Usled velikog nezadovoljstva Srpske zajednice na temu scena iz filma ‘’U zemlji krvi i meda’’, čiji je režiser poznata holivudska glumica Anđelina Džoli, potpisana je peticija srpskog naroda koju je započela organizacija 28. Jun. U cilju zastupanja srpskih interesa pokrenuta je ova peticija kako bi se skrenula pažnja na pogrešno tumačenu srpsku istoriju i demonizaciju Srba.

Nezadovoljstvo srpskih građana je veliko i sam pokazatelj je taj da je za samo jedan dan peticiju potpisalo više od 1000 ljudi. Neverodostojna reprezentacija pravih istorijskih događaja u ovom filmu je sveprisutna. Predstavlja Srbe kao jedine agresore i šalje poruku koja nije u skladu sa našom istorijom i istinom kroz koju je naš narod prošao. Organizacija 28. Jun se bavi i humanitarnim radom za Kosovo prikupljajući medicinska sredstva i opremu za Srbe na Kosovu. Prošlog leta, 28. Jun je organizovao medijsku kampanju koja je izazvala veliku pažnju u Srbiji i Americi. Tada je američka voditeljka Chelsea Handler izrazila komentare mržnje upućene Srbima.

Više o ovoj peticiji možete saznati posetom na link:

http://www.ipetitions.com/petition/stop-anti-serb-bias-in-american-media/

facebook.com/28jun

@28JunOrg

Zvaničnici
Svetske banke rekli su našim privrednicima kako srpska ekonomija
izgleda iz njihove vizure, i da to nije nimalo lep prizor. Ukratko,
njihova studija je pokazala da je u Srbiji malo toga zdravog, što u
teškim vremenima koja su nas zadesila može da povuče napred. Štaviše,
izgleda da je u korenu sistema dosta trulež

Direktorka Svetske banke za Evropu i
Centralnu Aziju Džejn Armetidž, koja je prošle nedelje bila u Srbiji,
zabrinuta je za stanje srpske privrede. Studija, koju je za potrebe te
banke napravio Univerzitet Harvard, pokazuje sve same negativne trendove
i vi¹edecenijske probleme koje nema ko da re¹i, a direktno ili
indirektno se tièu rasipni¹tva na svim nivoima. Kada se sabere koliko
novca, energije i vremena decenijama bacamo u vodu, nameæe se pitanje
koje i dalje muèi èelnike Svetske banke – kako to da odavno nismo
propali kao dr¾ava?
„Ne oèekujem
ni¹ta dobro ove godine. Predviðamo nastavak opadanja svetske ekonomije,
poveæanje nezaposlenosti, a to sve preti i Srbiji. Taman kad je evrozona
poèela da se oporavlja usledio je drugi talas krize. Evropa je u¹la u
recesiju, i to predstavlja vrlo lo¹e okru¾enje za srpsku privredu.
Normalan ¾ivot vi¹e nije moguæ sa rastom od 3,5 odsto, a Srbija ne mo¾e
ove godine da oèekuje rast veæi od 1,5 odsto”
D¾ejn Armetid¾, Svetska banka

PROMENE IZ KORENA

Zvaniènici
Svetske banke koji su posetili Privrednu komoru i sastali se sa
dr¾avnim vrhom, rekli su na¹im privrednicima i javnosti kako srpska
ekonomija izgleda iz njihove vizure, i da to nije nimalo lep prizor.
Ukratko, njihova studija je pokazala da je u Srbiji malo toga zdravog,
¹to u te¹kim vremenima koja su nas zadesila mo¾e da povuèe napred.
©tavi¹e, izgleda da je u korenu sistema dosta trule¾i. Preporuke
globalnih bankara jednostavno reèeno tièu se svega. Ono ¹to domaæa
struèna javnost i privreda godinama potenciraju i navode kao probleme,
sada su izrekli i ljudi u Svetskoj banci. Mali izvoz, lo¹a poslovna
klima, birokratija, velika javna potro¹nja, skupe procedure,
nepostojanje ikakvog plana… Sve to, prema reèima Armetid¾ove, vuèe
Srbiju u jo¹ dublju krizu od sada¹nje.
„Ne oèekujem ni¹ta dobro ove godine.
Predviðamo nastavak opadanja svetske ekonomije, poveæanje
nezaposlenosti, a to sve preti i Srbiji. Taman kad je evrozona poèela da
se oporavlja, usledio je drugi talas krize. Evropa je u¹la u recesiju, i
to predstavlja vrlo lo¹e okru¾enje za srpsku privredu. Normalan ¾ivot
vi¹e nije moguæ sa rastom od 3,5 odsto, a Srbija ne mo¾e ove godine da
oèekuje rast veæi od 1,5 odsto.
Preporuke Svetske banke u ovom trenutku
odnose se na pobolj¹anje fiskalnog menad¾menta, prvenstveno na smanjenje
deficita bud¾eta, i na efikasniju javnu potro¹nju. Takoðe treba
pobolj¹ati za¹titu najsiroma¹nijih i najranjivijih grupa u dru¹tvu“,
rekla je Armetid¾ gostujuæi u Privrednoj komori Srbije.
©ef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor govorio je o konkretnijim problemima i receptima za njihovo re¹avanje.
“U ne tako dalekoj pro¹losti Srbija je
bila veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda. U proteklih nekoliko
godina postala je ponovo izvoznik hrane, ali taj izvoz bi mogao biti
mnogo veæi. Poljoprivreda je jedna od grana u kojoj Srbija ima najvi¹e
potencijala za izvoz, posebno u domenu proizvodnje organske hrane i
plasiranju proizvoda sa vi¹im stepenom obrade. Na taj naèin veoma brzo
mo¾e da se poveæa BDP”, ka¾e Brefor.
Brefor ka¾e da savetodavne slu¾be mogu
da budu efikasnije u pronala¾enju naèina da se pomogne stotinama hiljada
seljaka kako bi se poveæali njihovi potencijali. Prema mi¹ljenju SB
dr¾ava treba da se ukljuèi i u ukrupnjavanje poseda, jer sada¹nja
usitnjenost onemoguæava ozbiljniju proizvodnju.
Snabdevanje
trgovinskih lanaca, ka¾e Brefor, moglo bi biti pobolj¹ano kroz  Vladinu
pomoæ u uspostavljanju velikog tr¾i¹ta, u pokretanju pogona za
pakovanje, otvaranju laboratorija i slièno. Takoðe ima prostora i da
trgovine znatno smanje tro¹kove trgovine (carine, logistika i
transport).
“Srpska prehrambena industrija je
nerazvijena i nekonkurentna. To ozbiljno naru¹ava njenu sposobnost da
izvozi u EU. Ima veoma veliki broj primarnih proizvoðaèa i nerazvijen
prehrambeni sektor koji jo¹ nije u stanju da prodre u evropske
supermarkete. Ako ¾eli da poveæa vrednost svoje hrane i poveæa izvoz,
potrebni su bolje organizovani marketing i ulaganja u skladi¹tenje i
preradu hrane”, istièe Brefor.
S tim u vezi, dodaje Brefor, Srbija mora
da bude spremna da ispuni nova oèekivanja u smislu bezbednosti hrane,
kvaliteta i porekla. Evropski potro¹aèi su sve vi¹e zabrinuti za
bezbednost hrane, ekolo¹ki su svesni i orijentisani ka domaæim
proizvodima. Prema njegovim reèima, privatni sektor je kljuè oporavka i
napretka na¹e privrede. I to u svim segmentima, od poljoprivrede do
industrije, energetike i ostalih grana.
VEZATI SE ZA VELIKE 

