Novak Djokovic Dances in Traditional Serbian Dance Troop – Novak Djoković igra u tradicionalnom srpskom kolu

http://www.youtube.com/watch?v=D3_vkZFMVB4&feature=youtu.be

 

 

REZIDENCIJALNI PROGRAM SUMATOVACKE/ MUSASHINO UNIVERZITET UMETNOSTI I DIZAJNA IZ JAPANA – IZLOZBA/ RADIONICA/ KAFE PEDAGOGIJA 22-24.07.2014.

https://3c.gmx.net/mail/client/attachment/view/tmai1381178670d21faf/aW1hZ2UwMDEuanBnQDAxQ0ZBMDNCLkNDRjJDMkQw;jsessionid=3944D7365105F5A3DD10ECA010472BF4-n4.bs52b?selection=tfol11c881e0a9e5266a

Rezidencijalni program Šumatovačke (AIR – Artist in Residence) je osnovan 2012. godine. Beleži zapažen doprinos u oblasti međunarodne saradnje kako pojedinaca, tako i ustanova i institucija iz oblasti umetnosti i umetničkog obrazovanja i kulture uopšte. Kroz aktivni boravak u Beogradu, u rezidencijalnom apartmanu u Šumatovačkoj, gostujući autori se upoznaju sa lokalnom zajednicom –
profesionalnom i širom, i imaju mogućnost da se predstave kroz raznovrsne sadržaje: izložbe, radionice, javne prezentacije, program Kafe Pedagogija itd.

Od 21. do 27. jula 2014. godine, AIR Šumatovačke je domaćin autorkama iz Japana: Junko Suzuki (Junko SUZUKI), Kakuko Iši (Kakuko ISHII), Mitsue Ito (Mitsue ITO) i Koko Šimomura (Koko SHIMOMURA). Grupnom izložbom MUTEX (Mu-Musašino, tex-tekstil), koja se otvara 22. jula 2014. godine u Kući kralja Petra, predstavljaju rezultate programa tekstila Univerziteta umetnosti Musašino iz Tokija (Japan, Tokyo, Musashino Art University/ http://www.musabi.ac.jp/english/). Radovi ilustruju različite autorske pristupe u obradi tekstila, od tapiserija do instalacija i objekata u prostoru, kroz teme bliske autorkama: meditacije na temu odnosa čoveka i nasleđa – prirodnog i kulturološkog, koje se prožimaju i stvaraju jedinstvenu materijalnu celinu koja odiše, odmerenošću i lakoćom postavke.

Istog dana u vrtu Kuće kralja Petra Šumatovačka predstavlja ambijentalnu instalaciju / objekat dobrodošlice Svetleće senke posvećenu spajanju japanskih i srpskih tradicionalnih elemenata nasleđa. Instalacija je kolektivni autorski rad umetničko-nastavnog programa Šumatovačke Kostim i savremeno odevanje, koji vodi Boris Čakširan, diplomirani slikar-kostimograf, a načinile su ga zajedno sa predavačem polaznice: Jelena Damnjanović, Neda Milošević, Maša Milenković i Isidora Cvetković. Instalacija je deo projekta šire edukacije u oblasti kostima i savremenog odevanja koja se bavi kontekstom kao umetničkom formom, to jest objektom kao intimnim delom subjekta kome se obraća. Objekti koji svetle nastali su od fotografija i grafika srpske i japanske kulture, dok u formi predstavljaju elemente odeće.

Kompatibilnost misija Univerziteta umetnosti Musašino i Šumatovačke – Centra za likovno obrazovanje se ogleda u holističkom, interdisciplinarnom pristupu i sagledavanju umetničkog obrazovanja kao poligona za razvoj ljudskog duha, odnosno brigu i aktivno i odgovorno učešće u poboljšanju kvaliteta života individue i zajednice kroz kulturu i umetnost. Obe instucije, jedna iz polja kuluture, koja neguje umetničko obrazovanje i druga, iz polja visokog obrazovanja u umetnosti, imaju bogatu tradiciju i iskustvo, što nije bio presudan povod za saradnju ove dve kuće i zemlje,
koje su toliko geografski udaljene, a tako bliske u svojoj delatnosti i misiji.

Univerzitet Musašino, od osnivanja (1929. godine), pored profesionalne edukacije, paralelno neguje interdisciplinarni pristup najfinijim stukturama visokog obrazovanja, i ulaže u jedinku društva čije savršenstvo postaje ciljna tačka u pojedinačnom i u razvoju zajednice. Zastupajući stav stalne, otvorene komunikacije, i otvarajući platforme za kritičko mišljenje, studentima se posvećuje posebna pažnja vezano za procese razvijanja najviših i najsuptilnijih karakternih struktura ličnosti, koja je u daljem razvoju usmerena ka različitim poljima umetnosti, sa primarnim fokusom na vizuelnim umetnostima i dizajnu. To je predložak koji u svom radu prepoznaje i neguje i Šumatovačka, ne samo u oblasti vizuelnih i likovnih umetnosti već i umetničke pedagogije, i ne samo na prostorima Srbije već dugi niz godina i eks Jugoslavije.

Projekat otvara polje za dugoročnu saradnju Šumatovačke sa Musašino univerzitetom
umetnosti u Tokiju, kako u cilju jačanja profesionalne komunikacije i saradnje umetnika iz Srbije i
Japana, kao i razmene iskustva u oblasti umetničko-pedagoške prakse kroz realizaciju javnih
prezentacija, izložbi i radionica.

BIOGRAFIJE UMETNIKA:

Kakuko Iši

2013 (92 -) Izložba udruženja azijskih savremenih vajara / Kina, Koreja, Tajvan, Japan
2013 JAPAN Međunarodna izložba 1 od 2 / LA, SAD
2013 Poreklom iz Japana/ 50 japanskih umetnika/ Slovačka
2013 Deveto bijenale umetnosti –Magija papira/ Ruille sur Loir/Francuska
2012 Izložba Azijska vlakna /Ulsan, Koreja/ Peking, Kina, Indonezja, Malezija, Japan
2012 Les Iles lointaines (Daleka ostrva) /Angers, Francuska
2012 Godina japanske kulture – izložba japanskog papira / Sofija, Bugarska
2012 Luminous( Svetlosni) /, Izložba razmenjenih radova Japana i Ukrajine na tkanini, Tokio+Skitijska umetnost na tkanini, Ukrajina
2012 Radovi od vlakna malog formata iz Azije i Evrope, Muzej Janina
Monkute-Marks, Kedajnjaj, Litvanija
2011 Izložba radova od vlakana u Aziji i Evropi“ Nemački muzej tekstila, Krefeld, Nemačka
2011 Savremena tekstilna umetnost u Aziji i Evropi“ Muzej savremene tapiserije Žan Lurcat, Anže, Francuska
2011 „Sedmo međunarodno bijenale tekstilnih minijatura Iščeznuti/Preživeti/ Vilnjus, Litvanija, osvojeno prvo mesto
2010 Zentika, Izložba razmenjenih radova Kosta Rike i Japana / Kosta Rika
2010,07,04 Međunarodno baltičko trijenale minitekstila, Gdinja, Poljska
2009, 05 Međunarodno bijenale tekstilne umetnosti u Kaunasu, Kaunas, Litvanija
2009, 03 Međunarodno trijenale tekstilnih mijnijatura/ Galerija Sombathelj, Mađarska
2008(02-) Miniarttekstil Komo/Komo, Italija
2008 Holandsko bijenale papira 2008/ Muzej Rijsvijk, Holandija
2007 Dvanaesto međunarodno trijenale tapiserije/ Centralni muzej tekstila u Lodzu, Poljska
2005 Osmo međunarodno trijenale tekstilnih minijatura/Anže, Francuska
2005 Peto međunarodno trijenale tapiserije i tekstila u Turneu, Turne, Belgija

