Boris Staparac o Metohiji za Glas Dijaspore
Posted on Decembar 7, 2007 од стране dijaspora | Edit
METOHIJA Šta se to zbiva, neverni brate moj da jeftino prodaješ najvredniji deo sebe, za šaku krvavog sjaja paganske nagrade, zlata? Šta se to zbiva da daješ ćoravom da te vodi, mutavom da te zastupa, gluvom da sluša za tebe i prenosi ti poruke koje nemaju logos reči već blejenje kako već biva kod onih bez sluha duhovnog? Šta se sa tobom događa Srbine da ostavljaš majku i oca i zemlju i ikonu, i veru i crkvu i sebe i ideš u svet da prosiš ne bi li postao bogat? Sve ono što je Sveti knez Lazar Hrebeljanović podigao i postavio u Nebesku Srbiju, ti sada skidaš i lomiš pobesneo od besomučeništva veseleći se zlatnom teletu zapada. Ko si ti? Ko te je učio da je telo pretežnije od duše? Ko te je učio da je smrt krajnji cilj života? Da su satanske pesme izlaz u svet bogatstva. Ko, ako ne zmije adske koje se vesele tvome dolasku na kolodvor Zo sa kojega ćeš poći u svoju propast. Danas su velike seobe naroda serpskog. Sva vrata sveta su širom otvorena i hrupi Srbin bez vodstva velikog Arsenija Čarnojevića i vere Pravoslavne no vođen na ularu kao zver ne znajući za krst časni i slobodu zlatnu. Sela ostadoše pusta, jedino majke još uvek stoje kraj plotova i čekaju svoju decu koja su ih zaboravila. Sutra se izdaje Metohija. Sutra se izdaje i srce tvoje Srbine pred Gospodom Isusom Hristosom. Sutra sudite da nam ne treba Nebeska Srbija. Sutra ta ista Nebeska Srbija sudi TEBI. Tebi kojem je ovo možda zadnji čas života i možda već sutra staneš pred sud Hristosov. Šta ćeš reći? Kako ćeš se odbranit? Hoće li te na sudu Hristovom zastupati Hartmund ili Alija. Možda koju reč kaže Ante ili Jure? Neće. Neće te zastupati nego ti se smejati kao što ti se i danas smeju u lice.Vodiš svoj narod u kataklizmu ne znajući ništa sem blebetanja: „Ja, ja, ja.“ Celo svemudrenije sveta si satvorio u ljubljenje sebe. Jesi li čuo za Inke? Znaš li kako su nestali? Prestali su da veruju i više nisu imali smisao življenja. Jesi li čuo za Asteke? I oni su isto tako nestali. I mnogi pre njih i mnogi posle njih. Pa što ne bi i TI. TI Srbine koji juriš da tuđu veru primiš kako bi u slasti proživeo tren života na zemlji ne hajući što tako izvlačiš stolicu ispod nogu svojoj deci i u mesto da postanu svetlost vere i duhovnog preobraženija, oni će postati skitnice sveta, narkomani koji u satanskom traže smisao života. Smisao sebe i tebe koji si ih prodao. U krajini nema više ljudi, no ni ptica. 150000 pravoslavnih Srba je prešlo na katoličku veru u Hrvatskoj. Kako su Srbi stvorili bošnjake u Bosni tako sada stvaraju Hrvate u Hrvatskoj ne verujući ni veri Alahovoj ni veri Katoličkoj kao ni svojoj. Pašnjaci pusti, sela ogoljena, vera napuštena. Hiljade izbeglica hoda po Srbiji bez cilja. Hiljade Srba luta po svetu bez smisla. Neko je ugasio kandilo Srpsko i zatamnio vidjelo vere. Metohija zvoni. Zvoni na uzbunu molitvama monaha koji neprestano jecaju Hristosu za TVOJ spas. Ti se držiš za ular zlatnog teleta. Možda si ipak čuo za viteštvo velikana srpskih. Kralj Vukašin nije vojevao na Marici za sebe, no za Krst i veru i nije bio sam već sa Hristosom. Tako je ratovao i Stevan Sinđelić na Čegru i kralj Milutin protiv Huna. Danas ti menjaš istoriju samo svojim neznanjem vere. Hoćeš li i ovaj put napuniti vagone svojim telima i ići da braniš ZLATNO TELE na Galiciju? Izgleda da hoćeš. Na Metohiji danas odzvanjaju zvona pravoslavna. Svetli Metohijom glava Svetog Lazara kao kandilo. Ne boj se nego se boj. Pogledaj u nebo večeras ako smeš. Pogledaj oči sa nebesa koje te gledaju kao zvezde. Znaš li da je Nebeska Srbija otvorila vrata nebeska. Znaš li da te gleda i Milutin i Lazar… a bogami i tvoj deda i pradeda i čukundeda i plaču jer te bez plača ne mogu gledati. Otvorio je i svet vrata i mami ti decu zlatnim teletom da bi imao ko da im tamo na zapadu čisti nužnike i ulice. Da im bude smeće i da trguju sa njim kao robljem. Hoćeš li se naučiti pameti ili ćeš krenuti u svoju propast odluči sam. Danas su nahrupili Janjičari Srbi iz sveta da spašavaju Srbiju i da je uvedu u blagostanje zapada. Pitam se znaju li ti nesretnici koliko je teška ta zemlja natopljena krvlju? Sigurno ne znaju jer da znaju ne bi posedali u Trojanskog konja i dogalopirali da joj isčupaju srce. METOHIJU. I šta će biti taj novi Srbin bez srca? Veseli zapadnjak? Pokažite mi jednog koji je srećan na zapadu. Pokažite mi i jednog koji ima smisao. Porodicu, veru, ljubav. Sutra se izdaje Metohija i Tvoje srce brate Srbine. Ali što izdade decu svoju i proda kao roblje da po svetu zarađuje koricu hleba proseći? Hoće li se i tvoja Milica sutra zvati Franka ili Stevan- Josip odluči sam. Ja te pak pozivam da okačiš klepalo Metohijsko oko vrata i zvoniš na uzbunu srcu svome. Ceo se svet urotio protiv nas. Hoćeš li se i ti urotiti sa zmijom protiv sebe, ne znam. No jedno te molim, klekni sa mnom i molimo Gospoda Isusa Hristosa da nam oprosti i spase od sebe samih. Kada izgubimo Metohiju izgubili smo i sebe i jedinu vezu sa Carstvom Nebeskim koje će od nas okrenuti glavu. A onda je tu kraj jednoga naroda. Naroda Pravoslavnog Serpskog. Rab Božiji Boris S Staparac
Filed under: Literatura, Umetnost
Uvodna reč redakcije
Istinita priča
Poziv na saradnju
Probni komentar
Razlog razbijanja Jugoslavije treba tražiti u imperijalističkim namerama neokolonialnih moćnika koji pokušavaju udruženim snagama pod zastavom globalizacije da povrate sve ono što su pojedinačno izgubili-prije svega vlast nad tudjim teritorijama! Da bi ostvarili svoje ciljeve nisu im bila nikakva načela sveta. Politika; zavadi pa raskomadaj i vladaj bio je deo njihovog načela a prosipanje uranijuma po nedužnom narodu deo njihove strategije!
Srbija je kao osnivač Jugoslavije, uz to, po povrsini naj veća a po brojnosti stanovnika naj snažnija republika bivše Jugoslavije je morala biti prva žrtva njihove politike i strategije njihovog neljudskog pohoda!
Dusan Nonkovic
liridon_kosova@yahoo.de | IP: 80.80.169.163
mislim da ste izgubljeni u vremenu i prostoru,treba vi otici u BIBLIOTEKU u ALAXANDRIJI i tamo da nadjete detaljnije o vezi KOSOVA cije bilo ko tamo ziveo vjekovima kako ste ubijali neduzne civile i ostalo,.,vi ste samisebe sr… ostacete sa mo sbeogrado u pausaluk ,srecno 2008
Dok su iliri kao civilizovan narod ziveli na tim prostorima, vi i vasi siptarski pastiri obitavali ste u zabiti planinskim predelima i visoravnima I NISTE IMALI NIKAKVE VEZE SA ILIRIMA.
Te vase teze o ilirskom poreklu su smesne, da ne upotrebimo neki drugi naziv. O Skenderbegu da i ne govorim.
Recite mi sta na vasem jeziku znaci KOSOVA?
Na mom jeziku znaci Kosovo (polje) po ptici kos.
Slobodno mozemo pricati ko je na KOSOVU I METOHIJI ziveo vekovima i ko je koga vekovima, ubijao, sliovao, proteravao, palio manastire……
posto jos nabadas malo jezik drzave koja te je cenila kao svog gradjana i u kojoj si uzivao sva manjinska prava evo malo da naucis o svom narodu:
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/06/article-07.html
Neka te Bog pomogne i spase i oprosti sagresenja tvoja
te lazi sto su vasa takozvana Srpska Akademija Nauka, to su samo lazi dragi srbi. Kosova nije nikad bila, niti nece nikad da bude srpska zemlja. To treba da shvatite. Sve to sto ste naucili o Kosova, to je cista laz iz strane vasih pametni ljudi i vase crkve, crkva sto je saradjivala sa turcima u najtezim vremenima Balkanskih prostora. Vasa crkva je ta crkva sto se prodala.
Ja se cudim kako mozete da zovnite kosovu ko nesto vase, to je LAZ dragi srbi. Laz. I laz uvijek se otkrije.
Kosova je Albansko, ali u njoj mognu da zive svi sto hocu prosperitet. Sa lazima ne moze da se zive. Vi ste dosli sa karpata a mislite da ste autoktoni ovde. joj lele majko. Izbacite oni ljudi sto vas vladaju, treba vam malo distance iz te crkve sto vas otrovi. Srbija je mala, bila mala i ostat ce mala u geografiskom smislu. A nemojte ostati mali i u pametu kao sto se dokazate do sada,
Pozdrav Milanu Slavkovicu, Djokicu Stanojevicu i drugim srbima i crnogorcima sto su sami ubili okolo 1000 ljudi u Djakovicu. Da vas Bog to vrati, kriminalci jedni. Ubili ste decu i zenske i civile Bog vas ubio.
Lepo čovek reče da se Kosovo zove po ptici koja se zove na srpskom KOS. Ovo je sasvim nešto novo da albanci daju svojim teritorijama srpska imena!
djabe da se debatira sa srbima oni znaju dobro sta su radili oni znaju odakle su dosli iz karpatske sume oni znaju ko su albanci i zato se plase od albance .
Hvala bogu da sm rodjen ko ALBANAC inace da bi bio srbin bi ubio samog sebe.
Ako jedan rus se zeni sa jednu ciganku onda djete ce da rodi srbin eto kakav narod su srbi. A sto se tice kosovo ima da mu se vrati staro ime DARDANIJA i to nece dugo da se zove kosova .
ZIVELA VELIKA ALBANIA
Iliri jesu bili pre mnogo vekova na Balkanu ali koliko znam a to i svi ostali znaju oni tada nisu bili muslimani po veri nego pagani,tako da veza izmedju siptara i ILira ne postoji.To je isto kao kad bi neko za danasnje Makedonce rekao da su oni potomci Aleksandra makedonskog,znaci glupost nema granica.A da je Kosovo i Metohija uvek bilo srpsko evo dokaza:1)Metohija ili metos na grckom znaci crkveno imanje sto znaci da je Metohija bila u posedu pravoslavaca.2)1918 godine Albanaca na kosovu nije bilo vise od 5% od ukupnog broja stanovnika i ziveli su uglavnom u pogranicnom delu sa Albanijom u blizini danasnje Djakovice.3)I pored silne prodaje privatne imovine Srbi po katastarskim knjigama drze veliku terotoriju oko 1/3 ukupne teritorije Kosova i Metohije u prostori Kosovo Polja(iako etnicko cisto),Caglavice,Lipljana,K.Mitrovice,
Verujemo u pravdu bozju. Ako danas KiM treba da postane zemlja siptara zato sto su natalitetom postali brojniji, tada mora doci dan da KREUCBERG postane TURSKA. U jednoj staroj knjizi pise: „Kamile ce piti vodu iz Rajne“
Kakvi ste vi Albanci vi ste Shiptari ne lazite vise.
Da vas Srbi nisu negovali ,hranili, pojili tesko da bi vas ovoliko bilo …mi vas hlebom vi nas kamenom…
Sve sto ste stekli ,napravili to je zahvaljujuci Srbima.
A vidi se kako ste vratili….na dobrotu ste odgovorili zlom
a ja kazem bumerang koji ste bacili ka Srbima vratice se vama a tada vas vise nece biti…i zavrsicu sledecim citatom“Zlo ciniti od zla braneci se tu nikakvog greha nema“rekao je Njegos …SIPTARI vise ni BOG ni ALAH ni Buda vam nece pomoci
Lepo je videti da Siptari citaju Srpske novine.
Lose je videti da Siptari sebe pokusavaju predatviti Ilirima koji su nekada naseljavali Balkansko poluostrvu jer ne postoji niti jedan naucni dokaz koji povezuje Ilirsku kulutu sa kulturom, ako se to moze tako nazvati, danasnjih Siptara. Ako neko od njih poseduje te dokaze molio bih ga da ih posalje evropskim institucijama koje to verovatno zeljno iscekuju. Nemate slicnosti niti u jeziku niti u bilo cemu drugome sa drevnim Ilirima, a sebe predstavljate kao njihove naslednike.
Cujem da sami imate i vise nego velike probleme, pre svega finansijske prirode, 70% nezaposlenih po recima americkih i evropskih sticenika, elektrane Vam ne rade posto ste ih uzurpirali, kriminal vise nego cveta, a droga i prostitucija su uzeli maha, pa cujem da pristinnska yeleynicka stanica podseca na stanicu zoo u Nemackoj. Nije da se tome radujem niti cu ikada ali novac koji vam Evropa salje nikada necete ni videti jer vam vasi politicari-ubice i politicari-secikese-dileri podelise kosovo i metohiju na spahiluke kojima komanduju privatne vojske, pa to je kao da zivite u kolumbiji.
Kosovo i Metohija su deo Srbije i tako po zakonu i pravu mora ostati.
Naftovod?
Faktuelno se slazem da postoje genetsko-antropoloski elementi naseg drustva koji su vise skloni razdoru i unisatavanju, pa cak i samo-unistenju. Imam poznanika koji ih sve zove „brdjani“. Po njegovom tumacenju oni nisu domacini jer poseku ili zapale sumu pa se onda presele u neki nov sumovit predeo da tamo nastave istom praksom. Taj moj drug je Srbin iz Zrenjanina – i cvrsto tvrdi da nema srpskog „stvaranja i ocuvanja domacinstva“, a tek nakon toga treba stvarati vislje elemnte drustvenog uredjenja (porodice, zadruge, opstine, gradove, drzavu). Ima tu dosta istine.
Ono gde zameram i Vama i ovom Lali se sastoji u daljnjem deljenju i cepanju. Mislim da je bilo kakva podela Srba na ovakve ili onakve vise stetna nego korisna. Ima i Srba Muslimana koji se klanjaju Alahu – sram ih bilo, ali ih sve treba primiti kao Srbe. Nas su kao mali narod uvek jahali i terali u katolicanstvo, islam i ko zna gde ne. Bilo bi najsvrsishodnije ne obazirati se na razlike nego krenuti drzau najprirodnijim putem bez obzira na razlike. Toliko kolektivne politicke pameti nas narod nema.
