Hoće samo svog, pa bog!

MESEC dana pošto je Upravni odbor Narodne biblioteke Srbije (treći put) promenio Statut kojim je pružena mogućnost da na konkursu za upravnika NBS može da se prijavi znatno širi krug stručnjaka nego ranije – došlo je do novog zamešateljstva. Iako su izmene snažno podržali svi zaposleni u ovoj nacionalnoj instituciji, u Ministarstvu kulture nisu bili zadovoljni, pa je članovima UO, kako su „Novosti“ nezvanično saznale, predloženo da promenjeni član 45. – ponovo promene!

Hoće samo svog, pa bog! | Kultura | Novosti.rs

MOJ IZBOR MOJIH PESAMA ZA VAS:

SPAS

Ako su oči prozori duše

život proces gubljenja sebe

onda nam je jedini spas

u očima divnim tražiti sjaj

Ako su usne melodija srca

onda ih treba ljubiti nježno

da bi se čule melodije duša

kako se ne bi gubili večno

DN

RAJ

4. Juni 2013 um 21:30

RAJ

Dušu ti dajem za dušu tvoju

najveće mi blago za tvoje isto

dušu za dušu ljubav za ljubav

suzu za suzu sreću za sreću

tugu za tugu radost za radost

žudnju za žudnju život za život

Ako si spremna to sve mi dati

nikada ne pitati dali te volim

poljubac poljubcem uzvraćati

u susret mi i u snovima potrčati

greškama se mojim nasmešiti

istoj vrednosti istom uzvratiti

Ako nam se to sve tek tako desi

onda se nećemo moći izgubiti

za života celog bićemo srećni

na vek vekova u ljubavi živeti

onda nam je Bog podario raj

na zemlji i nebu od ljubavi san

DN

KLOŠAR

4. November 2012 um 00:29

KLOŠAR

Klošara nema više

za njim

ne proli niko suze

niko se ne upita

dali je ikada

bio sretan

zaljubljen i mlad

ludo voleo

il dal je oduvek

bio tako

star i sam

Klošara starog

više nema

nestaju

utabane staze

i grad je sada

bez klošara

za anciskartu

vredan manje

Svakog dana

sve nas je manje

gubi se sve

ostaju boli i rane

sve postaje tudje

i nas je sve manje

na put spremnih

za ponovno vidjenje

U stroj su svrstani svi

sve će morati ostaviti

i krenuti put večnosti

slavni i neslavni i oni

zlatne krune na glavi

i ti što sve imaju

siromašni i bogati

da ih sve odreda

pred vratima večnosti

stari klošar pozdravi

DN

BEOGRAD

21. November 2013 um 19:58

BEOGRAD

O dal ste znali vi

Kad ste bombe bacali

Da ste ih bacali

Na usnuli beli grad

Na grad ko san,

Božije ljubavi, najlepši dar

Naš voljeni Beograd

O dal ste znali vi

Kad ste bombama rušili

Dal ste znali da ste

Boga vredjali

Ljubav Božiju skrnavili

Boga ljutili

U sebi čoveka ubijali

O dal ste znali vi

Da će vam trud uzaludan biti

Da će na rekama, beli grad

Božanstveni od Boga dar

Ko predivan san večito sjati

Pod suncem i mesecom

Sveti grad, san Božiji biti i ostati

Danju i noću grliće ga reke

Ko vile u zagrljaju čedo svoje

Šaputajući mu bajke svakojake

Da bi mu u svitanje zore

I žari sunca, crvenilu neba

Belom gradu, Beogradu

Ogledalo bile

DN

POLJUBAC ZA VEČNOST

15. Juli 2012 um 13:55

POLJUBAC ZA VEČNOST

Kad procvaše prvi pupoljci

one rane bezazlene ljubavi

u divne prelepe bordo ruže

bile su svemu patike krive

Ona ih imade kao sneg bele

ja bosonog bez patika beše

crnu zemlju mi oči gledaše

od srama ne reče, volim te

A kad i ja dobih patike bele

nju krasiše divne dokolenice

i opet ne mogoh reći volimte

nebi je nikako vredjati hteo

Kad joj je kosa pleća krasila

svilenu bluzu nežno prekrivala

mesto pantalona dugih nogavica

imah čarape pokrpane do kolena

Opet ne mogoh mojoj princezi

nikako reći koliko je volim

jednoga dana naidje bata neki

zagrli i reče koliko je voli

