Za Srbiju je jedini pravi put, put pravde – Evropa za sada to nije!

Nemože se oteti utisku da je za sve daće i nedaće glavni uzrok novac odnosno kapital. Ko ga ima mnogo, može mnogo i da uradi kako za svoju i sveopštu dobrobit tako i za sveopšte zlo čovečanstva. U današnjem svetu sve ima svoju cenu, i samo je pitanje cene koja je potreban da se plati. Počev od banalnin sitnica pa do podplacivanja novinara, poslanika pa čak do ponekih državnika velikih sila odgovoran je novac odnosno kapital. Za sve to dala je istorija čovečanstva dosta primera da bi se moglo verodostojno verovati u čarobnu moć kapitala bez korumcije. Potrebno je samo biti na uticajnom mestu jadnog državnika ili imati dovoljno novca pa da možeš krojiti javno mišljenje po svojoj potrebi. Možeš naručiti novinare da pišu o dogadjajima kako im to u strategiju osvajanja paše pa po konstruisanoj sili opšteg javnog mišljenja i ako ne odgovara niti stvarnosti niti istini da donosiš za čovečanstvo odluke od presudnog značaja. Nebi ni u kom slučaju da tvrdim da su svi predsednici sveta korumptni ali ona narodna, novac vlada svetom je ne pobitna. Isto tako je ne pobitno da onaj ko ima basnosnovne suma novca da može lakše da ucenjuje. Nepobitna je činjenica da su koncerni baš ti koji poseduju naj više te „čudotvorne“ tvorevine, zvane novac, koja je u stanju čuda da stvara. Eto, nije ni čudo što se vode ratovi kako bi se što više ugrabilo od tog čuda zvanog novac. Naj radije bi svetski vladari iz senke hteli da ih svet posle njih zadrži u uspomeni kao borce za humanost a da to obično nije tako već suprotno govori da ima i većih sila od njih kojima je cilj svoje interesne zone što više proširiti. Sredstva su im sporedna stvar. Intrige, prevare pa i ratovi su im alatke koje im donose sve vise tog čudotvornog čuda koje se zove novac ili jednostavno moneta pri tome im je sporedna stvar dali će stim uništiti jednu državu, se zvala Jugoslavija ili Srbija. Ulaženje Srbije u EU je isto što i ulaženje običnog smrtnika u pećinu lava, slikovitije rečeno u čeljust krokodila. Za Srbiju je jedini pravi put, put pravde. Evropa za sada to nij!

Dušan Nonković

Kakvi kandidati takav i odziv dijaspore da izadje na izbore

Sudeći po kandidatima za prvog čoveka Srbije i njihove dosad izražene brige o dijaspori izgleda da će učešće u izborima, našeg naroda rasejanog širom sveta, biti od bezznačajne veličine. Da bi se ugledala planina pred nosom u svojoj pravoj dimenziji mora se podosta udalji od nje. Tako i naša dijaspora, izgleda da vidi mnogo više toga nego što to vide oni koji žive u matici Srbiji. Dosada nije niti jedan kandidat izneo svoje stavove po pitanjima dijaspore niti izrazio kritiku zbog politike razdora izmedju naroda matice i dijaspore. Planira se besplatno deljenje akcija i onima koji  ih nisu zaradili ali zato sa zaobilaženjem  dijaspore. Kandidati dozvoljavaju sebi luksuz da ne uključivaju dijasporu u svoj vokabular kao da i nežele nihove glasove. Postavlja se pitanje, samo zašto? Da nije možda zato što dijaspora vidi jasnije njihove greške ili možda zato sto je okusila gorki med Evrope ili možda što joj je jasno da se nemogu podpisivati sporazumi sa onima kojima se nemože verovati jer se ne pridržavaju ni onih koje  su dosad već podpisali. Možda i zato što oni koji žele da upravljaju sudbinom i istorijom Srbije jednostavno ne žele da pobedi ona istina koja je poznata  dijaspori jer kako ono reče iz rastojanja se vidi bolje a i trezvenije. A možda i zbog toga što ova dijaspora rasuta po svetu može bolje da oceni da niti jedan od tih kandidata ima ono što treba matica, dijaspora i Evropa ili možda zato što bolje vidi šta se ono u zemlji Srbiji radi po nalogu tutora zapadnog „prijatelja“? Odnekud mora da dolazi ta indiferentnost prema dijaspori koja je izgleda samo onda vredna pažnje kad treba da funkcioniše kao krava muzara. Sve u svemu, mala briga o dijaspori uslovljava malo učešće u glasnju.

DN