Znam jednog Srbina u Floridi, Beogradjanin (ima oko 67-70 godina), drugog Shapchanin u Seattle, Washington-u (ima oko 45 godina). Ovaj iz Shapca je vojevao dvaput u Bosni u doba ratova dok je imao kanadsko drzavljanstvo od kad je uzeo americko drzavljanstvo ne sme vise tako lako da se hvata oruzija.
Sve u svemu i jedan i drugi (a i ja donekle) veruju da je jedini izlaz Srbije u oruzanom ustanku po uzoru na hajduke i uskoke. I ono malo inteligencije i sposognog naroda sto imamo nestade negde a vladaju bas ove protuve koje ste Vi naveli – ne znam iz kojih biolsko/etnickih razloga su protuve i sheprtelje ali ostaje nepobitan cinjenica da jesu. Mozda bas mi deduskere treba da se odmetnemo u sume i ustanak da dizemo (ne bi nam bilo prvi put).
Ako ovi Albanezi mogu da dodju u Srbiju i da dizu svoj ustanak za otimanje nase zemlje, zasto se mi deduskere ne bi skupili po sumama da dizemo svoj SRPSKI USTANAK, kakve Razvodjnjene Nacije, Ujedinjeni Fashisti i ostali, pusku u ruke i u sumu dok ne svrgnemo ove sheprtlje sa vlasti. To moze biti najbolja opcija. Greota od Boga da se moze desiti i Srbe da ubijamo ali ti Srbi su iz one posebne botanicke vrste „Rent-A-Srbin“ – tako da njih i treba pomlatiti.
Среда 9. август 1995: први пут од избијања рата у бившој Југославији њемачким гледаоцима пружа се прилика да се преко медија суоче са чињеницом да иза сатанизованих Срба стоје мала дјеца, старци и старице, мајке на новорођенчадима у наручју, шипарице и тинејђери. Њемачке ТВ станице приказују непрегледне колоне избјеглица из Српске Крајине и олупине трактора и возила поред којих леже тјела српских цивила раскомадана од хрватских бомби. Усташке војнике са црним гусарским повезом репортер је цинично описао као „хрватске рамбое“, а један се од њих на исквареном њемачком језику хвалише да је из Њемачке, гдје иначе живи, „скокнуо“ до Крајине како не би пропустио „повијесни тренутак“. Коментатор антисрпског „Франкфуртер алгемајне“ пасивно држање Београда према хрватској агресији на РСК тумачи са насладом, жељом предсједника Србије Милошевића за укидањем санкција, због чега му је потребна наклоност Америке и Њемачке, а не крајишких Срба“. Tempora mutantur, nos et mutantur in illis – времена се мењају, и ми (Карл Билт на пр.) се мења у њима: „Након што је Карл Билт већ првог дана оштро осудио хрватску агресију и препоручио хрватског предсједника Туђмана Међународном суду у Хагу због бомбардовања Книна, посредник ЕУ Карл Билт проглашен је у Загребу непожељном особом. У изјави за БиБиСи Билт је указао и на двоструке стандарде који су и овом приликом дошли до изражаја. Јер, каже Билт, „ако смо осудили, а морали смо, бомбардовање Сарајева и ракетне нападе на Загреб, не можемо да ћутимо када се гранатира Книн. Изузетно је важно да будемо доследњи, да немамо једне критеријуме за Србе, а друге за Хрвате“, рекао је Билт, тада. Ја Билту ни онда нисам вјеровао. Његове изјаве објашњавао пре, да Република Српска и надаље располагала респектабилном армијом. А у Београду Милошевић још није био проглашен „балканским касапином“ јер његова сарадња била потребна у Дејтону. Док у Београду фактор „европејци“ био у дефанзиви. Времена се уистину променила. 1999. на горе! А како je данас?
Posecivanje, uredjenje i održavanje grobnih mesta
Odgovorne, pouzdane i savesne osobe nude mogucnost da umesto Vas, koji ste daleko od rodnog kraja, sacuvaju uspomene na Vaše pretke. Možda ste mnogo puta poželeli da obidjete grobove Vaših najmilijih u rodnom kraju, upalite svecu i položite cvece, ali velika udaljenost, prezauzetost i brz tempo života Vas sprecava da to ucinite.
Mi cemo, kada Vi to poželite, uraditi umesto Vas:
-Posetiti grob, urediti, upaliti svecu i položiti cvece
-Organizovati pomen ili na drugi nacin obeležiti znacajan datum
-Održavati i izvršiti potrebne popravke spomenika
Placanje ce te izvršiti nakon što Vam dostavimo fotografije ili video zapis, kako biste imali uvid u kvalitet i verodostojnost izvršene usluge.
Usluge realizujemo na teritoriji Republike Srbije a mi smo u Beogradu.
info i kontak rodjacibre@hotmail.com
Друштво: Војислав Шешељ ИДЕОЛОШКИ КОНЦЕПТ И ТЕОРИЈСКА ПАРАДИГМА ГЛОБАЛИЗМА Postavljeno 18.01.2009 – preneto iz, http://www.widovdan.org
Posted on January 18, 2009 by dijaspora | Edit
ИДЕОЛОШКИ КОНЦЕПТ И ТЕОРИЈСКА ПАРАДИГМА
ГЛОБАЛИЗМА КАО НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА
I. Глобализам као нови облик тоталитаризма и његово практично политичко манифестовање
1. Политичка суштина новог светског поретка као материјализације америчког погледа на свет и визије сопствене доминације у њему
Нови светски поредак прокламован је актом злочина, уводом у злочин и његовим оправдањем, поводом америчке агресије на Ирак 1991. године, од стране тадашњег америчког председника Џорџа Буша Сениора. Означена је тако универзална политичка, економска и војна хегемонија Сједињених Америчких Држава, након слома биполарног светског система и престанка хладног рата поразом и сломом Совјетског Савеза. После државе Александра Македонског, Римског царства, Наполеоновог и Хитлеровог европског поретка, човечанство је по први пут искусило поредак који је заиста општесветски. У недостатку равнотеже снага великих сила руше се основни принципи међународног јавног права, а цела организација Уједињених нација претвара у инструмент једне државе која у потпуности жртвује морал и хуманизам, да би тријумфовала над историјом, унишитила правду и човекољубље. Опстанак људске врсте доведен је у питање себичним интересима главног креатора индустријског и технолошког прогреса чији су резултати претворени у суштинско средство доминације и обесправљивања, уништења колективне свести нација и аутохтоних култура. Кад су људи очекивали да су створене могућности свеопштег напретка, солидарности, мирољубиве коегзистенције и одрицања од употребе силе у међународним односима, свет се одједном нашао у невиђеном хаосу, организованом и добро смишљеном хаосу, поретку хаоса.
а) Свет је узбуркан јер Американци најбоље лове у мутној води
Све устаљене и вековима неговане вредности доведене су у питање, али не противречности њиховог сопственог развоја, него споља, вештачки и брутално. Врховни идеал је постала успешна и плодотворна лаж. Методологија манипулација доведена је готово до савршенства. Технологија је постала главно средство поробљавања људи, уместо да их потпуно ослободи и усправи. Тако нови светски поредак није од света створио целину чији се делови међусобно односе по унапред прописаним правилима. Сада не постоје никаква стална правила. Једино правило које важи је поштовање неприкосновености воље најмоћнијег и апосолутна послушност према тој вољи. Ни његова сила ни његова моћ нису ни под каквом контролом. Испољавају се у најогољенијој варијанти, пуни себичности, нетрпељивости и садизма према свима који су непослушни, држе до свог субјеткивитета, индивидуалитета, морала, поноса, части и храбрости. Као једина правилност овде се исказује немилосрдна казна за сваку непослушност. Облици провођења одмазде некад су уређени, а некад неуређени, зависно од прилика и околности, док се систематичност исказује само у продукцији мржње према свима који се супротстављају медијским кампањама сатанизације и демонизације.
Стварни циљеви и суштинске вредности новог светског поретка више или мање успешно се прикривају сталним заклињањем у слободу и демократију. Слободним се сматра само оно што је послушно, а демократским безвољно и некреативно. Такав поредак се не сматра универзалним зато што обухвата цели свет, него и због тога што претендује на потпуно обједињавање политичке, економске, културне и правне компоненте. Он је свеобухватан, добро контролисан из једног центра, заправо тоалитаран. Ни безазлена дечија игра не може да измакне његовој контроли и манипулацији, тежњи за испирањем мозгова и њиховом програмираном развоју. Међутим, тај централни мозак моћ је толико опила да га је учинила склеротичним. Он није у стању да брзо размишља и осмишљава, интелегенција му је парцијална и сувише практична, једнозначна, утилитарна. До сада су се цивилизације развијале захваљујући култури, њеном напретку, процвату, интеракцијама и интеграцијама међу различитим културама. Данашња цивилизација настоји да уништи сву наслеђену културу и створи нову, вештачку. Историја је показала да су све вештачке културе временски биле краткотрајне, неодрживе, да ни своје творце нису наџивљавале. Најупечатљивији облик такве вештачке културе била је нацистичка, Хитлерова, а за њом холивудска нимало не заостаје по суштинским карактеристикама.
Рушећи културне тековине, цивилизација новог светског поретка припрема и сопствени слом. Уништила је већ интелектуалност, естетику и моралност. Интелектуалци су претворени у њене роботе и делују по задатку. Вредност науке не цени се кватумом или квалитетом стеченог знања, него његовом брзом апликативношћу. Уметност је замењена кичом и шундом у огромним количинама, као продуктима такозване масовне културе, вида негације сваке естетике. Етика је систематски срозавана на своју потпуну негацију. Морално је само оно што је корисно, по узору на оно примитивно афричко племе у коме су антрополози установили да добром дефинише кад оно победи суседно племе и отме му жене и храну, а лоше је кад суседно племе победи њихово, отме им жене и храну. Потрошачка цивилизација је управо то. Она је свесна да не може баш цели свет тако бесомучно и с толиким интензитетом трошити. Зато је оправдано да троше само одабрани, да се међусобно надмећу у трошењу, а да остатак света, његових пет шестина популације, испашта. Тако је научни и технолошки прогрес, уместо да ослободи човека и све људе, кренуо да уништава човечанство. Док већина умире од глади или једва преживљава, мањина је разуздана, похлепна, незасита, корумпирана, на све начине искварена у материјалној раскоши, лишена осећања солидарности или неизвесне будућности.
Противречности у свету су толике да западна цивилизација и не може другачије да опстаје него као претећа и грозна империја. Она обнавља робовски систем Римског царства. Само је ланце и окове осавременила, учинила их привидно поношљивијим. Један политички систем функционише у западном свету, привидно демократски и с владавином права, а сасвим другачији политички систем намењен је остатку света, послушнички, марионетски, систем пљачкашких трансмисија чија се погубна природа прикрива хорским заклињањем у западњачке вредносне идеале. Чак се и нова, свеобухватна синкретичка религија пројектује од стране конспиративних светских владара. Империја се формира глумећи да то није прикривајући своју природу. Она жели да буде вољена и општеприхваћена, али као погонску снагу љубави она користи само страх и обману. Страх је намењен свесним, разумним, интелигентним, а обмана глупим и лаковерним. Попут свих претходних, и америчка империја жели да буде свемоћна, неприкосновена, без икакве конкуренције. Она би да се овековечи, да обележи крај историје, да буде коначна државна творевина.
Уводи се и нова политичка терминологија. Сви потчињени се “охрабрују” да буду беспоговорно послушни. Једна моћ је прво сузбила све остале, али онда и њихове остатке претворила у сопствене инструменте за обављање прљавих послова, како би сама остала медијски неукаљана, у јавном мњењу непоколебана. Вера у разум и научно осмишљен напредак човечанства претворила се у своју супротност научно усавршеним и софистификованим облицима поробљавања. Наука и техника не само да нису победиле зло, него су се претвориле у његова најстрашнија оруђа. Морални развој није пратио научно-технолошки, а убрзо су наука и технологија у моралу почеле да гледају само ирационалну баријеру. Свест о слободи се дегенерисала и извитоперила. Јаком и моћном не треба морал, а културне и цивилизацијске тековине му само нелагоду стварају. Он настоји да моралне судове прекомпонује, културне и цивилизацијске тековине преиспита и новим тумачењем својим циљевима прилагоди, а слободу своди на претварање, глумљење добровољног прихватања наметнутог обрасца понашања као објективне нужности.
Свака империја на врхунцу моћи као да предосећа свој скори слом и то је чини крајње нервозном и бескруплозном. А цели Запад је већ дуго у кризи, свеопштој и несавладивој. Криза се испољава у политичкој, моралној, економској, религијској, уметничкој и породичној сфери. Све је у процесу распадања, а свежих идеја већ деценијама нема. Уметност, религију и идеологију одавно обједињава сатанизам, масонска конспирација и шаблонско тумачење догађаја и појава, узрока и последица. Повлађује се најпримитивнијој свести да би се што лакше савладало оно што интелектуално штрчи, што прети да би умно и рационално могло да објасни, разголити и превлада постојеће. Данашњи амерички филм, музика, јавни медији и књижевност управо изражавају тај примитивни дух масовне забаве као замене за истински духовни развој. Обнављају се мистицизам, сујеверје, астрологија и слични облици манипулације масама који редовно и непогрешиво рачунају на људску глупост, необразованост, лаковерност и брзоплетост. Систематски неред у друштву једноставно подразумева хаос у људским главама, избегавање интелектуалних напора и подлегање упрошћеној слици света и идеализацији постојећег поретка.
Међународни привредни ситем који карактерише непревладива диспропорција мањине богатих наспрам огромне већине безнадежно сиромашних и све израженија експлоатација других од стране првих, у планетарним размерама, развио се много пре прокламовања новог светског поретка, али представља његову суштинску подлогу. Првобитну капиталистичку експлоатацију унутар једне земље и на томе засновану класну диференцијацију унутар друштвене структуре заменила је класна стратификација између држава суперразвијеног и неразвијеног света. Основне социјалне противречности западних земаља успешно се премошћују високим просечним животним стандардом који оне постижу све интетнзивнијом пљачком економски сиромашних народа и држава, отимањем њихових сировинских ресурса или најмом крајње јефтине радне снаге. То се не постиже реализацијом концепта слободног тржишта, које се редовно прокламује, него бескрупулозним монополизмом, финансијским шпекулацијама и зеленашким кредитирањем, али највише подмићивањем локалних екипа политичке власти.