Tužan danima, noćima bez sna

lutaše mi misli do nje i nazad

u dečijoj boli reče joj tiho

tužna pogleda volim te mnogo

Usne mi njene ko svila nežne

dodirnuše obraz i poljubiše

to beše prvi poljubac što dobi

neizmerno drag pun tuge i sreće

Šapta mi nežno i ja tebe mnogo

ali sad je sve kasno, prekasno

Sa godinama iz života mi nesta

gost sećanju kao uspomena osta

i u sedmoj deceniji života,

pitam se ponekad dali je još ima

dali je bila srećna

Sve što mi od nje osta je taj

najduži i najtužniji od večnosti

poljubac, san detinjstva moga

ljubavi divne one prave Platonske

DN

OKO

17. Juli 2012 um 13:28

OKO

O kako bi to oko slepo bilo

Kad bi samo za gledati služilo

Bez da bi dušom progovaralo

I tajni jezik ljubavi znalo

Ljubav svoju snom ne vidjalo

Crnoj tami nebi svetlo bilo

Niti bi mogli i u sred noći

Razdragano u naručje trčati

O kako bi usne tek neme bile

Kad nebi žedno ljubiti smele

Šapatom strasti sanjati snove

Srmom mesečine snevati mogle

Kako bi sluh nam žalostan bio

Kad za više od sluha nebi služio

Melodije duše i sluhom vidjao

Svoju sreću sluhom prepoznao

Kakvo roblje bi nam ruke bile

Kad bi samo za rad služile

O kako bi nam život tužan bio

Kad nebi videli i ono nevidljivo

Kako bi nam sve tek tužno bilo

Kad se nebi srcem u tami videlo

Sklopljenih očiju ljubit moglo

Snovima divnim kroz život išlo

DN

LAŽNI SUVERENI

26. Juni 2013 um 22:43

LAŽNI SUVERENI

U kakva smo to vremena zagazili

smrad guši gdegod da se okrenuli

gdegod nogu staviš smrad nagaziš

od mučnine ni glavu da podigneš

izdajnici sebe patriotima prozvaše

narodne heroje dušmanu prodaše

sramne utuve herojima se nazvaše

“verni” Bogu i Alahu oba posekoše

krvavih ruku sebe svetcima zvaše

slugom Alaha i Boga sebe nazivaše

srce jetru i bubrege živima otimaše

za bakšiš sitni po svetu prodavaše

gde još juče bistar potok beše

osta danas samo kaljuga od duša

iz izvora gde je bistra voda izvirala

samo trulež i mučni zadah kuklja

budi se narode iz agonije smrada

pa da vidiš ko ti to stobom vlada

sve neki gologuzi lažni suverani

prodaju ti tvoju dedovinu svetu

ni to im neće biti ni izbliza dosta

žrtvovaće srca pluća bubrege i jetra

najmilijeg komšije žene ti ideteta

u ime Alaha, Hrista i Boga

ti lažni,

strašnoga smrada pravi suvereni

DN

TUGA

2. April 2013 um 15:39

TUGA

Hvala sudbini što te dade

da te imam u snu mome

kao zrake nežnog sunca

što tek vire kroz oblake

ćutnjom nadu da najave

snove moje da ne sruše

Hvala tebi što si znala

da mi srcu budeš nada

hladnom inju cvrkut ptica

ko u magli zračak neba

duši mojoj nežna tuga

Bez tugovanja nebi znao

koliko mi je duša prazna

nit bi znao moja srećo

o ljubavi ni da sanjam

a još manje moja ljubo

da te želim tako žudno

DN

VIŠE:

http://www.ebay.de/sch/i.html?_odkw=b%C3%BCcher+zvede+horizonta+dusan+nonkovic&_osacat=0&_from=R40&_trksid=p2045573.m570.l1313.TR0.TRC0&_nkw=b%C3%BCcher+zvede+horizonta+dusan+nonkovic&_sacat=0

Кустурица: Браним Србију јер се плашим повратка нацизма

Кустурица: Браним Србију јер се плашим повратка нацизма

kusturica

За редитеља 2014. није обична година. Покушава да одбрани „ослабљену, малу и често у историји јадну, али никад неслободну Србију” од покушаја ревизије историје.

- Радим то због слободе коју уживам и која ће ми бити угрожена ако се настави ревизија и ако се нешто што је закуцано у историјским књигама као истина мијења у своју супротност. Ја се, морам да признам, плашим повратка нацизма – каже Кустурица.

