Privredne perspektive u doba globalizacije

Niko ne treba da se zavarava da je globalizacija planirana, protežirana pa i silom nametana iz čisto dobronamernih, humanitarnih pobuda ili sveukupnih interesa celokupnog čovečanstva.

Prije će to biti da se tu radi o izumu nekadašnjih kolonijalnih gospodara kojih je namera da povrate udruženim snagama sve ono što su pojedinačno izgubili a prije svega uticaj i kontrolu nad tuđim teritorijama bogatih prirodnim bogatstvima. Neprikosnovena strategija takve globalizacije je stavljanje regija, od strateških važnosti, pod svoju kontrolu kako bi obezbedili nesmetanu eksploataciju tih bogatstava.

Da se pri tome ne biraju metode i da se ne radi o nekoj akciji iz humanitarnih i opštih interesa po čovečanstvo, iskusio je naš narod na sopstvenoj koži. U pohodu pod barjakom globalizacije nijedno načelo nije im bilo sveto, niti jedna strategija neljudska. Provociranje građanskih ratova putem zavadi pa vladaj, zasipanje nedužnog naroda uranijumom bio je deo strategije tog neljudskog pohoda.

Da će borba za resursima biti sve ubitačnija dokazuju svakodnevno na stotine žrtava po ulicama Iraka. I u Irak su krenuli pod parolom da spreče humanitarnu katastrofu i nepravdu a postigli su tome suprotno. I ako je u to vreme bilo, po pitanju humanosti daleko ugroženijih regiona na svetu, nego što je to Irak bio, nije se nitko od tih gospodara globalizacije setio tamo da globalizuje pa kako bi se i setio kad tamo nema ni nafte ni gasa.

Jednostavno rečeno, potrošnja gasa i nafte je u stalnom porastu a rezerve u opadanju što znaći da će se borba za te resorse dijametralno tome zaoštravati. To dovodi do zaključka da su promene u svetskoj privrednoj politici neminovne. Ekonomska politika Srbije morala bi biti usmerena ka osnivanju industrijskih grana koje bi se bavile istraživanjem metoda za proizvodnju alternativne energije. Prvi koraci su osnivanje istraživačkih centara i stvaranje radno-istraživačkih uslova koji bi sprečili odliv inteligencije, u mnoge zemlje sveta, kako nam se nebi ponovo desilo da nam ode jedan Nikola Tesla ili Pupin u beli svet a Srbija da čami u mraku pa da uz to zauzvrat u znak „zahvalnosti“, pored svega toga, bude i bombardovana.

Dušan Nonković