Komentari za Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore

Komentar na Adresar dijaspore od strane Nikola Dejanovic

Nikola Dejanovic — Thu, 26 Nov 2009 17:13:31 +0000

Radio bih .Za potrebe dijaspore.Sve poslove po pitanju marketinga ,casopisa, reklama, stranih predstavnistva,plasman proizvoda kao i organizaciju predstavnistva…Molio bih zainteresovane da mi se jave da bih poslao svoj c-v na pravu adresu.

Komentar na КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ – Расписује конкурс od strane Петар В Кнежевић

Петар В Кнежевић — Mon, 23 Nov 2009 19:37:22 +0000

Рођен 1936. године у Пљевљима. Учитељску школу и Филозофски факултет ( психологија и педагогија) завршио у Сарајеву. Професионално се бавио новинарством. Дуги низ година бави се књижевним радом, где је добио више награда и признања.Написао је више књига поезије и прозе: „Колевка“ „Заседе“, „Врата од истине“, „Рођендан“, Поему „Песма о соколу“, Поему „Сарајевска омрака“, Роман “ Легенда о баби снајперки“, Роман „Чудесне приче о дечаку Горибору“ „Чистоћа је здравље“ и тд. Поезија му је одабрана у више антологија, као и за школски уџбеник.
Живи и ради у Београду

Komentar na КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ – Расписује конкурс od strane stamenkovic andja

stamenkovic andja — Mon, 23 Nov 2009 14:55:57 +0000

zelim da postanem clan

Komentar na Preminuo Patrijarh Pavle, prva vest koja je na danasnji dan stigla do redakcije Glasa Dijaspore od strane dijaspora

dijaspora — Sun, 15 Nov 2009 11:56:05 +0000

Ne, nisam cuo!
Postavljam ovo Vase kratko pismo u Glas Dijaspore da slizi kao vest nasem narodu odnosno citaocima GD.

Iznenadjen sam pa i sokiran i ako se to moglo ocekivati!
Neka mu je laka crna zemlja!

Za ovu sramotu, kako se to ponasaju ovi na celu Srbije, nemam reci, za svaku je osudu.

Dusan

Komentar na Da bi se razumjela 1948-ma od strane Misli lokalno, radi globalno: Srpska dijaspora za razumijevanje događaja iz perioda 1948. godine promoviše i citira pisanje Slavka Perovića « Daily News MONTENEGRO

Fri, 13 Nov 2009 14:41:14 +0000

[...] Cio tekst [...]

Komentar na Adresar dijaspore od strane cvijovic radoljub

cvijovic radoljub — Wed, 11 Nov 2009 22:48:54 +0000

gospodine dusane,da li mi neko moze pomoci oko odlaska u nemacku,svajcarsku,ili na sever evrope bilo gde .pokusavam vec godinu dana ali bez uspeha.imam 28 god.i radio bih bilo sata.ako postoji bilo kakva mogucnost odgovorite.unapred hvala!

Komentar na KO SU ALBANCI – STUDIJE O POREKLU ALBANACA od strane Buna

Buna — Mon, 09 Nov 2009 19:55:25 +0000

Ja bih zaista voljela da ovo objavite i saljete ambasadama. Albanka sam i voljela bih da svi, ama bas svi, vide dokle ide vasa glupost i propaganda i da sve vase bajke izadju na vidjelo. Ali, molila bih vas, da jos prevedite Deretica i ono kako su Srbi na Balkanu jos od pamtiveka, kako su ovdje prije Rimljana, kako je Isus Srbin i sve to. Ma i novcano bih vas podrzala da ove dve knjige prevedete na sto vise jezika i posaljete diplomatima, istoricarima itd. Da napokon svet razume bre koja stoka su Srbi. Nesto vec su shvatili tokom ‘90 tih ali ja bi voljela da vas jos vise znaju!

Komentar na SVEDOČANSTVO VREMENA – KOMENTAR, DESET PUTA SLAN I DESET PUTA ODBIJAN KROZ CENZURU PolitikeOnline Beograd od strane dijaspora

dijaspora — Mon, 09 Nov 2009 19:16:57 +0000

Redakcija Politike online gubi ovom cenzurom moralno pravo sebe ubrajati u zastupnike a još manje u borce za slobodu štampe i govora!
Deset puta odbiti ovaj komentar da objavi govori jasno koliki je tu uticaj suvlasnika Politike, Aksel Špringer inače vlasnika koncerna nemačke izdavačke kuće!
Eto na kakve smo grane spali pa se čudimo da nam je narodu iz dana u dan sve gore. To manje ima veze sa svetskom krizom koliko to ima veze sa nezasitljivim apetitima velikih koncerna poput ovoga ali i mnogih drugih u mnogim drugim grananama i onih kojima vlada neutoljiva žedj za vlašću po svaku cenu žrtava!