У години у којој се обележава стогодишњица почетка Великог рата, европска штампа свакодневно доноси чланке на тему ко је крив. Последње у низу је писмо градоначелника Лондона Бориса Џонсона под насловом „Немачка је почела Велики рат, али левица не може да поднесе да то каже”.

- Ова ће тема постати ствар тензија и питања какву Европу жели Енглеска, односно какву Европу жели Њемачка. Једна број чланака је на трагу те идеје Меркелове, да Европа мора бити снажнија под Њемачком, а ови други, Енглези, говоре о томе да је непристојно правити ревизију историје и питати се ко је крив за Први свјетски рат кад се зна да Версајски уговор има члан 231. у коме се окривљује Њемачка и да је Хитлер био тај који је дошао на власт захваљујући, између осталог, и обећању да ће кад-тад да скине из Версајског уговора тај члан. А најзгоднија за то поткусуривање је ослабљена мала, и врло често у историји јадна, али никад неслободна Србија – каже Кустурица.

Сабље за адвоката

- Аустријски официри чекали су Принциповог адвоката Рудолфа Цистлера са сабљама након суђења. Изашао је на споредни излаз. Босанске власти су хтеле да га дају на Војни суд, где га чека смрт. До суђења није дошло, а Цистлер је „само” протеран из Сарајева – прича сценариста и редитељ филма „Како сам бранио Младу Босну” Срђан Кољевић.

 

Кустурица је ову годину започео у Андрићграду објављивањем преписа писма Оскара Поћорека, босанског гувернера, министру финансија Леону Билинском, у ком најављује рат годину дана пре атентата у Сарајеву.

- Писмо се појавило као потреба да се актуелизује један аспект тог писма и да се заправо садржај тог писма изнесе поново на увид јавности управо због повратка ревизионизма историје. То је други по реду покушај ревизије историје (први је био између два рата у Америци), а долази из пера енглеског историчара Кристофера Кларка, који нас оптужује да смо срушили транснационалну Аустроугарску, и Маргарет Макмилан, која Младу Босну упоређује са Ал Каидом, што је цинизам невиђених размјера – каже Кустурица.

Постоје, каже он, „свежњеви, читаве гомиле писама, које говоре о томе како је Србија Бечу слала сигнале да Фердинанд не долази у Босну, и да један свијет који Србија и српска власт није могла да обузда упућује на то да би могло доћи и до убиства престолонаследника. Постоји писмо шефа загребачке полиције шефу бечке полиције, на које је овај Бечлија остао глув, а у њему дословце стоји да се припрема атентат”.

 

Фотографија

Објављивање фотографије Хитлеровог личног фотографа у недељнику „Време”, на којој за рођендан 20. априла 1941. године прима поклон донет из Сарајева – спомен-плочу Гаврилу Принципу, у први план избацило је тезу да је Први светски рат одиграо одлучујућу улогу у формирању Хитлеровог става према Србима.

 

Не правдајући тираноубиства, која су честа у историји, па и данас присуствујемо убиствима тиранина уживо (Чаушеску, Гадафи, Садам Хусеин), Кустурица брани Младу Босну и Принципа.

- Млада Босна није била једина револуционарна организација у то вријеме. Била је то и Млада Италија чији су чланови покушали да убију Фрању Јосифа, цара. Није то изолован покрет, то је био јаук читавог свијета, који је у то вријеме, кад је капитализам почео да цвјета и да се развија, био замајац промјена. А та катарза Првог свјетског рата не може да се припише Србији, зато што је Србија одрала своје биће да пошаље толико сигнала Бечу да би престолонаследник могао да буде убијен. Ревизија историје којој присуствујемо и страх да ће нам слобода бити ускраћена нешто је због чега о свему томе треба говорити.

Историјски институт у Андрићграду, најављује Кустурица, ускоро ће објавити стенограме са суђења Гаврилу Принципу, где ће се видети да је њему суђено у незаконитом поступку (јер Аустроугарска није ратификовала анексију БиХ) и из заборава вратити причу о Ваљевској болници у којој су заробљени доктори заједно са нашим докторима лечили војнике и са једне и са друге стране.

