ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЕСНИКА, ОСНИВАЧА И УРЕДНИКА САЈТА ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ ДУШАНА НОНКОВИЋА НА САЈТУ НОВИНАРА И КЊИЖЕВНИКА СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ

Славица Јовановић

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЕСНИКА, ОСНИВАЧА И УРЕДНИКА НАЈЧИТАНИЈЕГ САЈТА ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ ДУШАНА НОНКОВИЋА ЊЕГОВУ ПОЕЗИЈУ НА You Tube ПОСЕТИЛО НА ХИЉАДЕ ПОСЕТИЛАЦА

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЕСНИКА,  ОСНИВАЧА И  УРЕДНИКА НАЈЧИТАНИЈЕГ САЈТА  ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ ДУШАНА НОНКОВИЋА  ЊЕГОВУ  ПОЕЗИЈУ  НА You Tube  ПОСЕТИЛО НА ХИЉАДЕ ПОСЕТИЛАЦА

 

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЕСНИКА,  ОСНИВАЧА И  УРЕДНИКА НАЈЧИТАНИЈЕГ САЈТА ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ ДУШАНА НОНКОВИЋА
ЊЕГОВУ  ПОЕЗИЈУ  НА You Tube  ПОСЕТИЛО НА ХИЉАДЕ ПОСЕТИЛАЦА

Душан Нонковић је  Оснивач и уредник најпосећенијег сајта  Гласа Дијаспоре , али исто тако је  и угледан  песник , чија се поезија чита у једном даху. Што се тиче сајта Гласа Дијаспоре ту је неуморан и без цензуре објављује истину. Његова поезија преточена је у небеске драгуљарнице , уклесане међу далеким сазвежђима . Отуд објашњење зашто има велики број читалаца. Његови стихови надземаљски пулсирају и озаре читаоца , лелујави стихови, остављају иза себе мирис мајчине душице и лимуновог цвета . Искрене, спонтане, неусиљене. Оне се могу изговарати и певати до промуклости а да опет остану  милозвучне .Његове песме су завештања и песнички тестаменти , којима он благосиља своју родну груду , мајчицу Србију, али и неугасива лучевина песникових свитања .Представљамо читаоцима кратку биографију Душана Нонковића уредника и песника .Али исто тако и његову поезију .
Душан Нонковић, од мајке Смиље, рођене Теодоровић, из Ердута и оца Стевана из Книна, родђен је 11. јуна 1940. у Суботици и крштен у Суботичкој православној србској цркви. По доласку Мађарских окупатора породица је већ 1941. протерана под паролом; Срби за Србију, Хрвати за Хрватску. Са родитељима доспева у Краљево као избеглица а исте године остаје без оца којег су као и хиљаде других недужних талаца стрељали војници немачког Вермахта. После многобројних ратних тегоба – бива постављен као једногодишње дете у наручју своје мајке уз присуство, са леве и десне стране, четворогодишњег и деветогодишњег брата пред стрељачки вод. Преживео је то наређење стрељања само захваљујући енергичном противљењу једног од два команданта тих немачких војника тог истог стрељачког вода.
1945. се враћа у родни град Суботицу где завршава основну школу а потом и Машинскопољопривредну у Апатину. Запошљава се у пољоппривредном комбинату а после непуних годину дана уписује студије на Биотехничком факултету у Љубљани. Студије финанцира повременим физичким пословима.
По завршетку студија и војног рока у ЈНА не полази му за руком да добије посао не само у својој струци већ уопште, са образложењем; ма колико пензија мајке мала била, да где може један бити сит могу и двоје. После свог мркотрпног финанцирања студија и одслужења војне обавезе својој држави такво образложење није могло бити веће лично разочарење па и поред тешког двоумљења и моралних дилема прихвата понуду Немачке селекцијске станице сточног биља (коју је још као студент за време студија више пута одбијао из историјских разлога) и 1969 године одлази за Немачку. После годину дана праксе постаје асистент Др. Lajckom, шефу тада највеће селекцијске станице сточног биља Западне Немачке, НДФ (Norddeutsche Pflanzenzucht).
1967 године венчава се са својом дугогодишњом, пријатељицом, пословном сарадницом Кристом Ролфс коју је упознао првог дана по доласку у Немачку а којој је такође то био исто први радни дан по завршеној школи са струком техничког асистента. У том браку су рођена три детета, васпитавана у хуманитарном духу којег је посебно неговала и супруга Криста Нонковић, којој је 2009 године удељено високо државно одликовање Немачке, Крст части за хуманитарно залагање у пружању помоћи оболелима од мултиплесклерозе а од које је предходно деценијама и сама патила.
Душан Нонковић постаје члан округлог стола у Либеку, где је заступао интересе избеглих и протераних особа.
Као суиницијатор учествује у оснивању првог Централног Савета Срба у Немачкој.
У Хамбургу бива изабран и за првог генералног секретара Централног Савета Срба у Немачкој али ту функцију убрзо препушта млађој генерацији и посвећује се оснивању Гласа Дијаспоре – Интернет презентације српске дијаспоре – којој посвећује и до данашњег дана највећи део свога времена.
Указом број 1/2-01-0004/2005-22 од 22. јуна 2005. године одликован је високим државним одликовањем, великом медаљом човекољубља државе Србије и Црне Горе због организовања и допреме помоћи болницама, домовима и герентоолошким центрима прије свега у лековима, опреми, креветима, обући па и колима прве помоћи итд у време привредне блокаде државе Србије/ЦГ, за несебичну помоћ и доброчинство.
Током 2010. тешко оболева од срца па су од тада његове активности усмерене, поред уређивања Гласа Дијаспоре и писању поезије а и ове књиге.
Оснивач је и уредник сајта Гласа Дијаспоре
Аутор је књига: Сан и љубав вечна, Звезде хоризонта, Рај нам је на
дохвату руке а градимо пакао-Зашто
Почасни је члан удружења писаца РС и дијаспоре Приједор.

