Петар Милатовић: Љутомире, љут сам на тебе због крађе стихова другог песника! ŠTA REĆI!!!

СТРАВИЧАН ПЛАГИЈАТ!

http://slovoslovlje.info/2014/10/blog-post_51.html

Петар Милатовић: Љутомире, љут сам на тебе због крађе стихова другог песника!

Љутомире Рундићу, као познавалац домаће и стране књижевности,  вођен истраживачким поривима, ужаснуо сам се кад сам установио да си  дрско плагирао песму Србија песника Горана Врачара који је ту песму објавио 27. маја 2010. године, а ти си за плагирану песму под насловом Отаџбина на конкурсу „Лирски кругови“ 2013. године у Младеновцу добио једну од награда, заједно са песницима: Миладином Берићем, Аћимом Тодоровићем, Јованом Бундалом и Зорком Чордашевић, што недвосмислено потврђује приложена фотографија!


       На страну сада аматеризам и незнање оних који у Младеновцу теби додељују награду за украдену песму, али не могу да занемарим твоје дрско плагирање песме Србија чији је аутор Горан Врачар.

      Идемо редом, строфу по строфу и бојом ћу назначити шта је преузето, плавом бојом Врачарев оригинал, а црвеном бојом твој плагијат!

овде сам где време не мере на сате
но по сукрвици на кантару беде,
у тренутку који мрзи непознате
обешене цесте о небеске греде.
(Горан Врачар)
Овдје сам гдје живот купују на рате 
и безнађе крчме на кантару беде, 
чекајући анђеле да им наду врате,
обешеним цестама о небеске греде. 
(Љутомир Рундић)
ветровима певам катран својих плућа,
црно испод нокта завештавам сину,
док изгара задња визија од прућа
и док пламен срама лиже отаџбину.
(Горан Врачар)
Дишем овај катран зарђалих груди, 
црно испод нокта завештавам сину, 
судбину нам кроје хуље и нељуди,
вечни пламен срама лиже отаџбину 
(Љутомир Рундић)
не верујем више ни богу ни оцу,
мене и не боли умирање трава
док на помрчини, о високом коцу
израслом из крви виси моја глава.
(Горан Врачар)
Не вјерујем више ни Богу ни оцу,
не тиче се мене умирање птица, 
над мојом се главом о високом коцу 
још злокобно њише џелатова жица. 
(Љутомир Рундић)
ево ме тишино, моја задња јеко,
мој сулуди плачу, сузе скамењене,
на обали реке, кад не могу преко

нека барем река пређе преко мене.
(Горан Врачар)
Ој Србијо мајко, хтио бих ти рећи  
опраштам ти лажи, сузе скамењене
на обали реке, кад не могу проћи,
нека барем река пређе преко мене. 
(Љутомир Рундић)
Дакле, господине Рундићу, немој да се бавиш таквим нечасним радом. Покрадени аутор има све аргументе да против тебе покрене судски процес по Закону о заштити ауторских права и по Закону о заштити интелектуалне својине, а оба ова закона су истоветна у целом свету и строго санкционишу плагирање. И на крају, неколико мојих пријатеља, такође добри познаоци домаће и светске књижевности, подсетили су ме да си ти својевремено чак  и неке шпанске песнике преписивао и себе потписивао! Жалосно и срамотно! Ако се и поред овог мог јавног упозорења оглушиш о своју савест и наставиш да несавесно крадеш туђе стихове, послушај мој савет и кради моје стихове из неке од 37 објављених књига, па ћеш тада видети и осетити какве се све последице сносе применом најцивилованијих дозвољених средстава.

Sine ira et studio!

Датум среда, октобар 01, 2014

Пошаљи ово имејломBlogThis!Дели на Twitter-уДели на Facebook-уДели на Pinterest-у

23 коментара:

Анониман01. октобар 2014. 12.17

U srbiji moze bas sve

Одговори

Анониман01. октобар 2014. 16.10

Da je samo on plaagijator bilo bi dobro no ima ih na svakom koraku.U Nisu se pesnik koga necu imenovati sprema da javnosti iznese poodugacak spisak plagijatora i onih cije su pesme ukradene…………………………………………………..Potpis.Seticete se.-.Neko ciji ste komentar sinoc pohvalili i ko jako ceni CILJEVE VASEG UDRUZENJA!!!!

Одговори

милан02. октобар 2014. 00.05

Лепо је то Љутомир уподобио, политички и књишки, у времену-невремену кала, срама, Содоме и Гоморе. Сада би веселници из Младеновца могли ту награду да дадну Горану за сјајну, заиста сјајну песму. Жал ми је само што се дело Луњевице, мојега колеге по сликарском умећу, нашло у рукама лопова.
Узгред, и не само узгред, замерам свакоме, па и вама поштовани Петре, што спомињући награду која се додељује не споменусте и име аутора који је ту награду, тј. слку урадио. Заборав те врсте је честа пракса у нас.

Одговори

Stojan Bogdanović02. октобар 2014. 00.33

БАРАБА!