б) Апсолутна држава као израз тоталитарне политичке воље
Процес друштвене и политичке интеграције човечанства, због огромне диспропорције економских утицаја и војне моћи појединих држава, није се кретао у правцу универзалне светске заједнице независних и суверених држава и народа. Он је постепено изграђивао стриктно хијерархијски уређен међународни политички систем који пред нашим очима достиже ниво планетарне империје у којој је најмоћнија држава апсолутни господар, творац права и морала, тумач постулата доминирајуће политичке идеологије, њеног система и мерила вредности. Вишевековно одређење суверености као основног државног атрибута, доводи се у питање неприкосновеном хегемонијом суперсиле којој смета све што жели да остане самостално, аутохтоно и национално. Таква ситуација ће трајати све док се не обнови бар биполаризам, мада би најпожељнији био мултиполаризам, јер би то елиминисало међународни правни и политички систем скројен по мери интереса једне државе. То не може сасвим укинути економску експлоатацију и политичко поробљавање, али пружа бар минималну шансу за алтернативу, која у концепту новог светског поретка једноставно не постоји. Тамо где су хегемонија и доминација доведене до апсолута поредак не може бити дугорочно стабилан. Уместо противречности која постоји услед међусобне конкуренције великих држава, појављују се као примарни антагонизми унутар хијерархијског система у коме једна сила тотално доминира. Оно што се подразумева у појединачном политичком систему и правном поретку било које демократске државе – постојање опозиције и њене парламентарне институционализације, у тоталитарно осмишљеном новом светском поретку највеће је светогрђе. Ту се сматра и отворено показује да су у обрачуну са опонентима сва средства дозвољена. Свет се доводи у стање постојања само једне, суверене политичке воље, која не само да нема конкуренције, него не трпи ни размишљање о евентуалној алтернативи.
Да међународни систем држава заиста прераста у светски поредак, сведочи чињеница да водећа сила кроз међународне организације креира опште правне норме и спроводи санкције за њихово кршење. Облик креирања и санкционисања је доследно аутократски и ауторитаран, а по тежњама за једнообразном свеобухватношћу тоталитаран. Потчињавање свих досадашњих субјеката међународног јавног права не само да се подразумева, него се захтева и прави церемонијал, боље речено ритуал, исказивања добровољности у том прихватању. Наравно, “добровољност” је последица страха због претњи одмаздом у случају неслагања или супротстављања. Могућност кажњавања је заснована на монополу организоване физичке силе којом главна држава располаже и које се већ успоставља, мада је још далеко од тога да буде потпун. Државе које још нису постале жртве тог поретка исказују спремност да сарађују у провођењу силе над непослушним или се повлаче у пасивну уздржаност. То Американцима помаже да насилничко провођење својих себичних интереса легитимишу постигнутим “консензусом” унутар међународне заједнице. Такав облик мимикрије им се веома свидео па је постало уобичајено да своју вољу већ редовно јавно промовишу као ставове међународне заједнице.
Наметањем таквих принципа појединачним државама се негира својство главних субјеката међународних односа и оно преноси на међународне организације и институције колективне безбедности, како се у последње време јавности представља најагресивнији војни пакт, формиран после Другог светског рата. Американцима је тако лакше да сопственој вољи навуку рухо колективног духа. На тај начин жељена универзална политичка организација човечанства у пракси делује по начелима разбојничке банде у којој главни бандит не угњетава само мирне грађане, него и своје саучеснике у разбојништву, бар по питању неједнаке расподеле приграбљеног плена. Ни општеправне норме, маколико биле прецизно формулисане, немају никакав суштински значај ако нису у сваком тренутку сагласне са америчким империјалним интересима и политичком вољом вашингтонске администрације. Успостављена је светска тиранија каква никад раније није постојала у целокупној историји човечанства. Држава тиранин прибавила је себи монопол легалне примене силе у међународним односима, а истовремено другим државама негира основно право употребе силе у унутрашњим односима као главно својство суверенитета. То је Сједињене Америчке Државе претворило у главног међународног терористу, монополску терористичку организацију која своју реалну снагу, силу и моћ убрзано претвара у међународно јавно право, а послушност свих других држава у правно санкционисану дужност.
Сасвим је природно да Америка тежи да прикрије праву суштину сопствене хегемоније и доминације над целом планетом, па се њени идеолози труде да нови светски поредак представе као, напокон, успостављање принципа владавине права у међународним односима, система у коме јачи штити слабије, као и стања у коме ће Повеља Уједињених нација после толико деценија занемаривања бити у целости примењена. Амерички председник Џорџ Буш 1990. године, усхићен падом Берлинског зида и сломом Варшавског пакта, а спремајући агресију на Ирак, новом светском поретку приписао је начело мирног решавања спорова међу државама, нове начине сарадње међу нацијама, солидарно супротстављање агресији, смањење светског наоружања и надзирање његових стокова, као и правично поступање међународне заједнице према свим народима. У пракси, обесмишљено је постојање Савета безбедности Уједињених нација страхом других великих сила да улажу вето на одлуке које протежира Америка, претварајући тај орган у сопствени инструмент наметања својих парцијалних интереса и система вредности читавом свету. Славодобитно је Буш саопштио да је Америци победа у хладном рату једноставно наметнула одговорност за судбину целокупног човечанства. Американци су потом просто затрпани флоскулама о њиховој узвишеној светскоисторијској мисији шампиона демократије.
Партикуларни амерички национални интереси (мада ту и не постоји никаква нација по традиционалном европском схватању тог појма, него је реч о конгломерату најразноврснијих нација у коме водећу улогу имају потомци западноевропских досељеника, посебно англосаксонских) заодевају се у рухо вредности западњачког либерализма и демократског плурализма. Једна велика сила себе сада види у улози демијурга светске историје сматрајући садашњи глобални однос снага вечним и непромењивим. Као главне препреке у томе она види суверене националне државе које су већ самим својим постојањем неуклопиве у амерички цивилизацијски модел, који се само вербално заснива на либералној политичкој демократији, тржишној економији и поштовању људских права, посебно права расних, етничких, верских и других мањина, у чему све већу улогу игра истицање права хомосексуалаца и питања полности кроз заиста равноправан друштвени третман црнаца, Латиноамериканаца и Азијата у сопственој социјалној средини. Добро би било да покажу на делу како у Америци функционишу концепти широке аутономије и специјалних статуса, односно, конфедерација и лабавих федерација. У Америци је све на продају, па и демократија. Свака политичка функција доступна је само ономе ко има довољно новца, односно подршку најмоћнијих економских и финансијских корпорација. Чак је и корупција институционализована кроз систем конгресног лобирања. Масовни медији су до краја идеологизовани, необјективни, контролисани и инструментализовани као главно средство манипулације и продукције поданичке колективне свести обезличене масе грађана. Вест је роба и њена вредност није у степену истинитости или поузданости, него у могућности добре продаје на тржишту. Ту морал у потпуности одступа пред корисношћу и циљношћу. Медији су стриктно идеолошки и пропагандно средство власти по свим битним питањима. Слобода медија је могућа само у оним секторима у којима је власт недовољно заинтересована за постизање униформисаног мишљења. Чак и у сфери вере се протежира идеологизована варијанта такозваног хуманистичког екуменизма или синкретички концепт цивилне религије, како би се људска душа што боље оковала, да би јој се свест лакше контролисала. Међутим, пошто “лонац за топљење” разних етничких група, култура и цивилизација у основи није успео, Америку тек чека унутрашњи сукоб цивилизација.
Мисионарска предрасуда о историјском позиву западњака да цивилизацију све друге народе и државе у пракси је произвела културни империјализам и у крајњој инстанци владавину америчке псеудокултуре. То је био драгоцени додатак економској и финансијској снази, војној сили и врхунској технологији. Ипак, после врхунца моћи који је постигнут победом у хладном рату, неминовно почиње пад доминације западњачке цивилизације. Као главни изазов појављују се источни народи, посебно Кинези, који имају најдинамичнији развој и упорно чувају сопствену независност. Кинеска стопа привредног раста највиша је на свету, а кинески народ није склон неограничено расипништву потрошачког душтва, не показује себичност и саможивост, а поседује висок степен радне дисциплине. Али, изазов америчкој саможивости све више ће представљати и Русија, Јапан, Индија и арапске земље. Уколико их Америка не уништи, предстоји јој да у догледно време пред њима капитулира, јер су неке од њих већ показале да су много способније у провођењу синтезе делотворне економије, технолошке експанзије и духовног осмишљавања људског живота и друштвених процеса.
в) Тиранија није никаква гаранција сигурности тиранину
Успостављањем планетарне тираније Американци су до крајњих консеквенци довели концепт доминације западне цивилизације и њене улоге неприкосновеног хегемонистичког мисионара у сфери идеолошког погледа на свет и кодекса моралних вредности, политичког пројекта либералне демократије заснованог на индивидуализму као привилегији одабраних, економском концепту слободне конкуренције, нерационалне производње и бесомучне потрошње, дајући јој завршну социјалнопатолошку форму сигурног наговештаја скорог краја. Проклетство својевременог крволочног и систематског геноцида над северноамеричким Индијанцима, као и обнова ропства отмицама афричког становништва, усправља се као егзистенцијална претња савременом човечанству. Човечанство ту претњу мора да савлада или ће потпуно пропасти. Али, историја се у коначном виду иронично нашалила са актерима претње, јер која год варијанта превагне они су сигурно осуђени на слом. Биће темељито поражени и ако победе и ако изгубе у том планетарном судару. Америци је успело да пружи заокружену слику наличја европске културе, коју је стари континент вековима покушавао да сакрије јер је представљала фундаменталну негацију саме идеје слободе као генеричког бића човековог. Америка се непрекидно труди да благовремено уочи, препозна и неутралише непријатеље широм света, али јој никада није пошло за руком да у самој себи препозна свог највећег непријатеља и најопаснију претњу егзистенцији сопственог народа, грађана у чије се интересе ритуално заклиње.
Експанзијом мултинационалног капитала Американци су најинтензивније Европу колонијализовали, док су остатак света гурнули у невероватно дужничко ропство. Кредитирање у форми помама пре неколико деценија достигло је толике размере, да је опасност од изненадног ембарга на враћање дугова већине презадужених земаља сломила цели светски банкарски систем у коме Американци, без озбиљнијег ривала, воде главну реч. Огромна количина свеже одштампаних америчких долара одавно нема апсолутно никакво реално покриће, осим слепе вере власника да у рукама заиста држе опипљиву вредност. Каква се тек темпирана бомба крије у тонама америчких државних обвезница чије штанцовање и емитовање неодољиво подсећа на образац пословања такозваних пирамидалних банака. Оне веома успешно послују привлачећи све веће финансијске улоге и поткрепљујући их примамљивим каматама што ствара илузију финансијског чуда, док у једном тренутку група већих поверилаца или штедиша не дође на шалтер да наплате своја потраживања подносећи гомилу лепо дизајнираних папира. На тако несигурним и крхким темељима заснован је масонски пројекат владавине светом, прокламован већ на првој новчаници од једног долара, украшеној традиционалним симболима ове конспиративне организације интернационалног карактера.
Ропство потире све људске, друштвене и културне разлике, па тако представља идеални статус за оне над којима се влада. Мравињак или кошнице су идеалан узор. Људи су мрави или пчеле радилице. Њихово је да изгарају на послу, да добију колико им је потребно за храну, индивидуалну или колективну релаксацију облицима обездуховљене масовне забаве, али је суштина у матицама и матичњацима. Њима је све подређено, и они су израз постигнутог јединства воље и акције, субјекти хегемоније и доминације, овлашћени спроводници замисли Великог архитекте универзума, чувари његових тајних знања и парапсихолошких моћи. У ту сврху се мисаоно униформишу људске личности, унификује се поглед на свет и став према животу, али и прави све већи раскорак између идеализоване слике стварности и друштвене будућности у односу на оно што се заиста дешава испод површине. Идеологија индивидуалног поседовања труди се да човеку уништи интерес за стицањем знања само знања ради, као и свих облика критичког размишљања. Заокупљеност наметнутом потребом сталног раста производње и потрошње доводи у питање људску персоналност на пољу доказивања, исказивања и усавршавања личног и колективног духовног идентитета.
Светски капитализам је одавно целовито изменио своју провобитну природу. Основни облик есплоатације није више присвајање вишка вредности који је настао у призводњи, него манипулисање доларом као светском валутом, кредитирање, субвенционисање, манипулисање трговинским олакшицама, стимулацијама и преференцијалима, заправо дириговање робно-новчаним токовима. Догодило се управо оно чега су се традиционални економисти ужасавали већ као саме могућности, која их је подсећала на вишак вредности остварен крађом, пљачком, преваром итд. Капитал се данас најбоље оплођује надмудривањем и обмањивањем, притисцима и уценама, али и тако стечен профит увек има негде материјално упориште у реалној вредности. Махом се ради о отимању коре хлеба из уста човека који не зна ни ко му је то отео ни шта га је, заправо, снашло. Зато се са највећим ентузијазмом прогоне и онемогућавају они који прогледају, схвате велику обману и покушају да се ослободе из неподношљивих канџи њених актера.
Спољашњи амерички сјај, потенциран агресивним и синхронизованим наступом свих видова дириговане популарне културе, успео је да фасцинира наивне, лаковерне и глупе, али такви су у једном тренутку представљали већину човечанства. Зато је буђење и отрежњење данас тако болно и непријатно. Да трагедија буде већа, фасцинацију није изазавала квалитетна чоколада, него привалачни шарени омот у коме је запакована и нападна телевизијска реклама која је промовисала бескрајним понављањем, док људи нису почели да реагују по неком психолошком механизму који неодољиво подсећа на пословични Павловљев рефлекс. Сан о метеријалном богатству суспендовао је изворну људску духовност и човеково схватање среће као бескрајне доброте, своје и туђе. На сву срећу, критичка самосвест као основна одлика интелетуалности морала је кад тад да се обнови и доведе у питање наметнуте вештачке вредности да би допринела обнови оригиналне људскости. Мада су у том, још увек неравноправном, судару са декадентном цивилизацијом, преовлађујућа осећања псесимизма, нада у промену разгорева се, испочетка као усамљена искра, сад већ као нешто јачи пламичак упозорења и стимулисања да се потенцијална енергија забринутости преточи у плодотворни активизам који неће подлећи пропагандним обманама и уиграним техникама манипулације. Ако своје почетне дилеме брзо не замени свестраним критичким трагањем за могућим алтернативама, песимизам може бити и контрапродуктиван, водећи у апатију беснађа и резигнираности. Најгоре би било масовно осећање и став према коме је ионако све пропало па је свака борба узалудна, унапред осуђена на неуспех и ново разочарење.