 
Koko Šimomura

1964 Rođen u Honšu, Tokio

Obrazovanje i Profesionalna biografija

1985 Diplomirao na Univerzitetu umetnosti Musašino (tekstilni program), Tokio, Japan.
1991 Osniva Atelje za tkanje i bojenje, „Veb koko“

Odabrane izložbe

2000, 2001 „Nord 2“ Švedska brda, Japan
2001-2012 Današnja tekstilna umetnost, Japan
2005-2012 „Izložba japanskog veća tekstila“, Japan
2003 Grupna izložba mote, Ambasada Švedske, Tokio, Japan
2004, 2008 Samostalna izložba VAV, Švedska brda, Hokaido, Japan
2005 Peto trijenale izložbe tapiserije i umetnosti tekstila, Turne, Belgija
2007 Japan. Izložba korejske umetnosti vlakana, Tokio, Japan
2009 Izložba radova od vlakana Azije i Evrope, Kaunas, Litvanija
2010 Samostalna izložba, muzej umetnosti u opštine Abaširi, Hokaido, Japan
2011 Izložba savremene tekstilne umetnosti Azije i Evrope, Krefeld, Nemačka/ Anže, Francuska
2011 „Duh prirode“ Savremena japanska tekstilna umetnost, Salamanka/Madrid, Španija
2012 „Radovi malog formata“, Umetnost vlakana iz Azije i Evrope, Kedajnjaj, Litvanija
Junko SUZUKI

1968 Rođena u Tokiu
Trenutno radi u zvanju vanrednog profesora na Univerzitetu umetnosti Musašino

Obrazovanje
1993 Master studije, Univerzitet umetnosti Musašino
1991 Osnovne studije, Univerzitet umetnosti Musašino

Samostalne izložbe

2010 Izložba Junko Suzuki, galerija Maronie /gallery4, Kjoto
2009 Samostalna izložba, galerija New Moment, Beograd, Srbija
2009,1999 Izložba Junko Suzuki , galerija Sembikija, Tokio
2002 Izložba Junko Suzuki, MX Espai, Barselona, Španija
1994,97,2000 Izložba Junko Suzuki, Kobo, Tokio

Grupne izložbe:

2013 Poreklom iz Japana/ 50 japanskih umetnika/ Galerija SVU, Bratislava/Slovačka
2012 2012 Luminous( Svetlosni) / Izložba razmenjenih radova Japana i Ukrajine na tkanini, Tokio+Skitijska umetnost na tkanini, Ukrajina
2012 Radovi od vlakna malog formata iz Azije i Evrope, Muzej Janina
Monkute-Marks, Kedajnjaj, Litvanija
2012-2005 „Izložba japanskog veća tekstila“, Japan
2012-1992.94 Umetnost tekstila danas
2011 „Duh prirode“ Savremena japanska tekstilna umetnost (Umetnički centar Komplutens), Madrid/ Španija, Hispano-Japanski kulturni centar, Salamanka/Španija
2011 Peto međunarodna izložba umetnosti tekstilnih minijatura, Herson Muzej, Herson/Ukrajina
2006 Sfera tekstilnog osećaja, galerija Gen, Njujork
2002 Radovi od vlakana malog formata, Long House Reserve, Njujork i Tokio
1999 Šesto međunarodno takmičenje tekstilne umetnosti ’99-Kjoto-, Nagrada za tehniku. Japan
1998 Prva međunarodna izložba tekstila malog formata, Muzej Anže, Anže/Francuska
1995 Međunarodno trijenale tekstilne umetnosti, Lođ

Grupne izložbe:

2012 Muzej Janina Monkute-Marks, Kedajnjaj, Litvanija
2005 Savajaka, Jokohama
2003 Galerija Sombathelj, Mađarska
2002 Jokohama Nigivaiza, Jokohama
1998 Muzej Anže, Anže/Francuska
1994 Tiara Koto, Tokio
1993 Icyo Hall i Civic Hall Hačiodži, Tokio
Mitsue Ito

1964 Rođena u Kanagavi, Japan

Obrazovanje:

1984 Osnovne studije, Univerzitet umetnosti Musašino (tekstilni program), Tokio, Japan
2001 Upravnik ateljea Mauve, Saporo, Japan

Odabrane samostalne izložbe

2011 Galerija Kinotoja, Saporo (vol23)
2009 Hotel Kros, Saporo

Odabrane grupne izložbe:

2012 Muzej Janina Monkute-Marks, Kedajnjaj, Litvanija
(Radovi od vlakna malog formata iz Azije i Evrope)
2011 Nemački muzej tekstila, Krefeld, Nemačka
Muzej savremene tapiserije Žan Lurcat, Anže, Francuska
Savremena tekstilna umetnost u Aziji i Evropi“
(Izložba savrmene umetnosti tekstila iz Azije i Evrope)
2010 Galerija Senbkija, Tokio (Umetnost tekstilnih tvorevina danas 2009)
2009 Galerija Balta, Kaunas, Litvanija (Umetnost vlakana Azije i Evrope)
2008 Azijski muzej umetnosti Fukuoka, Fukuoka
(Izložba razmenjenih radova od vlakana 2008)
2007 Galerija Lemon tree, Tokio + Craft Story, Busan, Koreja
(Povezivanje umetnosti od vlakana Japana i Koreje)
2006 Priča o veštini, Busan, Koreja (Umetnost tekstila danas, izložba minijature 2006)
2005 Priča o veštini, Busan, Koreja (Umetnost tekstila danas, izložba minijature 2005)
Turne, Belgija (Peto međunarofno trijenale tekstila)
Galerija Vajt, Kagošima (Tekstilna umetnost danas 19)
Narodna galerija Saporo, Saporo (Izložba umetnosti Saporo 2005)
2004 Muzej moderne umetnosti Hokaido, Saporo
(Dvadeseta jubilarna godišnja izložba udruženja tekstilnih umetnika Hokaida)
Galerija Senbikija, Tokio (Tekstilna umetnost danas 18)
2003 Ambasada Švedske, Tokio
Galerija KO, Tokio (Izložba „mote“)
Galerijaa Saiensu, Morioka (Tekstilna umetnost danas 17)
2001 Udruženje tekstilnih umetnika, Saporo (izložba članova)

 

ОТВОРЕНА ВРАТА ЗА ИСТИНСКЕ СТВАРАОЦЕ

ОТВОРЕНА ВРАТА ЗА ИСТИНСКЕ СТВАРАОЦЕ

 

СЛОВОСЛОВЉЕ, часопис за књижевност, културу и уметност

http://www.slovoslovlje.blogspot.co.at/
Уредништво:
http://www.slovoslovlje.blogspot.co.at/search/label/urednistvo

Радове за објављивање слати на:

redakcija.slovoslovlje@gmail.com

или

skic@chello.at

 

 

Срдачан поздрав,
Уреднички колегијум Словословља

 

 

ДРУШТВО ПОЛИЦИЈСКИХ РАТНИКА Р.C. ДОНЕЛО ЈЕ ПРАВИЛНИК О ИЗГЛЕДУ И УСЛОВИМА ЗА ДОДЕЉИВАЊЕ ЗНАМЕЊА , ОБЕЛЕЖЈА И ОЗНАКА ДРУШТВА ПОЛИЦИЈСКИХ РАТНИКА

Почетна страница > Новости

Славица Јовановић

ДРУШТВО ПОЛИЦИЈСКИХ РАТНИКА Р.C. ДОНЕЛО ЈЕ ПРАВИЛНИК О ИЗГЛЕДУ И УСЛОВИМА ЗА ДОДЕЉИВАЊЕ ЗНАМЕЊА , ОБЕЛЕЖЈА И ОЗНАКА ДРУШТВА ПОЛИЦИЈСКИХ РАТНИКА

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 10.07.2014.
ДРУШТВО ПОЛИЦИЈСКИХ РАТНИКА Р.C. ДОНЕЛО ЈЕ ПРАВИЛНИК О ИЗГЛЕДУ И УСЛОВИМА ЗА ДОДЕЉИВАЊЕ ЗНАМЕЊА , ОБЕЛЕЖЈА  И  ОЗНАКА  ДРУШТВА  ПОЛИЦИЈСКИХ РАТНИКА

ДРУШТВО ПОЛИЦИЈСКИХ РАТНИКА Р.C. ДОНЕЛО ЈЕ ПРАВИЛНИК О ИЗГЛЕДУ И УСЛОВИМА ЗА ДОДЕЉИВАЊЕ ЗНАМЕЊА , ОБЕЛЕЖЈА  И  ОЗНАКА  ДРУШТВА  ПОЛИЦИЈСКИХ РАТНИКА  

Друштво Полицијских Ратника Р.С.

