Петар Милатовић: Ускоро објављујем БЕЧКЕ АЛЕ

http://slovoslovlje.info/2014/10/blog-post_87.html

 

 

Петар Милатовић: Ускоро објављујем БЕЧКЕ АЛЕ

 

 

      Поштовани читаоци, завршио сам документарно вишетомно дело БЕЧКЕ АЛЕ које ће у Београду да објави међународно удружење књижевника „Словословље“. О садржини ове документарне вишетомне саге довољно говоре следећа питања:

- Ко је коме и када у српском конзулату у Бечу претио убиством, прогонством из Аустрије и испоручивањем Хашком трибуналу?;

- Који су српски амбасадори, конзули и саветници  подржавали и који то сада још увек подржавају оне који су салу конзулата Србије претворили у терористичку трибину?;

 - Ко је све од оних који су салу конзулата Србије претворили у терористичку трибину учествовао у ратним злочинима по Херцеговини, Босни и Хрватској?;

- Ко је Борису Тадићу и Вуку Драшковићу слао фабрикована претећа писма из Беча?

- Зашто је Борис Тадић на два састанка у Амбасади у Бечу изјављивао да не постоји могућност за скоро решење случаја да се неко склони са јавне сцене у Аустрији?

- Које су то политичке структуре у Србији и Аустрији учествовале у исценираном политичком процесу и како су и једни и други доживели дебакл у судском процесу?

Петар Милатовић: Све за истину, истину ни за шта!

- Која се то дипломатска лица у Бечу баве криминалном дискримнацијом?;

- Ко у Бечу пропагира нацистички антисемитизам и клерикализам?;

- Ко је у Бечу од југо-комунистичких мешетара помагао Алијине муџахедине и Туђманове Зенге у току наметног верско-националног грађанског рата?;

- Који су то југо-комунистички елементи из Беча учествовали у криминалној злоупотреби хуманитарне помоћи и ко је све купио кућу, стан, отворио фирму и ко је све хришћанско милосрђе претворио у спрдање најгрђе?;

- Ко и како у име Срба пљачка аустријске фондове?;

- Ко је и како у Бечу прао неколико милијарди евра после 2000.-те године?;

- Ко и како је разбијао српски национални корпус у Аустрији од 1970. године до данас?;

- Шта данас у Бечу раде и чиме се све баве некадашњи шпијуни комунистичке УДБЕ и СДБ?

- Који су то Срби   умешани у шверц дроге, оружја и трговину белим робљем?;

- Која су дипломатска лица ондашње Југославије после 1945. године пружала помоћ удбашким егзекуторима који су преко Беча вршили комунистичке злочине по српском расејању?…
     Одговоре на сва ова, као и на бројна друга питања, наћи ћете у вишетомном делу  БЕЧКЕ АЛЕ!
     Књига БЕЧКЕ АЛЕ биће штампана у луксузном тврдом повезу. Први том БЕЧКИХ АЛА имаће 350 страница и цена ће изности 20 евра, или еквивалент у другој валути, а плаћање после преузимања књиге.
Наруџбе слати на електронску адресу: skic@chello.at 

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

       Петар Милатовић, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети, код Слапа на Зети, у Црној Гори. Школовао се у: Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду. Живи у Бечу од 29. новембра 1983. године на основу Конвенције УН о заштити људских права.

Добитник је:

- прве награде радио Подгорице у октобру 1962. године за поезију;


- друге награде на такмичењу младих песника 1969. године у Подгорици;


- прве награде на Првом Краљевском књижевном конкурсу 1992. године у Београду;


- прве награде на књижевном конкурсу „Гласа Срба“ 1993. године у Бечу;


- прве награде за књижевност Српске народне одбране у Европи 2004. године;


- Крст Светог Лазара Јерусалимског 2011. Године


- Високог интернационалног признања за животно дело Академије Иво Андрић у Београду 2013. године.

       Члан је УК ЦГ, УКС и аустријског удружења писаца. Уређивао је Глас Срба, Српске видике, Истину, а сада уређује Словословље, часопис за књижевност, културу и уметност www.slovoslovlje.info  
       Почасни је председник Међународног удружења књижевника “Словословље” (МУКС) у Београду.
      До сада су му објављене сљедеће књиге:

1 Слово о ријечима (поезија). Београд 1980. ;

2 Главограми (поезија)., Београд 1982.;

3 Трпијада (афоризми). Београд 1983.;

4 Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Беч 1986.;

5 Реторика астралика (поезија), Београд 1989

6 Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Беч 1989.

7 За одбрану народа (политички есеј), Никшић 1989.

8 У име народа (коментари, есеји и полемике. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања.

9 Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990. (четири издања).

10 Сеобе путева (поезија). Беч – Београд 1991.

11 Лов на Тита (романсирана исповест српског командоса) Београд 1991. 

12 Протерана Србија (студија о српској емиграцији), Београд 1991. 

13 Испод небеских кандила (поезија), Беч 1992.

 14 Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским  прекоморским земљама) Беч 1992. 

15 Уствотворци – издајници (политички есеј) Беч 1992. 

16 Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истина) – говори Петра Милатовића на немачком језику испред аустријског парламента. Беч 1992. 

17 Очи у очи (интервјуи, коментари). Беч-Индијанаполис 1993.

18 Врачева градина (поезија), Београд 1993.

19 Лов на Србе (роман), осам издања, Беч 1994. 

20 Пророци говоре Србима (студија о видовњацима), Беч 1994.

21 Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија. Беч 1994. 

22 Злоупотреба Српства (други део Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Беч

1994
23 Демонија ћутологија (коментари), Беч- Београд 1995. – два издања 

24 Јеванђеље зла (поезија и афоризми), Беч 1996. 

25 Надземље (роман), Беч 1996. – два издања.

26 Правословни родослов (поезија), Беч 1996.

27 Слобода у бункеру (коментари и интервјуи), Беч 1997.

28 Оптужујем (говори Петра Милатовића), Беч 1998.

29 Главослови (афоризми и вицеви), Беч 1998. Издавач: „Глас Срба“, Беч. 

30 Verfinsterter Sonnenaufgang (Мрцајуће свитање) – на немачком. Беч 1999.

31 Уловљени ловци (коментари), Београд 2009. 

32  Kommissare in Soutane – Kommunistische Spione in der serbisch-orthodoxen Kirche. (На њемачком

 – „ Комесари у мантијама – комунистички шпијуни у СПЦ“. 

Frankfurt am Main 2010. 

33 Die Auferstehung der Bestie – serbischer Antisemitismus. Wien 2010.

34 Тумачи слободе, епиграми, Београд 2011.

 35 Рођени странци, приповетке, Београд- Беч 2013.

36 Лако је њима, сатирична поезија, Подгорица 2014.

37 Сунцокрили небосклони, поезија, Београд – Беч  2014.

38 На бранику истине, интервјуи, отворена писма, Београд 2014.


     Иначе Петар Милатовић, како је то видљиво у историјским изворима у которској, дубровачкој, венецијанској и бечкој архиви, потиче из фамилије чији родослов досеже до 1359. године (30 година пре битке на Косову), фамилије која је 1650. године имала племићки статус. (Др Студо Мандић: Српске породице војводства Светога Саве, Гацко 2000. Стране: 99, 156 157 543 и Крсто Ивановић: Љетопис Будве 1650., Девето поглавље. Племићке фамилије)

Датум понедељак, октобар 20, 2014

Пошаљи ово имејломBlogThis!Дели на Twitter-уДели на Facebook-уДели на Pinterest-у

3 коментара:

Анониман20. октобар 2014. 09.05

Nadam se Gsp.Petre Milatovicu da cete vasom novom knjigom mnogim Srbima i ostalom narodu otvoriti oci , koje su do sad bile vezane i nista mucni narod nije znao sta se sve desava oko nas .Zelim vam uspeh,i nadam se da ce citaoci biti odusevljeni prikazom istine u toj vasoj knjizi BECKE ALE.Jos uvek tih ALA ima svuda oko nas,iz dana u dan sve vise.