Пошто је амерички културни колективни дух разорен релативизацијом морала и његових вредносних судова, дегенерацијом образованог система, заглупљивањем људи електронским медијима до срозавања на ниво идиота у политичком и етичком погледу, кретена у погледу личног дигнитета и самосвојности, дебила у погледу квантума знања којим располажу и жеље да се оно непрекидно повећава и усавршава, вероватно је потребна нека врста шок-терапије да би се изазвао преокрет у људским главама и човек, који је некад био мисаоно биће, опет натерао да размишља и поломи окове анитукултуре, псеудокултуре или поткултуре, као облика варијација масовне културе у десоцијализованој пракси. Да не би нихилизам заиста тријумфовао и означио дефинитивни крај човечанства, потребно је одмах уздрмати глобализам као његов најмодернији дериват и најуспешнији вид мимикрије под плаштом пропагирања вредности либералне демократије као универзалних и незамењивих. Само, да ли је уопште могуће изазвати такав преокрет у главама људи чији су мозгови неколико деценија излагани погубном дејству рок-музике, на пример. Та музика као да је створена да, делујући на подсвест, подстакне на испољавање намрачнијих и најнижих карактеристика људске личности, да пробуди неку анималну склоност ка паразитизму, с којим се већ камена секира обрачунавала. Функција рока је да разори људску емотивност и редукује мождани потенцијал, да подстакне склоност лењости, дангубљењу, било ком облику асоцијалног понашања. Одсуство сваког осећаја за естетику, првенство даје чистом ритму, ритму који је сам себи сврха и уједно визија света наркотицима презасићеног мозга. Недостатак слуха и елементарног музичког ускуса надокнађује се несносном буком чија је улога да изазове транс, својеврсну изолацију од реалног света, уз постизање неке врсте сурогата сексуалне жеље, њене оријентације у противприродном правцу, у сваком случају. Колективна мастурбација као да доводи до неког делиријума колективног оргазма, који човека појединаца лишава природности и стварних људских потреба, претварајући га у роба ритма од кога на крају експлодира мозак, како је то, вероватно сасвим случајно, обрађено у једном филму из, иначе, имбецилног серијала “Ноћ вештица”. Основни циљ који се оваквом квазимузиком постиже је претварање људи, појединаца са изараженом индивидуалношћу, у аморфну масу психоделиричних овисника. Показало се да је то идеалан рецепт за непродуктивно пражњење природног младалачког бунта, од кога су увек стрепеле старије генерације у условима друштвених криза и у преломним историјским временима. Урнебесна музика се прописује као терапија за социјално незадовољство, личне и колективне фрустрације.
Примарни задатак је да се испирањем мозга човек лиши сопствене духовне и моралне индивидуалности, а секунадрно се постиже нестајање чак и телесног и полног идентитета, људи се претварају у тесто погодно за мешење свих врста пецива. Добровољно се томе подврћи представља, верованто, врхунац савременог мазохизма, раван некадашњем стављању главе у лављу чељуст. Најуспешнији је онај ко најбрже изгуби присуство самосвести, присебност, ко се темљито изолује од стварности, трансцендирајући у фантазију и колективну хистерију. Душевно здравље је неподносиво оптерећење, сувишан лускуз, док је добровољно распамећивање врлина која се највише цени. Живот је претворен у бесмислено клаћење и ваљање. Мелодија крикова и урлика у човеку буди праисконску звер, чији лик се појављује кроз гримасу сладострасног бола и хистеричног смеха. Усмерени зраци разнобојне светлости, који се емитују у ритму нормалном уху крајње непријатног звука, свему том изражавању анималних инстинката и нагона даје посебну драж, ако је мозак притом довољно алкохолисан или натопљен дрогом халуциногеног дејства. Није нимало случајно што су две најопасније и широко примењене дроге вештачког порекла, настале у лабораторијама бездушних господара света. Пошто и рок-музика остварује наркотичко дејство у мозгу који се од ње природно брани одређеним хемијским реакцијама, човек је двоструко дрогиран, чак и зависник од музике која му је у нормалном облику, као уметност, духовна потреба. Такав облик квазикултуре и псеудоуметности постизања људског задовољства на уштрб човекове личности и њене духовности, сасвим природно прати такозвана брза храна коју и сами Американци зову смећем, зашећерена водица с мало стимулативног наркотика на бази коке, који ствара навику и просто тера да се чаша за чашом испија итд. И начин одевања томе је прилагођен, изглед, фризура, кућни љубимци, по принципу што екстравагантније то новом модном тренду примереније. Сексуална усмереност ту више није ствар природе, здравља или памети, него питање слободног опредељења, попут учлањивања у политичке партије. На све стране просто бујају верске секте чија се асоцијалност манифестује као апсолутна социјалност, тотална друштвеност која подразумева обезличење личности, идеологија такозваног новог доба лансирана је да би провела потпуну дехуманизацију међуљудских односа кроз максималну манипулацију и инструментализацију.
Тако је Америка прво социјално и психолошки разорила сопствену популацију, проблематизујући јој све вредности на начин који не води њиховом усавршавању него деструкцији. Темељито угрозивши цели свет, Америка је показала да му представља главну претњу по његову будућност, али је систематски стварала услове и за свој предстојећи дефинитивни слом. Да парадокс буде већи, она је то постигла уништавајући друге. Поред Кореје, Вијетнама, многих других азијских, афричких и латиноамеричких земаља где се, као логистичка припрема пројекта новог светског поретка, манифестовала срж америчке политике насиља и деструкције, парадигматични примери практичне реализације америчког концепта планетарне слободе и глобалне демократије представљени су кроз геноцидну завојевачку политику против српског, ирачког и палестинског народа. Кад је цели свет после хладног рата са олакшањем очекивао смирење и дужи предах по питању сталних политичких и војних конфронтација, Американци су међународну сцену поново узбуркали, показујући да се у мутној води њихова политика хегемоније и доминације најбоље сналази. Своју тоталитарну политичку вољу сада отворено промовишу кроз концепт апсолутне и универзалне државе, али при томе не могу да сакрију унутрашњу клицу самодеструкције коју носи амерички начин живота. Изгубили су из вида древни, антички наук политичке филозофије да тиранија ни врховном тиранину не представља никакву гаранцију сигурности. Наравно, јасно нам мора бити да ниједна тиранија неће сама, својом вољом, пропасти. Зато је упорно морамо, свим средствима, доводити у питање, а, према томе, водећи интелектуални прегаоци човечанства имају пред собом широко поље стваралачког критичког ангажовања и шансу да докажу да на дугу стазу политика нема никаквих шанси у конфронтирању са разумом, савешћу и моралом.
проф. др Војислав Шешељ
Re: Војислав Шешељ ИДЕОЛОШКИ КОНЦЕПТ И ТЕОРИЈСК (Ocena: 0)
od Dušan Nonković (dusan.nonkovic@gmx.de) na 19.01.2009
Ceo problem se sastoji u tome da se krupni kapitak oteo ne samo demokratskoj kontroli već kontroli uopšte i postao monopolom nad novcem sila za krojenje i upravljanje svetske politike u interesu ostvarivanja ličnih interesa odnosno kontrolisanja sile da bi bogati postajali još bogatiji i u suštini kroz koncentraciju sile u svoje ruke postali ne dodirljivi takoreći moderni „Bogovi“ koji vedre i oblače svetom. Da je ne kontrolisani, porobljivački kapitalizam opasan po svet uočeno je već davno. Pitanje je kako ga sad staviti pod kontrolu.
Zna se da to jezgro tog kapitalizma predstavlja Bilderberggrupa( 300 najbogatiji ljudi sveta koji poseduju preko 80 procenata sveukupnog bogatstva odnosno kapitala)koja se konspirativno sastaje bez ijole kontroke nad ogromnim kapitalom kojeg mogu uložiti po svojem nahodjenju za ciljeve od ličnog interesa.
Globalizacijom su sebi omogućili nesmetani protok novca i robe što ih je dovelo u mogućnost da stave političare pod svoju kontrolu. Oni odlučuju o selidbi celih fabrika i stim odlučuju o zaposlenosti ili besposlici država i regiona po sobstvenim ciljevima. Tako je došlo do toga da je demokratija kao i politika i političari i svi relevantni faktori za razvoj društva i političkih sistema, postalo podredjeno Bilderberggrupi.
Umesto da demokratija kontroliše Bilderberggrupu kontroliše ta grupa demokratiju.
Tu treba imati na umu da se dinastija Bušove familije već odavno obogatila na trgovini ulja odnosno nafte. Otac Georga Buša bio je prije nego što je postao predsednik Amerike šef SIA. On je postao predsednik Amerike, njegov sin isto a mladji je bio u CIA na visokoj poziciji kad su te bliznjakinje, neboderi u Njujorku bile srušene. Navodno je i Buš kao i Engleska kraljica, član te Bilderberggtupe.
Sve dok se ta Grupa ne stavi pod demokratsku kontrolu neće svet doći miru.
Očekivao sam da Šešelj kaže nešto konkretno o tom ideološkom konglomeratu koji je odgovoran za da je svet takav kakav je. Ta grupa je svojom vladavinom iz senke inscinirala mnoge konflikte za koje bi morala da odgovara pred istinskim tribunalom za sve zločine koji su proistekli iz te vladavine iz senke. Mora doći više kraj ovoj vladavini iz senke kako nebi najmoćniji ljudi sveta odredjivali ispod skuta, u kojem pravcu mora politika da maršira a da za svoje greške ne snose nikakvu odgovornost. Njima“uspeh“ kroz ucene i zločine a političarima odgovornost, tome mora doći kraj ako se ne želi da svet ogrezne po treći put u krvi.
[ ]
Re: Војислав Шешељ ИДЕОЛОШКИ КОНЦЕПТ И ТЕОРИЈСК (Ocena: 0)
od Вуле na 19.01.2009
Марко, не би требао тако о Шешељу. Нико није идеалан, сви имамо своје мане и врлине. Ипак тај се човек лавовски бори и побија не само наводе своје оптужнице, него и покушај наметања колективне кривице за рат Србима. А то је управо поента целе ове папазјаније и наводног геноцида у Сребреници. Његове „Одбегле ласте“ ја не би да коментаришем, осим да су могле сачекати бар пролеће. Видим да су преорали међу Карловац-Карлобаг-Вировитица. Пилатски перу руке од идеологије коју су до јуче заступали. Нико никога не тера у рат за те границе, али се оне не смеју заборавити. Ми у овоме моменту немамо снаге (савремене војне технике нити људства) повратити ни колевку КиМ, а коритом твоје логике све треба заборавити, не маштати. Ту грешиш, неке ствари морамо учити од Јевреја и Енглеза који су ратовали за Фокланде. Речју, не сме бити места маловерју и апатији. Тиха вода брегове ваља. Чинимо добро а сваком злу дошао је крај, и што је најважније, верујмо у Бога и снагу синова рода свога.Узми карте Холандских историчара из средњег века па ћеш видети Душаново царство и Србију од Крке до на Пелопонез. Људи су их поштено цртали. Ова граница на Дрини је неприродна и њу праве западне силе после Берлинског конгреса. Треба ли и ја да им аминујем, а дедовину су ми поцепали злотвори. Располовили су воћњак и јабуку. Мало им би и то па секу и семе у јабуци. Ко? Ове мраке о којима пише господин Нонковић. То је добро знати, али им не треба придавати претерану пажњу. Они то и хоће, да се чује о њиховој „моћи“. То је један свештеник одлично приметио на овом форуму. Наш је Војсковођа јачи од њиховог. Хросто се роди!
[ ]
Re: Војислав Шешељ ИДЕОЛОШКИ КОНЦЕПТ И ТЕОРИЈСК (Ocena: 0)
od Марко na 19.01.2009
Вуле, свака ти је на месту.
Нисам ја никада заборавио храброст и мудрост Шешеља у Хагу. Не спорим ја да он бије неравноправну битку.
Ја тврдим да су његова политичка гледишта лоша, јер када је нпр у јеку избора поручио „да је Звеки српски Гаврило Принцип“, коме је одузео гласове ?
Није СРС ЊЕГОВО власништво .
Доста више и тзв књига о курвама и …
Ми смо ваљда поред тога што смо поносан и цивилизован народ.
Шешељево време је ПРОШЛО.
[ ]
Re: Војислав Шешељ ИДЕОЛОШКИ КОНЦЕПТ И ТЕОРИЈСК (Ocena: 0)
od Dušan Nonković (dusan.nonkovic@gmx.de) na 19.01.2009
Vule, svaku rečenicu mogu ti podpisati, sve si pravo rekao samo se ipak nebi složijo da zločince ove mračne kako ti to reče, treba prićutkivati. Naprotiv, njh treba na svakom koraku razotkrivati jer je njihova moć u senci. Malo sveta zna za tu poganost pa su se uobrazili da mogu i zločine da prekrštaju i nude kao dobrobit. Svaku stvar treba nazvati svojim imenom. Slabiji su oni daleko više nego što se misli. Kaže se da je Kenedi platio svojom glavom što je javno u jednom govoru rekao da je najveći neprijatelj demokracije baš tajanstvo i konspirativni dogovori ciljajući na Bilderberggrupu. Kad se bude otkrilo do tančina znaće svet zbog čega i od koga nastaju ratovi pa će biti i manje onih koji će se moći podkupljivati za mračne poslove.
Ostajem pri tome da je tajanstvenost njihova najjača zaštita. Ako razotkrijemo njih onda smo razotkrili i najveće nalogodavače svih genocida. Sve ostalo si sjajno napisao da te od istine i tuge srce zaboli-veliki pozdrav
Dušan
Preneto iz, http://www.vidovdan.org
Свет: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – владари света из сенке
Postavljeno 13.01.2009
Tema:
Група „Билдерберг“ – владари света из сенке
„Увек ће постојати људи који верују у завере, али ствари се одвијају много некохерентнијим током“. Речи су седамдесет шестогодишњег виконта Етјена Давињона, наводног председника тајне Билдерберг групе, корпоративног директора и бившег европског комесара. Али, у томе и јесте квака: треба да поверујемо да не постоји организовано зло ради самог зла. Треба да поверујемо да не постоји план, намера и координисано спроведена акција у циљу да се Србија сведе на меру која одговара опскурним интересима тих моћника. Треба да помислимо да се све ствари у природи и друштву одвијају по принципу такозваних случајних узрока, па тако и све оно што нам се догађа већ вековима, а сада је кулминирало отимањем Косова. Треба да верујемо да се сасвим случајно на листи чланова Билдерберг групе налазе имена попут Карла Билта, Ричарда Холбрука, Лорда Крингтона, Медлин Олбрајт, Била Клинтона и супруге му Хилари, Доналда Рамсфелда, Ђанија Ањелија, Веслија Кларка, Џорџа Робертсона, неизбежног Хавијара Солане и нараво Мартија Ахтисарија, Тонија Блера, Кенета Кларка (бившег канцелара Велике Британије), Пола Волфовица (бившег шефа Светске банке), Била Гејтса, Руперта Мардока, Дејвида Рокфелера, Џорџа Сороша, Хенрија Кисинџера, Корнелија Самаруге (председника Црвеног крста), принца Чарлса, холандске краљице Беатрисе (чија породица је власник “Royal Dutch Shell Oil-a”) и имена кључних бизнисмена и банкара с обе стране Атлантика.
Тих људи је заиста шака јада у односу на број људи на планети, свега 120, а штета коју праве мери се у космичким размерама.
Што се тиче Џорџа Буша, по свему судећи, он је само онај који је подлегао притисцима Билдерберга, а није њихов пуноправни члан. Због тога је доносио низ нелогичних одлука, које су му знатно ослабиле позицију у оквиру саме републиканске партије, као на пример нагла промена одлуке у вези прихватања LOST-a (Law Of The Sea Treaty), којом САД губе суверенитет над океанима и морима у корист УН бирократије. Прихватање LOST-а значи да би новац од свих пореза и дозвола за екплоатацију океанског блага, одлазио директно у руке Билдерберберзима и то преко глобалне администрације под окриљем УН.