25. април ·

У складу са чланом 8 тачке 1, 2,3, 4, 5 и 6. и чланом 9 тачке 14 Савеза бораца полиције Републике Србије, доносимо:

П Р А В И Л Н И К
о изгледу и условима за додељивање знамења, обележја и ознака Друштва Полицијских Ратника

I
УВОДНА ОДРЕДБА
Члан 1.

Овим Правилником регулисани су: изглед, начин додељивања, услови за додељивање и разлози за губљење права ношења спомен-знамења, обележја и ознака Савеза бораца полиције Србије (у даљем тексту борачке организације).

Члан 2.

Изглед и јавно ношење знамења, обележја и ознака борачке организације усклађено је са чланом 5 Закона о одликовањима Републике Србије.

II
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 3.

Овим Правилником ближе се прописује изглед спомен-обележја, знамења и ознака, уређује се поступак за њихово додељивање и одузимање, одређују се права и обавезе носиоца, као и друга питања од значаја за носиоце.

Члан 4.

Спомен-обележја су знаци учешћа у одређеним ратним збивањима. Носе се на левој страни груди.
Знамења су знаци јавног признања које се додељује за изузетне заслуге и дела од значаја за борачку организацију. Носе се на левој страни груди.
Ознаке су знаци припадности борачкој организацији као и знаци припадности јединицама у којој су чланови борачке организације стекли право на звање борца.

Члан 5.

Спомен обележја се могу додељивати страним и домаћим држављанима који испуњавају услове прописане овим правилником.

Члан 6.

Знамења се могу додељивати члановима борачке организације, домаћим и страним лицима и удружењима у складу са овим правилником.

III
ОБЕЛЕЖЈА

Члан 7.
РАТНИЧКИ КРСТ

Ратнички крст је стилизовани крст емајл-беле боје оивичен златном ивицом величине 4 x 4 цм. Краци крста налазе се на подлози која симболизује сунце и засечени су под тупим углом. Подлога има три зрака златне боје у чијем средишту се налази стилизовани штит Немањића са крстом и четири осцила. Обележје се налази на ленти плаве боје квадратног облика 3,5 x 5 цм.Заменица величине 0,5 x 3 цм. је у боји ленте.

Члан 8.

Ратнички крст се додељује члановима организације који приложе документацију да су учествовали у неком од оружаних сукоба на територији бивше СФРЈ и СРЈ.


КОСМЕТСКА ЗВЕЗДА

Члан 9.

Косметска звезда има изглед осмокраке звезде оштрих углова пречника 6 цм. Краци звезде се састоје од по пет зракова различите величине, златножуте боје у чијем центру се налази стилизовани цвет косовског божура модроцрвене боје пречника 3 цм. У средишту стилизованог цвета је стилизовани крст златне боје са засеченим крацима под тупим углом,а у центру тог крста је округли стилизовани штит Немањића.

Члан 10.

Косметска звезда додељује се свим члановима борачке организације који су учествовали у одбрани срца свете земље Србије- Косова и Метохије, од албанских терориста и НАТО агресије, најмање 12 месеци у току 1998 и 1999. године.

Члан 11.

Заменица за Косметску звезду је црвене боје оивичена тробојком величине 0.5 x 3 цм

МЕДАЉА ЗА ПРОЛИВЕНУ КРВ

Члан 12.
Медаља за проливену крв додељује се у два реда.

Члан 13.

Медаља за проливену крв првог реда има изглед храстовог полувенца пречника 4 цм златне боје, у чијем се средишту на реверсу и аверсу налази стилизовани крст црвене боје величине 3цм. Медаља се налази на правоугаоној црвеној врпци величине 3 x 5 цм.

Члан 14.

Медаља за проливену крв другог реда има изглед храстовог полувенца пречника 4 цм сребрне боје, у чијем се средишту на реверсу налази стилизовани крст црвене боје величине 2 цм а на аверсу амблем борачке организације. Медаља се налази на правоугаоној црвеној врпци величине 3 x 5 цм.

Члан 15.

Заменица за Медаљу за проливену крв првог реда је црвене боје са две траке златне боје по ободима, за медаљу другог реда је црвене боје са две траке сребрне боје по ободима, величине 0.5 x 3 цм

Члан 16.

Медаља за проливену крв првог реда додељује се свим члановима борачке организације који су вршили војне дужности и друге дужности у вези са учествовањем у оружаној акцији предузете за време рата или мира ради одбране суверености, територије, независности, и уставног поретка СФРЈ или СРЈ, као и приликом обављања послова од значаја за безбедност грађана и њихове имовине у спасавању живота и имовине грађана у елементарним непогодама.Медаља се додељује и члановима борачке организације који су вршили послове од интереса за борачку организацију и притом задобили рану, повреду, озледу или болест, па је због тога наступио инвалидитет од 80% и више.
Ради стицања овог права, члан борачке организације мора приложити одговарајућу лекарску документацију.

Члан 17.

Медаља за проливену крв другог реда додељује се свим члановима борачке организације који су вршили војне дужности и друге дужности у вези са учествовањем у оружаној акцији предузете за време рата или мира ради одбране суверености, територије, независности, и уставног поретка СФРЈ или СРЈ као и приликом обављања послова од значаја за безбедност грађана и њихове имовине у спасавању живота и имовине грађана у елементарним непогодама. Медаља се додељује и члановима борачке организације који су вршили послове од интереса за борачку организацију и притом задобили рану, повреду, озледу или болест, а да нема инвалидитета или је он мањи од 80%.
Ради стицања овог права члан борачке организације мора приложити одговарајућу лекарску документацију.

IV
ЗНАМЕЊА

ВИДОВДАНСКИ КРСТ

Члан 18.

Видовдански крст установљује се у три реда.

Члан 19.

Видовдански крст првог реда има изглед стилизованог крста величине 4 цм чији су врхови оштроугаони, крст је златне боје оивичен ивицом беле боје, дебљине 1мм. Налази се на подлози која се састоји од 4 грба борачке организације сребрне боје равномерно распоређених у простору између кракова крста, са круном окренутом према споља. У центру крста се налази стилизовани штит Немањића. Крст се налази на правоуганоној ленти црвене боје величине 3,5 x 5цм. Заменица је величине 3,5 x 0,5цм.

Члан 20.

Видовдански крст другог реда има изглед стилизованог крста величине 4 цм чији су врхови оштроугаони, крст је сребрне боје оивичен ивицом беле боје, дебљине 1мм. Налази се на подлози која се састоји од 4 грба борачке организације сребрне боје, равномерно распоређених у простору између кракова крста са круном окренутом према споља. У центру крста се налази стилизовани штит Немањића. Крст се налази на ленти 3,5 x 5 цм. Плаве боје. Заменица је величине 3,5 x 0,5 цм.

Члан 21.

Видовдански крст трећег реда има изглед стилизованог крста величине 4 цм чији су врхови оштроугаони, крст је бронзане боје оивичен ивицом беле боје,дебљине 1мм, налази се на подлози која се састоји од 4 грба борачке организације сребрне боје, равномерно распоређених у простору између кракова крста са круном окренутом према споља. У центру крста се налази стилизовани штит Немањића. Крст се налази на правоугаоној ленти беле боје, оивичен оквиром црвене боје ширине 2 мм, величине 3,5 x 5 цм. Заменица је величине 3,5 x 0,5 цм.