САН И ЉУБАВ ВЕЧНА

А сан ће постати јава,

прасак тишине, трептања

крила лептира најлепших боја

сипаће прах својих шара

у космосу дугиних лепота,

љубећи круну меденог цвета

уз ехо лептирових крила

проламајући тишину

до самог срца

додирујући ти косу

трепавице, усне,

да ти од умора падне

на груди топле и испије

последње капи кише

из росе туге и чежње

твоје!

Кад осетиш тишину муклу,

на трен мору ноћи глуве,

помислиш да нема ме више…

не веруј и знај,

да корачам нашим стазама

алејама цвећа препуних ружа

у лику лептира, опијен твојим мирисима,

скривен у зрачку сунца и месеца,

шетам алејама нашим

уз осмех неба, праћен погледима

веверица, кошута, песмом славуја,

корацима белих лабудова,

на путу ка твојим недрима.

И кад се снег буде отопио

као капљице на твојим грудима,

знај, да нису сузе киша

већ пољупци мојих усана

утиснутих небеским дугама,

окићеним осмехом твојих усана

под круном бисера,

украшених сјајом небеских звезда,

уз мелодије харфе морских сирена,

осетићеш…

и тада ћеш знати,

где почивам и где ћеш ме наћи

у својој души која вечито живи.