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 02.51

ОТВОРЕНО ПИСМО ГОСПОДИНУ ПЕТРУ МИЛАТОВИЋУ ИЗ СЛОВОСЛОБЉА.
Пошто не могу да вам одговрим на вашем СЛОВОСЛОВЉУ принуђен сам на овај начин.
Јавно сте ме прозвали за крађу стихова мог колеге Горана Врачара при писању песме ОТАЏБИНА.Мислим да би било у најмању руку коректно да сте ме пре тога питали да ли имам шта да кажем у вези тога.

Песму сам написао користећи неки стихове ГОРАНА ВРАЧАРА али уз његову сагласност и пристанак да ту песму објавим под мојим именом и да је посветим њему.У мојој књизи је то лепо и написано испод наслова песме.Постоји много стихова који се врте код многих песника а већина не ставља наводнике кад их користи, ја сам за коришћење Горанових тражио његову дозволу.За све ово можете контактирати Горана и питати га за истинитост ових навода.Опужити некога за крађу веома је лако али од вас господине Милатовићу који уређујете један блог о поезији очекује се да пре изрицања таквих “осуда” проверите истину.

Од вас очекујем да ваш срамани пост обришете и демантујете јер не желим да ме људи нападају на основу оног што сте ви написали, при томе ми не дозволивиши да кажем ни реч у своју “одбрану”.

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 02.59

Господине Милане, награда је из Г.Милановца а слика из БГ.радо ћу је вратити ако се докаже да је моја песма плагијат.Ако сам је написао користећи неке стихове аутора за које сам добио дозволу не смтарм да је то плагијат већ вероватно моја “хромост” да сам напишем песму.Поздрав.

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 03.10

Поштовани читаоци, презентујем у целини преписку коју је са мном дана с водио Љутомир Рундић поводом овог плагијата.
Петар Милатовић, уредник Словословља
________________________________

Рундић: Gospodine Petre,pre nego ste objavili onaj atak na mene, trebali ste proveriti o čemu se radi.Moj kolega Goran Vračar i ja samo u dogovru sastavili onmu pesmu i uz njegov lični pristanak pesma je objavljena pod mojim imenom.U mojoj knjizi to lepo i piše.Očekujem od vas da onaj svoj sramni post ukloniti i objavite demantije jer ću u protivno da vas tužim za nanošenje moralne i duševne ljage.

Рундић: Кобинациојом стихова које сам мкористио из песама Горана Врачара дошли смо до једне сасвим друге верзије песме од оне СРБИЈА уз његову сагласнот наравно, ако мисликте да вас лажем питајте Горана.Очекивао сам у најмању руку да ме пре објављивања оне грозне осуде бар упитате да ли сам покрао туђе стихове.Атак на нечију личност па макар и преко ових страна није оно што се очекује од човека вашем реномеа.Поздрав.

Рундић: vidim da ste tu..

Рундић: hteo sam ovi napisati ispod vase objave ali mi ne dozvoljava pa sam vam javno odgovorio
kontaktirajte Gorana pa ga pitajte..j

Милатовић: Нека ми се Горан јави и потврди да сте то урадили уз његову сагласност.

Рундић: Goran je pesnik koji je imao najvise uticaja na moje pisanje

Рундић: javice vam se ali vama svaja cast za osude bez kontakta

Рундић: nazvali ste me lopov…covece

Рундић: dokazacu vam istinu a posle toga ne daj boze da vas vidim negde

Милатовић: Копирајте ми тај део књиге у којој пише да сте то урадили уз сагласност Горана Врачара. Не покушавајте да претите јер не знате с ким имате посла. У вашем је интересу да не претите!!! Јасно?
Рундић: ne pretim vam ali nazvati nekoga lopovom to je vas obraz

Милатовић: Пошаљите ми копиран тај део из ваше књиге где се види да сте то урадили уз Горанову сагласност
Рундић: Goran ce vam poslati poruku kad bude pri kompjuteru
Милатовић: Понављам, пошаљите ми копиран тај део из ваше књиге где се види да сте то урадили уз Горанову сагласнст.

Рундић: Сад дошао кући.Ево шаљем вам слику из књиге где се види да је песма посвећена Горану.

Рундић: Горан је мој пријатељ и песдник који је имао највише утицаја на моје писање.

Рундић: Он ми је мноог помогао у мом почетном лутању.

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 03.11

Милатовић: Написали сте да је у књизи евидентно да сте то урадили уз Горанову сагласност. Где је та сагласност?

Рундић: Рекаос ам да сам мје посветиол Горану а он ће вам послатзи поруку кад дође с посла како еј настала песма.

Рундић: Нисте требали ат хок пресуђивати.
Рундић: Moj kolega Goran Vračar i ja samo u dogovru sastavili onmu pesmu i uz njegov lični pristanak pesma je objavljena pod mojim imenom.U mojoj knjizi to lepo i piše

Милатовић: Где то пише?

