokretna. Udruženje žena Sunce, na čelu sa Biljanom Čekić i Johannom Willi, preuzelo je na sebe finansijsku brigu o Djurdjici, koja se trenutno nalazi na lečenju u Beogradu. Organizator: Udruženje žena Sunce – Frauenverein Sonne Rezervacije: E-mail: frauenverein_sonne@yahoo.de Tel: 076 231 50 34 ili Restoran Winkelried Tel: 056 426 76 14 Rezervacije do 15. februara.

Frauenverein Sonne

Postkonto 60-171450-3

Ko nemoćnom daje Bogu pozajmljuje 5430 Wettingen

Da se podsetimo:

Putnici pomahnitalog autobusa, koji se survao niz Zlatibor i zaustavio na ivici ambisa, oporavljaju se od povreda i šoka

UŽICE – Petoro teško povređenih putnika autobusa kragujevačkog „Autoprevoza“, koji se preksinoć posle otkazivanja kočnica sjurio niz Zlatibor i zaustavio posle tri kilometra, nakon sudara sa kombijem, van životne opasnosti su i oporavljaju se na odeljenjima hirurgije i ortopedije užičke bolnice. U ovoj nesreći, koja se dogodila u mestu Jevremovići ispod Zlatibora, povređeno je više od 20 putnika, ali je samo spletom srećnih okolnosti izbegnuta tragedija, jer je u autobusu bilo više od 50 ljudi, koji su se vraćali sa odmora!

Pomahnitali autobus saobraćao je na liniji Zlatibor – Novi Sad i u nedelju posle podne krenuo je po redu vožnje sa Kraljevih Voda. Posle samo nekoliko kilometara, ispod zlatiborskog tunela, došlo je do kvara na kočionom sistemu. Autobus se sjurio niz nizbrdicu dugu oko pet kilometara! Drama i jurnjava niz magistralu praćene su očajničkim pokušajima vozača da zaustavi pomahnitali autobus koji je ubrzavao.

Danas, više od dve godine nakon udesa unesrećena Djurdjica Kovačević je bespomoćana, prepuštena samoj sebi, odnosno pomoći svog oca koji je i sam težak invalid. Osiguranje kod koga je osiguran Autoprevozov autobus nije isplatilo ni jedan dinar odštete, a kako izgleda i nemaju nameru da to učine. Zato, mi žene iz Udruženja žena Sunce, uz vašu pomoć, činimo što je u našoj moći da Djurdjici olakšamo život. Naša blagajnica Johanna Wili je u više navrata, ne čekavši da se kasa udruženja napuni, iz svog džepa slala novac. Verujem, da ćemo i mi Srbi sledeti primer ove plemenite Švajcarkinje, koja nesebično pomaže našoj unesrećenoj sunarodnici.

Predsednica Udruženja žena Sunce

Biljana Čekić