Слична игра води се и у погледу вртоглавог раста цене нафте, што су на својој кожи осетили сви они који седе за воланом широм планете. Највећу штету ипак трпе САД, а то може јасно да види свако онај ко погледа курсну листу, на којој долар константно пада у односу на евро. Дакле, сасвим парадоксално у овој причи САД су на губитку, а нас највише збуњује чињеница што не можемо да докучимо ко у ствари има највећу корист. Све указује на то да су то управо Билдерберзи и остали чланови Елите светских моћника.
Баш зато господин виконт жели да нас разувери да група Билдерберг има извршну моћ, па истиче да су они нешто као интернационални дебатни клуб најутицајнијих и најбогатијих људи на свету, који искључиво размењују мишљења, са циљем да се око горућих економских и политичких питања постигне минимални консензус (наравно у мишљењу). Јер, „бизнис утиче на друштво и политика утиче на друштво, то је чист здрав разум“, појашњава виконт, са подтекстом да нема ничег лошег у томе да се представници светске елите у миру, далеко од очију јавности, боре за тај светли циљ, кроз дијалог, а дијалог је основно демократско средство.
И заиста у томе нема ничег лошег, јер све звучи као права здраворазумска идила.
Ако Билдерберзи заиста немају директан утицај на владе многих земаља, како је онда могуће да сваки пут када се састану изнајме службене хеликоптере, специјалне војне јединице и локалне полицијске снаге сваке земље у којој се затекну?! Наводно, они то све плаћају из сопственог џепа и логично је да најутицајнијим и најбогатијим људима на планети треба добра заштита. Али, ако су ти њихови форуми тако бенигни као што кажу, зашто се онда све обавља у толикој тајности и скривању од медија? Зашто су приликом састанка у Отави, 2006. године специјалци мучили и држали заробљене шест сати три радознала канадска грађанина, који су хтели да сазнају какав се то мистериозни скуп одиграва у њиховом мирном месту?! Новинари, наравно, нису могли да помисле да уђу, јер нису ни знали да се скуп одржава, или су их слагали да се не одржава никакав скуп званичника, већ четири венчања у исто време, или да је у питању конгрес лекара. Истовремено скупу је присуствовало четрнаест главешина најугледнијих медијских кућа, који нису издали ни једно саопштење за јавност. Када је исте те године један амерички новинар, радио водитељ и документариста, Алекс Џоунс, стигао у Канаду да извештава са састанка из „Брукстрит хотела“ у Отави, одмах на аеродрому га је привела канадска имиграциона полиција. Ислеђивали су га петнаест сати уз гомилу претњи, одузет му је пасош, камера, сва техничка опрема и све личне ствари. Његов много старији колега Џим Такер, ову групу прати од 1975. године. У почетку скептичан, тек 2005. године објављује књигу под називом „Џим Такеров дневник Билдерберга“ (Jim Tucker’s Bilderberg Diary), која представља плод његовог дугодишњег праћења и истраживања ове озлоглашене групе.
Данијел Естулин, совјетски емигрант, чијег је оца мучио и убио КГБ, исте године издаје књигу под називом „ Истинита прича о Билдерберг групи“ (The True Story Of The Bilderberg Group), која представља најрелевантнији извор информација о суштини идеологије Билдерберга, нарочито с обзиром на обавештајне податке које му је отац оставио у аманет. Зашто су толико дуго чекали да објаве своја драгоцена сазнања, ако су знали шта све ова група ради много пре 2005. године? Одговор вероватно лежи у страху због претњи којима су били изложени током свог храброг подухвата.
Причу о постојању Билдерберг групе први пут после четрдесет и три године тајног састајања у јавност износе канадски новинари „Торонто стара“ 1996. године. Иако их је овај догађај веома уздрмао, то уопште није умаљило тајновитост садржаја њихових састанака. Ипак, неке информације су процуреле, а добрим делом су се тицале политике око Босне, Косова, Македоније, Турске, Кипра и Албаније. Закључак који се може извести на основу штурих података је отприлике овај: Билдерберзима је стално потребан рат ниског интензитета са повременим хуманитарним кризама и колатералним штетама и то баш на овој геополитичкој тачки света да би, с једне стране, могли да контролишу и дезавуишу Нато снаге и САД, а с друге Русију и Кину. План Билдерберга објављен исте године сугерише да ако рат у Босни не буде у довољној мери запалио читав Балкан, тежиште конфликта би требало пребацити на Косово (што се и догодило 1999. године), а ако и тај план не буде ишао жељеним током (да рат за Косово постане „Вијетнам деведесетих“), подхитно распламсати сукоб између Грчке и Турске око северног Кипра. У тај рат би аутоматски биле увучене Сирија, као савезник Грчке и Израел, као савезник Турске, поготово јер су Руси продајом ракета S-300 Сирији
(а пре тога у августу 1998. године и Грцима на Кипру) угрозили израелску ваздушну надмоћ у региону. С обзиром на то да су Билдерберзи итекако остварили свој план у вези Косова, уопште не чуди то што је само неколико дана после нелегитимног проглашења независности, новоизабрани кипарски председник, комуниста Деметрис Кристофијас контактирао УН и затражио састанак са лидером кипарских Турака Мехметом Тататом у вези поновног уједињења Кипра. Лепа мировњачка идеја у начелу, али питање је да ли испод ње заправо тиња жариште новог сукоба, на велику радост Билдерберга.
Да би конкретни циљеви ове групе постали бар мало јаснији, морамо се вратити у 1954. годину када је одржан њихов први састанак у хотелу Билдерберг у Остербергу у Холандији. Иницијатива је потекла од Јозефа Ретингера, за кога се у медијима спекулисало још онда да је ватикански агент, а запамћен је и као политичар који је основао Европски покрет. Тај покрет представљао је увод у стварање „Савета Европе“ 1949. године. Са ове платформе Ретингер је могао несметано да реализује своју идеологију уз помоћ извршног комитета са седиштем у Стразбуру. Та идеологија представљала је ништа друго до оно што се данас назива Европска унија. Његови планови да војно и економски уједини Европу, служили су само једном циљу – стварању светске владе која би опорезивала све што се може и не може опорезивати, а обично становништво лишила сваке приватности (у циљу такозване транспарентности) и довела га у дужничко ропство преко кредита и хипотека. Да би се овај концепт реализовао било је потребно уништити фундаментални принцип на коме је изграђен свет после Другог светског рата: територијални и економски суверенитет националних држава. Ретингер је свакако знао да се овај сценарио не може остварити без повезивања Европе и САД. Тако је конституисање Европске уније, заправо постало субверзивни циљ америчке политике, колико год то парадоксално звучало. Имајући ову амбициозну идеју на уму, Рeтингер је позвао свог блиског и моћног пријатеља принца Бернхарда од Холандије. У то време он је био важна личност у нафтној индустрији, заузимао је главну позицију у Шел Оилу (Royal Duch Petroleum), као и у Сосијете Женералу Белгије (Société Générale de Belgique), глобалној корпорацији. Ретингер му је предложио да се одржи тајна конференција са Нато званичницима на којој би се разматрала важна питања интернационалне безбедности у доба Хладног рата. Пошто је принц Бернхард био одушевљен идејом, оформили су комитет који би организовао скуп. Бернхард је о идеји састанака иза затворених врата, најутицајнијих људи Европе и САД, обавестио тадашњег америчког председника Трумана. Иако је план наишао на позитивну реакцију, прва група с америчке стране биће оформљена за време мандата председника Ајзенхауера. Два кључна играча у тој групи били су генерал Валтер Бедел Смит (директор Централне информативне агенције, илити CIA-e) и Ц.Д. Џексон (најближи председников саветник). Од самог почетка ова група била је под снажним утицајем породице Рокфелер, који су власници Стандард Оила, конкурентске корпорације Берхардовом Шел Оилу, па се чини да је Билдерберг група суштински настала само ради тога да би се одржао њихов монопол.
Значи, испада овако: удружили се нафташи с обе стране Атлантика и Нато званичници да би креирали будућност света, а у ствари енормно увећавали своје богатство и моћ на штету истог. То се данас тако јасно види с обзиром на глобално загревање, безброј људских жртава страдалих у бесмисленим ратовима и уништену инфраструктуру, чија им обнова доноси огромне профите.
На крају, можемо слободно закључити да је политичка ситуација на Балкану, а нарочито у Србији, у последњих двадесет година само један нус производ, или колатерална штета, у трци за профитом ових великих светских играча.
И да се вратим на почетак: био то сурови капитализам, Билдерберзи, Трилатерална комисија (њихова млађа сестрињска организација), Савет за спољне односе (Council For Foreign Relations, CFR), ЕУ, или сам ђаво, њихови циљеви никако не служе ономе што представљају њихова прокламована начела – очување мира у свету преко стварања слободног тржишта и јаких културних веза међу нацијама. Пре ће бити да служе свему супротном од оног што се може назвати добрим, а што је народ на овим просторима итекако осетио на својој кожи.
А шта онда ми треба да урадимо, знајући колико смо немоћни да им се супротставимо?
Србија се тренутно налази пред егзистенцијалим хамлетовским питањем: бити, али бити с ђаволом, или уопште не бити на земљи, већ се придружити светом кнезу Лазару на небу?
Иако у овој безнадежној пат-позицији, Србији би било најпаметније да започне нову партију шаха у својој историји, у којој би свој контроверзни геополитички положај усамљеног пиона искористила да добије нову краљицу, одлучну да матира црног краља. А, то може, само ако се та нова краљица буде бринула о својим пионима и не буде их остављала да понижени цркну од глади, срамоте и самоће.
Та краљица се, нажалост, неће појавити, уколико се коначно не појави прави краљ, свестан ко му је, у ствари, прави непријатељ.
До сада је мислио да су то били пиони.
Ирина Марковић
Linkovi koji se bave istom temom
Najčitaniji članak o :
генерал Милен Симић: Заборав води у нестанак
Ocena članka
Prosečna ocena: 4.94
Glasova: 17
Odvojite malo vremena i glasajte za ovaj članak:
Izvrstan
Veoma dobar
Dobar
Dovoljan
Loš
Opcije
Stranica za štampu Stranica za štampu
Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
„Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – владари света из сенке“ | | 17 komentara
Komentari su vlaništvo osobe koja ih je postavila. Nismo odgovorni za njihov sadržaj.
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od Пролазница na 13.01.2009
Супер текст!
И на Хамлетовско питање: Бити или не бити? ево мог одговора: БИТИ ВЕЧНО КРАЈ КНЕЗА ЛАЗАРА НА НЕБУ!!! ДИЛЕМЕ НЕМА!!!
Срећа православна Српска Нова Година свима!!!
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od Dušan Nonković (dusan.nonkovic@gmx.de) na 13.01.2009
Ovu temu treba postaviti na što širu bazu javnih diskusija jer se tu radi o konspirativnoj, tajnoj, grupi koja poseduje ogroman kapital sa kojim je podčinila politiku i demokratske procese svojim ličnim interesima. Tu negde oko trista najbogatijih ljudi sveta koji poseduju preko osamdeset procenata sveukupne svetske vrednosti predstavlja operativno ta Bilderberggrupa od 120 osoba. Predu se i legende da je Kenedi posle njegove javne kritike upućene tajnoj grupi rekavši da je najveći neprijatelj demokratije tajno odnosno konspirativno delovanje i da je to platijo životom. Koliko je tu istine a koliko legende teško je reći ali ostaje ne oboriva činjenica da je ta grupa postala veoma ne obuzdana i bez demokratske kontrole, zbog kapitala sa kojim raspolaže,. to joj omogućava veoma veliku aktivnost i uticaj u mnoge političke procese-od insciniranja kriza do učešca svojim kapitalom i u izborrima Američkih predsednika. Tu nema sumnje da se kapital ne procenjivih razmera, oteo ne samo demokratskoj već i svakoj drugoj kontroli zahvaljujući Globalizmu odnosno globalizaciji novca i robe ali ne i ljudstva. Pod naslovom, Globalizacija diktatura svetska vlada u rubrici, Aktuelno ili video… Glasa Dijaspore, http://dijaspora.wordpress.com/ nalazi se više videodokumentacija na tu temu. Ova grupa sa ovolikim kapitalom bez demokratske kontrole predstavlja opasnost po svetski mir i po čovečanstvo. Jedini lek protiv te degeneracije sile je stavljanje tih giganata pod demokratsku kontrolu kako bi javnost imala uvida šta se radi sa tim silnim novcem kojim raspolaže ta Bilderberggrupa. Hvala redakciji Vidovdana što je postavio ovaj članak na uvid čitaocima!
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – владаѢ> (Ocena: 0)
od cap.miki (mikiveter@gmail.com) na 14.01.2009
srecna VAM NOVA GODINA
duze vreme se bavim i citam o tim Билдерберг sotonama i pitam se dali ovi nasi muceni politicari tzv.elita ista citaju i da li imaju pojma o konstelaciji stvari u svetu uopste?
bilo bi mi jako drago da su neobavesteni ali se plasim da su potkupljeni i to bas oni koji ne bi smeli{verujem da i ti bogatuni znaju kome treba dati lovu jelda?).
pred nama je jako tezak period i plasim se da ce stvari biti jako lose po nasu Srbiju jer je vode korumpirani nesposobni i nadasve nepatriotski nastrojeni ljudi.
zato nam treba korenita promena ljudi u svim rukovodstvima ,a glavne osobine vodecih ljudi moraju biti SPOSOBNOST-NEPOTKUPLJIVOST-EFIKASNOST-PATRIOTIZAM kako to lepo rece V.cetkovic u SERIJI ‘MOJ RODJAK SA SELA’
KOJU JE INACE I SAM HASKI SUD napao ,ne bez razloga
pozdrav
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od Ирина (irina_markovic@yahoo.com) na 14.01.2009
Predu se i legende da je Kenedi posle njegove javne kritike upućene tajnoj grupi rekavši da je najveći neprijatelj demokratije tajno odnosno konspirativno delovanje i da je to platijo životom.
Нишла сам и на ту спекулацију, али нисам имала довољно доказа, па сам тај детаљ прескочила…
Иначе, чик мпогодите ко је изазвао светску економску кризу?
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od puskin na 15.01.2009
Kako bi se sakrili pravi vladari sada se sve vise lansiraju price o Bilderbergerima, Trilateralnoj komisji i drugim toboze tajnim organizacijama. Ali, ako sve te grupe imaju nekakav svoj interes, onda mi objasnite zasto se nikada ne sukobe sa interesima Cionista i drzave Izrael. Odgovor je jasan: zato sto su oni samo sluge Cionista sto je sasvim lepo i precizno opisano u „Protokolima sionskih mudraca“, daleko najvaznijem dokumentu na tu temu do danas. Tamo je lepo objasnjeno kako ce masoni biti iskorisceni za cionisticke ciljeve, a potom biti otpisani, pa cak i istrebljeni, vec prema potrebi. Dakle, kolo vode Cionisti koji su uzurpirali Ameriku i koji rade sto im je volja, sto se lepo vidi iz trenutnih dogadjaja u Palestini.