Одговори

Анониман20. октобар 2014. 10.09

Величанствена храброст човека племићког порекла. И овим делом Милатовић на делу доказује да га не може ништа зауставити на путу до дефинитивне одбране принципа истине, што је, како видимо у легенди испод његове фотогрфије и његов животни мото.
Велимир

Одговори

Анониман20. октобар 2014. 20.30

О овом делу се по Бечу већ дуго шушка. Многи га очекују с нестрпљњем јер смо и сами сведоци многих зала које Милатовић помиње у најави ове књиге. Ја и моје друштво смо већ наручили 10 примерака књиге која све демаскира у Бечу. Владимир Симовић

Poezija; KOMENTARI KOJI SE PAMTE:

Sa velikom uhićenošću - poštovanjem prema pesmi " ZADUŽBINA" Dušan Nonković    ZADUŽBINA Ja sam te draga moja jako zavolio ne pitah se dali na to imam pravo to je najmanje što bi učiniti mogo za poklon što mi oku dade sobom Posle ovog pomalo čudnog dana neće ništa više biti kao što je bilo ni kod mene a mislim ni kod tebe mnogo toga će stojati pred nama Taj isti osećaj imam i ja-mislim da će nam se trud u viša dela preporoditi i našem napaćenom srpskom narodu biti od pomoći Mlada si pametna i dobroga duha kao da mi te je Božja volja uputila da rame uz rame započeto nam delo dovršiš i ako me više ne bude bilo. DN Reč o pesmi - reč zahvalnica: "Poštovani Dušane -Dušan Nonković kada se jutro ojavi pesmom i kada se note i reči pesme okače na prozorska oka a dan u bele perivoje krene udahom Neba, udahom Svevaseljenjske Milote, Logosne sile, kada se po Srcu, nebnom platnu ispiše " Zadužbina" vođena duhom Ljubavi, onda život se natopi energijom, Živom silom logosnosti koja je u svakom od nas Tajna nad tajnama, jer njen koren je u tajni Boga Logosa čija ljubav nas u neuvele krinove i ruže nebne povja, i kada bogoobrazno zrno duše u nama ovlata sunce dobrote u svakom zrncu duha tada zacari te postajemo sveti ram u koji Bogu uramljuje po jednu svoju uzvišenu zamisao. Tako i ovom Vašom " Zadužbinom" protkanom ćilimsim bojama duše što Ljubav u sebi za potku ima ispisana je oda večnosti, oslikano zrnevlje u kojem nebo obitava, dom bića ozidan na temelju Vere, Nade, Ljubavi; " kao da mi te je Božja volja uputila da rame uz rame započeto nam delo dovršiš i ako me više ne bude bilo." Neka bi Sviše, Njegovom milošću bila blgodatna duša kojoj je ova pesma posvećna i neka bi blagodat bila toliko silna da se duhom večnsti, u svojoj ovremenjenosti večnošću pričesti. Ničce padam pred slavolukom - blgodatnom reči u pesmi ovoj sa molitvom u srcu da na ovaj pesmopoj trozvučnom pesemom srca uzvraim kazujući odlomak iz jednog mojeg lirskog zapisa " REĆ PROLEĆNA"; ""Neka nam u povorkama misli, kad iz sebe izronimo, bude narečeno nebo svetlosti, pričešćeno duhom ljubavi umesto duha salve ". Veliko Vam hvala Dušane jer ste ovom pemsom - srce pomazali uljem radsonim - zadužbinskim. Hvala Vam još jednom. Nada Aničić Crljenica

Sa velikom uhićenošću – poštovanjem prema pesmi ” ZADUŽBINA” Dušan Nonković

ZADUŽBINA

Ja sam te draga moja jako zavolio
ne pitah se dali na to imam pravo
to je najmanje što bi učiniti mogo
za poklon što mi oku dade sobom

Posle ovog pomalo čudnog dana
neće ništa više biti kao što je bilo
ni kod mene a mislim ni kod tebe
mnogo toga će stojati pred nama

Taj isti osećaj imam i ja-mislim
da će nam se trud u viša dela
preporoditi i našem napaćenom
srpskom narodu biti od pomoći

Mlada si pametna i dobroga duha
kao da mi te je Božja volja uputila
da rame uz rame započeto nam delo
dovršiš i ako me više ne bude bilo.

DN

Reč o pesmi – reč zahvalnica:

“Poštovani Dušane -Dušan Nonković kada se jutro ojavi pesmom i kada se note i reči pesme okače na prozorska oka a dan u bele perivoje krene udahom Neba, udahom Svevaseljenjske Milote, Logosne sile, kada se po Srcu, nebnom platnu ispiše ” Zadužbina” vođena duhom Ljubavi, onda život se natopi energijom, Živom silom logosnosti koja je u svakom od nas Tajna nad tajnama, jer njen koren je u tajni Boga Logosa čija ljubav nas u neuvele krinove i ruže nebne povja, i kada bogoobrazno zrno duše u nama ovlata sunce dobrote u svakom zrncu duha tada zacari te postajemo sveti ram u koji Bogu uramljuje po jednu svoju uzvišenu zamisao.

Tako i ovom Vašom ” Zadužbinom” protkanom ćilimsim bojama duše što Ljubav u sebi za potku ima ispisana je oda večnosti, oslikano zrnevlje u kojem nebo obitava, dom bića ozidan na temelju Vere, Nade, Ljubavi;

” kao da mi te je Božja volja uputila
da rame uz rame započeto nam delo
dovršiš i ako me više ne bude bilo.”

Neka bi Sviše, Njegovom milošću bila blgodatna duša kojoj je ova pesma posvećna i neka bi blagodat bila toliko silna da se duhom večnsti, u svojoj ovremenjenosti večnošću pričesti.

Ničce padam pred slavolukom – blgodatnom reči u pesmi ovoj sa molitvom u srcu da na ovaj pesmopoj trozvučnom pesemom srca uzvraim kazujući odlomak iz jednog mojeg lirskog zapisa ” REĆ PROLEĆNA”; “”Neka nam u povorkama misli, kad iz sebe izronimo, bude narečeno nebo svetlosti, pričešćeno duhom ljubavi umesto duha salve “.

Veliko Vam hvala Dušane jer ste ovom pemsom – srce pomazali uljem radsonim – zadužbinskim.

Hvala Vam još jednom.

