Za naj oštriju osudu – povodom diskusija u Politika Online

Za naj oštriju kritiku je to što se nijedan od vodećih političara ne brine o dijaspori i to ne samo što predstavlja tu negde polovinu celokupnog naroda Srbije i ne samo zato što dijaspora šalje velike pare i ne zato što je u naj težim danima Srbije bila uz Srbiju i aktivno pomagala da katastrofa koju su nam priredili nemilosrdni, (koliko znam neka vrsta prijateja Gospodina Tadića) kojima još uvek hrli u zagrljaj. Ne zbog toga svega već zato što ne nadjoše ni reči solidarnosti sa dijasporom koja je toliko patila i delila bol sa svojim narodom zbog bombardovanja od djavoljskih andjela. Da nemisli neko da je nama u dijaspori bilo lako gledati kako nam braća, šira i uža rodbina gine a da nemožeš uskočiti i u nevolji pomoći jer neznaš koja je pomoć važnija-uzeti pušku u ruke i ostati bez mogućnosti preživelima u matici da pomogneš. Nije bilo ni lako ni jednostavno gledati vlade po svetu kako lažu svoj narod crneći srbe naj odvratnijim načinima i poredjenjima govoreći; da srbi ne samo da siluju sve od reda već ugradjuju ženama u matericu kereće fetuse. Zgrozim se kad čujem da bi Tadić sad hteo pravo takvima u ruke. Što se kaže, nemože se život novcem sporediti, to je tačno samo nema nikakve veze sa dijasporom. Tu se zaboravljaju Solunski Dobrovoljci i slični njima! Laka im bila crna zemlja. Možda vole Srbiju više baš oni kojima je daleka. Tadiću je sveta dužnost da se brine kako nebi došlo do razdora izmedju matice i dijaspore ali nije to samo Tadiću! Ovo što se radi i poput izvesnih komentara podseca na taktiku razdora izmedju matice i dijaspore. Naj veća greška koju čine naši vodeći političari od reda je što nemaju planove i programe da ojačaju saradnju matice i dijaspore. Neko je lepo uporedio dijasporu Jevreja, pitam se dal treba i Srbija da doživi isti stepen golgote kako bi se osvestili i bili spremni da učimo od drgog. Onaj ko nezna na čijoj smo strani neka pogleda u Glas Dijaspore! Iz daljine se vidi svaka planina bolje i Srbija jasnije! Bez dijaspore nema legitimiteta!

Dušan Nonković

Komentar na Novo-godišni govor Premijera Koštunice

Dušan Nonković

U načelu se nebi imalo šta za pregovoriti, da je barem jednom rečenicom podvukao potrebu bolje saradnje sa dijasporom, svojim narodom rasejanog po svim državama sveta. Pretežni deo toga naroda je otišao u svet jer se o njemu u matici zemlji niko nije brinuo. Ista tradicija se nastavlja pa se ni sada o dijasori ni današnja vlada Srbije, tak reći u opšte i nebrine. To nisu zaslužili jer su svojim odlaskom napravili koliko toliko mesta da prežive oni koji su morali u matici da ostanu kako bi preživeli da ne spominjem silnu pomoć koju država Srbija ima od dijapore a bogami i u naj težim danima bila jedina nada.
Još više od toga svega je bolno sto se stim ignorisanjem dijaspore deli naš narod na ove i one na ovakve i onakve kao da se to radi po nalogu nekog tutora koji radi u interesu „milosrdnog andjela“.
Dijaspora očekuje integrativnu politiku celokupnog srpskog naroda sa ciljem da niko više nedodje u situaciju da krene u beli svet trbuhom za hlebom.D.N

Rat kao tema nije prikladan za predizbornu kampanju

Opasnost od rata nepostoji niti posredno a niti neposredno pa prema tome nema potrebe za vadjenje tema o besmislenim ratovima iz fijoke izuzev ako nekom paše kao takva tema za skupljanje političkih poena. Rata jednostavno neće biti u doglednom roku jer će Amerika čvrsto držati svoje „besne zveri“, za provociranje gradjanskih ratova, na lancu. To neće činiti iz čistih humanitarnih razloga već zato što sebi taj luksuz nemože dozvoliti kao što je to činila u vreme jedine preostale supersile koja je tu inferioznost koristila za pohod pod zastavom globalizacije u osvajačke ratove pod dirigenskom palicom neokolonijalnih gospodara. Prošla su vremena njene super moći. Iscrpljena besmislenim ratovima i dolaskom Rusije na sam vrh svetskih sila, nadajmo se, da je i Amerika uvidila svu besmislicu ratovanja i podpaljivanja gradjanskih ratova u svetu. Takva politika uslovljena ratom dovela je da beril nafte košta više od sto dolara što čini Rusiju samo bogatijom i jačom. Zbog energetske obšte situacije i po tom pitanju, zavisnosti Evrope od Rusije bila bi naj veća bezsmislica da Amerika a pogotovo Evropa podpale rat na Kosovu. Pogotovo kad se zna da Rusija poseduje rakete na koje nema Amerika a ni Evropa adekvatan odgovor-kako je to već pisao Glas Dijaspore. Stvaranje ratne atmosvere samo da bi se reklo kako je neko protiv rata i za očuvnje mladih života, nije ništa drugo do skupljanje poena u predizbornoj kampanji. Srbija je na naj boljem putu, uz pomoć Rusije, da sada zadobije od NATA započeti rat bez i jednog ispaljenog metka. Ozbiljna analiza odnosa snaga super sila i opšte situacije pogotovo svetskog tržišta ne dozvoljavaju drugačiji zaključak.