Члан 22.

Витешки крст се додељује члановима борачке организације, домаћим и страним држављанима или организацијама за изузетне заслуге у развијању рада и доприноса борачке организације.

О З Н А К Е

Члан 23.

Ознака борачке организације има облик грба Организације величине 5×5 цм.
Ознака јединице припадности, односно јединице у којој је члан стекао звање борца, може имати битне детаље јединице којој је припадао члан удружења, ознака мора
бити величине 4×4 цм.
Члан удружења који је био припадник више јединица носи ознаке свих јединица којима је припадао.
Ознака борачке организације носи се на десној страни груди , а ознаке припадности јединица носе се на десној страни груди поред знака борачке организације, са леве стране знака борачке организације.

V
ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 24.

У случају потребе Управни одбор борачке организације може установити и друга знамења и обележја посебном одлуком.

Члан 25.

Знамења и обележја додељују се два пута годишње и то на Дан удружења бораца полиције републике Србије, на Видовдан и на дан МУП-а.
Знамења и обележја могу се у изузетним приликама доделити и поводом других значајних догађаја која одреди Управни одбор удружења.

Члан 26

Носиоцу обележја или знамења из овог правилника може се одузети право на ношење истог:
- 1.уколико је дао лажне податке у свом захтеву, а исти су били пресудни у одлучивању комисије.
- 2.уколико поступи супротно јавном поретку и моралу или из других разлога који га чине недостојним (доказ о овоме могу бити одговарајуће судске пресуде за кривична дела против безбедности Републике Србије)
Обележја која имају стечено право као што су Ратни крст, Косметска звезда и Медаља за проливену крв, могу се одузети само ако је испуњен услов из 1.тачке овог члана.

Члан 27.

Борачка организација залагаће се да обележја: Ратни крст, Косметска звезда и Медаља за проливену крв буду увршћене у делу Споменица, кроз одговарајуће допуне и измене Закона о одликовањима Републике Србије.

Члан 28.

Немају право на Ратни крст и Косметску звезду они који су неоправдано напустили јединицу својевољним одласком (дезертирањем).

Члан 29.

У оквиру борачке организације за доделу обележја и знамења формираће се посебна комисија.

Члан 30

Правилник ступа на снагу даном усвајања на седници скупштине Борачке организације.

Златибор
24.03. 2014. год.

Управни одбор

Забележила : Славица Јовановић 

на фотографији : Изглед знамења Друштва Полицијских Ратника Р. С.

ŽIVE LEGENDE PARIZA: LJUBOMIR MILINKOV (PARIZ, 2014)

https://www.youtube.com/watch?v=72XDajc6KKQ#t=13

 

Историјски пројекат Сребреница: Документарни филм о Сарајевском атентату на шпанском језику

ФИЛМ О ВИДОВДАНУ НА ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ

Александар Вуксановић је припадник српске дијаспоре који већ двадесет година живи и ради у Шпанији. Без његовог драгоценог доприноса не би била објављена прва књига о Сребреници на шпанском језику у издању “Историјског пројекта Сребреница”, Srebrenica: ciudad sin Dios, нити би се одржала наша прва јавна презентација сребреничке теме на шпанском говорном подручју у Мадриду у мају 2013. године. Вреди поменути да је г. Вуксановић оснивач и уредник (колико нам је познато) првог и јединог српског  интернет портала на шпанском језику, Semanario Serbio. Тим већ импозантним референцама, Александар Вуксановић додаје и овај пионирски кинематографски рад, такође на шпанском језику и намењен огромном и све утицајнијем шпанском говорном подручју. У документарном филму „На пуцањ одавде“ сагледавају се контекст, узроци и последице Видовданског атентата у Сарајеву 28. јуна 2014. године. Топло га препоручујемо свима који прате рад „Историјског пројекта Сребреница.“ Колико год се теме разликовале, изазови су исти. И Сребреница и Видовдан предмети су безобзирне кампање прекрајања историјских чињеница. У продужетку је излагање г. Вуксановића у вези са документарним филмом „На пуцањ одавде“ и упутница на интернет адресу где се може гледати први део његовог изузетног филмског остварења.


Сви који пратимо страну штампу готово свакодневно наилазимо на овакве или онакве коментаре везане за стогодишњицу избијања Првог светског рата. Иако би било за очекивати да се у том контексту озбиљно огласи и земља која је, колико год то њени званичници покушавали да сакрију од сопственог јавног мњења, у великом броју поменутих коментара означена као кривац за рат, то се никако не дешава.

 

Изузимајући немуште покушаје јавног сервиса да се од прекрајања старих програма направи неки нови који би причао о нечему али ништа не би рекао, Србија као држава и на овом примеру доказује своју потпуну аутичност.

Ова годишњица је била прилика да се организују научни скупови, сниме документарни и играни филмови, објаве неке нове али у сваком случају поново штампају неке старе већ заборављене књиге, једном речју прилика прилика да се без комплекса укључи у живу дебату о поводима и последицама Великог рата. Србија то није урадила.

 

На сву срећу, у ери електронских комуникација, покренути су неки пројекти који ако ништа друго, бар показују да у српској духовној пустињи постоје особе које би се правом могли да назовемо  “српско цивилно друштво” и које доказују да живота има и изван духовне жабокречине у којој нас дави власт у спрези са “слободним” медијима и такозваним “цивилним сектором”.

 

Један од пројеката који заслужује да буде поменут је документарни филм на шпанском језику (и српским преводом) “На пуцањ одавде” чија прва два дванаестоминутна дела могу да се виде овде:

 

http://www.semanarioserbio.com/disparo/

 

Ради се о интересантном приступу који ће, према аутору, бити уоквирен у пет епизода и који би требало да буде завршен до јесени. Прва епизода реконструише догађаје на сам дан атентата, 28. јуна 1914. док се друга бави узроцима избијања рата.

 

Сигурно је, као и у свакој сличној прилици, да ће мишљења о вредности овог рада бити подељена међутим то, по аутору, и није битно. Највећа вредност, по њему, је већ постигнута чињеницом да сама израда овог пројекта доказује сву нетачност тврдње да “за то требају велике паре”, вечитог српског оправдања за сопствени нерад.

 

Било како било, најискреније препоручујемо да одвојите двадесетак минута и погледате прва два наставка овог мини-серијала, могуће је да ћете бити пријатно изненађени. Скоро исто онолико колико би требало да буду изненађени руководиоци наше државне телевизије и надлежних министарстава којима овај пројекат избија из руку тај до љигавости коршћен алиби да “за то требају велике паре”.