А све док не дође тај

Судбоносни тренутак

Што води у загрљај вечни

Мораш знати

Да Те волим свим чулима

Да си ми осмех неба

Сунца, звезда и месеца

На поветарцу латица

Мојих уздрхталих снова

У души, пурпурно црвена ружа

Откуцај срца мога

Светлост ока што ми душу греје

Нежност усана што Ти дојке љубе

Опојни зов свим мојим лептирима

Најлепших дугиних боја

Мораш знати да си царица

Мојих не утољивих жеља

Извор среће и живота

Опсесија мојих ноћи и зора

Миловање моје, љубави моја

Сунце мојих снова и страсти

Што ми сваког јутра пољупце мами

Такав је, такав ће бити и остати

Цват мојих жеља и снова

Да Те још љубим на милионе пута

Све до оног кобног тренутка вечна

Где се мре и рађа као сунце

Увек изнова

А кад додје тај тужни растанак

Где живот, свој опроштај тражи

У последњој мисли тиња и гаси

Веруј ми да је то само тренутак

Посрнулог корака вечитог живота

Окрет и трзај Аргентинског танга

Љубав која се радја увек изнова

Ко пупољак руже из зимске магле

Гранчица нежна ињем прекривена

Хладним плаштом лепоте обавита

Чаролија времена без сата и дана

Где тишина свој трибут узима

Кад се спрема у задњим мислима

На пут дуги у колевки од леда

У сан без сата времена и сунца

Да би се стигло тамо, где се

Живот изнова у младости радја

Као да не беше посрнулог корака

Сванут ће нам сунце пролећа

Процветат ће пупољак живота

Корацима Аргентинског танга

Не хајући за тајнама времена

Милијарде овоземаљских лета

Само су тренутак онога света

Посрнули корак вечитог живота

Је од вечности једнога трена

У царству без сата и бројева

Време је не постојећа мера

После наркозе посрнулог корака

Хладног пута у колевки од леда

И заборава тог уснулог времена

Броји се живот увек изнова

Сузама срећом весељем и осмесима

Заласком и изнова радјањем сунца

Кораком у корак Аргентинског танга

Алејама бордо црвених ружа

Овоземаљским и рајским стазама

Уз песму славуја и осмех неба

Сном љубави вечне волећу те драга

Увек и увек изнова сном вечитог живота

Аутор
Душан Нонковић

МАЈЧИЦИ РУСИЈИ

Ти си моје предивно срце

а ја у њему само душа

да му буде лента машна

да заједно са њим куца.

Ти си облак белог снега

ја пахуља што га снева

ти си дуга плавог свода

а ја капљица твојих боја.

Ти си санак дивних снова

ја у њима, чежња пуста

делић среће, срећо жудна

санак снова жудњо моја.

Сред врта си бордо ружа

ја пољубац од лептира

зрачак сунца рујна јутра

лабудова песмо моја.

Ти си рој слатких ми снова

мирис цвећа дивних поља

слаткој срећи дивна нада

уздрхталој души поветарац.

Од снова си сва саткана

нит те има нит те нема

нит си сан нити јава

па ипак си жудњи тајна.

Мојој души ти си душа

мом срцу знак живота

без тебе би оно стало

нити би икад закуцало.

Гркој сузи ти си мелем

мркој тмини сунца сјај

победа си над поразима

вечна лента, мајка свима.

Сви би хтели твоје злато

и све друго силно благо

а Србин би само једно

да му будеш мајка вечно.

Душан Нонковић

Припремила : Славица Јовановић

http://www.youtube.com/attribution_link?a=rBtEtKdYfK0&u=%2Fwatch%3Fv%3DOtUDtrVPclQ%26feature%3Dshare

НЕБЕСКИ ИСЦЕЛИТЕЉ: СВЕТОМ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ПАВЛУ

НЕБЕСКИ ИСЦЕЛИТЕЉ:  СВЕТОМ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ПАВЛУ

НЕБЕСКИ ИСЦЕЛИТЕЉ: СВЕТОМ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ПАВЛУ

Текст постављен од стране:

( У знак захвалности  за благослов који сам добила за своје књиге духовне поезије…. )

Исцелитељу, ти који прекорачиш провалију, носећи у руци бројаницу, ко житни клас, коме су звезде посестриме, који се никад ниси сагео испод краљевих ногу, а испод просјачких, полушапатом изговарао молитву за спас, коме из згаришта и из пепелишта, неугасла никну светилишта и огњишта, коме је душа изникла на небу и постала звезда. Певачу, песме ти птице, распеване ластавице,  воденичару, што ситно жито песмопоја подели сиротињи , искушења те разапињала на крст, Нкажипрстом упирали, подметачи кукавичијих јаја, стршљенови и гуштери, што пресвлаче змијске кошуљице, а не знају стопала ти у стопе Господње стају и патуљак има велику сенку, а само изабрани види Божје лице. Духовни Горостасу, инспирацијо песникиње,Нберачу лековитих трава, шаке ти пуне окрепљења, ко плод дивље руже шипурака, Нтравару, ти који носиш свој печат , свој грб, свој белег од рођења, свој крст јасновиђења!

Чувару  Небеског звона, проплака икона и предсказа, ако не буде опраштања,  каква казна може пасти са неба, земљотрес, суша, поплава, подрхтавања и због нечасних  вулканска прашина на људски род , док се не одвоји одрод, Пастиру, лутаће твој народ. Поштују те монахиње верне самовању, жеднима Христа, најдужа си река, поток и извори, уједају те за срце, ал кад је одрод, знао шта је Бог, кад је аветиња, знала шта је светиња!?