Jos jedna stvar me je zbunila u Vasem tekstu. Pominjete strucnjaka za Bilderberger grupu, ruskog Jevrejina Daniela Estulina. Daniel se pre vise godina iz Toronta preselio u Spaniju, gde je preko noci od propalog muzicara postao ekspert za Bilderbergere. Poznajem ga licno, kao i njegovog brata Arija. Ne razumem kako je u svojoj knjizi mogao da tvrdi da mu je KGB ubio oca, kad njegov otac vec decenijama zivi u Misisagi, delu Toronta.
Budite oprezni kada slepo verujete knjigama, pa cak i onim koje kritikuju Bilgerbergere. Najveci deo konspirativne literature u kojoj ima nesumnjivo dosta istinitog i zanimljivog, napisan je samo zato da se odvrati paznja od pravih Vladara iza senke. A upravo oni se najmanje skriveni, jer im to omogucuje moc koju imaju.
A sto se tice krvolocnih protuva iz grupe Bilderberger, pa oni samo mogu da izazovu na povracanje, u pitanju su zlocinci. Ali, ne zaboravite da i oni imaju gazdu. Zato, ako hocete da se bavite pravim gazdama, izvolite. Videcete kako je lako objaviti tekst o Bilderbergerima, a kako tesko o njihovim gazdama.
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od Dušan Nonković (dusan.nonkovic@gmx.de) na 15.01.2009
Ja ne držim ništa do paušalnog sumnjačenje jednog, ovog ili onog naroda jer nije ni svaki jevrejin milioner niti svaki od njih zna za tu Bilderberggrupu a i svaki član Bilderberggrupe ne pripada jednoj te istoj naciji. Tu se radi o jednoj Grupi od oko trista članova koji poseduju preko 80%sveukupnog bogatstva planete. Koliko je meni poznato tu se ubraja Engleska Kraljica, Holandska Kraljica, familija Bush koji nisu jevreji ali koji su u zajedničkoj alijansi sa sebi ravnima po kapitalu. Pogrešno je celokupan narod sumnjačiti pa i kažnjavati samo zato što imaju ponekog iz svojih redova koji su zloupotrebili svoje bogatstvo da bi svet držali u šah-mat poziciji. Narodi se izkrvare a ti pojedinci nadju uvek neki kutak na ovoj zemlji gde su sigurni. Neograničena i ne kontrolisana suma novca u rukama pojedinca je ogroman potencijal sile kojim vlasnik raspolaže.
Ko je drugi odgovoran za nastanak svetske krize ako ne onaj ko poseduje silu kroz monopolnu poziciju nad novcem odnosno kapitalom. Jedno je sigurno a to je da što se više narodi izmedju sebe krvare da se ti „Bogovi“novca skojim vedre i oblače, osećaju ne dodirljijim kako bi za svoje učinjene greške odgovarali. Sadama Huseina su obesili zbog verovatno nekoliko stotina mrtvih a Georg Bush je odgovoran za nekoliko stotina hiljada mrtvih i sad nikom ništa zbog svojih grešaka koje su vodile u stotinu hiljada mrtvih. To ne može tako, da se donose katastrofalne odluke a da se za njih he odgovara. Zar se onda treba čuditi moralu koji je zavladao svetom. Sada je dobio Georg Bush za naslednika jednog Huseina koji bi trebao da zna da predhodnika Busa i njemu slične stavi pred sud.
Samo se tako može savladati kriza u koju su on i njemu slični ceo svet gurnuli.
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – владаѢ> (Ocena: 0)
od miki (mikiveter@gmail.com) na 15.01.2009
verujem da nisu svi jevreji cionisti i hocu da verujem i da medju njima ima onih koji osudjuju agresivnu netolerantnu unistivacku politiku koju cionisti sprovode prema ostalom svetu{gojama},ali ih mi ne cujemo?
ali takodje verujem da uzivaju u moci koju imaju nad covecanstvom i laganom ,mada sad vec izvesnom kontrolom nad svetskim ekonomijama ,resursima a bogami i nad kontrolom ratnih igara.
pitanje je sta mi cinimo i kako se od toga braniti i u toj borbi pobediti?
SRBIJA JE VECNA
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od Dušan Nonković (dusan.nonkovic@gmx.de) na 15.01.2009
Miki, mislim da se slažemo da medju Bilderberggrupom ima i onih koji nisu jevreji ili cionisti već da jih veže zajednički interes. Društvo jednakih ostaje uvek zatvoreno za sebe.
U kupeu voza nećete niko sesti kraj odrpanog.
Šta treba raditi da bi se stanje u Srbiji promenilo znase samo kako to postići uz narod koji je u većini pasivan. Pasivnošću se ne donose promene na bolje.
Kako to postići?
prvo informisati tako da svaki pojedinac dodje do saznanja da mora i sam nešto učiniti da promene dodju. Potom smeniti vladu, izabrati ljude od poverenja i učiniti kako agrarnu reformu
tako i političku reformu koja bi obezbedila Srbiji suverenitet odnosno ne zavisnost od stranih tutora takozvanih saradnika. Sve društveno relevantne grupe ujediniti i ustavom im obezbediti stabilan razvoj. Ustav bi bio apsolutna mera kojeg bi se moralo bezuslovno pridržavati. To je duga priča ali svaki dugačak put počinje malim korakom u našem slučaju prepoznavanjem pravih prouzrokovača!
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od irina (irina_markovic@yahoo.com) na 15.01.2009
naravno da nisu svi Jevreji cionisti. oni isti jevreji koji su zrtvovali svojih 6.000.000 ljudi u konc logorima ss Nemachke, e ti su oni o kojima prichte. Dakle, oni su ujedno i neprijatelji sopstvenog naroda.
vidimo shta se sad dogadja u Palestini. Drzava Izrael je veshtachka tvorevina tih istih, jer je potrebno da dole konflikt bude stalan itd.
Ja sam prochitala da mu je otac bio agent i da je ubijen. Odlichno je shto ste me ispravili, ali ako mozete dajte mi relevantnu referencu
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od Dušan Nonković (dusan.nonkovic@gmx.de) na 15.01.2009
Ne sme se izgubiti ni za trenutak iz vida ko je manipulator i ko je u stanju raditi manipulacije takvih razmera! Ko drugi ako ne Bilderberggrupa!?
Nisam jevrej niti cionist ali ja ostajem pri tome da paušalna sumnja i okrivljavanja idu na ruku samo Bilderberggrupi. Jedan opeglani cionista ili bilo ko drugi neće sesti u vozu pored odrpanog čoveka pa makar on biuo jevrejin, cionista francuz ili amerikanac ili bilo ko drugi
Svaki rat pa i ovaj izmedju jevreja i palestinaca je rezultat manipulacija ne masa prosečnog primanja već moćnih grupa i pojedinaca!
Konflikti izmedju masa naroda završavaju se uvek u korist moćnih manipulatora a njima je sve jedno dali se to radi o palestincima i izraelcima ili kao na balkanu svako protiv svakoga po motu, ako smo mi braća kese nisu sestre!!
I još toliko, ako Obama ne strpa u zatvot Georga Busha propašće sve mogućnosti da ostvari nade i očekivanja onih koji su mu dali svoj glas da postane prezident.
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od Ирина (irina_markovic@yahoo.com) na 15.01.2009
Али, знате ли Ви шта је ту кључно, а то сам само дала у назнакама у уводу текста?
Има овде аутора, који би могли доста о томе да кажу, ако ја не одлучим да све прочитано у вези тога ипак синтетизујем (али ко ће то да ми плати, јер морам и ја од нечег да живим?).
Моја главна, а не изречена теза је да су они заправо отворени станисти. Е, то кад би се схватило, непријатељ би био, да тако кажем, локализован…. А ту је и одговор зашто им је толико важно да униште богомоље на Косову и Метохији – па управо да спрече ту вертикалу, доток Божије благодати кроз молитве монаха и монахиња доле, јер тамо је снажна концентрација духовности вековима утемељена. То је циљ разбити, а њихово главно оружије је да нас убеде да то није њихова намера, да смо параноидни зилоти….ако то докажем, то ће већ бити нешто…Дакле, која доктрина је иза Билдрберга…они свакако јесу Илуминати, Кости и лобања (ту је Буш), или шта већ, али треба доказати њихову ОЗВОРЕНУ ЗЛУ НАМЕРУ, ИЗА ДИПЛОМАТСКИХ ФРАЗА, а ови наши су потпуни морални дебелокошци и не виде даље од свог џепа без дна.
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od Dušan Nonković (dusan.nonkovic@gmx.de) na 16.01.2009
Eh, kad bi bilo malo više ovakvih Irena, Srbija bi stajala drugačije.
Podpuno ste u pravu. Moju podršku imate!
Nadajmo se da će se još po neko pridružiti!
Sve što radi ova Bilderberggrupa radi da bi održala i proširila svoje bogatstvo. Za to su im svaka sredstva prijatna i prikladna a i ništa sveto.
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – владаѢ> (Ocena: 0)
od milan (nezevic2001.yahoo.com) na 16.01.2009
sve je istina , u clanku i u komentarima, a nazalost poznato je i mnogo pre „ruskog“ emigranta. stvar , hamletovska , kako se ovde postavlje je pogresna. ako se suprostavite tigru on ce vas pojest, ako ga propustite i uzjasete, mozda vas i odvede tamo gde treba!
ovde moram da napomenem , to je moje misljenje, furda , bilderberska i ostala , razume samo govor pesnicom u nos. kad se za to stvore uslovi ( ima li nade?) nestace ih ali do tada treba gledati na pravu stranu. neki sahovski potezi u zadnje vreme pokazuju koliko je bzezinski slab sahista, ali i da oni koje su otpisali jako dizu glavu i vec su stali na crtu azdaji. pitanje je po meni kada ce poceti seca azdajinih glupih glava ( azdaja je inace izmisljeno ali glupo bice!). do tada ja ne bih zurio sa hamletovskom dilemom ( btw uopste neprikladnom za nas kosovski mit!). mozemo!
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – владаѢ> (Ocena: 0)
od milan (nezevic2001.yahoo.com) na 16.01.2009
sve je istina , u clanku i u komentarima, a nazalost poznato je i mnogo pre „ruskog“ emigranta. stvar , hamletovska , kako se ovde postavlje je pogresna. ako se suprostavite tigru on ce vas pojest, ako ga propustite i uzjasete, mozda vas i odvede tamo gde treba!
ovde moram da napomenem , to je moje misljenje, furda , bilderberska i ostala , razume samo govor pesnicom u nos. kad se za to stvore uslovi ( ima li nade?) nestace ih ali do tada treba gledati na pravu stranu. neki sahovski potezi u zadnje vreme pokazuju koliko je bzezinski slab sahista, ali i da oni koje su otpisali jako dizu glavu i vec su stali na crtu azdaji. pitanje je po meni kada ce poceti seca azdajinih glupih glava ( azdaja je inace izmisljeno ali glupo bice!). do tada ja ne bih zurio sa hamletovskom dilemom ( btw uopste neprikladnom za nas kosovski mit!). mozemo!
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od Остоја na 17.01.2009
Прави владари већег дела света су Илуминати који броје 13 породица а све изван тог контекста може се означити као шпекулација и (не)свесно замагљивање суштине.
ЦИА, Ционисти, Савет за иностране односе (CFR), Билдерберг група, масони,..нису врх пирамиде већ обично оруђе поменутих Илумината.
solaric.wordpress.com/category/тајна-друштва
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od Dušan Nonković (dusan.nonkovic@gmx.de) na 17.01.2009
Za Bilderberggrupu se zna da poseduje preko osamdeset procenata sveukupnog svetskog kapitala. I to se zna da taj ogroman kapital ne podleže demokratskoj kontroli i da se zloupotrebljava za insciniranja kriza radi stavljanja demokratije pod svoju kontrolu. To nije nikakva tajna već realnost. Sve dok se kapital odnosno novac kojim raspolaže Bilderberggrupa ne stavi pod demokratsku kontrolu i to globalno kako se nebi mogli seliti svojim novcem iz države u državu, sve dok zahvaljujući globalizaciji koja im je omogućila sloboden tok robe i novca a ne i radne snage i sve dotle dok poseduju nekontrolisani budžet veći od bužeta mnogih država sve dotle neće svet imati mir niti će biti istinske demokratije.
Tu se zna da su oni veliki lobiisti koji ne prepuštaju politička odvijanja slučajnosti. Nema ničeg što nema svoju cenu i što se novcem ne može podkupiti. Zato mora ta grupa pod demokratsku kontrolu ako se namerava sprečiti da svet globalno ogrezne po treći put u krvi. Svetska kriza je više nego samo jedno bezopasno upozorenje.
[ ]
Re: Ирина Марковић Група „Билдерберг“ – влада� (Ocena: 0)
od иван ђуровић na 19.01.2009
овакви текстови, који освјетљавају мрачне циљеве непријатеља и дају решење у“ пат позицији“ су неопходни…да се чује истина, када је свуда око нас лаж…
vi srbi ste smjesni ……………….niko vas nevoli na balkanu …… gdje god odete preziru vas………. jeste lise zapitali zasto ???
BANER SAKRALNE UMETNOSTI i ZANATSTVA, BISER MEDJU BISERIMA GLASA DIJASPORE!
Imati baner medju biserima banera Glasa Dijaspore nije samo priviligej biti medju najboljima već predstavlja i izvesnu baštinu kulture naseg naroda.
Svaki od njih poseduje poseban šarm kvalitet i težnju ka boljoj budućnosti. Svaki za sebe pruža specifičan doprinos društvu i predstavlja pravi mali kosmos kulture za sebe.
Preko banera u Glasu Dijaspore dobija se prilaz i drugim veoma interesantnim i informativnim banerima koje vredi pogledati.
Mnogi od tih banera stavili su za uzvrat kod sbe i Baner Glasa Dijaspore tako da i njihova specifična publika ima pristup Glasu Dijasapore a stim i svim banerima koji se nalaze na stranici Glasa Dijaspore.
Primera radi, kad kliknete na baner ikonografije možete se upoznati sa umetnošću pored ikonopisanja i sa duborezima u kamenu i drvezu kao i različitim rezbarijama sve do pozlaćivanja zlatom takoreći svih materijala. Pored toga možete preko drugih banera nešto naći i o bogatoj istoriji srpskog naroda.
Osećam se privilegovan da imam tu čast da stavim ovaj biser od banera na stranicu Glasa Dijaspore.
Dragi čitaoci Glasa Dijaspore, pozabavite se ovim izuzetnim banerima, siguran sam da će svako nešto naći u njima za sebe što bi ga moglo oduševiti.
Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore
Prenosim Vama, Dragi čitaoci Glasa Dijaspore, ovu lepu pohvalu jer pripada Vama! Sve je zavisilo i zavisi od Vas i Vašeg angažovanja!
Posted on February 2, 2009 by dijaspora | Edit
Dragi
Dusane,
saljem
ti ovaj clanak ako mozda nisi procitao. Smatram da je u velikom i
tvoja
zasluga sto je postignut ovako veliki uspeh. Naime postavljanjem mogucnosti za
glasanje na tvom sajtu svakako je veliki doprinos tome.
Srdacno
te pozdravljam i zelim i dalje
Puno uspeha
u svemu sto radis.