 

Александар Вуксановић, Мадрид

 

Кустурица: Моћници Сарајеву подметнули Хитлерове идеје

Кустурица: Моћници Сарајеву подметнули Хитлерове идеје

 

4 Votes

Емир Кустурица испред позорнице за суботњу свечаност обележавања почетка Првог светског рата, из Андрићграда поручује: Добро дошли у будућност достојну предака. Гаврило Принцип је еманциповао босанске муслимане

24.06.2014. Никола Јанковић-НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Фото Драган Карадаревић

ПОДИЗАЊЕ града, у данашњој цивилизацији јединог посвећеног једном писцу и његовом делу, Иви Андрићу, завршено је. На Видовдан 28. јуна, српски народ са обе обале Дрине, државни врх Републике Српске и Србије, и хиљаде угледних званица из целог света обележиће на овом месту стоту годишњицу од почетка Великог рата. Киша на камена здања лије данима, Емир Кустурица прихвата се кормила брода, каже, покренуће се и ветар речи чим се усидримо насред Дрине, недалеко од чувене ћуприје. Тишину су населили звук бродске „пенте“ и Алихоџина самртна мисао, Андрићев завет: „Све може бити. Али једно не може. Не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних, а душевних људи који ће за Божју љубав подизати трајне грађевине, да би земља била лепша и човек на њој живео лакше и боље. Кад би њих нестало, то би значило да ће и Божја љубав угаснути и нестати са света. То не може бити.“ Мисао прекида глас творца вишеградске ренесансе: овај град сада баца сенке, боље се виде кад се мало измакнеш, а зашто смо баш у Старом Броду застали, касније ћу рећи, на крају…

- На Видовдан, 28. јуна 2014. године, славићемо отварање Андрићграда, престонице културе Републике Српске, обележићемо стоту годишњицу почетка Великог рата. Најзначајнији аспект отварања Андрићграда биће велики мозаик Бисеније Терешченко, на којем су представљени видовдански хероји, јунаци наших живота Гаврило Принцип и младобосанци. Учинак њихов је величанствен: еманципација словенских народа. Мој лични мотив је супротстављање западноевропским покушајима да се прекрајањем историје једно тираноубиство прикаже као терористички чин. Тираноубиство је старо колико и царства, а тираноубице су често деловале у име народа. Код Принципа, најзначајији аспект његовог великог дела је социјални, бескомпромисно је остварен један циљ – ослобађање од ропства. Еманципација долази тек за слободом.

  • “МЛИЈЕЧНИ ПУТ“ * Ових дана у Херцеговини близу Требиња настављено је снимање ратног филма „На млијечном путу“. Одакле се прича даље развија?
    - Снимићемо део последње приче из триптиха, ја ћу изаћи из мантије и улоге монаха, моћи ћу после годину дана да обријем браду, а онда се цео сценарио одмотава од почетка. Снимаћу наредних дана са Слободом Мићаловић и Микијем Манојловићем. Моника Белучи ће нам се придружити касније.

* Слободу као циљ, ревизионистичка тумачења историје покушавају да одбаце, зашто?

- Зашто би британски или канадски историчари узимали у обзир да је за наш мали народ добро било шта? Па и наша одлучност да се ропства ослободимо и да будемо еманциповани? То је био почетак стварања југословенске државе, а младобосанци су себе називали југословенским националистима. Стекли су тако интернационални карактер. Ја мислим да они нису били југословенски националисти. Суштина њиховог деловања била је политичка идеја ослобађања од ропства, она је била већа од свих осталих идеја.

* Пажња историчара усмерена је на Принципа, историјска улога Франца Фердинанда је ван фокуса, да ли је таква поставка створена с предумишљајем?

- Све што постоји има своје корење и свој развој: Франц Фердинанд је био човек за кога се везују антисемитске, антипротестантске и антикапиталистичке идеје. Нарочито антисемитске. Његова појава кореспондира са појавом градоначелника Беча, који је био отворени антисемита, а у социјалном смислу један од носилаца идеје о клеронационалистичкој монархији. То су погубне идеје гајене и неговане око Франца Фердинанда. Он сам, путовао је на амерички Колумбија универзитет 1913. године да би одржао једно предавање. Његов домаћин, представио је Фердинанда као оличење расе која би требало да стоји над другим расама. Одржање царевине, по ставовима ових људи, подразумевало је владавину лишену сваких етичких норми.

* Дакле, свесно се занемарују погубни антисемитизам убијеног тиранина, заједно са германским детаљним планирањем рата, а Принципу се дописује кривица за почетак страдања. Зашто?

- Велики имају потребу да се оперу од историјских злодела, знају они да историју не могу прекројити, али могу се опасно поиграти са свешћу дела популације. Историја се чита из докумената, а ево га један који говори прецизно, шта је била Аустроугарска тог времена. То је порука начелника немачког генералштаба Хелмута фон Молткеа, упућена начелнику аустроугарског генералштаба фебруара 1913. године. Ту пише: „Мој је став сада, као и пре, да до рата у Европи мора доћи, пре или касније и то ће се у крајњој линији односити на борбу Германа и Словена. Треба зато извршити припрему за рат свих држава које су носиоци германске културе и духа, али би требало учинити да напад изгледа као да су га изазвали Словени.“

dru-kusta-MALA3

* Овај и други документи говоре јасно о ратним плановима освајача, од самог почетка стратегија је била да се Срби оптуже и окриве за пројектована страдања, да ли је тако?

- Још 1913. године један немачки војсковођа шаље Бечу поруку да треба ући у рат против Словена, а жртве окривити за почетак страдања. Исте године, Фердинанд гостује на Колумбији. Ревизионисти данас покушавају да сакрију историјске истине, а учинило им се да је ревизију лако остварити преко Гаврила Принципа. Мој отац је још 1964. године, као помоћник министра информисања у Сарајеву, дочекивао новинаре, а на питање једног америчког „Зашто се поставља спомен-плоча једном националистичком вођи?“, мислећи на Принципа, одговорио је: „Принцип је наш револуционар“.

* Сарајево је у међувремену променило своје људе и своје идеје. Планирају се „контрасвечаност“ и подизање споменика окупатору Францу фердинанду, како то разумети?

- Сви ови који су били робови, неће да остану слободни, јер им је речено како да се понашају. Уклонили су сва обележја која су подсећала на Принципа и младобосанце. Плоче скидају, а најпознатија је спомен-плоча Гаврилу Принципу, однета Хитлеру 1941. из окупираног Сарајева. Када је у „Времену“ осванула фотографија Хитлера загледаног у сарајевски плен, а захваљујући Мухарему Баздуљу који је дао и савршен приказ овог догађаја, мислим да је та слика рекла више од 1.000 докумената. Питам се како Сарајлије гледају на ову хитлеровско-„ослободилачку“ сцену? Баш та плоча стајала је иза угла, на 10 метара од куће где сам рођен. Мени је било веома чудно да родну кућу видим у Хитлеровом возу, у његовом командном штабу, у неком тунелу. Мучно. Зашто овако срамну ревизију Сарајлије трпе? Речено им је да је то њихов интерес, обећано им је да ће сталним тихим „ратом“ против Срба учврстити политички став који мора повезати 1914. и 1992. годину. Њима је стало да свету кажу: „Срби су били и остали зли, ми смо били и остали праведни и добри.“ Само, нису рачунали, да ће се у овом случају наћи на истој слици са Хитлером.

Мозаик Бисеније Тершченко са ликовима Принципа и младобосанаца

* Где је корен бошњачко-српског сукоба оличеног у две различите манифестације обележавања почетка Велког рата?

- Дели нас фактичко стање од 1912. до 1914. године, Србија је имала државу, Устав, Парламент, краља, председника Владе, и била је прва јужнословенска земља ослобођена од турског ропства. Босна је, са друге стране, била последња колонија коју је требало ослободити, под управом турске порте и окупацијом Аустроугарске која је нелегално држала Босну, а то се касније рефлектовало на суђењу младобосанцима. Суђење је било нелегално јер анексија није била ратификована. Адвокат младобосанаца Цистлер је рекао да је велеиздаја била немогућа јер монархија није била суверена у Босни. Данас траје ревизија не „само“ Великог рата, већ и Другог светског рата.

* Где су онда Сарајево и Срби у будућности, има ли наде за заједнички живот?

- Сарајево спаљује суштину из које су муслимани у Југославији доживели еманципацију. Ток еманципације наговештен је Принциповим пуцњем, она је тада почела, али су Бошњаци вратили сат уназад доласком Изетбеговића на власт. Он је брижљиво развијао екстремну склоност ка исламу, презентујући јавности лажни профил грађанина. Та лаж овог обавештајца, учинила је да он јавно говори о мултиетничком Сарајеву док протерује Србе, мислећи притом на Исламску декларацију коју је држао испод јастука. Уклопио се у политику великих сила, одбацио је потпис са португалског споразума и пригрлио рат, а управо је Изетбеговић имао кључеве мултиетничке Босне у рукама. Одбацио их је. Како се то догодило? Лако! Џорџ Буш 1992. излази пред ове наше председнике и каже да ће дипломатске односе са САД моћи да успоставе само они који изађу из Југославије. Народе у републикама локалци су хранили идејом да је Милошевић срушио Југославију, а у стварности, много је важније шта је рекао Буш испред тоалета, у пола гласа, вођама зараћених.