Dve najva¾nije investicije u Srbiji su prema mi¹ljenju Svetske banke
“Ju es stil” i “Fijat”. Postojanje tih velikih sistema srpska privreda
treba da iskoristi kako bi se uposlilo ¹to vi¹e domaæih preduzeæa, koja
bi preko te dve firme mogla da izvoze. Kada bi se kojim èudom ostvario
najlep¹i scenario, a to je da rast izvoza bude 16 odsto godi¹nje, ka¾u u
SB, u Srbiji bi se svake godine otvaralo na stotine hiljada novih
radnih mesta.

RADIMO MALO, TRO©IMO MNOGO, NE PLAÆAMO DUGO

Kada
je reè o radnoj snazi, prema reèima Brefora, zaista imamo veliki
problem. Naime, skoro polovina radno sposobnih nije na tr¾i¹tu rada niti
je zaposlena, i izuzetno je veliki broj onih koji rade posao za koji se
nisu ¹kolovali. Zabrinjavajuæi su i rezultati jednog od istra¾ivanja
Svetske banke koji pokazuju da su domaæi radnici najneproduktivniji.
Izostalo je obja¹njenje da li je to zbog nerada radnika, ili zbog
nesposobnosti poslodavaca da ih uposle. Brefor ka¾e da podaci
Univerziteta Harvard dokazuju da su srpske kompanije manje produktivne i
da su njihovi tro¹kovi rada veæi od onih u regionu.
“Radnici u Srbiji proizvode manje od
polovine onoga ¹to proizvedu radnici u Slovaèkoj, i ne¹to vi¹e od
polovine proizvodnje radnika u Èe¹koj i Maðarskoj”, ka¾e Brefor.
Posebno problematièna oblast koja
ote¾ava oporavak ekonomije je mukotrpan proces dobijanja graðevinskih
dozvola. Po tom kriterijumu Srbija je meðu 10 zemalja na dnu svetske
lestvice. Veliki problem je i na stotine hiljada nelegalnih objekata.
Logistika, infrastruktura, i manjak ve¹tina  takoðe pogor¹avaju
investicionu klimu.
“Srpska
prehrambena industrija je nerazvijena i nekonkurentna. To ozbiljno
naru¹ava njenu sposobnost da izvozi u EU. Ima veoma veliki broj
primarnih proizvoðaèa i nerazvijen prehrambeni sektor koji jo¹ nije u
stanju da prodre u evropske supermarkete. Ako ¾eli da poveæa vrednost
svoje hrane i poveæa izvoz, potrebni su bolje organizovani marketing i
ulaganja u skladi¹tenje i preradu hrane”
Lu Brefor, Svetska banka
Najveæa kritika odnosi se na to kako
Srbija neracionalno tro¹i energiju, prvenstveno struju. U poreðenju sa
SAD-om, Rusijom, Poljskom i zemljama okru¾enja, Srbija daleko vi¹e
energije tro¹i po jedinici gotovog proizvoda. To je, prema reèima
Brefora, mo¾da najveæe ogranièenje za oporavak privrede i rast izvoza. S
druge strane, negativni su efekti politike koja direktno i indirektno
promovi¹e potro¹nju energije kroz subvencionisane cene i toleri¹e
neplaæanje raèuna.
“Srbija se suoèava sa energetskom
krizom. Postojeæi kapaciteti veæ nisu dovoljni za zadovoljenje potreba, a
projekcije potro¹nje i novih kapaciteta pokazuju da se taj jaz poveæava
posle 2015. godine. To znaèi da æe posle tog roka Srbija postati veliki
potro¹aè energije koju æe morati da uvozi”, procenjuje Brefor, dodajuæi
da je preporuka SB da se podignu cene struje, smanje gubici, i da se
poveæa disciplina plaæanja.