  • Boris Staparac Dusan Nonkovic je div naroda Srbskog. Njegova lira koja se dockan probudila pusta iz sebe sve stihove zivota iz sokovnika stabla zivota. Zaista treba stati pod senu ovog coveka i biti svetlosti tracak kojim odsijava Nebo.
  • Nada Aničić Crljenica Znaš Boris Staparac, ova zadužbina me podsetila na reči meni dragog oca prote Radisava Mitića, sada blaženo počivšeg, koji je inače bio poseldnji živi đak Sv. Vladike Nikolja Srpskog, Sv. Justina Popovića i Sv. Jovana Maksimovića šangajskog. Naime prota je pored nekolko izdanja ” Propovedi” iza sebe ostavio jednu malu knižicu u kojoj je pisao o svojim svetim učiteljima i pred sam polazak na nebo doživeo da je vidi otštampanu. Kad mi je poklonio primerak knižice reko je ovako ” Sofija moja, (tako me od milja zvao vođen sećanjem na kćer koju je veoma rano u nebo ispratio), eto prota je napiso toliko a tebe blagoslovim da ovu knižicu umnožiš i napiseš velku knjgu sa sećanjem na mene i moje svete učitelje. Ova Dušanova zadužbina me u trenu vratila na razgovror i blagoslov mog dragog prote.
  • Boris Staparac Jednom napisano u Nebu se u milione primeraka stampa. Dovoljno je cuti vetar jesenji i u njemu arije dusa sto svedoce sebe pevom svoga zitija. Najmanji medju narodima najlepse poju. Slava svetom Nikolaju i Justinu. Izmedju glinenih divova svojom malenkoscu svedoce najveceg. Tako malena knjizica Propovedi susti smislom zivota i umnozava se Duhom Svetim u dusama ljudi da nikne covek iz suda pitosa i dohvati Nebo sobom dok hodi u molitvi Ljubavi Nebeskoj. Spomeni nas oce proto Radisave Miticu u Carstvu Nebeskom
  • Nada Aničić Crljenica Boris Staparac, jednom ću ti pričati o mojem proti, ako sam ikada osetila šta je ljubav roditelja i kakoizgleda u svetoj veličini, kako se projavluje, kroz nega sam to osetila. I znaš kada je moj prota otišao na nebo moja duša ga je toliko osećala živim da sam na dan Božića okrenula telfon u nejgovom stnu, sve nadajući sedesiće se čudo javiće se sa druge straen glas moga prote, evo u salvumolbe tvojeBoris koju si uputio proti Radisavau Mitiću, obajviću ceo moj lirski zapis ” Reč Prolećna” , “
    REČ PROLEĆNA

    Ako se dogodi dan prenatopljen prazninom, dan zarobljen u slepoj šumi bez prolećnog sna iznad leptirovog šara, sa osvitom jutra u kojem trag ptice zamrešno nebo guta, cvet belih misli u kudeljaste magle splete, pod krilo modrog oblaka predvodika suzljivog, kad upreš srcem u poznanje mudrosti svu svoju suštastvenost vrati pra početku – Izvorištu, gde zvezde zlatno i zeleno granaju, gde ružičnjak krvi u beloj vatri gori, zrnaju proleća i vreme ne ratuje sa večnošću, a cvet žitni mlinarice obašte pitomom javom.

    I neka u tebi ozrni reč gnom iz korena u slatku svetlost, u ljude koji su verovali u te, ohrabrivali, oplitali oblike devičanske, oplitali srebrnim i zlatnim uzama zvezdu što u mozgu grund ima, gde ćeš u bedeme jave vedrinom – Izvorom zagrgoljiti: “Neka nam u povorkama misli, kad iz sebe izronimo, bude narečeno nebo svetlosti, pričešćeno duhom ljubavi umesto duha salve “.

    1. Grund – podloga
    2. Gnom – zemalski – brdski duh
    koji čuva blago

    Nada Aničić Crljenica

  • Dušan Nonković Hvala Vam gospodjo Ančić, Hvala ti brate po veri Borise Staparac, Božji rabe kako to sebe umeš od svog srca i vere da zoveš. Hvala vam na ovim divnim, da prelepim mislima ispletenih rečima istinskog umetnika, pesnika najtananije duše Božje blagodeti. Samo onaj ko ima sluha i za Božiju reč u stanju je napisati ovako divan splet uzvišenih misli i reči. Još jednom, moje iskreno poštovanje i duboka zahvalnost za misao Božijim duhom izgovorenu. Ali, osećam potrebu da se vratim mojim stihovima Zadužbine kako bi se bolje razumelo šta beše i koja namera beše iza toga. Posle objavljivanja moje pesme : ZLOČIN I KAZNA ;

    ZLOČIN I KAZNA

    Povjest ima svoju istoriju drevnu

    drevnih duša naših što u nama žive

    nekad živih životu otetih, od nas danas

    zaboravom našim sahranjenih ljudi

    Zločin ima u ćutanju svoju crnu metu

    u zaboravu drugih svog semena klicu

    a mi živi, svoga zaborava zločin i kaznu

    ćutnja, nam postade čemernim opelom

    vaskrsnuće greha našeg zločina i kazne

    Umorstvo mrtvih našim zaboravom

    posta nam opomena i ukletost večna

    nama živima, zločin i kazna zaslužena

    što ćutanjem svojim zločinu ofiramo

    Povjest ima i u ćutanju svoju istoriju

    u bolnoj duši što tako i usred bola ćuti

    i u nama živima što ćutanjem ubijamo

    što ćutnjom svojom zločin odhranismo

    A mi živi što još uvek ćutimo “hrabro”

    na duši svojoj nosićemo obeležje večno

    svoj prtljag greha zločina i kazni

    što ih tako ćutnjom prećutasmo bedno

    Kolko može još patit narod, koji mora

    tudje zločine za svoje prihvaćati nemo

    dželatima ćutnjom na život pravo dati

    ubicama , nekad živih ljudi, Jasenovca

    plavih grobnica, Jama Like i Korduna…

    Uzalud se trudite naši krvni dušmani,

    patiće ali zaboraviti neće nikad moći

    ubijeni će nas žive večno opominjati

    i stihom pisanim istinom duše u boli

    ovenčanih u večitoj materinjskoj suzi

    Na Kordunu grob do groba

    majka traži sina svoga…

    Dušan Nonković

  • Dušan Nonković Beše namere Jasenovačkog Arhimadrita Pantelejmona da ukleše neke od stihova ove pesme; zločina i kazne, na nekom od vidnih mesta Jasenovačkog Manastira posle ustoličenja Vladike Jovana, pošto mu je trebala Vladikina dozvola. Potom sam predložio da sa udruženim snagama započnemo sa pripremom oko realizacije spomenika opomene kao i izgradnje biblioteke koja bi služila za katedru za proučavanje žločina kako se ne bi ponovili. Pošto je to sve bilo javno, javila se jedna solventna gospodja sa ponudom da i materijalno odnosno novčano podpomogne realizaciju tako značajnog poduhvata. To je pokrenulo lavinu osećanja u meni a da i ne poznavah tu gospodju te osetih potrebu da joj se na ovaj način zahvalim ovom pesmom: Zadužbina. Medjutim i pored toga što se ova gospodja predstavila ličnim podatcima iz kojih se moglo proveriti i zaključiti da se radi o osobi ozbiljnih namera, prekinula je iz meni nepojmljivih razloga i pored te pesme, svaku dalju korespodenciju a Vladika za Sloveniju i Jasenovac nije osetio ni minimum potrebe da odgovori ni meni ni Arhimadritu Pantelejmonu Jasenovačkog Manastira. Eto to je to, zamisao odnosno duh osta bet tela-pesma bez svoje ploče a manastir bez svog spomenika i katedre od medjunarodnog značaja. Ali, ne i bez nade!
  • Nada Aničić Crljenica Bilo kako bilo poštovani Dušane, mene je ova vaša pesma posetila na zadužbinu moga dragog blaženo počivšeg prote Radisva Mitaića ( koji je iza sebe ostavio jednu malu knjižvenu brošuricu – njegovo kazivanje o svetim učiteljima Sv. Jovanu Maksimoviću, Sv. Ocu Justinu Popoviće i Sv. Vladiki Nikolaju Žčkom), čiji je đak bio koji mi rečju svojom – blagoslovio da njegovu knjižicu posvećenu svetim učiteljima njega radi i svetitelja radi proširim i uobličim. Skor razgovrah o ovom blgoslovu sa našim viđenim teologom dr. Dimitrijem Kalezićem koji je veoma zainteresovan ovom temom i koji mi predložio da zajedno uradimo tu trojstvom obojenu knjigu što se nadam da će nam dobri Bog pomoći i da isunimo kako u Salvu Boga tako i svetih njegovih. Kada sam pročitala ovu pesmu Vašu poštovani Dušane, verujte da sam se stresla u sebi i pitah se šta Vas je vodilo kakvim proviđenjem Vam je dato da osetitie moje obećnje dato pokojnom proti te me Vaša pema srela u trenu kada zavesu jutra razgrćem u sebi. Hvala vam još jednom poštovani prijtelju i knjižvniče Dušan Nonković – Dušane.
  • Dušan Nonković Sve što mogu reći to je da je od Boga sudjeno da se baš tako desi, da je baš sad neznam ni zašto ponovo objavim i ako ima koji mesec kako je napisah. I još jednom da se zahvalim što ovako pažljivo čitate!
  • Nada Aničić Crljenica Poštovani Dušan Nonković, Vi ste jedna izuzetno kvalitetna ličnost i kao čovek i kao stvralac i ono što najmanje mogu to je da ukažem dužno potovanje Vašem delu umetnosti vašoj što je duša iznedrila, i naravno Vama.
  • Dušan Nonković Velika hvala! Od Vas to čuti ne može me ostaviti ravnodušnim, učinili ste mi dan lepšim a dušu plemenitijom.