Dragica
http://www.blic.rs/kultura.php?id=77153
Đavolja
varoš prva u konkurenciji za sedam svetskih čuda prirode
Autor: Tanjug | 02.02.2009. – 19:24
Đavolja varoš kod Kuršumlije trenutno je na prvom mestu
u konkurenciji za sedam svetskih čuda prirode u kategoriji pećina,
formacija stene i dolina, objavljeno je na sajtu “Novih sedam
čuda”.
Glasanje u sedam kategorija, od A do G, traje do 7. jula ove godine kada
će biti izabrano novih sedam čuda priroda. U svih sedam kategorija
kandidovan je ukupno 261 zanimljiv objekat iz 222 države, među kojima
su pustinje, glečeri, kanjon Kolorado, Gibraltar, Nijagarini vodopadi,
Plitvice, prašume, reke, jezera, vodopadi, koralni grebeni…
Đavola varoš se nalazi na jugu Srbije, tridesetak kilometara od
Kuršumlije. Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna
fenomena – zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru
deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom
mineralizacijom. Ova dva, u svetu retka prirodna fenomena, posmatrana zajedno
Đavolju varoš čine pravim svetskim čudom prirode.
Lokalitet Đavolje varoši je stavljen pod zaštitu države
1959. godine, a 1995. proglašen je Uredbom Vlade Srbije za prirodno
dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite -
Spomenik prirode.
Na Kosovu, a ni bilo gde u kontinetalnom delu Balkana nikad nisu ziveli Iliri. Iliri iako su ih Rimljani smatrali za barbare. (barb. barb.) su bili civilizovano pleme, i uglavnom su bili skoncentrisani na podrucju Dalmacije, i nadalje u ostalim primorskim gradovima Jadrnskoe obale, koje su Rimljani pokusavali da usredsredjenom propagandom santanizuju. Nesto sto i danas rade delovi latinske kulture prema Srbima. U istoriji novijeg vremena, dakle u doba kada je veliki Zupan Stevan Nemanja sirio svoju drzavu prema jugu, na podrucjima juznog dela Metohije su bili zapusteli i u ruinama, Helenski odnosno Vizantijski gradovi. Te gradove, kako cak i nasa istorija belezi, o tome dosta ima zapisono kod Stevana Prvovencanog a i kod Svetog Save, da je te gradove Nemanja porusio, i na tim rusevinama kasnije su iznikli srpski Gradovi. Prerkrajanje necije istorije, a to danas cine horde balkanskih Azera, predstavlja krivicno delo. Ako bi i bilo tacno ono sto Balkanski Azeri tvrde, da su oni kao toboze potomci Ilira, samo buni kao ne odabrase da budu potomci Tracana, posto i de fakto tu su nekada zivela i Tracka plemena, odakle Spartak vodi poreklo, Albanija i Albanci a to se vidi iz teksta iz priloga, na engleskom, su u satavri negdasni Azeri, plemena oko predla Kaspijskog mora sa kojima su Turci Seldzuci imali mnogo muke, pa su ih po osvajanju raselili u najzabitije delove Otomanske imperije. Jedno takvo pleme su gurnuli u brda Prokletija. Istorijska je cinjenica da su autihtoni Albanci bili Pravoslavni narod, jos iz vremena dok su ziveli u danasanjem Azerbedzanu i Jermeniji, sve dok ih Turci Seldzuci nisu raselili i tada se Albanci pocinju gubiti kroz asimilaciju i prihvatanje islama. Ukoliko ti Albanci iz danasnje Albanije imaju bilo kakve veze sa Ilirima, onda zasto tu svoju Albaniju ne prekrste u Iliriju? A ako su iskreni Muhamednci, onda zasto ne ukinu dvoglavog orla na savoim amblemima, i ne stave polumesec?
Originally Posted by IRON_CROSS View Post
History of Albanians
Albanians originally come from the Kavkaz mountains or todays Azerbedjan and Dagestan. They call themselve Squiptar wich means „mountain people“. Araps used to call them „Arnauts“ wich means „those that did not come back“. Today the Turks have taken over this name. In the Kavkazian Albania 10 tribes lived of wich only 4 came to what was back then Serbia. There language originates from an Kavkaz dialect wich has nothing in common with European languageses (Remember Illiryan is a Latin language). During the cause of time many outside factors have influenced there language of wich Serbian had its biggest share. On the Albanian territory of today you will not find a single placename etc.. wich is Albanian. All of it originates from Serbian or is an translation from the Greek. The first ever written tekst they produced was in 1462 and it was written in the Serb language. Btw the name „Illyr“ (Ilir) is also from Serb origin. In the VIII century Arabs conquer the Kavkaz region from the christian Hazars with the help of the Albanians living there that where unsatisfied with the hard Hazar rule they where succumbed to. After this they practicaly all take the Islam as there religion. Albanians also have a saying wich goes : „There where the sword is, is the faith“ wich during there history they have lived by. Or you can also say, I’m with the strongest. When the Arabs conquered Sicily and Southern Italy they needed people to work there lands over there so they deported all Albanians from the Kavkaz region to Southern Italy and Sicily. They stayed there for a hundred of years until the christians take this part of the world back into the ranks of the European people. A part of the Albanians convert to christianity and are granted to stay while a good part of them flees with their Arabs. In 1043 George the „Maniak“ a Byzantine expelled officer starts a rebellion against Constatinopel and gathers an army in Southern Italy and Sicily. Among his army there are also Albanian reserve troops who gathered all there women and children to go with them to battle against Constantinople. Near the lake of Dojran , George „the Maniak“ gets killed and his army surrenders immediatly to the Byzanthine army. The Byzanthines accepted all the surrendered man of the sicilian army on to there territory accept for the Albanians who they did not want. The Albanians now desperate not having vessels to go back to Sicily beg the Serbs to accept them as there cattle farmers. The Serbs of hearing that the Albanians are good cattle farmers accept this deal and give them a small territory in the Southern Danuebe in exchange for an extensive amount of cattle on a yearly bases. What a mistake this turned out to be.
Pa kada citam vasih redova vidim da ste 150 god unazad..
Zalosno je to,jedno pitanje ?da li vi mislite da to zlodijela 1999 ucinili sami Albanci??
dali vi mislite da Srebrenica nije istina?
dali vi mislite da Vukovar nij eistina??
da li vi mislite da bivsa YU da nij e vas bila bih najveca ko SCHweiszarska DANAS?
DA LI VI MISTLITE DA PO BEOGRADU SETAJU LJUDI NORMALNI KOJI SU UBIJALI SILOVALI OPLJACKALI NEDUZNE LJUDE ZENE BABE I OSTALO???
ja poznajem dosta albanaca(izmadju njima se zovu shiptare ali drugi narodi ih moraju nazivati albanci zbog neki razlog).ubijanja je bilo na obe strane u ratu,srpske familije su morali napustiti svoje domove nasilno iz kosova i metohije i iz hrvatske.oko 100 srpskih crkva su bila zapaljena na KiM.u onaj trenutak kad su albanci gubili rat,poceli su plakati kako „losi“ (ustvari hrabri) srbi ubijaju njih. i normalno bili su spaseni od onih koji su imali interes da udju na balkan sa svoju vojsku.sve dok je ta strana vojska tamo albanci cu preziveti nekako ali za uzvrat dosta albanci cu biti hristijani(protestanti) i crnci.sta mislite svi zasto albanci(izmedju kojima ima puno dobrih familijarnih ljudi)postaju terorosti u evropu i ameriku.zapad je pokusao da im da nesto kao neku minijaturnu bozem drzavicu,samo da se spasi od njih i da ih vrati odakle su dosli.sad albanci iz KiM ne rade vise za srbe nego za zapadnjake-jos gore za njima,sad nema kod koga da pustaju suze.oni znaju da nemaju kuda.opcije1biti sa srbima 2 ziveti na zapad(hristijanske zemlje daleko od rodnog sela) 3 vratiti se u albaniju(ne pada im napamet).i oni sami znaju da za 10,20,30 godina stvari ce se promeniti i eventualno ce opet zakucati na srpska vrata za pomoc.
Nisu krivi šiptari sami smo krivi… Možda ne svih 100%, ali nekih 90% krivice je na nama, tj. onima koji su vladali srbijom posle prvog i drugog svetskog rata. Moja baka mi je pričala dok je još bila živa da su partizani proterivali značajnije kosovare i naseljavali šiptare i sve to u maniru BRATSTVO JEDINSTVO. A to nikad nije postojalo, vidite sta se desilo, moju tetku i teču su ubili ‘99 na kućnom pragu šiptari, ne znam gde su moji preci sahranjeni, nikad neću videti gde je moja majka odrastala, a najviše žalim zbog nedužnih ljudi koji su proterani ubijani na najsuroviji način, a setite se da je kosovo kolekva srpskog naroda, to ne smemo zaboraviti
nesmemo to nikad zaboraviti.kosovo i metohija jeste srpska kolevka, ali albanci cu uvek biti tamo.sad su vecina, bili su manjina i opet bice manjina.srbi trabaju biti pametni i na lukav nacin da polako radimo za da promenimo javno misljenje na zapad.niko ne voli albance na zapad verujte mi.sami albanci su bili vecinom pravoslavni pre tursku invaziju na balkan,i borili su se protiv turka zajedno sa srba na kosovu.ali vecinom su preuzeli muslimanstvo. a manjina srba je podlegla muslimanstvu i to su sada srbi muslimani.srbi su najveci narod na balkanu i deseti po brojnost narod u evropu i prirodan je proces za srbiju da tokom vremena ojaca ekonomski ,stvori cvrste saveznike i srpska teritorija ce se siriti i vratiti ce se u prirodne granice.za sad gubimo prevlast na KiM ali dobijamo u bosnu.samo moramo biti pametni posto mogli bismo mi biti najjaci saveznik amerike i sad imali bih svu nasu teritoriju pod nasu kontrolu,ali sticaj okolnosti nije dozvolio.
plz, dragi prijateli, can you help me? rodila sam se u kosovo, sada zivim u rusii , studiram i trebami pomoc za diplomsku. can you tell me sta je sloboda za srbski narod? kako smisao ima sloboda u srbii? благодарью заранее, люблю вас.
dodji kuci republika kosovo vas ceka nemoras traziti pomoc uopste vi ste gradjanin nasoj drzavi i mi moramo da se brinemo za vas tu ces da studiras sve placa drzava s puno pozdrav ne ti treba rusija tamo nemas nista svakako se vrati u tvoj kraj i dase javis u ministarstvo za pomoc ako nemas kucu pravicemo ti
koja je to drzavica bez fudbalski nacionalni tim, ja ne vidim ovu ni u UN.mozda je samo san.znam da vam ne ide bas kako treba tamo ali osvestice te se uskoro da samo cistite govna za zapad i vratite ce se kog komsiju srbina.a mi cemo da vas lepo precekamo sa lozu i sajkacu isto kao kad ste dosli iz planine i mucurusta u albanije.pa pisi sine radomire pomoci cu ti.
zivela rusija.
DVANAEST PREMINULIH DEVOJČICA, GLAS DIJASPORE OBUSTAVLJA SVOJ RAD IZ PROTESTA DO DALJNJEG SVE DOK SE NE NADJE SPONZOR KOJI BI OMOGUĆIO PREVOD KNJIGE NA SVETSKE JEZIKE VIOLETE BOŽOVIĆ ČLANA SRPSKE MATICE U NOVOM SADU! NE VIDIM POTREBU ULAGANJA TOLIKO SVOG VOLONTERSKOG VREMENA UKOLIKO SE ISPOSTAVI TAKO SLABA KOOPERATIVNA VOLJA DA NISMO VOLJNI NI OVOLIKO MALO URADITI ZA SVOJU KULTURU!
Posted on May 14, 2009 by dijaspora | Edit
Za ovaku situaciji u prosveti i kulturi snosi odgovornost Ministar kulture i vlada koja takve ministre stavlja na dužnost. Narod je zaboravio da je odgovoran za vladu koju bira i da je dužan da je skida i bira novu ukoliko se postojeća pokaže ne sposobnom !!!
Pisac, književnik, Violeta Božović predsednik Udruženja pisaca Srpske Krajine i dijaspore primljena je u članstvo Srpske Matice u Novom Sadu-piše (moli) Dušan Nonković, urednik Glasa Dijaspore
Posted on May 14, 2009 by dijaspora | Edit
Glas dijaspore
http://dijaspora.wordpress.com/
Posted on May 13, 2009 by dijaspora
Pisac i književnik Violeta Božović, koja je predsednik Udruženja pisaca Srpske Krajine i dijaspore, primljena je u članstvo Matice Srpske u Novom Sadu. Povodom njene knjige, predstavio sam je čitaocima Glasa Dijaspore. Knjiga je sjajno i dirljivo napisana. Govori o devojčicama koje su u banjalučkoj bolnici predahnule samo zato što se na molbu bolnice oglušilo i u ime sankcija sprečila ta humanitarna pomoć koja je za život beba bila neminovna. Doprema flaša sa spasonosnim kiseonikom je sprečena, ostala je samo nekoliko stotina metara pred polničkom kapijom! Bebe su stim bile osudjene na smrt od “prijatelja” naših “dobrotvora”, boraca za “ljudska prava”!
Zbog tako banalnog razloga je umrlo 12 devojčica! Trinaesta devojčica je živela trinaest godina, kako pisac kaže, za svaku devojčicu po godinu dana. Na kraju je izgubila bitku za svoj dečiji život, podlegavši tako strašnoj bolesti kao što je to rak. Njoj je Violeta posvetila svoju knjigu, koja je veoma čitana, kojom je tu trinaestogodišnju devojčicu učinila besmrtnom.
Povodom te knjige, napisao sam nekoliko reči o Violeti na kojima se danas zahvalila i uputila neku vrstu apela nama u dijaspori. Upoznala me je sa situacijom po pitanjima pomoći kulturi, pogotovo književnicima, koja tako reći i ne postoji. Violeta apeluje na nas u dijaspori da se kupovinom knjiga naših pisaca založimo kako bi se pomoglo našim piscima i time omogućio njihov dalji rad jer štampanje knjiga je skupo a plaćaju ga često iz svojeg džepa odnosno, financiraju celokupan proces.
Naravno, novi član Matice Srpske, Violeta Božić, bila bi veoma srećna kada bi se našao neki sponzor koji bi financirao, odnosno pomogao da se prevede na engleski i druge jezike ta divna knjiga koja obavezuje a i koja čini “večnim”!
Ja Vas molim da prosledite ovu informaciju, kako bi se ipak našao neki sponzor koji bi omogućio prevod ove knjige u svetske jezike! Upoznajmo svet sa istinom! Ko će to ako ne mi!?
Srdačno vam se zahvaljujem
Dušan Nonković
dobije knjige.
Blog intervju sa Violetom Božović, autorkom romana „Dnevnik Slađane Kobas“
Published on 03/26,2009
Kada ste prvi put čuli za ime Slađana Kobas, i pod kojim okolnostima se to desilo?