* Србија, РС и БиХ нису једини ревизионистички полигони, како гледате на украјински сценарио настао у истој кухињи?

- Укључим ТВ и чујем – у Украјини траје напад руског фашизма на украјински. Рачунају глобални медији да прост гледалац не зна ко су били украјински бандеровци, неонацисти из западне Украјине. Они су се борили против Пољака и Црвене армије, фашисти на које се угледају данашњи „револуционари“ у Украјини. Лаж се овде, као и у случају нацизма циљано шири у свету и није то одлика само данашњег времена: Хитлеров долазак на власт имао је путању, на почетку је зацртана корекција члана Версајског уговора којим је Немачка била осуђена, то је ревидирано, па су отворена врата за улазак у Други светски рат…. А позиција Србије, као и Русије у бурној историји била је херојска. Још једна слика је важна: „ухваћен“ је разговор Кетрин Ештон и министра иностраних послова Естоније, где се каже да су и на Мајдан, и на полицију пуцали снајперисти, организатори побуне. Ко је онда са „Холидеј ина“ пуцао по Сарајеву на масу, на људе који су се скупили да не воде рат? Одговор се намеће.

dru-kusta-MALA

* Како је онда могуће да се баш највећим страдалницима светских ратова, у 21. веку намеће улога криваца?

- Када је британски изасланик Рид дошао да види стање на фронту 1915. године, закључио је у свом извештају: „Треба помоћи угроженој Србији, ако Србима не помогнемо, наши интереси на Блиском истоку биће дефинитивно изгубљени.“ Помоћи Србима, без обзира на утицај руског фактора против кога су увек били. То су интереси. Сведоци смо да је Кристофер Кларк почео да брани Немачку са флуидног становишта које се може свести на тврдњу – није могуће да је само Немачка крива. У следећем кораку, ако није само Немачка крива, дај да оптужимо Србе. Онда се покаже парадокс у који су упали лажима: криви су Срби, међутим, Србија је била савезник са „добрим момцима“! Заплели су се у лажи. Логика не постоји у ревизионистичким тврдњама и помало је све то смешно!

* Каква је улога Европске уније и њених најважнијих чланица у овом историјском ревизионизму?

- Покушај Немачке да парира Енглезима и Французима родио је идеју освајања и светских ратова. Данас је Немачка доминантна тачка Европе, моћан механизам, који нажалост трпи велики притисак САД. У том односу они заједно Европу држе на неутралној тачки, где се Евроазија нуди са огромним подручјем искоришћавања ресурса, енергије. То је централни разлог нових војних освајања. Немачка и Русија су заједно направиле „Северни ток“, којим гас долази до Немачке слободно, али је реметилачки фактор из Вашингтона, пројектован кроз НАТО, присутан. И заснива се на војном освајању. Концепција Европе је америчка концепција. Када су улазили у Ирак, Американци нису заштитили најстарије споменике културе, месопотамске, који претходе Старом завету. Зашто? Одговорили су, имамо друге приоритете. Култура дакле није приоритет, они су равнодушни према уништењу других. Немачка би да прећути прошлост у тој игри, али истину не можеш претворити у лаж. И када ћутиш, наносиш велику штету и вређаш жртве.

* Читамо ових дана у домаћој штампи: „Кнез Лазар, Милош Обилић, косовски јунаци били су тек плашт саткан од бујне националне имагинације… национална политика произлази из користољубља…“ Политика других, па и Сарајева према нама, не тумачи се, уз препоруку „да треба гледати у своје двориште“. Откуда овакав степен самопоништења?

- То је апсурдно, волео бих да их видим како укидају и Херакла и Мери Попинс, енглеску, немачку и француску живу митологију… Прогласили би их лудима. Све то постоји, само да ми не питамо: где су данас Срби у Сарајеву? То је етнички почишћен град. На пример, ја се тамо нисам ни родио, није ме изгледа тамо никада ни било. Добио сам за то и уверење, званично, да нисам више уписан у матичну књигу Опћине центар Сарајево. Црно на бело. Прилажем и копију уверења као доказ. Тако је и „Тајм“, када сам пре канских „палми“ добио венецијанског „Златног лава“ и постао неко, освануо са насловом: „Ове године у Венецији је победио НИКО, који долази НИОДАКЛЕ“. А нас и Сарајево дели историјски монтиран сукоб, кривица Србије што се ослободила Турака је вечна, Енглези и Немци су планирали да Турска много дуже остане ту. Успињање Србије није могло произвести наклоност великих сила, требало је спречити продор Русије у Европу, наметнути јој трајног непријатеља.

  • ВЕЛИКАНИ * Напустила су нас два велика писца, које сте познавали, Габријел Гарсија Маркес и Добрица Ћосић. како ћете их памтити?
    - Маркес је доказао како добар новинар може да буде и добар писац. Он је своју литературу засновао на мотивима које имамо и код Андрића. Магични реализам прати народе који су примили хришћанство, али никада довољно да забораве народна веровања. Требало је да са Марлоном Брандом радим филм „Јесен патријарха“ по Маркесовој књизи, али он није снимљен из истих разлога због којих је и филм „Седам пријатеља Панча Виље“ о мексичкој револуцији, остао у фиоци. Услов је био да снимам на енглеском језику, ако ће да дају паре. Ја Панча Виљу не могу да замислим како „дивани инглиш“, нема теорије. Добрица Ћосић је незаобилазна тачка у историји Србије, као књижевник и социјалдемократа. Наслања се на ту идеју социјалдемократије доследно, идеји социјалне правде дао је највећи допринос.

* Пре пет година, док је Андрићград постојао само у сновима, са страница „Новости“ вратили сте заборављене Принципа и младобосанце у јавни дискурс, ова тема постала је доминантна.

- Град је готов. То је наш највећи подухват у последњих пола века. Оно што смо обећали, а није мало, испунили смо. То је духовна и материјална ренесанса, а у концепт града, његово исходиште је да буде – универзитетски кампус град. Овај сан постаће реалност у октобру, тада ће почети да ради Факултет драмских уметности, а онда ћемо формирати универзитет. Зграда позоришта је завршена, следи опремање унутрашњости. Тај врх, наука и култура као најважније исходиште стремљења свих народа, па и нашег, почео је да се остварује. Настаје супротстављен притисцима са свих страна, покушајима да заборавимо наше јунаке, из покушаја да се одбранимо. Сетићете се такође, како су се сви трудили да забораве на 50. годишњицу доделе Нобелове награде Андрићу. Покушавали су да сакрију Андрића, не воле га баш у БиХ и Хрватској, па да им се не замерамо! Ја сам свирао негде у Литванији, видео сам како су обележили годишњицу Чеслава Милоша у земљи и граду његовог рођења и – постидео сам се. Град је био претворен у његов портрет. А ми смо стидљиво на аеродрому ставили Андрића под степениште у природној величини, толико. Знао сам тада да ћу направити град посвећен Андрићу. Са свих страна су кренули „удбашки“ напади, али ја сам знао, могу ми забранити много тога, али град ми не могу забранити.

* Какви су домети Андрићевог института?

- Андрићев институт има прве значајне резултате, на свечаности ћемо реконструисати суђење Принципу и младобосанцима, догодиће се то на основу документације истражене у Историјском одељењу института. Реконструисаћемо и тираноубиство, уз помоћ ГПС уређаја, који ће Фердинанда наводити до тачке где ће бити убијен. Незаконито суђење, биће поновљено. Велиздаје није могло бити на територији која није званично анектирана, а Принципова одбрана може рачунати на Поћореково писмо Билинском, и на стотине других докумената.