MOJ PRIJATELJ I MALAGENIJA

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/moj-prijatelj-i-malagenija/715749535140271

MOJ PRIJATELJ I MALAGENIJA

Dragi prijatelji ovog puta vas neću “gnjaviti” mojom poezijom umesto pesme evo vam jedne moje priče koju je život napisao.

Prije tu negde 60 i nešto godina u četvrtom razredu osnovne škole sreo sam jednog mališana, nešto višljeg od mene sa gitarom okačenom o vrat. Bio je ponavljač simpatičan nalik na nekog malog meksikanca. Od gitare se nije odvajao a škola ga je utoliko manje interesovala pa je iznova ponavljao i ako je bio od jednog direktora sin. Nekoliko godina kasnije sam ga ponovo sreo sa gitarom o vrati. Bio je to lep sunčan dan a naš slučajni susret, posle toliko godina, desio se na subotičkom korzu, beše za obadvoje prijatno iznenadjenje. Pričao mi je da će u mornaricu, naravno zbog gitare. Ponovo ga godinama nisam vidjao do jedne subote na omladinskom plesu. Tu se zagledao u jednu lepu mladu devojku koju sam slučajno znao, jednom prilikom upoznao preko mog jednog školskog druga koji joj je bio komšija sa zajdničkim dvorištem. Kad sam to rekao da je poznajem sav je goreo od želje da je upozna i tako sam ga upoznao ali pod uslovom da zapeva na bini sa orkestrom. Naravno da mi to nije bilo teško, da ga nagovorim. Kad je taj moj prijatelj, školski drug iz detinstva zapevao Malageniju nastala je apsolutna tišina u sali u kojoj je bilo nekoliko stotina mladih. To je bilo u leto pred moj odlazak za ljubljanu na studije. Subotama smo švrljali od plesnih sala do hotela i kafana. Tako se nadjosmo zajedno i u hotelu Beograd na Subotičkom korzu. Ušli smo, na bini je svirao ciganski orkestar. Ja sam ih upitao dali bi mogao da zapeva i moj kolega. Pogledali su se i klimnuli glavom. Kad je moj prijatelj, još iz osnovne škole, ponavljač, zapevao desilo se pravo čudo. Sa korza se toliko nakupilo naroda da su konobari morali sa tacnama stojati tamo gde su se zadesili sve dok nije završio sa pesmom. Posle mog odlasku na studije u Ljublanu, nekoliko godina se nisam video sa mojim prijateljem na kojeg sam bio istinski ponosan do jednoga dana u vozu sa nekom grupom, orkestrom. U medjuvremenu je bio pozvan na prijem da svira i peva meksikanskom predsedniku koji je bio u poseti Titu. Dobio je kompletno meksikansko odelo sa velikim sombrerom. Tada turizam nije bio do te mere razvijen tako da je taj veliki šešir kod nas u Vojvodini predstavljao neku atrakciju. Na tom putovanju za ljubljanu i našem ponovnim susretu, posle više godina, upitao sam ga, otkuda on u tom vozu. Reče mi da je dobio poziv od zagrebačke televizije da nastupi. Pevao je sa njegovom grupom ko u groznici. Nisam mu hteo smetati. Pri sledećem susretu posle opet nekoliko godina sam ga upitao; kako je bilo na Zagrebačkoj televiziji? On mi reče, loše, nisam ni nastupio, celu noć je pevao pa kad je trebao nastupiti bio je promuklog grla, malte ne izgubio glas. U medjuvremenu je oženio tu devojku sa kojom sam ga upoznao- Dobio je i sina sa njom. Od tada je ponovo prošlo tu negde deset do petnajest godina. Tačnije rečeno do moje svadbe u Palmi na Paliću. Bilo je tu negde pedesetak gostiju, roditelji moje supruge i braća i sestre iz Nemačke kad su se susedne sale odškrinula vrata iz koje je dopirala muzika i neki meni poznati glas. Nije prošlo mnogo vremena kad se pojavi, on moj školski drug iz osnovne. Iznenadjenje je bilo perfektno kako za mene tako i za njega. Naravno da se Moj prijatelj Štulić našao i na grupnoj svatovskoj fotografiji. Dao mi je na rastanku kasetu sa svojim pesmama. Decenije su prolazile a da se nismo čuli. On tamo ja u tudjini. Prije tu negde 4 godine sam sreo mog drugog školskog druga iz tih vremena a jedinog koji je stanovao u istoj ulici u kojoj sam i ja proveo detinjstvo. Tog druga isto nisam vidjao češće od pevača Štulića. I njega sam slučajno sreo drugi dan posle mojeg venčanja kad me je telefonom nazvao da mi kaže da se on venčao par minuta prije mene isto u Subotičkoj gradskoj kući. I tu je iznenadjenje bilo perfektno, zar posle tolikih godina i tolikih dana u godini i sati u istom danu da senadjemo pred istim matičarem u Subotici u istom satu bez da smo se dogovarali ili znali tolke godine jedno za drugog. Zar od tolikoh godina da se ženimo u istoj godini u u istom danu i satu, bilo je pitanje koje smo sebi često postavljali! Rekao mi je da je tek u novinama video da sam ja odmah posle njega bio na redu. Tad se setih komentara starije sestre moje supruge koja je deset godina mladja od mene. Ona, suprugina sestra, je zavirivala da vidi ko se to prije nas venčava pa je rekla; ju baš je mator ovaj mladoženja. Nisam tada ni sanjati mogao da je to moj školski drug Miodrag, moje isto godište. Naravno da smo to zajednički proslavili kod njega-nastojao je da dodjemo kod njega na roštilj. Eto tog mog druga, pajtaša iz detinjstva Miodraga sam upitao, opet koju godinu kasnije, dali zna šta je sa Štulićem pevačem meksikanskih pesama? On mi je sonu stranu telefona rekao, koliko je čuo da se nalazi u nekom staračkom domu i da je oboleo od amnezije, da se ne seća skoro ničega. Da moji dragi prijatelji i to je život. Teško je za poverovati jer mi je u sećanju onakav kakav je bio prilikom našeg poslednjeg susreta za vreme proslave mojeg venčanja, kao što sam ga u mojim svatovima video a i kao klinca sa gitarom o vratu. Nije ništa čudno kad se poželi dug život ali verujte da je teško kad se prijatelji ispraćaj na večni put ili na ovakav način.