Рундић: Тако је, па зар сте мислили д аи то требам написати уз песму.Сагласност је између нас двојице

.
Он ће вам то рећи.
То што сам рекако д ау књизи пише одн осило се на посвету.
Имам ја правбо да уз лични пристанак аутора користим неке његове стихове.То раде многи господине Петре.

Милатовић: Не замењујте тезе. Једно сте написали и нисте помињали посвету коју помињете накнадно. Чињнеица је да је 80 одсто песме ПРЕПИСАНО. Сада Горан треба да ми потврди лично да вам је дао одобрење за тако нешто.
Имате право да користите свачије стихове и свачије речи, ако се то назначи, а назначава се одговарајућим наводницима без којих је преузимање туђих речи ПЛАГИЈАТ

Рундић: Сваки напиусани стих јер искључиво власништво аутора а не четаоца.Ако аутор одобри коришћења својих стихова мислим да то нема право нико да оспорава.

Милатовић: Нећемо о томе сада вербално. Изволите обратите се суду и тамо ћемо расправити са књижевног и правног становишта.

Рундић: Горан ће вам послати своју икзјаву.
А мени не пада на паметз д авише полемишем с авама или с абило ким другим.
Милатовић: Не интересује ме сада. Обратите се суду!

Рундић: Нема потребе.
Нистзе ви мени направили ништа чиме би се бавио суд.Али сте веома некоректни при објављивању ваших “истина”.Збогм господине Петре.

Милатовић: Ја сам указао на плагијат, а ви ако сматрате да сам угрозио интегритет ваше личности изволите обратитете се суду и тужите е за увреду, а ја ћу доказати да је реч о еклтантном плагијату.

Рундић: Ма ви радиет што ви мислите да треба. Ја сам своје рекако, Горан ће вам посалти свој потврду ове приче а ваи како хоћете.

Милатовић: Указао сам на плагијат изволите обратите се суду.
Рундић: Збогом господине.
Милатовић: Збогом. И не крадите више туђе стихове!
Рундић: Не крадем немолјте бити дрски. Горан ми је дао своје стихове. То ће вам и потврдити. Од вас очекујем да се извините после тога.
Милатовић: За мене као доброг познаваоца књижевности, ово је плагијат, односно крађа,
Рундић: А ко сте ви да доносите судове у име књижевности.
Милатовић: То ћете видети на суду ко сам
Дужност сваког савесног професионалног књижевника је да се бори против плагијата, као што је дужност сваког савесног грађанина да се бори против крађе било ког другог лица. На крају, немојте да мслите да је плагијаторство икад имало легитимитет!
Рундић: Стварнои не занм што сет се окмили на м,ене.Рекох вам целу причу добићтет потврду у току да на и од Горана и шта још хоћете. Покушавате да ме дискредитујете као човека и назови песника. Јел то ваш свети задатак књижевности.
Милатовић: Човече, у питању је плагијат 80 одсто теста Горанове песме. Нека Горан потврди да вам је уступио своје стихове, али и у том случају пада најтамнија сенка на ваше стваралаштво, јер испада да нисте у стању обичну пемсу да напишете без туђе помоћи. Професионална савест књижевника и новинара налаже ми да укажем на плагијат и ја сам то урадио. Преписку сматрам завршеном. Свако добро!
Рундић: Zašto ste me blokirali na vašoj objavi pa ne mogu objaviti svoj komentar.Sramota.
Милатовић: Није нико блокиран него не умете да поставите коментар
Рундић: Zašto mi traži pasport?
Милатовић: Такав је софтвер ако објављујете под одређеним именом. Не производим ја софтвере.
Рундић: ja samm pokušao da objavim sa mog maila
Милатовић: Не знам, потражите помоћ некога ко се више разуме у компјутеристику.
Рундић: Hvala gospodine

.
Милатовић:Пријатно! Ја ћу објавити комлетну ову нашу преписку закључно са овом мојом реченицом. Свако добро.

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 03.25

Наставак преписке

Рундић: Važi ali objvaite i non što vam Goran Vračar bude poslao.
Милатовић: Објавио сам нашу преписку. Ако се господин Врачар огласи пренећу у целини његову реакцију.
Рундић: Verovatni ste u pravu u onom delu kad ste rekli da u pitanje dolazi moja sposobnost da napišem sam tu pesmu ali vam opet kažem..ukrao je nisam.Koristio sam dosta njegovih stihova ali ne 80 posto kako vi kažete

.
Važi.