Њима је вера значила, колико пепела у шаку стане, тешко да ће њима да сване… Они још беже од крста, призивају помрачење сунца. Чудотворни, парче прага манастирског, љубио си, ниси поклекнуо пред искушењима,  молитва је мали анђео на твом великом длану… И никаква краљева заповест, била оверена жигом прстена, није ти значила ништа, није ти реч застала у грлу, ниси је дочекао у страху и грчу, знао си да браздачи имају неплодно семе, и у праскозорја и у предвечерја, опраштао си грехе, чуваркућо, са манастирског крова. Трагачу, са тобом пева хиљаду хорова славуја и стижу поруке голоруке и босоноге.
– Шта вам вреде очи, кад не виде звезде, кад не знају пречицу до Недодирљивога … Колико има песка на мору, воде на извору, у очима твојим има јасновида, шака ти светионик , а Христ пред очима жива слика, ни превисоко, ни предалеко, ту негде изнутра говори. Лучоношо , који оживотвориш  небески траг, знао си да ће врзина  кола неверника, сравнити са земљом, да ће одрод бити посечена шума, опомиње грмљавина, пролом облака , пожар и ратови који букте ко некад .

Нерукотворени, коме си душу отворио, и који стоји на врху планине, који је верним душама  драг, путоказ биће и Судија благ. Ко баци сенку на Божије лице, њему се губи сваки траг. Изнад вртлога, понора, ћутања, непозван долази кад тад. Видару, исцељују мошти светаца, за нас  моли Богородица и хор анђела, ходочасник сам, испред мене света Раковица, манастир жила куцавица, гнездилиште малих ластавица. И срећан си јато што си птица, златокрила птица стокрилица.

Уједаће се за језик, кад фењери твог погледа, обасјају пут, кад зора пресече пупчане врпце, а љубав твоја Светог песника, сакрије таму, покаже сунце, негде у небеском међуречју, негде у звезданом подмесечју, тамо где зоре не лелечу,  Православља припалиш свећу. И мирисаће босиљак што изникну из твог длана, ко миомирис смиља, незаборава и тамјана …

Славица Јовановић
новинар и књижевник
Прњавор Мачвански

Песма је објављена у трећем зборнику Духовне поезије- Раковица 2013.год

PRENETO IZ ANTICENSURE: http://anti-censura.com/nebeski-iscelitelj-svetom-patrijarhu-srpskom-gospodinu-pavlu/

ОРУЖЈЕ НАЈЈАЧЕ

ОРУЖЈЕ НАЈЈАЧЕ

ОРУЖЈЕ НАЈЈАЧЕ

 

Какве су ти мисли такав ти је и живот

рече, српског народа, Патријарх свети

 

Рече нам ову истину да нам буде света

истину духа светога да нам буде вечна

да би могли бити људи српског корена

достојанству одани, достојни србства

били и људи и срби свету од примера

 

Каквих смо мисли таквих смо и чежњи

какве су нам чежње таква су нам и дела

а каква су нам дела таква нам је и жетва

семе које сејемо бива коров ил пшеница

мисао коју рађамо бива живот ил голгота

 

Из зрна цвета, може само цвет да цвета

лепотом да задиви мирисом да привуче

ил страшним смрадом сваког да одбије

какве су нам мисли тако ће мо и сјати

како зрачили тако ће мо и привлачити

 

не криви никог што крив није јер му је

народ ил брат крвави злочин починио

злочин се злочином исправит не може

нит се злочин злочином спречити може

паметна реч и љубав су оружје најјаче

 

Душан Нонковић

 

 

ЗАВИЧАЈНИ КЛУБ ” СЛОГА” ИЗ СУБОТИЦЕ ОБАВЕШТАВА УЧЕСНИКЕ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА

Почетна страница > Новости

Славица Јовановић

ЗАВИЧАЈНИ КЛУБ ” СЛОГА” ИЗ СУБОТИЦЕ ОБАВЕШТАВА УЧЕСНИКЕ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА ДА СЕ ФЕСТИВАЛ НА ПАЛИЋУ ОДЛАЖЕ ЗА КРАЈ АВГУСТА ИЛИ ПОЧЕТАК СЕПТЕМБРА

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 02.08.2014.
    ЗАВИЧАЈНИ КЛУБ

СРПСКИ  ЗАВИЧАЈНИ  КЛУБ ” СЛОГА” ИЗ СУБОТИЦЕ  ОБАВЕШТАВА  УЧЕСНИКЕ  КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА ДА СЕ ФЕСТИВАЛ НА ПАЛИЋУ ОДЛАЖЕ ЗА КРАЈ АВГУСТА ИЛИ ПОЧЕТАК СЕПТЕМБРА

Србски завичајни клуб ” Слога”  из Суботице обавештава учеснике конкурса да се традиционални Фестивал на Палићу одлаже за крај августа или почетак септембра. Како смо сазнали од Милана Зорановића , накнадно ће бити објављен датум одржавања Фестивала , као и списак награђених песника из земље и иностранства и списак имена око 200 песама и песника који улаже у Зборник . Зборник – збирка песама најуспешнијих радова пристиглих на књижевни конкурс биће штампан у августу пре Фестивала . И да завршимо речима Милана Зорановића : Видимо се на Палићу у што већем броју!