Eto, to probudi ova pesma, Malagenija, u meni pa vam stavljam na raspolaganje da i Vi poslušate Malageniju…Moj prijatelj ju je lepše pevao u to sam sto posto siguran:https://www.facebook.com/video.php?v=714349605288614&set=vb.100001407444807&type=2&theater

DN  -  PS: Crne slutnje su mi se, na veliku moju žalost, potvrdile. Moj prijatelj iz ranog detinjstva Vladimir Štulić je preminuo! Slika mališana sa gitarom na grudima, punog žara i ljubavi prema njegovoj gitari, nagoveštavala je već tada besmrtnost njegovog duha. Ispunjava me ponos što podelih nekoliko koraka na njegovom putu umetnika, sa srcem i dušom, za kojeg na momente nisam znao dali mi je drug ili brat! Izgubih druga i po duši brata-neka mu je laka zemlja  i večita slava. Ogromna tuga me pritiska jer je sve kao da je juče bilo, dečkić sa gitarom pred očimka kao da je život samo jedan tren. Preminuo je čovek za kojim plače ne samo po koji prijatelj, već i narod Meksika čije je pesme dušom i srcem pevao a da nikad u Meksiku nije bio: http://www.youtube.com/watch?v=9E2T7fGwqAU

Neka ga na večnom putu prate njegove pesme koje je samo on umeo tako divno od srca da peva:http://www.youtube.com/watch?v=u-7X9vQGJsc

Saša Milivojev – ZA TOBOM UMIREM

http://www.youtube.com/watch?v=T7Azq0mbCAQ

Лепота је у мудрости – постаните заштитно лице Catene!

Петар Милатовић: Љутомире, љут сам на тебе због крађе стихова другог песника! ŠTA REĆI!!!

СТРАВИЧАН ПЛАГИЈАТ!

http://slovoslovlje.info/2014/10/blog-post_51.html

Петар Милатовић: Љутомире, љут сам на тебе због крађе стихова другог песника!

Љутомире Рундићу, као познавалац домаће и стране књижевности,  вођен истраживачким поривима, ужаснуо сам се кад сам установио да си  дрско плагирао песму Србија песника Горана Врачара који је ту песму објавио 27. маја 2010. године, а ти си за плагирану песму под насловом Отаџбина на конкурсу „Лирски кругови“ 2013. године у Младеновцу добио једну од награда, заједно са песницима: Миладином Берићем, Аћимом Тодоровићем, Јованом Бундалом и Зорком Чордашевић, што недвосмислено потврђује приложена фотографија!


       На страну сада аматеризам и незнање оних који у Младеновцу теби додељују награду за украдену песму, али не могу да занемарим твоје дрско плагирање песме Србија чији је аутор Горан Врачар.

      Идемо редом, строфу по строфу и бојом ћу назначити шта је преузето, плавом бојом Врачарев оригинал, а црвеном бојом твој плагијат!

овде сам где време не мере на сате
но по сукрвици на кантару беде,
у тренутку који мрзи непознате
обешене цесте о небеске греде.
(Горан Врачар)
Овдје сам гдје живот купују на рате 
и безнађе крчме на кантару беде, 
чекајући анђеле да им наду врате,
обешеним цестама о небеске греде. 
(Љутомир Рундић)
ветровима певам катран својих плућа,
црно испод нокта завештавам сину,
док изгара задња визија од прућа
и док пламен срама лиже отаџбину.
(Горан Врачар)
Дишем овај катран зарђалих груди, 
црно испод нокта завештавам сину, 
судбину нам кроје хуље и нељуди,
вечни пламен срама лиже отаџбину 
(Љутомир Рундић)
не верујем више ни богу ни оцу,
мене и не боли умирање трава
док на помрчини, о високом коцу
израслом из крви виси моја глава.
(Горан Врачар)
Не вјерујем више ни Богу ни оцу,
не тиче се мене умирање птица, 
над мојом се главом о високом коцу 
још злокобно њише џелатова жица. 
(Љутомир Рундић)
ево ме тишино, моја задња јеко,
мој сулуди плачу, сузе скамењене,
на обали реке, кад не могу преко

нека барем река пређе преко мене.
(Горан Врачар)
Ој Србијо мајко, хтио бих ти рећи  
опраштам ти лажи, сузе скамењене
на обали реке, кад не могу проћи,
нека барем река пређе преко мене. 
(Љутомир Рундић)
Дакле, господине Рундићу, немој да се бавиш таквим нечасним радом. Покрадени аутор има све аргументе да против тебе покрене судски процес по Закону о заштити ауторских права и по Закону о заштити интелектуалне својине, а оба ова закона су истоветна у целом свету и строго санкционишу плагирање. И на крају, неколико мојих пријатеља, такође добри познаоци домаће и светске књижевности, подсетили су ме да си ти својевремено чак  и неке шпанске песнике преписивао и себе потписивао! Жалосно и срамотно! Ако се и поред овог мог јавног упозорења оглушиш о своју савест и наставиш да несавесно крадеш туђе стихове, послушај мој савет и кради моје стихове из неке од 37 објављених књига, па ћеш тада видети и осетити какве се све последице сносе применом најцивилованијих дозвољених средстава.

Sine ira et studio!

Датум среда, октобар 01, 2014

Пошаљи ово имејломBlogThis!Дели на Twitter-уДели на Facebook-уДели на Pinterest-у

23 коментара:

Анониман01. октобар 2014. 12.17

U srbiji moze bas sve

Одговори

Анониман01. октобар 2014. 16.10

Da je samo on plaagijator bilo bi dobro no ima ih na svakom koraku.U Nisu se pesnik koga necu imenovati sprema da javnosti iznese poodugacak spisak plagijatora i onih cije su pesme ukradene…………………………………………………..Potpis.Seticete se.-.Neko ciji ste komentar sinoc pohvalili i ko jako ceni CILJEVE VASEG UDRUZENJA!!!!

Одговори

милан02. октобар 2014. 00.05

Лепо је то Љутомир уподобио, политички и књишки, у времену-невремену кала, срама, Содоме и Гоморе. Сада би веселници из Младеновца могли ту награду да дадну Горану за сјајну, заиста сјајну песму. Жал ми је само што се дело Луњевице, мојега колеге по сликарском умећу, нашло у рукама лопова.
Узгред, и не само узгред, замерам свакоме, па и вама поштовани Петре, што спомињући награду која се додељује не споменусте и име аутора који је ту награду, тј. слку урадио. Заборав те врсте је честа пракса у нас.

Одговори

Stojan Bogdanović02. октобар 2014. 00.33

БАРАБА!

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 02.51

ОТВОРЕНО ПИСМО ГОСПОДИНУ ПЕТРУ МИЛАТОВИЋУ ИЗ СЛОВОСЛОБЉА.
Пошто не могу да вам одговрим на вашем СЛОВОСЛОВЉУ принуђен сам на овај начин.
Јавно сте ме прозвали за крађу стихова мог колеге Горана Врачара при писању песме ОТАЏБИНА.Мислим да би било у најмању руку коректно да сте ме пре тога питали да ли имам шта да кажем у вези тога.

Песму сам написао користећи неки стихове ГОРАНА ВРАЧАРА али уз његову сагласност и пристанак да ту песму објавим под мојим именом и да је посветим њему.У мојој књизи је то лепо и написано испод наслова песме.Постоји много стихова који се врте код многих песника а већина не ставља наводнике кад их користи, ја сам за коришћење Горанових тражио његову дозволу.За све ово можете контактирати Горана и питати га за истинитост ових навода.Опужити некога за крађу веома је лако али од вас господине Милатовићу који уређујете један блог о поезији очекује се да пре изрицања таквих “осуда” проверите истину.

