Složna braća kuću grade a nesložna razgradjuju!

U društvu je i ručak sladji, zna svako, a da je i jeftiniji, nije baš toliko bitno!?

Da su grupna putovanja  željeznicom jeftinija isto je poznato svima ali da pojedinac može kao član grupe  i na drugim područjima uživati popust u cenama poput raznih vidova rabata, izgleda da nije baš toliko važno!?  Kako inače objasniti opstu nezainteresovanost po pitanju saradnje,  raspadanje mnogih klubova a da novi ne niču. Samo jednog da napomenem, nekad veliki srpski kulturni centar u Hamburgu nestao je bez traga. Pored saznanja da smo zajedno jači a kao što to željeznica pokazuje i profitabilniji izgleda da nam nije bas toliko bitno da saradjujemo i da se udružujemo. Pored toga što bi nam sloga, (jedinstvo kroz komuniciranje) doprinela da osvetlimo, nepravdom ukaljeni obraz  pa i pored toga što nam je svima jasno da u slogi leži snaga koja nam je toliko neobhodna kako iz  ličnih tako i interesa po pitanju Kosova i Metohije pa i cele države Srbije ostajemo zakopčani do grla pa često sa podignutom kragnom do obrva i nabijenim šeširom, svoje sujete, do nosa. Voleo bih da nije tako pa da me neko argumentativno demantuje i nacrta neku drugu perspektivu. Ali svakodnevne činjenice govore nepobitnu istinu!

Ovom prilikom bi da Vas podsetim na reči nemačkog teologa Ditera Bonhofa 1945. godine, prije nego što je bio ubijen u nacističkom koncentracionom logoru:

Došli su po Jevreje, ali ja nisam učinio ništa da ih zaštitim zato što nisam Jevrejin. Došli su po komuniste, i ja nisam reagovao zato što nisam komunista. Počeli su da hapse aktiviste sindikalnih organizacija, ali ja sam ćutao zato što nisam bio u njihovim redovima. Najzad, došli su da vode mene, i tada više nije ostao niko da istupi u moju odbranu!

Dušan Nonković