Забележила : Славица Јовановић

ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ БАРАЈЕВО 2014 . ГОДИНЕ ПРВО МЕСТО ЗА РОДОЉУБИВУ ПОЕЗИЈУ ОСВОЈИЛА ЈЕ СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА ЗА ПЕСМУ : ЗАВИЧАЈ ОД ЈАСНОВИДА

Почетна страница > Новости

Славица Јовановић

ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ БАРАЈЕВО 2014 . ГОДИНЕ ПРВО МЕСТО ЗА РОДОЉУБИВУ ПОЕЗИЈУ ОСВОЈИЛА ЈЕ СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА ЗА ПЕСМУ : ЗАВИЧАЈ ОД ЈАСНОВИДА

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 01.08.2014.
       ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ БАРАЈЕВО  2014 . ГОДИНЕ  ПРВО МЕСТО ЗА РОДОЉУБИВУ ПОЕЗИЈУ ОСВОЈИЛА ЈЕ  СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ  ИЗ МАЧВАНСКОГ  ПРЊАВОРА  ЗА ПЕСМУ :  ЗАВИЧАЈ ОД ЈАСНОВИДА

ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ БАРАЈЕВО  2014 . ГОДИНЕ

ПРВО МЕСТО ЗА РОДОЉУБИВУ ПОЕЗИЈУ ОСВОЈИЛА ЈЕ

СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ  ИЗ МАЧВАНСКОГ  ПРЊАВОРА

ЗА ПЕСМУ :

ЗАВИЧАЈ ОД ЈАСНОВИДА

Моје су песме изникле из камења завичаја мог,
тамо где моја мајка меси  хлеб од Небеског Брашна ,
из чворноватих руку праочева  изникла винова лоза ,
свако ко се диви завичају туђем , остаје непробуђен ,
песма ми преродила и препородила
и  сваки импулс мога срца небо ослушкује ,
заједно дишемо, осећам му дах,
тај   звездани титрај и  преплетај,
кад Зорњача се појави , неко остаје, неко одлази
и тад су птице , путокази , путокази …

Као човек на самрти , што  оставља у наслеђе
синовима оранице, пехар вина и комад чеснице
и песничке тестаменте ,  јата  која небом језде ….
У родном крају   озарени, навикли на анђеоска лица ,
на стихове пониклице,  песмодаре, песмопоје ,
изворишта  и огњишта  ,
свако јутро  житородно , самородно, чудотворно,
светилишта   изникла су из  згаришта ,
Изворнику и Небо се обраћа
чуварица родне груде , сад  постаде и Зорњача ,
Увек се неко  враћа, а неко  одлази
и звезде су постале  путокази, путокази….

Неотворени тестаменти, ко неизникли тролисник ,
изникне ми иванчице цвет , на врховима планинина ,
где је хранилиште орловима месечина
и мојим испруженим длановима потрчим босонога,
праскозорјима детињства….
На географској карти, само је земље   грумен
и графолог открива тајну мог рукописа
и са табана чита стихове које сам писала
по светој земљи корачајући …
И ваздушна опасност  кад је на  снази ,
увек неко остаје, а неко одлази ,
рушевине манастира, су путокази….

Пулсира  срце  осокољено, кад се сусретну погледи,
муња на муњу, гром на гром кад удари,
огњишту мог вереника долазим ,
тад и најгласнија песма постаје  безгласна ,
кажипут ми завичајна река , коју ветар заталаса
и чамџије  далеког времена,
чекају у чамцима  свитања у  будућности преобучена.
Из стопала ми  корење ниче, Зорњачо, Изворниче !
Песмо изворнице ….
И није истина да тим путем нико не пролази,
ту су очи  наших мајки  буквари и непролази….

Завичај од јасновида, багремов мед ми на уснама ,
нектар сновиђења , тебе је бабица  на свет донела,
корак ти Северњача, без тебе трагови су неспокојни
Усуд су времена и понор и првород,
еликсир благости ,
чак и онда кад ти је ожиљак од  ножа испод гркљана урезан ,
ти летиш небеским пространствима
и ниједан радар открити не може
путање твог налазишта магнетита….
Родна грудо моја, намагнетисана  божурима ….