Наслеђе на Балкану

Принципово наслеђе на Балкану остаје крајње контроверзно. Током југословенске ере, слављен је као ослободилац, а улице у Београду још носе његово име. Гроб Принципа се данас налази у капели видовданских хероја у Сарајеву. Ауто, Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у Војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште. У време атентата, Принцип је био сувише млад за смртну казну, па је осуђен на двадесет година затвора, где је био изложен мучењима.

Казну је служио у чешком Терезину, где је и умро од туберкулозе 28. априла 1918, мало пред крај Првог светског рата. При крају живота је био због лоших затворских услова врло ослабио и имао око четрдесет килограма.

У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас само окови за које је Гаврило Принцип био свезан сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча с именом затвореника.

(Блиц)

OVU KNJIGU LJUBAVI BI TREBALO DA IMA SVAKO U SVOJOJ PRIVATNOJ BIBLIOTECI

http://www.ebay.de/sch/i.html?_odkw=b%C3%BCcher+zvede+horizonta+dusan+nonkovic&_osacat=0&_from=R40&_trksid=p2045573.m570.l1313.TR0.TRC0&_nkw=b%C3%BCcher+zvede+horizonta+dusan+nonkovic&_sacat=0

Божићни поздрав безбожницима

 

Божићни поздрав безбожницима
Свети Владика Николај Велимировић (Фото: Печат)

Божићни поздрав безбожницима

Share

Станите ви, верни мало у страну. Вама се обраћамо свакога Божића. Ви знате шта је милост и истина, па се само трудите да тиме живот свој осветљавате.

А сад хоћемо да проговоримо реч отпалим од вере наше, барјактарима безбоштва, браћи по крви и језику но туђинцима по духу и мислима.

Ви заглушисте свет виком, да је вера опијум народа, али за доказ тога не показасте од своје стране ништа друго до крв, окове и тирјанлук.

Зашто се никад не запитасте: ако је вера опијум за простаке како се њоме опише најславнији философи: Декарт, Кант, Фехнер, Соловјев? и мислиоци као Паскал и Манциони?

Ако је вера опијум за глупаке, како се тим опијумом занеше најгенијалнији песници: Данте, Шекспир, Милтон, Иго, Пушкин, Достојевски, Његош?

Ако је вера опијум за дроњаве сиромахе по селима и гудурама, како да се културни варошани опију и подигну величанствене храмове тој вери у Цариграду и Риму, у Паризу и Берлину, у Лондону и Њујорку?

Ако ли је вера опијум за себре и робове, како за ту веру пође у смрт цар Лазар и цар Константин, и толики други славни кнежеви и великаши разних народа и језика?

Ако је вера опијум неписмених и неуких, како прихватише тај опијум највећи зналци светски: Коперник и Њутн и Франклин и Мендељев и Крукс и Пупин и Оливер Лоџ?

Ако је вера опијум за неславне и презрене, како у име тога опијума оставише круне и господарство и богатство толики људи и жене и повукоше се у самоћу и сиромаштину, да што боље послуже вери?

Ако је вера опијум за младе људе као што је био Растко Немањић и Јоасаф царевић Индијски, како да се том опасном дрогом опије мудри и опрезни старац Немања?

Ако ли кажете, да је вера опијум за старе баке, како онда објашњавате да се њом опише толике девојке као:

Ирина и Марина и Параскева и Ефимија и друге, и многе друге?

Речете ли, да је вера опијум за плашљиве регруте, како да онда буде опијум и за храброг Минина и Пожарског, и Карађорђа и Милоша, и Вашингтона и Гарибалдија, и за Фоша и Хега, и за најновије четири војводе српске?

Ако ли најзад – притешњени овим нашим питањима – узвикнете: вера је опијум за несоцијалисте, али не и за социјалисте, ми ћемо вас запитати: како онда да се опије вером толики број највећих социјалистичких идеолога и вођа као што су: Сен-Симон, Овен, Фурније, Макдоналд, Хендерсон, Лансбери и други убеђени социјалисти и у исто време убеђени хришћани?

Или ви сматрате безверство патентом искључиво словенских социјалиста? Бакуњина и истераних руских семинариста?

Кажете ли, да су веру измислили богаташи да би држали сиромахе под својом влашћу, онда значи, да никад нисте погледали ни на пећину Витлејемску ни на Голготу! нити сте чули за стотине хиљаде мученика Христових, на чијем се мучеништву утврдила вера у свету!