* Поменули сте недавно Жуту кућу, јер овај злочин мистериозно нестаје из медијског фокуса, па сте за трен, постали непожељна особа на Косову.

- Ја сам непожељна особа у две-три „државе“, и у неким правим државама укључујући и Турску. Тамо где се гаје екстремна национална осећања, тамо сам непожељан. Зашто бих ћутао о Жутој кући? Нећу. Специјални известилац Савета Европе је дао свој извештај, а то што је неко Србима наменио да буду „геноцидни“, а другима да буду жртве, мене не занима. Срби су жртве Жуте куће. Сваки отпор Приштине, свако онемогућавање да се стигне до истине, задаје озбиљан ударац косовској „демократији“. По Европи сада куцају срца узета од убијених Срба, сама ће проговорити, или ћемо ми то учинити за њих, ако нема уста која ће наште срца рећи истину…

* Рекли сте на почетку да ћете одгонетнути зашто смо брод усидрили – у Старом Броду?

- Видите ову пусту обалу. Баш ту је 1941. усташа Францетић побио око 6.000 људи, а о томе се мало зна, скоро ништа. Деценијама се ћутало. Свакоме страдалнку треба име исписати, поставити белег, појединачно, то ћемо и урадити.

 

РАСХОДОВАЊЕ СОПСТВЕНЕ ДРЖАВЕ

* Мајске поплаве откриле су нам трагичне пропусте из прошлости. Како гледате на недостатак „средстава“ за одбрану живота и имовине?

- Откако смо демократски ослобођени тог 5. октобра, ослободили смо се и свега вредног што смо имали. Данас нам у музеју стоји хеликоптер „Камов“, који је радио свега 600 сати… Имали смо огроман број чамаца, хеликоптера, али је то распродато под фирмом да је застарело. Неко је завршио тај посао, демократију су видели као расходовање сопствене државе и војске, у нашим министарствима. Притисак споља, демократске владе нису поднеле. Спровеле су укидање војске. У пракси, то је овако изгледало, Шутановац и слични су били импресионирани америчком снагом. Дође један Ф16, пребаци их на носач авиона или разарач негде на мору, а по повратку, фасцинирани виђеним, ови наши одмах закључе да је неопходно да продамо све што имамо. Завршили смо ту причу неславно, банкротом, преко таквих типова.

Saša Milivojev – ZA TOBOM UMIREM

http://www.youtube.com/watch?v=T7Azq0mbCAQ

UDRUŽENJE BALKANSKIH UMETNIKA UDELIO DIPLOMU DUŠANU NONKOVIĆ…

UDRUŽENJE BALKANSKIH UMETNIKAs Foto

Hvala svima koji ste podržali projekat “ZAGRLI ŽIVOT” i odazvali se pozivu Udruženja balkanskih umetnika u humanitarnoj akciji i tako pomogli štampanje i distribuciju knjiga, kao i učešćem u poklanjanju knjiga i slika, a sve u svrhu pomoći deci oboleloj od raka. Akcija nije završena, a zainteresovani još uvek mogu poručiti knjige preko Udruženje Balkanskih Umetnika i mog profila Dijana Uherek Stevanović po ceni od 500 dinara ili više komada 400 dinara. Izvinjavamo se svima kojima računar slučajno nije očitao DIPLOMU i molimo ih da se jave, na jedan od navedenih profila, kako bi mogli da ispravimo greške, jer narodna izreka kaže “Ko radi, taj i greši…”

  • Dušan NonkovićDragi prijatelji, osećam se veoma počašćen te Vam se najiskrenije zahvaljujem na ovoj zaista lepoj i simpatičnoj pažnji- I ako se nismo nikad videli, ulepšali ste mi dan naravno i izazvali smešak vedrog raspoloženja na već pomalo zabrinutom licu! Samo napred a ja ću, koliko je to u mojim skromnim mogućnostima moguće, pomoći. Uvek sa vama vaš Dušan Nonković.

O zarobljenicima lijeve polutke mozga

O zarobljenicima lijeve polutke mozga

Ovo je jako važno i puno govori o društvu u kojem živimo. Mozak ima dvije hemisfere povezane svojevrsnim mostom koji se zove corpus callosum. I u klasičnoj znanosti je prihvaćeno da dvije polutke mozga imaju vrlo različite funkcije. Ono što nije prihvaćeno jeste da nas ta razlika u funkciji polutki vodi u mnogo bogatiji doživljaj stvarnosti ili u vrlo skučenu, zatvorski skučenu stvarnost.

Desna strana mozga je ona koja nas povezuje sa širom sviješću, širokom, beskrajnom stvarnošću koje smo dio. Desna strana mozga je naša kreativnost, jer u beskrajnom prostranstvu svijeta postoje beskrajne mogućnosti, beskrajna spoznaja i beskrajna mudrost. Beskrajna raznolikost percepcije. Desna strana mozga, a to je strana mozga koja nas sa takvom stvarnošću povezuje, daje nam našu kreativnost.

Lijeva strana mozga koja je jednako važna za život u ovoj stvarnosti povezuje nas sa ovim svijetom. To je strana strukture jezika, svega što vidimo u društvu, strana intelekta, obrazovanja, politike, znanosti, medicine. Sve je to povezano sa lijevom stranom mozga. Budući da nas lijeva strana mozga povezuje sa ovim svijetom koji se najviše zasniva na podjeli, na razdvajanju, poput ovog prostora, koji na izgled razdvaja vas i mene, premda to nije prazan prostor, nego vibrirajuća enegija izvan raspona vidljivog svjetla, lijeva strana mozga sve spoznaje kao odvojeno. Pogledamo li medicinu, znanost, obrazovanje, politiku, u svim tim disciplinama, svijet se promatra kao niz, a ne kao cjelina

Desna strana mozga vidi i doživljava jedinstvo svega. Idealno je ono što ja zovem ljudima cjelovitog mozga. Aktivne su i jedna i druga strana mozga i one međusobno komuniciraju preko mosta koji ih povezuje. Tako da možete istovremeno nadahnuti, biti kreativni i spoznati da smo svi dio jedne velike svijesti, beskrajne svijesti koja je sveukupnost. Sve to zajedno možete uobličiti na način koji vam omogućava da funkcionirate u ovoj stvarnosti. Ako postoji neravnoteža u funkcioniranju dviju polutki mozga, neravnoteža se jasno pokazuje, obično na jedan od dva načina.

Osoba koja ima jak stimulans u desnoj strani mozga, ali ne u lijevoj, vrlo je kreativna osoba koja živi u carstvu vilenjaka. To su jako kreativni ljudi koji ne znaju živjeti u ovom svijetu jer ih ta lijeva strana ne povezuje dovoljno čvrsto sa stvarnim svijetom. Takvih je u našem društvu malo.

Ako vašim osjećajem stvarnosti upravlja lijeva strana mozga, svijet promatrate kao izdvojene dijelove, kao niz razdvojenosti, kao niz struktura, ali niste u stanju pojmiti jedistvo i povezanost u cjelini beskrajnosti koje smo svi dio.

Pogledamo li kako funkcionira sustav obrazovanja i kako nas potiču da se potrudimo ući u strukture moći i utjecaja koje diktiraju narav i ciljeve ljudskog društva vidjet ćemo da se od najranije dobi potiče lijeva strana mozga, a desna se strana izolira.

Npr. da biste napredovali unutar sustava, morate uspješno položiti niz ispita od škole do fakulteta. Što je potrebno da bismo položili takav ispit?