Од вас очекујем да ваш срамани пост обришете и демантујете јер не желим да ме људи нападају на основу оног што сте ви написали, при томе ми не дозволивиши да кажем ни реч у своју “одбрану”.

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 02.59

Господине Милане, награда је из Г.Милановца а слика из БГ.радо ћу је вратити ако се докаже да је моја песма плагијат.Ако сам је написао користећи неке стихове аутора за које сам добио дозволу не смтарм да је то плагијат већ вероватно моја “хромост” да сам напишем песму.Поздрав.

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 03.10

Поштовани читаоци, презентујем у целини преписку коју је са мном дана с водио Љутомир Рундић поводом овог плагијата.
Петар Милатовић, уредник Словословља
________________________________

Рундић: Gospodine Petre,pre nego ste objavili onaj atak na mene, trebali ste proveriti o čemu se radi.Moj kolega Goran Vračar i ja samo u dogovru sastavili onmu pesmu i uz njegov lični pristanak pesma je objavljena pod mojim imenom.U mojoj knjizi to lepo i piše.Očekujem od vas da onaj svoj sramni post ukloniti i objavite demantije jer ću u protivno da vas tužim za nanošenje moralne i duševne ljage.

Рундић: Кобинациојом стихова које сам мкористио из песама Горана Врачара дошли смо до једне сасвим друге верзије песме од оне СРБИЈА уз његову сагласнот наравно, ако мисликте да вас лажем питајте Горана.Очекивао сам у најмању руку да ме пре објављивања оне грозне осуде бар упитате да ли сам покрао туђе стихове.Атак на нечију личност па макар и преко ових страна није оно што се очекује од човека вашем реномеа.Поздрав.

Рундић: vidim da ste tu..

Рундић: hteo sam ovi napisati ispod vase objave ali mi ne dozvoljava pa sam vam javno odgovorio
kontaktirajte Gorana pa ga pitajte..j

Милатовић: Нека ми се Горан јави и потврди да сте то урадили уз његову сагласност.

Рундић: Goran je pesnik koji je imao najvise uticaja na moje pisanje

Рундић: javice vam se ali vama svaja cast za osude bez kontakta

Рундић: nazvali ste me lopov…covece

Рундић: dokazacu vam istinu a posle toga ne daj boze da vas vidim negde

Милатовић: Копирајте ми тај део књиге у којој пише да сте то урадили уз сагласност Горана Врачара. Не покушавајте да претите јер не знате с ким имате посла. У вашем је интересу да не претите!!! Јасно?
Рундић: ne pretim vam ali nazvati nekoga lopovom to je vas obraz

Милатовић: Пошаљите ми копиран тај део из ваше књиге где се види да сте то урадили уз Горанову сагласност
Рундић: Goran ce vam poslati poruku kad bude pri kompjuteru
Милатовић: Понављам, пошаљите ми копиран тај део из ваше књиге где се види да сте то урадили уз Горанову сагласнст.

Рундић: Сад дошао кући.Ево шаљем вам слику из књиге где се види да је песма посвећена Горану.

Рундић: Горан је мој пријатељ и песдник који је имао највише утицаја на моје писање.

Рундић: Он ми је мноог помогао у мом почетном лутању.

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 03.11

Милатовић: Написали сте да је у књизи евидентно да сте то урадили уз Горанову сагласност. Где је та сагласност?

Рундић: Рекаос ам да сам мје посветиол Горану а он ће вам послатзи поруку кад дође с посла како еј настала песма.

Рундић: Нисте требали ат хок пресуђивати.
Рундић: Moj kolega Goran Vračar i ja samo u dogovru sastavili onmu pesmu i uz njegov lični pristanak pesma je objavljena pod mojim imenom.U mojoj knjizi to lepo i piše

Милатовић: Где то пише?

Рундић: Тако је, па зар сте мислили д аи то требам написати уз песму.Сагласност је између нас двојице

.
Он ће вам то рећи.
То што сам рекако д ау књизи пише одн осило се на посвету.
Имам ја правбо да уз лични пристанак аутора користим неке његове стихове.То раде многи господине Петре.

Милатовић: Не замењујте тезе. Једно сте написали и нисте помињали посвету коју помињете накнадно. Чињнеица је да је 80 одсто песме ПРЕПИСАНО. Сада Горан треба да ми потврди лично да вам је дао одобрење за тако нешто.
Имате право да користите свачије стихове и свачије речи, ако се то назначи, а назначава се одговарајућим наводницима без којих је преузимање туђих речи ПЛАГИЈАТ

Рундић: Сваки напиусани стих јер искључиво власништво аутора а не четаоца.Ако аутор одобри коришћења својих стихова мислим да то нема право нико да оспорава.

Милатовић: Нећемо о томе сада вербално. Изволите обратите се суду и тамо ћемо расправити са књижевног и правног становишта.

Рундић: Горан ће вам послати своју икзјаву.
А мени не пада на паметз д авише полемишем с авама или с абило ким другим.
Милатовић: Не интересује ме сада. Обратите се суду!

Рундић: Нема потребе.
Нистзе ви мени направили ништа чиме би се бавио суд.Али сте веома некоректни при објављивању ваших “истина”.Збогм господине Петре.

Милатовић: Ја сам указао на плагијат, а ви ако сматрате да сам угрозио интегритет ваше личности изволите обратитете се суду и тужите е за увреду, а ја ћу доказати да је реч о еклтантном плагијату.

Рундић: Ма ви радиет што ви мислите да треба. Ја сам своје рекако, Горан ће вам посалти свој потврду ове приче а ваи како хоћете.

Милатовић: Указао сам на плагијат изволите обратите се суду.
Рундић: Збогом господине.
Милатовић: Збогом. И не крадите више туђе стихове!
Рундић: Не крадем немолјте бити дрски. Горан ми је дао своје стихове. То ће вам и потврдити. Од вас очекујем да се извините после тога.
Милатовић: За мене као доброг познаваоца књижевности, ово је плагијат, односно крађа,
Рундић: А ко сте ви да доносите судове у име књижевности.
Милатовић: То ћете видети на суду ко сам
Дужност сваког савесног професионалног књижевника је да се бори против плагијата, као што је дужност сваког савесног грађанина да се бори против крађе било ког другог лица. На крају, немојте да мслите да је плагијаторство икад имало легитимитет!
Рундић: Стварнои не занм што сет се окмили на м,ене.Рекох вам целу причу добићтет потврду у току да на и од Горана и шта још хоћете. Покушавате да ме дискредитујете као човека и назови песника. Јел то ваш свети задатак књижевности.
Милатовић: Човече, у питању је плагијат 80 одсто теста Горанове песме. Нека Горан потврди да вам је уступио своје стихове, али и у том случају пада најтамнија сенка на ваше стваралаштво, јер испада да нисте у стању обичну пемсу да напишете без туђе помоћи. Професионална савест књижевника и новинара налаже ми да укажем на плагијат и ја сам то урадио. Преписку сматрам завршеном. Свако добро!
Рундић: Zašto ste me blokirali na vašoj objavi pa ne mogu objaviti svoj komentar.Sramota.
Милатовић: Није нико блокиран него не умете да поставите коментар
Рундић: Zašto mi traži pasport?
Милатовић: Такав је софтвер ако објављујете под одређеним именом. Не производим ја софтвере.
Рундић: ja samm pokušao da objavim sa mog maila
Милатовић: Не знам, потражите помоћ некога ко се више разуме у компјутеристику.
Рундић: Hvala gospodine

.
Милатовић:Пријатно! Ја ћу објавити комлетну ову нашу преписку закључно са овом мојом реченицом. Свако добро.