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 04.18

Goran Vračar Alfa Beta‎Ljutomir Ljutko Rundic
1 мин. · Измењено

  • Poštovani i dragi prijatelju Ljutomire

Neprijatno sam iznenađen situacijom nastalom oko pjesme Otadžbina i ne mislim da se oko toga trebaju lomiti koplja niti stvarati neprijateljstva. Ipak, smatram za obavezu da tvoje prijatelje, poštovaoce pisane riječi i sve druge kojih se ova tema tiče informišem o sledećem:
Ljutomir Rundić, moj prijatelj i čovjek koji voli moju poeziju i cijeni moj rad kontaktirao me je i zatražio od mene dozvolu da u svojoj pjesmi koristi dijelove jedne od mojih pjesama što sam mu i dozvolio. Naravno, dozvolio sam mu to usmenim putem jer nisam mislio da je potrebno praviti bilo kakav pismeni trag niti sam mislio da bi moglo doći do bilo kakve ekscesne situacije vezane za pomenutu pjesmu

.
Pošto je napisao Ljutomir mi je pjesmu dostavio na uvid i ja sam mu odobrio da je potpiše bez obzira na određeni broj mojih stihova koje je koristio

.
Kada je pjesmu je poslao na konkurs i dobio nagradu, ponovo me je kontaktirao sa pitanjem da li je u redu da pomenutu nagradu primi osvrćući se na dijelove u pjesmi koji su autorski moji na šta sam mu ponovo odgovorio da je, što se mene tiče, to sasvim u redu i da nije prvi a pogotovo ne zadnji put da se neko koristi dijelovima tuđih pjesama, priča pa čak i romana.
Dakle, sa moje tačke gledišta ja nisam pokraden jer je Ljutomir tražio od mene dozvolu za korišćenje mojih stihova a nakon nastanka pjesme ”Otadžbina” istu mi predočio na uvid. Kako tada nisam imao primjedbi nemam ih ni sada a konflikt koji je nastao oko sporne pjesme najradije bih zaboravio kao ružan sam

.
S poštovanjem,
Goran Vračar

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 06.12

С обзиром да ми се није лично обратио Горан Врачар склон сам да поверујем да је у његово име са лажног профила писао Рундић самоме себи, али да се вратим теми.

Ово су стихови који се понављају код оба аутора:

на кантару беде,
обешене цесте о небеске греде.
катран својих плућа,
црно испод нокта завештавам сину,
пламен срама лиже отаџбину.
не верујем више ни богу ни оцу
о високом коцу
узе скамењене,
на обали реке, кад не могу
ека барем река пређе преко мене.

Дакле, реч је о плагијату. Врачар може да се одрекне својих стихова али нема право да одобри плагијат, јер плагијат остаје плагијат. Друга ствар би била да се Горан Врачар одрекао своје песме у корист плагијатора. Овако остаје плагијат. Ако сматрате да сте увређени обратитет се суду и ја ћу лако доказати да сте ви увредили књижевност са плагијатом!
Толико о томе.
Петар Милатовић

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 06.27

Каже мудри народ да је најлакше плитку бару замути и велику будалу наљутти, што господин Рундић доказује. Прочитајте и сами просудите!
Петар Милатовић
__________________________________

Рундић: Nema potrebe.Srešećemo se 5.10. pa ćerš mi to sam reći.

Милатовић: У свако доба ћу свакоме рећи истину. Ово је плагијат и као вишедеценијски члан УК затражићу од Сзуда части УКС да вас искључи из чланства!

Рундић:Slobodno.

Милатовић: Како те није срамота да крадеш?

Рундић: Pozdrav svog prijtelja Ćorlića.
Jedi govna djubre jedno
pročitaj Goranuv izjavu na mom zidu pa onda sewr

i

Милатовић: Је ли то речник “књижевника” који краде туђе стихове? Не мешам ти се у јеловник

Рундић:Ali ću ja tebi u rod i porod.

Милатовић: Горан се није мени обратио и свако може са лажног профила всашта да напише

Рундић:Budi siguran govno bolesno

.

Милатовић: Шта ћеш ти мени у род и пород?

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 06.39

КОНАЧНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА

Поштовани читаоци, Рундић је на свом профилу мени претио физичким обрачуном и кад сам му саветовао да не прави грешку усташких, муџахединских и шиптарских терориста, као и удбаша по свету, да не жемим да он доживи судбину оних који су ми претили, саветово сам му да се окане претњи са безбедне удаљености. После овога Рундић ме блокирао на фесјбуку. Поступак после плагијата, као и читава преписка довољно говори.

Петар Милатовић, уредник Словословља

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 10.48

Када недостају аргументи, онда се крене са пријeтњама и бахатошћу.

Ово није први случај да “врли поета” Рундић комуницира на такав начин, а све у складу са оном народном пословицом: “Ко се зна усрати, зна се и опрати,”.

Овај пут је налетио на тврд орах, на коме ће поломити своје зубе.

А није ни први пут да се Рундић “послужио” дијелом пјесме, или пјесмом у цјелости.
Управо овим,,доказао је да је у пјесничком јату врана међу орловима.