Potrebno je lijevu stranu mozga nakrcati pojmovima koji su joj svojstveni: jezik, struktura, podijeljenost i odvojenost, držati sve to u lijevoj strani mozga i kad izađete na test iskrcati sve to na papir. Ako ste u tome vješti, položit ćete test sa dobrom ocjenom, što znači da možete krenuti dalje, recimo na fakultet, a kad tamo položite sve ispite, dobit ćete diplomu s kojom možete krenuti na slijedeću razinu, u onaj dio društva u kojem se želite specijalizirati, bilo to državna služba ili politika, mediji, znanost, medicina ili nešto drugo.

Budući da je nužno položiti cijeli niz takvih ispita da biste uopće došli u obzir za neku takvu instituciju, možemo zaključiti da su oni koji su danas u njima, osobe kod kojih je već prenaglašena lijeva strana mozga na štetu desne. To su ljudi koji upravljaju institucijama društva, određuju što je društvu potrebno i usmjeravaju ga.

Zato živimo u društvu u kojem gotovo isključivo preovladava lijeva strana mozga, koja sve doživljava kao podijeljeno i odvojeno. To strašno dobro dođe kad treba poticati podjele, sukobe i ratove i shvaća samo ono što je strukturirano jer ne može pojmiti da bi svijet mogao postojati bez bezbroj pravila i struktura. S obzirom da ta strana mozga samo to razumije i uopće ne razumije desnu stranu mozga koja život vidi drukčije.

Ne samo kod tih ljudi koji su uspješno položili masu testova i dospjeli na mjesta gdje imaju moć i kontrolu nad masama, nego i kod većine drugih koji možda nisu uspješno polagali testove i ispite, kao što nisam ni ja, jer me u vrijeme kad sam išao u školu, to naprosto nije zanimalo, lijeva je strana mozga više stimulirana da postane dominantna strana mozga.

Opet se vraćam manjini, onoj jezgri koja djeluje iza scene i manipulira čovječanstvom pomoću masovne kontrole. Oni su ti koji dobro razumiju taj sistem. Dat ću vam primjer.

Početkom ove godine u Velikoj Britaniji, vlasti su najavile da će uvesti 500 obrazovnih ciljeva za predškolski uzrast. Čak su i pedagozi koji ne znaju ovo što sad vama govorim, podigli glas i pitali, pa kad će se ta djeca igrati. To i jest glavna zamisao da im se ostavi što manje vremena za igru.

Jer, što je igra? Igra je improvizacija i poticanje mašte, nema strukturu. Dijete se jednostavno igra i koristi maštu. Mašta je izraz beskrajne mogućnosti desne strane mozga. Dakle od najranije dobi nastoje poticati lijevu stranu mozga na račun desne, uvući ljude u ovu lažnu stvarnost koju će doživljavati kao jedinu stvarnost i neće moći shvatiti ništa izvan strukture, pravila, propisa i slično. Sve to na račun desne strane mozga.

Postoji još jedan izvrstan primjer ove razlike o kojoj govorim.

Riječ je o iskustvu jednog neuroatomičara, znanstvenice koja se bavi istraživanjem mozga u Americi. Zove se Jill Bolte Taylor. Njezina je priča na internetu, upišite njeno ime i naći ćete je. Budući da se bavi istraživanjem mozga, znala je točno što joj se događa kad je dobila moždani udar. Priča je vrlo indikativna za ono o čemu govorim. Jednog se jutra probudila i nije se dobro osjećala. Prvo je stala na spravu za vježbanje i pokušala je vježbati. Kad je pogledala svoje ruke, one uopće nisu izgledale kao njene ruke, izgledale su čudno. Mislim da je spomenula riječ kandže. U svakom slučaju, izgledale su drukčije. I dalje joj nije bilo dobro i nakon nekog vremena shvatila je da doživljava moždani udar. Budući da je zahvaćeno mjesto bilo lijevoj strani mozga, onoj strani koja energiju dekodira u ovu stvarnost, lijeva joj je strana mozga slabije funkcionirala i u sustavu dekodiranja su se pojavile pogreške i nije više funkcionirao. Time se njena točka svijesti premjestila na desnu stranu jer se lijeva strana mozga nije više mogla natjecati sa desnom. U tom trenutku, kaže ona koja je osoba znanstvenica, ja sam bila sve što postojim. U toj stvarnosti nije bilo granice između mene i ostatka svijeta. Sve je bilo jedna cjelina. Ne samo to, kaže ona, nego sam osjetila potpunu i duboku sreću kakvu nikad u životu nisam osjetila, radost, ljubav, sklad, osjećaje duboke sreće. To su osjećaji koje ljudi ne mogu naći u svijetu kojim upravlja lijeva strana mozga. Ne nalaze ih zato što lijeva strana mozga ne dekodira tu razinu svijesti. Ona jako zabavno prepričava tu svoju priču i kaže kako joj je bilo divno u tom trenutku i nije joj se dalo ništa drugo. Ali je, ipak, odlučila da nešto mora napraviti. Očito se događaju neki problemi, premda joj je ovako super. Otišla je do telefona nazvati prijatelja i kaže mu da ima problema i da treba pomoć. Međutim, kad je došla do telefona, na telefonu nije vidjela brojke, nego samo piksele i nije ih mogla povezati u brojeve. Zašto?

Kao što sam rekao, ima više razina dekodirane stvarnosti: na jednoj razini samo opća energija, druga je razina digitalna, poput piksela na filmu, poput zelenih matematičkih kodova koji se listaju na kompjuterskom ekranu, kao Matrix-u. Ako se sjećate filma, sjećate se da ljudi gledaju na ekrane prepune kodova i brojeva, ali oni ne vide kodove i brojeve, nego vide ulice na kojima su automobili i ljudi. Taj prizor simbolizira ovaj proces dekodiranja o kojem govorim. Ona dalje kaže da joj je trebalo užasno puno vremena da se probije kroz to i pritisne tipke sa pravim brojevima, tako da joj je telefon ipak zazvonio i čovjek s druge strane je podigao slušalicu. Izgovorio je neku uobičajenu rečenicu, poput, halo, ovdje taj i taj. A Jill Bolte Taylor je sa druge strane čula samo wu wu wu. Ona mu je pokušala odgovoriti, mislila je da izgovara sljedeće riječi: Imam problema, trebam pomoć, ali dok je izgovarala, čula je da i ona samo izgovara wu wu wu. Zašto? Zato što lijeva strana mozga nije dekodirala ono što je govorni aparat izgovorao.

Stavite ruku pred usta i osjetićete vibraciju svoga glasa. Jer glas je, upravo to, vibracija koja se dalje, u sustavu uha i mozga dekodira kao tekst. Kad joj je lijeva strana mozga prestala funkcionirati, ona strana mozga koja dekodira jezik i riječi, više nije čula riječi.

Ovaj primjer odlično pokazuje kako rade lijeva i desna strana mozga. Kad je funkcionirala samo desna strana mozga osjećala je samo sreću u spoznaji da je ona sve što je ikad bila, jest i bit će. U lijevoj strani ostala joj je struktura i ova stvarnost. Ako znamo naći ravnotežu između dvije strane mozga, to je savršeno. Tada možemo shvatiti svoju povezanost s beskrajnim, znati da je ovo tijelo samo privremeni oblik koji nam omogućava da doživimo ovu stvarnost, pa tako i osjećaj odvojenosti od ostaloga, što je samo jedno od mnogih iskustava. Ali znajući da je to samo to, jedno naše iskustvo, a da to nismo mi. Društvo čini sve da nam se ta mogućnost oduzme, da nam onemogući tu svijest o povezanosti ljudi te da ostanemo zarobljeni u lijevoj strani mozga i vidimo samo podvojenost, potrebu za strukturom, potrebu za pravilima i propisima te vertikalnu strukturu moći. Društvo nas nastoji zarobiti u lijevoj strani mozga.

David Icke
Izvor: 2012-transformacijasvijesti.com 

Tipičan primjer poticanja/jačanja lijeve strane mozga: Nove smjernice EU od 1.10.2012

Također objavite na Facebooku 
Objavljuješ kao Dušan Nonković (Promijeni)
Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 82 Followern an