О, браћо по крви и језику али не и по духу Божјем, подигните храм Богу живоме, и то највећи што постоји и што је икада постојао на земљи. Гле, много премного дугујете ви вери Христовој. Јер да вера Христова није укротила дивље Сармате и од њих начинила питоме Словене, од крвожедних зверова благе руске овце, ви никад не би могли доћи до силе и власти над тим народом. Него би прошли као и друг Спартакус, кад се кренуо да отме власт од опаких Римљана, вучјом крвљу задојених.

Не један храм на земљи Словена, него сву земљу словенску учините храмом Христовим. То је мисија Словена. А оно што ви сад радите није посао Словена но Сармата. Без вере Христове Словени неће бити спасење свету но проказа. У страху од проказе свет нас је почео да ограђује карантином.

Но, да ли ћете ви хтети чути реч од брата? Због старе словенске немоћи, да се реч брата не слуша, вама ће ова наша реч свакако бити мрска и отужна. Зато бар чујте и примите реч рођака. Примите реч оног нашег честитог рођака из Индије, оног славног и велемоћног убожјака, Гандија. Погледајте и видите човека од вере, како без ваших насилних метода влада једним народом два пута многобројнијим од свих Словена укупно. И како га љубав народна штити боље него вас армирана кола с митраљезима.

Тај Ганди вам је поручио – чули сте: “док год у Русији влада безбоштво и материјализам, и док год се Русија не одухотвори, Индија не може с Русијом”.

Тако вас ето и Индија ставља под карантин а не само западни капиталисти. Тако вођ Индије опомиње Словене на праву линију, на праву мисију њихову.

То вам је Божја опомена кроз рођака. То вам као од Бога поручује рођак Индијац. А брат Словен вас поздравља прошлим и будућим поздравом човечанства: Христос се роди!

 

Свети владика Николај Охридски и Жички / “Братство” (1931.

Срушен споменик најпознатијем српском пјеснику са Косова и Метохије

 

2 Votes

 

Срушен споменик најпознатијем српском пјеснику
са Косова и Метохије

ПРИЗРЕН – Споменик најпознатијем српском пјеснику са Косова и Метохије Лазару Вучковићу срушен је у Горњем Селу код Призрена, а његова биста је однесена.

09.01.2014. Независне, СРНА, КИМ радио

википедија Лазар Вучковић

википедија Лазар Вучковић

Лазарев брат Слободан Вучковић рекао је да је јутрос, када је отишао да запали свијећу, примијетио да је све ишчупано и однесено, преноси КИМ радио.

“Видео сам прекјуче да је споменик читав, а данас је порушен. Јавио сам полицији и они су ме питали да ли сумњам у неког. Рекао сам да не могу да сумњам ни у кога из села. Рекли су да ће доћи данас, да узму отиске, међутим нико од њих се није појавио”, испричао је Вучковић.

Књижевник и новинар Живојин Ракочевић каже да тај споменик нико није дирао ни 1999. године, ни у мартовском погрому 2004. године.

“Ово је јасна и страшна порука за Божић породици Вучковић и свима нама. Подсећам да је неколико километара даље пре 10 дана у Драјчићима у Средачкој жупи почело рушење српске школе, старе 109 година. Очигледно је да је неко одлучио да забрани повратак у Средачку жупу”, рекао је Ракочевић.

Портпарол полиције за регион Призрена Хазир Бериша рекао је да је увиђај извршен и да за рушење споменика нема осумњичених, али да се сумња да је биста однесена због материјала од којег је она направљена.

На Косову и Метохији одржавају се “Књижевни сусрети Лазар Вучковић”, једна од најпознатијих књижевних манифестација у бившој Југославији.

Пјесник Лазар Вучковић страдао је 1966. године заједно са пјесником Браном Шћепановићем на Охридском језеру. Радио је као новинар приштинског “Јединства”.

250px-Bista_Lazara_Vučkovića_na_groblju_u_Gornjem_Selu,_u_Srdačkoj_župi

википедија Лазар Вучковић

***

Из Википедије:

Награда Лазар Вучковић додељује се за најбољу поезију објављену у часописуСтремљења“ током једне календарске године и уручује на књижевним Сусретима „Лазар Вучковић“ током септембра или октобра месеца. Установила ју је 1970. године Редакција листа „Јединство“ у Приштини у време када је часопис излазио у шест свезака годишње (1970—1985). Потом, када је часопис почео да излази у дванаест свезака, од 1985. године, паралелно се додељивала и награда за приповетку. С изгоном Редакције „Јединства“ из Приштине, 1999. године, и протеривањем Срба с Косова и Метохије, додељује се само награда за поезију.