Исидора Андрић

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 11.33

Sacuvaj me Boze losih ljudi, losih pjesnika i relativno dobrih plagijatora. Vec pogledom na originalnu pjesmi i ovaj njen plagijat, ocito je da se radi o kradji stihova, jasno je da je 70% pjesme plagirano. Cak i ako je autor originala dozvolio da se drugi autor posluzi njegovim stihovima (a u sto cisto sumnjam, ja jos nisam upoznala takvog autora, a poznajem ih poprilican broj), red je da onaj koji se koristi tudjim stihovima, to i napise javno, ili da pjesmu posveti autoru cije stihove koristi ili da naznaci kako se radi o varijaciji na temu tog i tog pjesnika. Postavljanjem pjesme bez takvih naznaka, potvrdjuje se plagijat, dakle plagijat je cak i ako je autor originala dozvolio da se upotrijebe njegovi stihovi. Sramota je i bezobrazluk takvu pjesmu poslati na Natjecaj, a da li je poslana pjesma na Natjecaj posvecena, da li je naznaceno da su u njoj koristeni tudji stihovi, nije problem provjeriti. Ili postoji zbornik u kojem se pjesma nalazi, ili je moguce od zirija zatraziti da se tekst koji je poslan na natjecaj dostavi na uvid, a tada ce biti vidljivo na koji nacin je plagijator pjesmu poslao, da li sa navedenim naznakama, ili samo kao svoju, iskljucivo svoju pjesmu. I tada ce se sve (sa)znati. Istina se nikad nije mogla sakriti i uvijek se pronasao trenutak i nacin da ona ispliva na povrsinu. Ako autor nije imao inspiraciju da napise pjesmu i posalje je na natjecaj, bolje da nista nije ni slao, jer ovim sto je uradio “pljunuo” je na svo svoje stvaralastvo i postalo je upitno da li je i koliko je uopce ijedna od njegovih pjesama njegova. Pjesnici bi najprije trebali biti Ljudi (karakterom), pa tek onda sve ostalo, a ovakvim ponasanjem, ovakvim groznim komentarima punim psovki i prijetnji, plagijator je pokazao kakav je zapravo i o kakvom se profilu covjeka radi. Neka mu sluzi na cast i neka ne zaboravi, sve se sazna, u “lazi su kratke noge”, kad slijedeci put krene da uradi ponovo jednu od ovakvih stvari, bezobraznih, drskih i nekorektnih.

Danja Đokić

Одговори

Одговори

Richard OkrutnogSrca02. октобар 2014. 13.56

Bravo Danja!

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 13.05

Da je Milatović imao tendenciozne namere govori i činjenica da je pesmu koja se sastoji od 8 strofa analizirao i prikazao samo kao 4 strofe i to one u kojoj su korišćeni stihovi Gorana Vračara.Ostale 4 strofe nije ni pomenuo a one su u potpunosti Rundićeve kad se uporede obe pesme.Ne znam odakle vam pravo da nekoga razapinjete na stub srama ako niste u potpunosti upoznati sa pisanjem pomenutog pesnika kao ni pesama koje su poredjene.
Bojim se cenjene gospodje Danja i Isidora da vaši kometari više govre o vama nego o onome koga pokušavati blatiti.Takodje vas molim da napišete šta sam to ja i gde se poslužio tudjim stihovima gospodjo Isidora.
Rundić Ljutomir

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 13.12

Kako ovog plagijatora Rundića nije sramota da se ovako javno blamira? Umesto da se pokrije ušima i da ćuti on srlja, čak i preti, a to je krivično delo, jer pretiti nekome javno kažnjava se svuda. Iščitavajući ovu prepisku grohotom sam se smejao kako se ovaj Rundić sam ugruvava. Milatović mu je efektno predočio činjenice, pa čak, eto da se i nasmejem opet, crtao mu je u boji gde je i šta je taj Rundić ukrao. E moj Rundiću, nisam znapo da u Loznici žive lopovi takvog kalibra! SRETEN

Одговори

Анђелко Заблаћански02. октобар 2014. 13.35

Рундић није плагијатор већ лопов. Моју песму Неспоразум је копира са тачкама и запетама и ставио на свој зид тврдећи да је његова из неке тобож збирке Лаку ноћ дамо. А онда је мени у порукама признао да је песма моја, да сам добар песник, али вређајући ме свакојако. Нисам се много узбудио јер та песма је у мојој збирци Птица на прозору ( http://www.poezijasustine.rs/ptica-na-prozoru ). Пре две год у Шапцу на једом поетском дружењу заобилазио ме је у широком луку.

Одговори

Анониман02. октобар 2014. 14.00

Рундићу, питајте познатог и признатог пјесника Љубомира Ћорлића из Лознице, новинара радио Лозница, нека Вам он каже које сте шпанске пјеснике покрали и потписали пјесме као своје, сјећате ли се пјесме Неспоразум од Анђелка Зблаћанског, коју сте такође присвојили, објавили у биљешкама као властиту, или пјесму од Здравке Бабић, па сте јој касније рекли како сте љубитељ њене поезије, или да набрајамо даље!!!
Свако разуман зна да је паметном и једна доста!

Исидора Андрић

Одговори

Slovoslovlje Redakcija02. октобар 2014. 23.54

Поштовани читаоци, као што сте сами прочитали, огласио се Анђелко Заблаћански, песник чију је песму НЕСПОРАЗУМ, од речи до речи, од запете до тачке, буквално преписао жалосни плагијатор Љутомир Рундић који више није случај за књижевног критичара него за психијатра.