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 03.25

Наставак преписке

Рундић: Važi ali objvaite i non što vam Goran Vračar bude poslao.
Милатовић: Објавио сам нашу преписку. Ако се господин Врачар огласи пренећу у целини његову реакцију.
Рундић: Verovatni ste u pravu u onom delu kad ste rekli da u pitanje dolazi moja sposobnost da napišem sam tu pesmu ali vam opet kažem..ukrao je nisam.Koristio sam dosta njegovih stihova ali ne 80 posto kako vi kažete

.
Važi.

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 04.18

Goran Vračar Alfa Beta‎Ljutomir Ljutko Rundic
1 мин. · Измењено

  • Poštovani i dragi prijatelju Ljutomire

Neprijatno sam iznenađen situacijom nastalom oko pjesme Otadžbina i ne mislim da se oko toga trebaju lomiti koplja niti stvarati neprijateljstva. Ipak, smatram za obavezu da tvoje prijatelje, poštovaoce pisane riječi i sve druge kojih se ova tema tiče informišem o sledećem:
Ljutomir Rundić, moj prijatelj i čovjek koji voli moju poeziju i cijeni moj rad kontaktirao me je i zatražio od mene dozvolu da u svojoj pjesmi koristi dijelove jedne od mojih pjesama što sam mu i dozvolio. Naravno, dozvolio sam mu to usmenim putem jer nisam mislio da je potrebno praviti bilo kakav pismeni trag niti sam mislio da bi moglo doći do bilo kakve ekscesne situacije vezane za pomenutu pjesmu

.
Pošto je napisao Ljutomir mi je pjesmu dostavio na uvid i ja sam mu odobrio da je potpiše bez obzira na određeni broj mojih stihova koje je koristio

.
Kada je pjesmu je poslao na konkurs i dobio nagradu, ponovo me je kontaktirao sa pitanjem da li je u redu da pomenutu nagradu primi osvrćući se na dijelove u pjesmi koji su autorski moji na šta sam mu ponovo odgovorio da je, što se mene tiče, to sasvim u redu i da nije prvi a pogotovo ne zadnji put da se neko koristi dijelovima tuđih pjesama, priča pa čak i romana.
Dakle, sa moje tačke gledišta ja nisam pokraden jer je Ljutomir tražio od mene dozvolu za korišćenje mojih stihova a nakon nastanka pjesme ”Otadžbina” istu mi predočio na uvid. Kako tada nisam imao primjedbi nemam ih ni sada a konflikt koji je nastao oko sporne pjesme najradije bih zaboravio kao ružan sam

.
S poštovanjem,
Goran Vračar

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 06.12

С обзиром да ми се није лично обратио Горан Врачар склон сам да поверујем да је у његово име са лажног профила писао Рундић самоме себи, али да се вратим теми.

Ово су стихови који се понављају код оба аутора:

на кантару беде,
обешене цесте о небеске греде.
катран својих плућа,
црно испод нокта завештавам сину,
пламен срама лиже отаџбину.
не верујем више ни богу ни оцу
о високом коцу
узе скамењене,
на обали реке, кад не могу
ека барем река пређе преко мене.

Дакле, реч је о плагијату. Врачар може да се одрекне својих стихова али нема право да одобри плагијат, јер плагијат остаје плагијат. Друга ствар би била да се Горан Врачар одрекао своје песме у корист плагијатора. Овако остаје плагијат. Ако сматрате да сте увређени обратитет се суду и ја ћу лако доказати да сте ви увредили књижевност са плагијатом!
Толико о томе.
Петар Милатовић

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 06.27

Каже мудри народ да је најлакше плитку бару замути и велику будалу наљутти, што господин Рундић доказује. Прочитајте и сами просудите!
Петар Милатовић
__________________________________

Рундић: Nema potrebe.Srešećemo se 5.10. pa ćerš mi to sam reći.

Милатовић: У свако доба ћу свакоме рећи истину. Ово је плагијат и као вишедеценијски члан УК затражићу од Сзуда части УКС да вас искључи из чланства!

Рундић:Slobodno.

Милатовић: Како те није срамота да крадеш?

Рундић: Pozdrav svog prijtelja Ćorlića.
Jedi govna djubre jedno
pročitaj Goranuv izjavu na mom zidu pa onda sewr

i

Милатовић: Је ли то речник “књижевника” који краде туђе стихове? Не мешам ти се у јеловник

Рундић:Ali ću ja tebi u rod i porod.

Милатовић: Горан се није мени обратио и свако може са лажног профила всашта да напише

Рундић:Budi siguran govno bolesno

.

Милатовић: Шта ћеш ти мени у род и пород?

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 06.39

КОНАЧНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА

Поштовани читаоци, Рундић је на свом профилу мени претио физичким обрачуном и кад сам му саветовао да не прави грешку усташких, муџахединских и шиптарских терориста, као и удбаша по свету, да не жемим да он доживи судбину оних који су ми претили, саветово сам му да се окане претњи са безбедне удаљености. После овога Рундић ме блокирао на фесјбуку. Поступак после плагијата, као и читава преписка довољно говори.

Петар Милатовић, уредник Словословља

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 10.48

Када недостају аргументи, онда се крене са пријeтњама и бахатошћу.

Ово није први случај да “врли поета” Рундић комуницира на такав начин, а све у складу са оном народном пословицом: “Ко се зна усрати, зна се и опрати,”.

Овај пут је налетио на тврд орах, на коме ће поломити своје зубе.

А није ни први пут да се Рундић “послужио” дијелом пјесме, или пјесмом у цјелости.
Управо овим,,доказао је да је у пјесничком јату врана међу орловима.

Исидора Андрић

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 11.33

Sacuvaj me Boze losih ljudi, losih pjesnika i relativno dobrih plagijatora. Vec pogledom na originalnu pjesmi i ovaj njen plagijat, ocito je da se radi o kradji stihova, jasno je da je 70% pjesme plagirano. Cak i ako je autor originala dozvolio da se drugi autor posluzi njegovim stihovima (a u sto cisto sumnjam, ja jos nisam upoznala takvog autora, a poznajem ih poprilican broj), red je da onaj koji se koristi tudjim stihovima, to i napise javno, ili da pjesmu posveti autoru cije stihove koristi ili da naznaci kako se radi o varijaciji na temu tog i tog pjesnika. Postavljanjem pjesme bez takvih naznaka, potvrdjuje se plagijat, dakle plagijat je cak i ako je autor originala dozvolio da se upotrijebe njegovi stihovi. Sramota je i bezobrazluk takvu pjesmu poslati na Natjecaj, a da li je poslana pjesma na Natjecaj posvecena, da li je naznaceno da su u njoj koristeni tudji stihovi, nije problem provjeriti. Ili postoji zbornik u kojem se pjesma nalazi, ili je moguce od zirija zatraziti da se tekst koji je poslan na natjecaj dostavi na uvid, a tada ce biti vidljivo na koji nacin je plagijator pjesmu poslao, da li sa navedenim naznakama, ili samo kao svoju, iskljucivo svoju pjesmu. I tada ce se sve (sa)znati. Istina se nikad nije mogla sakriti i uvijek se pronasao trenutak i nacin da ona ispliva na povrsinu. Ako autor nije imao inspiraciju da napise pjesmu i posalje je na natjecaj, bolje da nista nije ni slao, jer ovim sto je uradio “pljunuo” je na svo svoje stvaralastvo i postalo je upitno da li je i koliko je uopce ijedna od njegovih pjesama njegova. Pjesnici bi najprije trebali biti Ljudi (karakterom), pa tek onda sve ostalo, a ovakvim ponasanjem, ovakvim groznim komentarima punim psovki i prijetnji, plagijator je pokazao kakav je zapravo i o kakvom se profilu covjeka radi. Neka mu sluzi na cast i neka ne zaboravi, sve se sazna, u “lazi su kratke noge”, kad slijedeci put krene da uradi ponovo jednu od ovakvih stvari, bezobraznih, drskih i nekorektnih.