Komentar na Заједничко ангажовање за мир и правду. Саопштење за штампу организатора 9. међуцрквене конференције о Србији od strane Grefeone

Grefeone — Mon, 09 Nov 2009 08:02:50 +0000

Komentar na KO SU ALBANCI – STUDIJE O POREKLU ALBANACA od strane attention

attention — Sun, 08 Nov 2009 09:21:48 +0000

Народ који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, пореклом је са Кавказа. У античком времену била је позната једна земља на Кавказу под именом Албанија. Тако су је називали странци, али не и њени становници, баш као и данас ову Албанију. Савремену Албанију њени становници називају Шћиперија. Албанија на Каквазу налазила се на источним падинама ове планине, између Каспијског мора и врха Кавказа. Са њене јужне стране почињала је од Апшеронског Полуострва, на коме се налази савремени азербејyански град Баку. Северно од Албаније налазила се земља Алана, северозападно су били Ибери, а западно и јужно од Албаније налазили су се Јермени. Јужни део те античке Албаније припада данас Азербејyану, а северни део Русији. Постојао је један град под именом Албана на обали Каспијског мора између савремених градова Дивичија и Дербента. По имену овог града земља у његовом залеђу добила је име Албанија.

Једино по чему је та стара Албанија била позната јесу велики и опасни пси, такозвани кавкаски овчари. У време када је Александар Велики освајао Азију пред њега је изашао неки владар Албаније и поклонио му једног великог пса. Кавкаска Албанија је била једна врло кршевита и сиромашна земља па као таква није привлачила освајаче.

У осмом веку Арапи су запосели земље око Каспијског мора и иза Каваза. Тамошње домородачко становништво су превели у ислам и водили са собом као помоћне чете у борби са хришћанима. На Средоземном мору вођене су честе борбе између Арапа, као представника ислама и Ромеја, (Византије као представника хришћанства. Арапи су отели од Ромеја већи део Сицилије и један део јужне Италије, па да би ојачали исламско становништво у овим земљама довели су један део становништва из кавкаске Албаније. Арапско освајање Сицилије трајало је дуго времена од 827. до 878. године. Сицилија је подељена на два дела, исламски део и хришћански део, па отуда и назив Две Сицилије. Хришћани су били потиснути у североисточни део острва. Византија је на томе делу острва држала знатне војне снаге. Византинци су успели да преотму од Арапа један део острва и ту су затекли исламизиране Албанце. У већини случајева вратили су их поново у хришћанство.

Византија је, 1042. године, напала Србију и послала своје две војске кроз Епир, дуж приморја. Тадашњи млади цар Србије, Војислав, сатро је у две битке византијску војску. Овај тежак пораз у рату са Србијом изазвао је нереде у Цариграду. Византијски војни заповедник на Сицилији, по имену Ђорђе звани Манијак, одлучио се на побуну са жељом да узме власт у Цариграду. Укрцао је своју војску на лађе и један део Албанаца које је узео са собом као помоћне чете. Они су са собом водили и своје жене и децу. Са том шареном војском искрцао се у Драчу марта месеца 1043. године. Како је Србија тада била у ратном односу са Византијом, Манијак је рачунао бар на неке српске симпатије. Манијак је довео са собом само један мали део Албанаца, већина њих је остала на Сицилији и у јужној Италији. Сви су временом покрштени и италијанизирани, тако да се код њих данас задржало само сећање на њихово порекло. То сећање на њихово албанско порекло задржало се више код оног дела људи који су се одселили из Италије у Америку, него код оног дела који је остао у Италији.

После искрцавања у Драчу Манијак је кренуо са својом војском у правцу Цариграда. Византијска војска, која је остала верна својој влади, пресрела је Манијака код Дојранског Језера и ту је дошло до велике битке у којој је Манијак погинуо. После његове погибије преостала његова војска се предала. Византинци су примили Манијакове византијске војнике, али не и странце, Албанце. Ови нису могли да се врате натраг нити су имали куд да иду, нашли су се као бродоломници на туђој земљи. Молили су Србе да им дозволе да се населе негде у планинама где би могли да живе од сточарства, пошто су они иначе били по традицији сточари. Срби су им дозволили да се населе у брдовитом пределу око места Рабана који се налазио североисточно од Елбасана, у подножју планине Јабланице. То је био један опустео и готово ненасељен предео. Албанци су гајили стоку и за себе и за Србе и то је било њихово занимање у Србији кроз цео средњи век.

По Рабану ми смо их називали Рабанаси, односно Арбанаси, како их и данас зовемо. Странци су их звали Албанцима и то из два разлога. Зато што су знали њихово порекло из кавкаске Албаније и зато што су са њима дошли први пут у додир на пределу Белиграда испод Томора. Белиград су Латини називали Албом, што је превод његовог српског имена на латински језик. Турци су их називали Арнаутима, што на арапском значи – „они који се нису вратили.“ Они се стварно нису вратили, остали су у Србији. Сами Арбанаси нису за себе употребљавали ни једно од тих имена, они се називају Шћипетари, асвоју земљу Шћиперија. На њиховом језику реч шћипе или шкипе значи крш, брда или комове. Шћипетар се може превести на српски језик са Брђанин. Аустроугарски писци су, крајем 19. и почетком 20. века, намерно давали погрешно тумачење значења имена Шћиперија, уместо земљом брђана, називали је „земљом орлова„. То је требало да пред светом да Арбанасима неко племенитије порекло њиховог народног имена.

Главни сведок довођења Албанаца у Србију, од стране Ђорђа Манијака, био је савременик тих догађаја, византијски виши државни чиновник и историчар Михаило Аталиота. Он је описао догађаје у Византији од 1034. до 1078. године.