Predrag Čikarić osvojio DRUGU NAGRADU INTERNATIONAL MAINICHI HAIKU CONTEST 2013

 

Predrag Čikarić osvojio DRUGU NAGRADU

 INTERNATIONAL MAINICHI HAIKU CONTEST 2013

 

 

Na ovogodišnjem međunarodnom

 haiku takmičenju, koje je održano

 u organizaciji dnevnih japanskih novina

 „Mainichi daily News“,

Predrag Čikarić iz Kruševca osvojio je

visoku drugu nagradu za haiku pesmu :

 

 

 u oku ribe

 kroz mrežu ribara

 zalazak sunca

 

in the eye of a fish

through a fisherman’s net

sunset

 

—Predrag Cikaric (Serbia)

 

漁師の網ごし

一匹の魚の

入り日が映

プレドラッグ・シカリッチ(セルビ

 

Haiku je prevela na engleski Svetlana Košutić,

prevodilac iz Beograda.

 

Ovo haiku takmičenje je jedno od najvećih u Japanu i u svetu.

 

Treba napomenuti da je Čikarić ovog meseca osvojio

još jednu visoku nagradu za haiku u Japanu.

 

Osvajanjem ove nagrade Čikarić je obezbedio

mesto u vrhu svetske haiku scene.

 

V.Živković

 

ЗЕМЉА ЈЕ КРАЉЕВИНА НЕБЕСЛОГ ЦАРСТВА

ЗЕМЉА ЈЕ КРАЉЕВИНА НЕБЕСЛОГ ЦАРСТВА

Земља је краљевина небеског царства, какви смо ми таква нам је и краљевина а и небеско царство а тело нам је само одећа вечите душе која се временом похаба под утицајем земљских, небеских и космичких сила па се мора свремена на време заменити новим како нам душа на крају не би била у отрцаним крпама и гола. Како кроз живот ходамо такви и сејемо а како сејемо такве и плодове убирамо. Какве плодове убирамо такви смо, толико срећни ил несрећни а таква нам постаје и душа и њено, са васкрstењем, ново одело и ми у њему.

Снага душе је одраз њене љубави и доброте, знати волети и знати поделити је њена храна која јој даје у истој мери и снагу и моћ силом управљати.

Доказ ових речи је и сам Исус Христос који је умео неограничено волети што доказују његове речи самилости чак и својим џелатима док су га они разапињали; опрости им Боже не знају шта раде. Или оно дубоко разумевање проистекло из разума и љубави кад су хтели жену каменовати; нека баци први камен онај ко је безгрешан. На крају им је и своје тело дао, одело своје душе, да би им задовољио себичност и похлепу за силом како би научили да је душа вечита и дошли до сазнања да је све материјално што имамо од ограниченог века и да ће мо све то морати дати топлом или на крају хладном руком. Душа ће понети са собом плодове онакве какве смо сами, ходејући земаљским животом, садили и брали да би се једног дана њој сличним оделом појавила, изнова васкрсла.

Не хајући за Христовим речима узели су му разапињањем тело не схватајући да су стим, за тренутак задовољства својe обести, изгубили себе и римску империју која их је силом а не душом, добротом и љубављу, штитила. Дух Христов је завладао светом па и уселио у Рим сам центар Римске империје. Нови властодршци на земљи нису разумели или нису хтели разумети Христову поруку да је Бог један како на небу тако и на земљи и да је душа та која је носилац љубави и доброти вечитог живгота. Стварајући Божијег заступника на земљи, бога од човека омаловажише Бога свемоћнога, губљењем поверења у Божију непогрешивост, преузимањем Божије надлежности, прекршише законе Божије, уместо препуштања себе са поверењем Богу свемоћном направише од вере у њега ризницу материјалних добара, новца, злата згрчући сву овоземаљску силу у своје руке умножавајући раскол и неправду. Уместо Христовог духа, љубави и доброте подигоше на трон силу и материјализам, материјалну корист. Од вере направише средство трговине, уместо љубави мржњу, уместо доброте себичност и проклетство. Од земаљског раја створише пакао на земљи. Бог не би био свемоћно савршенаство над савршенствима кад у Божијим законима не би постојале законитости које такве аномалије не би биле у стању исправити. У ту сврху нам је дао разум и дух да разликујемо добро од зла а дух да нас подсећа да су љубав и доброта, делити а не отимати, прави путеви по којем треба да се равнамо како не би неизмерно у боли патили. Они који су нас бомбардовали да би нам отели, који у својим рукама поседују огромну, непојмљиву силу, непрегледне материјалне вредности схватиће да ће једног дана бити неописиво безмоћни и све морати хладне руке од себе дати да би им душа остала гола и једног дана васкрсла у прњама, оделу онаквим каквог су заслужили својом “љубави” и “добротом” којом су ходали по земљи, свету!