Петар Милатовић, уредник Словословља.

Одговори

Анониман03. октобар 2014. 14.52

Prepisivanje s ciljem da se prisvoji tudji intelektualni rad nije samo pitanje morala ,nego i krivično djelo.STICANJE SLAVE INTELEKTUALNOM OTIMAČINOM JE VIŠE NEGO MONSTRUOZNO. Sreća je sto su afirmisani intelektualci koji su svojim trudom i znanjem gradili puteve uspjeha svjesni da korov treba odstraniti i spriječiti njegovo razmnožavanje. Dako u tom putu do Nedodjije uspijemo da promijenimo svijest plagijatora ?!

Maja Macanović Golubović

Одговори

Анониман03. октобар 2014. 23.11

И лаику је све јасно овде. Поред тога што је буквално преписао више од половине песме једног аутора (Горана Врачара), огласио се и други аутор (Анђелко Заблаћански) чију је песму Љутомир Рундић украо и још га је вређао после своје крађе.

То што је Рундић на свом фејсбук профилу објавио „реаговање“ Горана Врачара отвара два питања: Зашто је то касније Рундић брисао са свог профила, као и комлетну преписку са Милатовићем коју смо овде сада прочитали (то Рундић не може да избрише!), а друго да ли неко има право да обмањује јавност са „уступљеним“ стиховима?

Зна се како се поступа кад се цитирају туђе речи. Овде нема наводника и за иоле писменог човека овде је реч о плагијату.

Начин на који је Љутомир Рундић водио са уредником Словословља Милатовићем, који га је јавно ухватио у плагирању, довољно говори о самом Рундићу, јер то је речник малограђанског примитивца а не писца, острашћеност и сујетна озлојеђеност експонира појединца који је ухваћен у крађи

.

И такав дрски плагијатор је члан Удружења књижевника Србије (УКС), најстарије је и највеће књижевничке организације у земљи? Ужас! Да се подсетимо, на сајту УКС дословно пише: Најпре се звало Српско књижевничко друштво. Основано је 1905. године. Симо Матавуљ је био први председник, Јован Скерлић секретар, а међу првим члановима су Алекса Шантић и Јован Дучић. После краћег застоја у раду, обновљено је 1911. године као Друштво српских књижевника, а за председника је изабран Борисав Станковић. После Првог светског рата убрзо је обновило рад као Удружење српских књижевника и водио га је Бранислав Нушић. После Другог светског рата понело је име најприближније данашњем – Удружење књижевника Народне Републике Србије. Председник тог обновљеног Удружења била је Исидора Секулић.
Удружење књижевника Србије и касније су водили најистакнутији српски писци – Иво Андрић, Вељко Петровић, Јован Поповић, Душан Матић, Ристо Тошовић, Драган М. Јеремић, Зоран Глушчевић, Иван В. Лалић, Матија Бећковић, Александар Петров, Миодраг Булатовић, Јован Христић, Слободан Ракитић, Срба Игњатовић, а данас га води Радомир Андрић. Својевремено је Удружење књижевника Србије било међу најактивнијим члановима Савеза писаца Југославије

.

Кад сам сабрао све утиске после свега прочитаног о овом случају, логично се намеће једини закључак, а то је да је УКС дужно да штити сопствени интегритет и да из чланства УКС искључи плагијатора Љутомира Рундића.

На крају, упућујем јавну захвалност господину Петру Милатовићу Острошком зато што је бескомпромисно јавно указао на плагијат

.

Никола Вујовић

ZAGONETKA

ZAGONETKA

Autor

Dušan Nonković

ZAGONETKA

Sve živo nam pokraše

od Tesle pa do Sorbe

jer nemaju ništa svoje

ponosa ljudska što je

Kite se tudjim perom

krekeću ći kao žabci

da bi bili podkovani

te postali tako slavni

mesto žabca lipicani

Što ukrasti ne mogoše

to oteše silom svojom

da bi svoju dušu bednu

podkovali srbinovom

mesto bruke bili ljudi

O kome je reč?

DN

DOO „Dekameron“ Novi Sad, u okviru svojih radnih aktivnosti na oživljavanju svih vidova kulturno – umetničkih programa, raspisuje KONKURS „PESMA DUŠU LEČI“.