Ovim pitanjem ste me vratili u ratnu 92. godinu. U Valjevo, gde sam boravila u periodu kad su granice između Srbije i Republike Srpske bile zatvorene, zbog oružanih borbi koje su se vodile na Koridoru. Sećam se noći kad je u jednom valjevskom restoranu, nastao muk i zaprepaštenje. Muzika je naglo prekinuta. Na tv ekranu su se odvijale potresne slike umiranja Banjalučkih beba u inkubatorima. Beba, koje su pred očima celog sveta umirale, samo zato što je, avionu natovarenom bocama kiseonika odlukom međunarodne zajednice bio zabranjen let za Banjaluku. Svi smo plakali. Izašla sam napolje, pogledala u nebo i pitala se „ZAŠTO“, moleći se – za te male nevine dušice što izdišu u agoniji.. Kiseonik su zatim preuzele kopnene snage koje su probijale koridor, boreći se da, da ako proboj uspe, on kopnenim putem bude dostavljen bolnici na Paprikovcu.. Iz te borbe smrt je dobila bitku. Jedna po jedna dvanaest beba je umrlo. Slike dece među kojima su pored srpske bila i deca drugih nacionalnosti, tužno su obišle svet.
Nisam ni slutila da ću u godinama koje slede, igrom proviđenja i sudbine, upravo ja biti određena da napišem knjigu o ovoj tragediji, i da ću patnju te umiruće dece sabrati u liku jedine preživjele bebe, male Slađane Kobas. Djevojčice iz Prijedora. Grada u kojem sam odrasla. Slučajnost!.? Živjela je trinaest godina. Kao da joj je svaka od njih dvanaest poklonila po jednu godinu svog života. Da svedoči.
Možete li ukratko da opišete događaje pred nastanak romana?
Godine su prolazile a ja sam se sve predanije bavila književnim radom. Boravkom u Beogradu se lagano ostvarivao moj životni put pisca, a moje knjige kao da su se utrkivale da se kroz mene i ostvare. “Kandilo sećanja“, „Remenje monaških sandala“, “Kako se pravi nebo“, „Dve senke za jednog čoveka“ i sudbonosni put mog ponovnog dolaska u Prijedor u kojem se tih dana sa tugom govorilo o poslednjim danima života Slađane Kobas, teško obolele od karcinoma. Tih dana u organizaciji TV Prijedor i Kozarskog Vjesnika, pripremalo se književno veče, povodom gostovanja mladih pesnika, mladim stvaraocima Ribnika, a u cilju povezivanja dva grada. Veče je planirano da se održi u Domu kulture, u Ribniku. Tim povodom me je pozvao da budem specijalni gost, direktor Televizije Prijedor, gospodin Zoran Sovilj, zamolivši me da mladima Ribnika priredim jedan lep kulturni događaj i tako dam svoj književni doprinos bratimljenju dva grada. Dan uoči toga, sve televizijske stanice u Republici Srpskoj su objavile vest. Umrla je Slađana Kobas. Opet isti osećaj tuge i nemoći, osećaj već proživljenog, sećanja na onu valjevsku noć kad sam i sama poput svih prisutnih bila svedok agonije banjalučkih beba. Uzela sam olovku i napisala pesmu „Na noć osmehnuta“, posvećenu mojoj maloj prijedorčanki. Veče u Ribniku počelo je minutom ćutanja i posvetili smo je uspomeni na Sladjanu Kobas.
Na noć osmehnuta
Zaspala si u svojim igračkama
Prosute suze u snu na noć osmehnuta
Devojčice koja si poput sićušnih pahulja
Letela niz ovo olujno doba
I dodirom ručica ispisala prve ljubavi u vrtovima detinjstva
Poslušaj noćas stih moj s kojim te tražim
u svetlosti onih dalekih sazvežđa.
Ti znaš kako je teško biti sam sa svojim suzama
Kad majčina ruka ne teši san da dođe na uzglavlja
Kad zabole svetlosti tuđih ognjišta
U kojima bezbrižna deca imaju sve, a ti-ništa.
Šapuću drvoredi o tvojim osmesima
Pljuskom o obale Sana-kao da grca
O bezumnom dobu jednog surovog rata
Što ote i tebe zvezdo trinaesta
Na noć osmehnuta…
Čuvši za tu pesmu otac umrle devojčice me je kontaktirao osam meseci posle. Da bi danas darovana uspomeni na nju, pesma stajala kao moj skromni dar, na njenom spomeniku.
Kako ste sakupljali građu za roman?
Otac pokojne Slađane mi je bio jako zahvalan na pesmi posvećenoj njegovom detetu. Jednom prilikom uoči mog odlaska u Beograd sam mu rekla da Slađana ne zaslužuje samo pesmu, već zaslužuje da uđe u celu knjigu. On me tad pogledao i rekao mi “Molim vas napišite knjigu o mom detetu, ja ću Vam platiti koliko god da košta“. Na njenom računu ima dosta novca i ja bih ga investirao u to. Odlučno sam odbila takav predlog i tad sam mu rekla da novac od njega za takvo što, nikad ne bih mogla primiti, pogotovo ne sa njenog računa. Može mi „platiti“ samo tako što će mi pomoći u tome da mi daruje što veći broj podataka, koji će mi biti neophodni da napišem istinu. Uz malo moje umetničke slobode, i njegovih sećanja, kao i uz pomoć podataka koji su prisutni na internetu, knjiga bi mogla biti kompletna. Tom prilikom sam mu rekla i svoj stav, da ako uspem dostojno izneti jednu ovakvu temu, i stati pred sud vremena u korist žrtava-istinom o stradanju dece u ratu, ja sam već nagrađena. Ako napišem dovoljno dobro delo, i iz tog rada proizađu nagrade i priznanja, i ako knjiga bude prevođena, to je za mene kao pisca najveća nagrada za rad. Važno je da Slađana živi na stranicama ove knjige. Darujući mi kao roditelj informacije iz kojih ću nadahnuta istinom kroz svoje spisateljsko umeće oživeti lik Slađane Kobas i tako sačuvati sećanje na nju i njenih 12 umrlih drugara iz banjalučkog porodilišta. Kao blagoslov za početak rada zamolila sam ga da mi da jednu olovku koju je koristila dok je bila živa. Da kao podstrek svom samopouzdanju pred jednom takvom temom, započnem roman pišući ga njenom olovkom, koju i danas čuvam kao sećanje na period kad je nastajao. On je to i učinio, blagoslovivši mi početak pisanja.
Vrativši se u Beograd počeo je moj danonoćni rad na romanu koji se s prva trebao zvati „Na noć osmehnuta“, a pošto je jedino mogao biti napisan u prvom licu, u formi Dnevnika, tako je i poneo naslov „Dnevnik Slađane Kobas“. Sedeći u trpezariji mog Beogradskog stana na čijem zidu su pod svetlom malog kandila svetlile dvije ikone,(Svete Petke i Bogorodice), pišući Slađinom olovkom, ne osećavši ni umora ni opterećenja, iz mene je nicao jedan novi svet u koji sam sa puno ljubavi, mašte i nežnosti preselila ličnost Slađane Kobas, stvarajući je na najbolji način kojim sam je mogla satvoriti iz sebe, slikajući o njoj rečima i događajima. U ime svih majki koje nisu ostavile svoju decu na milost i nemilost vremenu, htela sam iskupiti bol saznanja, da je nju majka ostavila još kad je bila mala, i time dala još teži pečat sudbini ove izuzetne devojčice. I da ja nisam napisala knjigu o Slađani Kobas, smatram da je to trebala i mogla napisati samo žena. I niko više i niko drugi, i ne bi ni imao veće pravo na to. Samo iz pera majke bi moglo izaći dostojno saosjećanje za dete koje je napušteno, skoro od rođenja. Nek mi oproste za ove reči moje kolege po peru, pisci muškog roda. Iz noći u noć su se rađala nova poglavlja, koja su me držala u grozničavom iščekivanju, šta će se to dešavati u svakom narednom. Posebno bih izdvojila jedno poglavlje u kojem sam opisivala manastir Ostrog, za koji imam saznanje da je više puta posećivala kad je bila teško bolesna. Naime, u toku pisanja pred očima mi se pojavilo sećanje na jedan san koji sam sanjala kao devojčica. Taj san u kojem mi se prikazao Sveti Vasilije, bio je toliko čudesan i lep, da sam ga naprosto vođena nekim unutrašnjim vođstvom, poklonila Slađani u romanu. Opisuje susret sa svetiteljem iz čijeg monaškog ogrtača su padali mali zlatni krstovi, prepuni svetlosti. Kad padnu u blato iz njega naprosto ponovo izviru i pretvaraju se u krstoliku svetlost. Tri nedelje prije prve godišnjice od smrti Slađane Kobas pred zoru, ispisane su poslednje stranice Dnevnika. U drugom delu knjige uvrstila sam i neke dokumentarne celine, u vidu novinskih svedočenja iz perioda kad se odvijala sva ta drama vezana za događaj. Da spojim dva književna žanra. Da roman ujedno bude i u funkciji dokaza o tom strašnom događaju. Knjigu je lektorisala jedna divna žena koja na žalost i sama boluje od karcinoma, a zove se Olga Tošić, žena koja mi je ukazala na neke sitne korekcije i pomogla mi da sugerišući mi da napravim neke sitne izmene da bi roman bio autentičniji. Tačno 9. februara, na prvu godišnjicu od smrti Slađane Kobas, u Prijedoru u velikoj sali Pozorišta Prijedor je promovisana knjiga, posvećena umrloj devojčici. Tako je simbolično taj deveti februar prestao biti uspomena na njenu smrt, već početak njenog novog života koji će trajati onoliko koliko budemo čitali o njoj. Ovom prilikom se zahvaljujem ocu male Slađane Stojanu Kobasu na saradnji i podršci koju mi je dao da bi što vjerodostojnije oslikala moju glavnu junakinju, Pedagoškom zavodu RS koji je kroz list „Riječ prosvjete“ preporučio knjigu školama Republike Srpske, direktoru Televizije Prijedor g.dinu Zoranu Sovilju i njegovoj supruzi Deborah na nesebičnoj podršci u medijima, posebno na Televiziji Prijedor, kao i svim televizijama i novinarima koji su radili na promociji ove teme, direktoru Pozorišta Prijedor -g.dinu Zoranu Barošu, gradonačelniku Banjaluke gospodinu Dragoljubu Davidoviću koji je ispred gradske uprave grada Banjaluke finansijski pomogao da se objavi prvo izdanje knjige, načelniku opštine Prijedor Marku Paviću na pomoći porodici Kobas za sve što im je bilo potrebno za vreme bolesti i posle svega što se desilo, sveštenicima SPC koji su dali svoj doprinos prisustvom na promociji, kao i svom suprugu Lazaru Božoviću na velikoj, nesebičnoj i nemerljivoj podršci koju mi je s ljubavlju darovao, pomažući mi dok sam radila na delu. Zahvaljujem se svim onim čitaocima koji su kupovinom knjige omogućili da izađe i drugo izdanje knjige Dnevnik Slađane Kobas. Posebnu zahvalnost dugujem ekipi akcije DARUJMO REČ, -gospodinu Aleksandru Saši Popoviću i Zorici Sentić, koji su objavljivanjem na blogu akcije omogućili, da ova tema na najbolji način dođe do onih, kojima je i namenjena.
U nadi da će ovo pročitati i oni koji joj mogu pružiti šansu da živi i van granica Srbije i Republike Srpske, i da će ovaj roman doživeti prevode na više jezika i svedočiti u Srpskoj Dijaspori, samo za vas, na blog intervju odgovorila vaša Violeta Božović.
Zahvaljujemo Vam se na ovom intervjuu
Posted by darujmorec at 13:30 Dodaj komentar (0) │ Trekbekovi (0) │ Generalna
Back to Home Prethodni Sledeći
Trackback URL
http://www.blog.co.yu/trackback.php?id=52622
NEMA KOMENTARA , GLADAN SITOM NEVERUJE ,DRAGA DIJASPORO ,SEM PISANE REČI SVAKI DAN ŽIVIMO U GLADNOJ REČI ,NAMA ROMANI NETREBAJU U NAŠIM PORODICAMA ,KOMŠILUKU ,FAMILIJI IMA ROMANA ŽIVOTNIH NA HILJADE,SVAKI DAN GLEDAM SUZE I JAD MOG NARODA ,MI NEMANO NOVCA NI ZA DNEVNE NOVINE ,ČAST IZUZECIMA,A KAMOLI ZA KNJIGE ..IMAM DETE SIROČE NA STARATELJSTVU A GLEDAM NA DESETINE SIROTE DECE KOJE NEMOGU DA UZMEM ,JEL JEDVA IMAM I ZA OVO JEDNO..ŽAO MI JE ŠTO VAM PRENOSIM TUGU..AL JAD JE JAČI OD SVEGA ,SEM GOSPODA ON JE NAJAČI..POLITIČARI SE DANAS SVAĐAJU OKO PREVLASTI A SRBIJA TONE..AVAJ BOŽE IMALI KRAJA..NEMA KNIGA SAMO ZELENAŠI , MAFIJA ,GATARE ,VIDOVNJACI I NARODNI PEVAČI TO JE HIT U SRBIJI…NEK NAM GOSPOD POMOGNE ,NEK NAS IZBAVI ..I NEK NAS CARIGRADSKI PATRIJAH ČIJI JE DANAS IMENDAN,SVOJIM MOLITVAMA IZBAVI…AMIN BOŽE DAJ
vov, snazne rijeci, ja vam to mogu reci zato sto sam proziveo pola tih stihova sam….zasto srbi, hrvati, muslimani… palestinci, jevreji da zive u miru u Americi, Canadi, Australiji….??? Sta misilite…. ZASTO !?………… zato sto nemaju ZEMLJE da se bore ZA NJU !!!! Nije NJIHOVA a ni historije ili PREPRICAVANJA ( kako kome odgovara)….. dok se mi borimo za MRVICE postacemo ROBOVI u svojim DRZAVAMA…. SVI…. to zlatno TELE ne pita za RELIGIJU nego za ROBA!!!! a vi politicizirajte i borite se za MRVICE dok ne izgubite SEBE!!! Zapamtite Evropa ima „previse“ GAZDA njima sad treba SLUGA…
preshe medvegja bujanovac su kosovo a KOSOVO JE ALBANIJA
Alooo, surujete sa Grcima, sa svim komsijama ste nas zavadili,vise Nokia je veca od nas.
Поради омаловажување и инсистирање на домаќинот да се прифати ултиматумот на грчкиот тим, македонската едриличарска репрезентација по инцидентот на отворањето ја напушти Балканијадата што се одржува во Долни Милановац – С.
hahaha pa vi neste bre sposobni dase oslobodite sam sebi od vase vampirije viste porazeni u svki rat vi ste niko i nista vi ste tiji sto trazite ratne nevnice koje prljave ratove ste na pravili nema bitka kuju ste vi dobili sve bitke su izgubljene jer ste pravili rat za okupacije vi neste ama nista sem pijandure i prljav narod ste zato smo vas motkovali unutar srbije jos ako nastavite cemo vas gurnuti ot kud ste i dosle kude ste jeli s prste u karpatske sume vi ste ponizeni vas skoro nece ni da ima jer i bog seje setilo da pogresno vas dodao na zemlju i uzeo da makne tu sortu !
mrznja nece da ti pomogne sine moj.