Клањам ти се…. Непокорено огњиште моје
у леденим ноћима ти си грудва,
која се скотрља и лавина постаје,
планина  где испод леденог брега
у недрима вулкан је скривен
и жеравице ерупције ….
Кад тад ужарена лава прекриће   оне,
што би да ми украду Извориште….

Звезданом Магистралом у завичај се долази,,
до свете земље воде, крајпуташи путокази….
А кад би остала без родне груде,
како би у очи очи гледала људе….

Завичају од јасновида …

Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и
књижевник .Аутор седам  објављених књига :Алилуја” . “Албатрос ” , ” И
уби дрво човека” ,  “Небом лете Церски саморасти” , “Косовски црни
косови” , “Подсмевач ” , ” Златовез муња” У рукопису још пет књига.
Добитник више књижевних награда и признања .Добитник специјалног
признања Академије” Иво Андрић” – Београд за 2007. год. 2008 .год. и
2014.  за објављене књиге .Живи у Мачванском Прњавору .

Србски Фејспук Репортер:

http://facebookreporter.org/2014/07/29/%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%83%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%BD%D0%B8/

STANI! USTUKNI! Povodom slave u Jasenovcu Velikomučeničkom

STANI! USTUKNI!

Stani sine Božiji

Korak, dva ustukni

Padni na kolena

Pred čovekom u sebi

Poslušaj na trenutak

Vapaj umorene dece

Beba, majki očeva

Sestara braće, tetki

Strina ujaka i stričeva

Baka, deka i pradeda

Nedužno poubijanih

Za života mučenih

Očiju vadjenih

Pomoli se

Za dušu njihovu

i u sebi svoju

Jer smo svi po krvi

I čokotu ista loza

Božije delo po duši

Ne zaboravi istinu ovu

I na sve strane širi

Da se nikad ne zaboravi

I nikad ne ponovi

Da bolesni umovi

Zavladaju umnim

Autor,

Dušan Nonković

Слава у Јасеновцу Великомученичком Рођење св. Јована Крститеља (фотографијe)

Рођење св. Јована Крститеља (фотографијe)

 

7. јул/24. јун 2014. Године (Вечерње богослужење, света литургија, литија, освећење славског колача и жита. Свештенство епархије Славонске са верним народом из околине Јасеновца).

 

П.С. Не служи нам на част да се у Јасеновцу на слави окупило само неколико десетина мештана из околних села. Никога из централне Србије и осталих српских земаља. И та слика се уклапа у данашње стање заборава и отуђења, немара и небриге, лажног патриотизма и нецрквености…. На светим местима која су натопљена српском крвљу, црпимо нову духовну снагу и веру и из те крви клија семе вере у Бога и клија надахнуто, искрено и срчано родољубље. Господе, смилуј се на род наш српски, многострадални и многогрешни, молитвама светих Јасеновачких Новомученика! Даруј нам да се освестимо и пробудимо. Помози нам да се истински вратимо Теби и себи, своме роду и славним прецима, својој вери, светом Сави и свим српским светитељима, мученицима и новомученицима! Само тако можемо да се спасемо и васкрснемо. Амин, дај Боже Господе!

 

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић), бивши јужноафрички, сада старешина манастира у Јасеновцу

20140706_13371920140706_18284820140706_18544720140706_19021420140707_10195620140707_103333

Über diese Anzeigen

Einige deiner Besucher werden an dieser Stelle von Zeit zu Zeit eine Werbeanzeige sehen.

ОТВОРЕНА ВРАТА ЗА ИСТИНСКЕ СТВАРАОЦЕ

ОТВОРЕНА ВРАТА ЗА ИСТИНСКЕ СТВАРАОЦЕ

 

СЛОВОСЛОВЉЕ, часопис за књижевност, културу и уметност

http://www.slovoslovlje.blogspot.co.at/
Уредништво:
http://www.slovoslovlje.blogspot.co.at/search/label/urednistvo

Радове за објављивање слати на:

redakcija.slovoslovlje@gmail.com

или

skic@chello.at

 

 

Срдачан поздрав,
Уреднички колегијум Словословља

 

 

Jovan Dučić Blago Cara Radovana

OBAVEZNO PROČITAJTE KNJIGU MUDROSTI NA LINKU:

Saša Milivojev – ZA TOBOM UMIREM

http://www.youtube.com/watch?v=T7Azq0mbCAQ

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 84 Followern an