DOO „Dekameron“ Novi Sad, u okviru svojih radnih aktivnosti na oživljavanju svih vidova kulturno – umetničkih programa, raspisuje KONKURS „PESMA DUŠU LEČI“.
Konkurs je uvod za realizaciju Festivala savremene poezije pod nazivom „PESMA DUŠU LEČI“, koji će se održati (06.2015.g.) juna meseca 2015. godine na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Uslovi konkursa:
1. Učesnici konkursa su svi autori stariji od 18 godina.
2. Svaki autor može poslati do tri svoja rada, ne duža od 28 redova.
3. Za učešće na konkursu obavezna je kotizacija u iznosu od 500,00 dinara po autoru, koja se uplaćuje na žiro račun: 160-417145-38 Banka Intesa..
4. Pesme poslati na adresu: DOO Dekameron, Kraljevića Marka br.1, 21000 Novi Sad, ili na mail.adresu: konkurspesmadusuleci@gmail.com
5. Radove potpisati punim imenom i prezimenom, sa adresom stanovanja i kontakt podacima.
6. Uz radove dostaviti dokaz o uplati kotizacije.
7. Svi autori koji budu uvršteni u Zbirku, dužni su da uplate na gornji žiro račun još 500,00 dinara, kao i da shodno blagovremeno dostavljenom programu promotivnih aktivnosti, dostave potvrdu svog prisustva na istim, iz razloga ravnopravnog predstavljanja. Obaveštenje će biti dostavljeno svim odabranim autorima putem maila.
8. Učesnicima konkursa se ne plaća autorsko pravo, a radovi se ne vraćaju.
Organizator se obavezuje da od prispelih radova izvrši odabir radova koji će biti zastupljeni u Zbirci „PESMA DUŠU LEČI“, najkasnije do 20.11.2014.godine.
Neophodno je da radovi budu lektorisani i neobjavljivani, kako u štampanim izdanjima tako i u elektronskim, u suprotnom će isti biti diskfalifikovani bez prava povraćaja kotizacije. Takodje, neće se prihvatati radovi koji su nagradjivani. Dakle, očekujemo vaše radove koji do ovog konkursa nisu bili NIGDE objavljivani.
Zbirka će biti promovisana u prostorijama biblioteka gradova Srbije do kraja (05.2015.g.) maja meseca 2015.godine, da bi (06.2015.g.) juna meseca realizovali finalno veče Festivala. Odabir autora učesnika finalne večeri izvršiće se na osnovu glasanja publike prisutne na promocijama. Ovog puta, izbor najuspešnijeg autora prepušta se publici, tj. čitaocima. Tri autora koji dobiju najveći broj glasova, biće nagradjeni prigodnim poklonima sa dodelom diploma. Finalno veče obuhvata učešće specijalnih gostiju.
Svaki autor, koji je svojim radom uvršten u Zbirku, odgovoran je prema sebi i svom radu, za eventualno ne odazivanje na promocije, koje su prilika da svojim predstavljanjem pridobiju publiku i samim tim osvoje dragocene glasove. Dakle, ukoliko autor izostaje sa promocija, shodno tome smanjuje mogućnost pre svega, izbora za učešće na Finalnoj večeri, a i osvajanja nagrade. Za takve okolnosti, organizator ne snosi odgovornost.
Napomena da za ovaj konkurs ne postoji stručni žiri, jer će u ovom slučaju jedini žiri biti publika tj. čitaoci, te je iz tih razloga onemogućeno manipulisanje glasovima, jer će na svakoj promociji slediti javno prebrojavanje glasova, uz prisustvo autora učesnika na promociji. Ovo sve iz razloga korektnog i ravnopravnog vrednovanja svakog autora.
Naglašavamo da će ovaj Festival biti medijski podržan i propraćen, kako u toku promotivnog periodu, tako i na Finalnoj večeri.
Svakom autoru pripada po jedan primerak Zbirke koji će moći da se preuzme na Finalnoj večeri, dok će svima koji ne mogu lično preuzeti svoj primerak, isti biti poslat poštom, s tim da poštarinu plaća primalac.
Za sve eventualne sugestije i pitanja dostupan je mail: konkurspesmadusuleci@gmail.com

Prišao je čovek uličnim sviračima, nešto im šapnuo a onda se desilo nešto izuzetno lepo

http://www.youtube.com/watch?v=UhDgpXWkFHE&feature=youtu.be

Pesmica Savinica

Pesmica Savinica

Ovu pesmu nazvah

Prosto Savinica

Nek to znaju mnogi Srbi

Nek to znaju i dečica
Savinica, pesma mila,

Ko andjeo, Ko u proleće,

Kada prhne,

Pod duvarom, lastavica

Hvatamo se za slamke,

A grede nam idu,

Savina greda od ohladnele ljubavi

hladnije i od leda,

Nek nas sačuva

Nek napoji sve od srpskoga roda

duše žedne Svetosavlja

Savina voda!