Dušan Nonković

Kosovo možemo izgubiti samo ako sami sebi podmetnemo nogu

Treba li prvo da se piše nešto u inostranstvu da bi smo verovali u ono što već odavno znamo, u to što je prije mesec i više pisalo i najavljivano u Glasu Dijaspore naime da Iran poseduje Ruske rakete na koje Amerika nema odgovora i da je američka flota u perzijskom zalivu sada vredna jednoj gomili starog gvoždja. Stim je jasno da se Rusija vratila na sam vrh svetskih sila. To znači da je u stanju da brani svoje bogatstvo i diverze interese a da u tu strategiju svoje odbrane spada i Geostrategijski položaj drugih zemalja pa i Kosovo. Izgubiti Kosovo možemo samo ako sami sebi podmetnemo nogu. Amerika će se teško sa tom činjenicom pomiriti ali joj neće preostati ništa drugo nego da napusti vojnu bazu koju je podigla na teritoriji suverene države Srbije bez suglasice države i naroda Srbije.

Dušan Nonković

Komentar na tekst-spisak kako treba-Politika Online

Čun se ljulne, onse trgne, ode sanak pusti!
Za skučene je taj tekst terapija, za lakomislene uteha, za razočarane opomena a za pametne potvrda! Čašu meda još niko ne popi da je sčašom žuči ne zagorči. Čaša žuči ište čašu meda, smješano se pije po naj lakše!
Svako poštovanje Gospodjo Jasmina Ana! Evo Vam moje spontane želje; napišite nešto u tom stilu i za Glas Dijaspore!-Dušan Nonković

Tekst kojem je ovaj komentar posvećen pročitajte u naszavku.

Јасмина Ана Списак како треба Дешава се често да лакомислени испадну мудрији

Дуго ми је требало да схватим да не морам да живим како треба. Како други хоће. Како „усрећитељи” прописују вечити рецепт јединог могућег пута кроз живот, у виду негдашњег социјалистичког слогана тако треба. Списак тако треба дужи је од Коштуничиног устава и толико је разрађен, уходан, прегледан, добро осветљен и логичан да га често и врло паметни и учени људи усвоје без примедби и придржавају га се до судњег дана. Многи су спискали живот држећи се круто свих параграфа о дужностима, навикама и моралу, а да уопште нису укапирали шта им је. Због чега су гојазни и фрустрирани, уштогљени, зашто постају пакосни, завидни, неповерљиви, зашто живе у убуђалим браковима и раде у пропалим фирмама, зашто гунђају и критикују – и кад се гради и кад се не гради, и кад се асфалтира и кад се не асфалтира, зашто стално говоре како је у старој Југи све било боље, чак и путеви од макадама. Ку-ку, кукавица, црногорска птица доселила се без пасоша у Србију. Хладно јој је, кукати се мора. У кукању, к’о некад у лудилу, је спас. Лакше је кукати него мењати. Познато зло је боље од непознатог. На пример, муж јединац ме (далеко било) туче. Али њега познајем. Где ћу? Нећу ваљда у сигурну кућу из моје куће… Туче ме, али и то ће проћи… остариће, ваљда. Да ћу и ја остарити, тога се не досећам. Или, радим у пропалој фирми, не примам плату. Чекам, ни сама више не знам шта чекам. Али где ћу? Зар у овим годинама да почињем испочетка? Овде бар не примам плату. Спасавање сопственог живота за многе је мисаона именица. То је нешто као Нова Каледонија или Мозамбик. До тамо не само што никада нећемо стићи него и не знамо где је на мапи света. Другачија је наша мапа. То је мапа – тако треба. Једног дана зваћемо је тако нам и треба. Дешава се често да лакомислени испадну мудрији. Плавуше које нису укапирале, које никад нису знале где треба да иду – иду некако инстинктивно тамо где им је боље… Увек ће од горег отићи бољем фрајеру, увек ће сиромашнијег оставити због богатијег… А у фирми у којој не прима плату, не би се та, која није укапирала, задржала ни три дана… Скупила би перје и отишла… За стаж је боли уво. Неће ваљда да ради због стажа? То је исто као да чека морнара да се врати са дуге пловидбе и да јој се још врати веран. Свака паметна плавуша добро зна да су најглупљи они који умиру од глади штедећи за живот. Живот је нама који живимо сада. Ко хоће да живи касније – нека се обезбеђује. Тамо ће додуше мало моћи да понесе. Као да улази у авион: шта може да стане у пластичну провидну кесу. То вам је! Чак ни флашу ракије не можете да понесете! Али, где ћете за дочек преступне 2008? Ја нећу нигде. После мнооого… јелки схватила сам да не морам да је чекам. Сакрила сам се од хране, украса, Деда Мраза, петарди и календара. Кад бисте само знали како је то лепо! Не морате да идете на море, не морате да чекате нову годину! Да вас подсетим на ту идиличну слику: седите поред мужа јединца, или поред венчане жене, са којом се обичним данима мрзите, са пријатељима који су у сличним браковима, на радној обавези чекања. Проводите се као на комеморацији, јер сви добро знате да се ама баш ништа неће променити, да ћете тако суморно и следећег 31. децембра чекати још новију нову годину. Али није све тако црно. Неки ће се возити са ирвасима по снегу Норвешке, тражећи кућу Деда Мраза. Неки ће се љубити испред камина. Неки ће у планинској колиби читати романтичну књигу Драгана Лакићевића ,,Снег пада, душо”. Али то нема везе са вама. Ви сте на списку тако треба. Стабилна комбинација: прасе и шприцер. Телевизор, као афродизијак. Брак уместо љубави… Тако треба! Што би рекао Ивица Дачић. Осигурајте љубав у ЗОИЛ Дунав. Или још боље у Delta Generalli. La vie est belle! Јасмина Ана [објављено: 28.12.2007.]