РАЈ НАМ ЈЕ НА ДОХВАТУ РУКЕ А ГРАДИМО ПАКАО, ЗАШТО!

Душан Нонковић

Aforizmi pročitani 10. septembra na 34. Međunarodnom festivalu poezije Smederevska pesnička jesen,

Aforizmi pročitani 10. septembra na 34. Međunarodnom festivalu poezije Smederevska pesnička jesen,

u okviru manifestacije “Satir u senatu na zahtev glasača”

 

Srbi su nebeski narod. Ostali su bez zemlje.

 

Nije se vojska povukla sa Kosova, nego napreduje prema Vojvodini.

 

Naši generali su izuzetak. Oni ni posle bitke nisu pametni.

 

Mi čvrsto stojimo na braniku otadžbine. Samo branik stalno pomeramo.

 

Ne može sada svaka budala da vodi državu. Već samo ona koja je u vladajućoj partiji.

 

Ludaci kod nas ništa ne umišljaju. Oni su stvarno predsednici, premijeri, ministri, generali, načelnici…

 

Dobro je što naši političari sve češće idu u inostranstvo. Loše je, međutim, što se vraćaju.

 

Oko zastave ne možemo da se složimo. Ali, da smo usrali motku, svi se slažu.

 

Stavili smo tačku na kriminal. Pala muva na medveda.

 

Policija u stopu prati kriminalce. A neke je čak i pretekla.

 

Jedna polovina stanovništva je za levicu, a druga je za desnicu. Međutim, svi su dobili ono između.

 

Divim se Turcima. Trebalo je sa nama Srbima izdržati punih pet vekova.

 

Komunisti u Srbiji ne mogu da se vrate na vlast. Zato što nisu ni otišli.

 

Bićemo na konju. Kada se rešimo magaraca.

 

Ne iznosimo više prljav veš, jer smo ostali i bez gaća.

 

Srbija može da hrani celu Evropu. Ali to što mi najviše proizvodimo, nije za jelo.

 

Ne stidim se da kažem da sam Srbin. Mene ničega nije sramota.

 

Narod nema šta da traži na ulici. Kontejneri su potpuno prazni.

 

Radnici su stupili u generalni štrajk, ali to se ni najmanje nije odrazilo na proizvodnju u našoj zemlji.

 

Pred Haškim sudom svako je nevin, sve dok se ne dokaže da je Srbin.

 

Sve smo pokušali da ne potonemo. Osim da plivamo.

 

Ako samo sloga Srbina spasava, onda nam nema spasa.

 

Nije dobro da bude više kandidata. Zato što Srbi uvek izaberu najgoreg.

 

Od svih zanimanja, u Srbiji su najtraženiji kriminalci.

 

Moram i da pohvalim našu vladu: Najviše je uradila na planu kriminala.

 

Sudi se i nevinima. Pred zakonom su svi jednaki.

 

Doktore, da li sam daltonista? Ne vidim razliku između crvenih i žutih!

 

Obećali su nam švedski standard. Od tada se mnogo Srba iselilo u Švedsku.

 

Ostvarili smo parolu: Svi Srbi u jadnoj državi.

 

Zahvaljujući vlastima, srpska omladina odlično živi. U Americi, Kanadi, Nemačkoj, Novom Zelandu i Švajcarskoj.

 

Srbima nisu potrebne vize… Mi najviše putujemo na onaj svet.

 

Najnovije poskupljenje građani neće ni osetiti. Ni do sada nisu ništa kupovali.

 

Uhvatila me je potrošačka groznica. Još se tresem od cena.

Nista novo obzirom da i u ruskoj poeziji u pesmama i skolama smatraju da je Srbija njihova kolevka. A u nasim skolama se uci suprotno

Nista novo obzirom da i u ruskoj poeziji u pesmama i skolama smatraju da je Srbija njihova kolevka. A u nasim skolama se uci suprotno.
Follow

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 71 Followern an