Tu gde kročiš

Gde nema ni mira, ni topa

Nek te sačuva Savina stopa

Srpsko čeljade

Jedno po jedno, peva složno

ko da čuješ vode žubor

Kad presahnu

Spesmom, nek ih napoji

Savin izvor

I nek smrvi vragu strele, luk

Savin kuk

Sve što se grešilo,

Vremenom,

Oprostiće se i ono

Što se vešto skrivalo,

Nek u tome bude na pomoć,

Savino počivalo.
Dušan Dojčinović

САОПШТЕЊЕ УЧЕСНИЦИМА ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА “ПЕСМОДАРИ МИРА” МАНИФЕСТАЦИЈА ” ПЕСМОДАРИ МИРА” ОДЛАЖЕ СЕ ЗА 14 .11. 2014. ГОДИНЕ КАДА ЋЕ БИТИ ПРОГЛАШЕНИ НАЈУСПЕШНИЈИ АУТОРИ

Славица Јовановић

САОПШТЕЊЕ УЧЕСНИЦИМА ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА “ПЕСМОДАРИ МИРА” МАНИФЕСТАЦИЈА ” ПЕСМОДАРИ МИРА” ОДЛАЖЕ СЕ ЗА 14 .11. 2014. ГОДИНЕ КАДА ЋЕ БИТИ ПРОГЛАШЕНИ НАЈУСПЕШНИЈИ АУТОРИ

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 21.09.2014.
САОПШТЕЊЕ УЧЕСНИЦИМА  ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА

САОПШТЕЊЕ УЧЕСНИЦИМА  ПРВОГ МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА “ПЕСМОДАРИ МИРА”
МАНИФЕСТАЦИЈА ” ПЕСМОДАРИ МИРА” ОДЛАЖЕ СЕ ЗА 14  11. 2014. ГОДИНЕ КАДА ЋЕ БИТИ ПРОГЛАШЕНИ НАЈУСПЕШНИЈИ АУТОРИ

Први Међународни књижевни конкурс ” Песмодари мира” који је расписан
у  знак сећања  на Слађану Јовановић шахисткињу (16.3.1975. – 14.11.1996.) и  поводом ког је  требала  да се одржи данас  на Међународни дан мира песничка манифестација , која је иначе меморијалног карактера одложена  је за 14. 11. 2014. године  на дан када је Слађана Јовановић шахисткиња из Мачванског Прњавора погинула у саобраћајној несрећи .
Иначе , на конкурс је стигло више од двеста песама из свих крајева света  и то из : Ирака, Јапана, Бугарске, Македоније, Словеније, Црне Горе, Хрватске , Босне и Херцеговине, Канаде , Флориде  и Србије од скоро стотину аутора . Сви учесници биће благовремено обавештени  о одржавању манифестације .

За крај објављујемо и део једног од многобројних писама подршке једног од учесника :

- ” Велику ствар сте покренули, драга Славице, али врло захвалну и отуда

желим да Вас подстакнем својим скромним прилозима да истрајете у

започетом послу. “

Срдачан поздрав,

Књижевник Ђура Шефер Сремац, проф, југосл. књижевности

Рума, 11.01.2014.

Први међународни књижевни конкурс „Песмодари мира“

С Л А Ђ И    У    С Л А В У

(а к р о с т и х)

Срећа нам никада није дуга века –

Лепотица СЛАЂА радост не дочека!

Анђеоски пути у вечни сан воде,

Ђавољи амбиси у безнађе броде.

А младост обуче биће, нежну вилу

Небеске лепоте, у загробну свилу –

Исконска је вечност даде ништавилу.

Јеца љубав Њена, тугом скамењена,

Остаде празнина кобно безвремена…

Вољаху је људи – пресуди несрећа,

Анђели сплетоше судњи венац цвећа!

Нек је вилењаци доведу до раја –

Она беше душа чиста до бескраја…

Векови ће тећи речи жуборећи:

Имала је срце што поклони срећи,

Ћутњом бол остави од живота већи.

Узеху је виле, у коб загрљаја!

СЛАЂА нам постаде легенда свемира…

Лепотом, добротом, честитошћу блиста

Анђеоска лика поетска јој биста.

Волимо је вечно, волимо без краја,

Успомене ткају спокој њена мира!

Ђура Шефер Сремац

5.01.2014.

НАПОМЕНА:

(Eпитаф jе ван конкурсне конкуренције )

[ЗАПИС 57] ПОСТХУМНО ПРИЗНАЊЕ ПЕСНИКУ НИКОЛИ ЦИНЦАРУ ПОПОСКОМ / Зоран М. МАНДИЋ

Ових дана породици недавно преминулог песника НИКОЛЕ ЦИНЦАРА
ПОПОСКОГ (Струга 1944-Земун 2014) године уручено је високо признање
Међународне академија „Браћа Миладинов“ из Републике Македоније које
му је додељено постхумно. Реч је о признању БЕЛА ДИ СУПРА – ГОРНА
БЕЛИЦА. Ово признање је песнику Николи Цинцару Попоском додељено за
његово стварлаштво и допринос свесткој литератури и уметности.
Сертификат признање су потписали председник Јован Пскоски и директор
Разме Кумбаровски Међународне академије из Струге која носи име по
браћи Дмитру и Константину Миладинов, такође рођених у Струги, а умрлих
у Инстанбулу. Браћа Миладинов представљају кључне фигуре националног
препорода у Македонији и Бугарској у другој половини 19. Века.


Објавио Оснивач ЗАВЕТИНА у ЗАПИС 57 датума 9/18/2014 02:12:00 поподне

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 86 Followern an