Danja Đokić

Одговори

Одговори

Richard OkrutnogSrca02. октобар 2014. 13.56

Bravo Danja!

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 13.05

Da je Milatović imao tendenciozne namere govori i činjenica da je pesmu koja se sastoji od 8 strofa analizirao i prikazao samo kao 4 strofe i to one u kojoj su korišćeni stihovi Gorana Vračara.Ostale 4 strofe nije ni pomenuo a one su u potpunosti Rundićeve kad se uporede obe pesme.Ne znam odakle vam pravo da nekoga razapinjete na stub srama ako niste u potpunosti upoznati sa pisanjem pomenutog pesnika kao ni pesama koje su poredjene.
Bojim se cenjene gospodje Danja i Isidora da vaši kometari više govre o vama nego o onome koga pokušavati blatiti.Takodje vas molim da napišete šta sam to ja i gde se poslužio tudjim stihovima gospodjo Isidora.
Rundić Ljutomir

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 13.12

Kako ovog plagijatora Rundića nije sramota da se ovako javno blamira? Umesto da se pokrije ušima i da ćuti on srlja, čak i preti, a to je krivično delo, jer pretiti nekome javno kažnjava se svuda. Iščitavajući ovu prepisku grohotom sam se smejao kako se ovaj Rundić sam ugruvava. Milatović mu je efektno predočio činjenice, pa čak, eto da se i nasmejem opet, crtao mu je u boji gde je i šta je taj Rundić ukrao. E moj Rundiću, nisam znapo da u Loznici žive lopovi takvog kalibra! SRETEN

Одговори

Анђелко Заблаћански02. октобар 2014. 13.35

Рундић није плагијатор већ лопов. Моју песму Неспоразум је копира са тачкама и запетама и ставио на свој зид тврдећи да је његова из неке тобож збирке Лаку ноћ дамо. А онда је мени у порукама признао да је песма моја, да сам добар песник, али вређајући ме свакојако. Нисам се много узбудио јер та песма је у мојој збирци Птица на прозору ( http://www.poezijasustine.rs/ptica-na-prozoru ). Пре две год у Шапцу на једом поетском дружењу заобилазио ме је у широком луку.

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 14.00

Рундићу, питајте познатог и признатог пјесника Љубомира Ћорлића из Лознице, новинара радио Лозница, нека Вам он каже које сте шпанске пјеснике покрали и потписали пјесме као своје, сјећате ли се пјесме Неспоразум од Анђелка Зблаћанског, коју сте такође присвојили, објавили у биљешкама као властиту, или пјесму од Здравке Бабић, па сте јој касније рекли како сте љубитељ њене поезије, или да набрајамо даље!!!
Свако разуман зна да је паметном и једна доста!

Исидора Андрић

Одговори

Slovoslovlje Redakcija02. октобар 2014. 23.54

Поштовани читаоци, као што сте сами прочитали, огласио се Анђелко Заблаћански, песник чију је песму НЕСПОРАЗУМ, од речи до речи, од запете до тачке, буквално преписао жалосни плагијатор Љутомир Рундић који више није случај за књижевног критичара него за психијатра.

Петар Милатовић, уредник Словословља.

Одговори

Анониман03. октобар 2014. 14.52

Prepisivanje s ciljem da se prisvoji tudji intelektualni rad nije samo pitanje morala ,nego i krivično djelo.STICANJE SLAVE INTELEKTUALNOM OTIMAČINOM JE VIŠE NEGO MONSTRUOZNO. Sreća je sto su afirmisani intelektualci koji su svojim trudom i znanjem gradili puteve uspjeha svjesni da korov treba odstraniti i spriječiti njegovo razmnožavanje. Dako u tom putu do Nedodjije uspijemo da promijenimo svijest plagijatora ?!

Maja Macanović Golubović

Одговори

Анониман03. октобар 2014. 23.11

И лаику је све јасно овде. Поред тога што је буквално преписао више од половине песме једног аутора (Горана Врачара), огласио се и други аутор (Анђелко Заблаћански) чију је песму Љутомир Рундић украо и још га је вређао после своје крађе.

То што је Рундић на свом фејсбук профилу објавио „реаговање“ Горана Врачара отвара два питања: Зашто је то касније Рундић брисао са свог профила, као и комлетну преписку са Милатовићем коју смо овде сада прочитали (то Рундић не може да избрише!), а друго да ли неко има право да обмањује јавност са „уступљеним“ стиховима?

Зна се како се поступа кад се цитирају туђе речи. Овде нема наводника и за иоле писменог човека овде је реч о плагијату.

Начин на који је Љутомир Рундић водио са уредником Словословља Милатовићем, који га је јавно ухватио у плагирању, довољно говори о самом Рундићу, јер то је речник малограђанског примитивца а не писца, острашћеност и сујетна озлојеђеност експонира појединца који је ухваћен у крађи

.

И такав дрски плагијатор је члан Удружења књижевника Србије (УКС), најстарије је и највеће књижевничке организације у земљи? Ужас! Да се подсетимо, на сајту УКС дословно пише: Најпре се звало Српско књижевничко друштво. Основано је 1905. године. Симо Матавуљ је био први председник, Јован Скерлић секретар, а међу првим члановима су Алекса Шантић и Јован Дучић. После краћег застоја у раду, обновљено је 1911. године као Друштво српских књижевника, а за председника је изабран Борисав Станковић. После Првог светског рата убрзо је обновило рад као Удружење српских књижевника и водио га је Бранислав Нушић. После Другог светског рата понело је име најприближније данашњем – Удружење књижевника Народне Републике Србије. Председник тог обновљеног Удружења била је Исидора Секулић.
Удружење књижевника Србије и касније су водили најистакнутији српски писци – Иво Андрић, Вељко Петровић, Јован Поповић, Душан Матић, Ристо Тошовић, Драган М. Јеремић, Зоран Глушчевић, Иван В. Лалић, Матија Бећковић, Александар Петров, Миодраг Булатовић, Јован Христић, Слободан Ракитић, Срба Игњатовић, а данас га води Радомир Андрић. Својевремено је Удружење књижевника Србије било међу најактивнијим члановима Савеза писаца Југославије

.

Кад сам сабрао све утиске после свега прочитаног о овом случају, логично се намеће једини закључак, а то је да је УКС дужно да штити сопствени интегритет и да из чланства УКС искључи плагијатора Љутомира Рундића.

На крају, упућујем јавну захвалност господину Петру Милатовићу Острошком зато што је бескомпромисно јавно указао на плагијат

.

Никола Вујовић

ZAGONETKA

ZAGONETKA

Autor

Dušan Nonković

ZAGONETKA

Sve živo nam pokraše

od Tesle pa do Sorbe

jer nemaju ništa svoje

ponosa ljudska što je

Kite se tudjim perom

krekeću ći kao žabci

da bi bili podkovani

te postali tako slavni

mesto žabca lipicani

Što ukrasti ne mogoše

to oteše silom svojom

da bi svoju dušu bednu

podkovali srbinovom

mesto bruke bili ljudi

O kome je reč?

DN

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 90 Followern an