Pročitajte pesmu koja je napravila bum na društvenim mrežama u regionu!

alo.rs Aktuelno

SVI ZAJEDNO

alo.rs Aktuelno

SVI ZAJEDNO

Pročitajte pesmu koja je napravila bum na društvenim mrežama u regionu!

Autor: Ekipa Alo! | 21.05.2014 – 09:26:00h | Komentara: 23

Miljana Stević napisala je pesmu “Da ne bude više rata” koja je za kratko vreme napravila pravi bum na na društvenim mrežama u regionu! Ova autorka je u stihovima opisala ono što nam se ovih dana dešava. Tekst ove pesme prenosimo vam u celosti.

Miljana Stević

Da ne bude više rata

Šapnula je Drina Savi
jednu priču o poplavi.
– Riješila sam, Savo, sestro,
da se vrati sve na mjesto.
Izliću se iz korita,
potopiću polja žita.
Puteve ću potopiti
i krovove sve prekriti.
Da podsjetim srca mnoga,
šta je bratstvo,
šta je sloga.
I granice izbrisaću,
da izmirim srpsku braću.
Jer tek onda kad izgubi,
brat će s bratom da se ljubi.
Brat će brata da pomaže,
brat će s bratom da se slaže.
I saznaće srca mnoga
za jednoga oca – Boga.
Da se njemu oni mole
i Hrvata, brata vole.
Da poteku sa usana
molitve za Muslimana.
I da vole braću borce,
Makedonce,Crnogorce.
U molitvi svak’ pomene
braću našu, sve Slovene.
Da se brat sa bratom druži,
prijateljsku pomoć pruži.
U nevolji da se sjete
jedan drugom da dolete.
To su, Savo, želje moje,
da se vrati sve na svoje -
Drina reče, pa poteče.
Pričekaj me, Drino, vodo,
poći ću i ja sa tobom.
Potecimo mi zajedno,
neka budu svi k’o jedno.
Nek’ nauče da se vole,
Bogu ocu da se mole.
Nek’ se sjeti brat svog brata,
da ne bude više rata.

Miljana Stević

 

Autor: Ekipa Alo! | 21.05.2014 – 09:26:00h | Komentara: 23

Miljana Stević napisala je pesmu “Da ne bude više rata” koja je za kratko vreme napravila pravi bum na na društvenim mrežama u regionu! Ova autorka je u stihovima opisala ono što nam se ovih dana dešava. Tekst ove pesme prenosimo vam u celosti.

Miljana Stević

Da ne bude više rata

Šapnula je Drina Savi
jednu priču o poplavi.
– Riješila sam, Savo, sestro,
da se vrati sve na mjesto.
Izliću se iz korita,
potopiću polja žita.
Puteve ću potopiti
i krovove sve prekriti.
Da podsjetim srca mnoga,
šta je bratstvo,
šta je sloga.
I granice izbrisaću,
da izmirim srpsku braću.
Jer tek onda kad izgubi,
brat će s bratom da se ljubi.
Brat će brata da pomaže,
brat će s bratom da se slaže.
I saznaće srca mnoga
za jednoga oca – Boga.
Da se njemu oni mole
i Hrvata, brata vole.
Da poteku sa usana
molitve za Muslimana.
I da vole braću borce,
Makedonce,Crnogorce.
U molitvi svak’ pomene
braću našu, sve Slovene.
Da se brat sa bratom druži,
prijateljsku pomoć pruži.
U nevolji da se sjete
jedan drugom da dolete.
To su, Savo, želje moje,
da se vrati sve na svoje -
Drina reče, pa poteče.
Pričekaj me, Drino, vodo,
poći ću i ja sa tobom.
Potecimo mi zajedno,
neka budu svi k’o jedno.
Nek’ nauče da se vole,
Bogu ocu da se mole.
Nek’ se sjeti brat svog brata,
da ne bude više rata.

Miljana Stević

Udruženje pisaca ” Sedmica” vas najsrdačnije poziva na tradicionalnu priredbu za decu

ČAROBNI ŠTAPIĆ
Sve moje želje
U jednu stanu:
Da mogu moju
Izlečiti mamu.
Čarobni štapić
U jednom mahu
Učiniti može
Da ja ne živim
Više u strahu.
Da moja mama
Kao mame druge
Sija kao sunce
Da nema tuge.
Stanko Stanković – dečak pesnik
Draga deco, mame i tate, poštovana publiko,
Udruženje pisaca ” Sedmica” vas najsrdačnije poziva na tradicionalnu priredbu za decu
”ALA JE LEP OVAJ SVET”
u nedelju, 25. maja 2014. sa početkom  u 17 h u dvorani KUD-a ”ORO”
Heddernheimer Landstr. 151, 60436 Frankfurt na Majni
Počasni gost: Stanko Stanković – dečak pesnik iz Berlina
U programu učestvuju učenici dopunske nastave na srpskom jeziku, deca KUD-a „ORO“, pesnici i pisci za decu: Ljubiša Simić, Ruža Mijović, Nisveta Grabovac, Stanka Amon, Pero Marčeta
Program vodi: Zorica Surla

Stanko Stanković – krilati dečak

Radoznalost otvara put ka svim znanjima. Tu čarobnu osobinu pokazuje ovaj dečak. Ume da sledi trag svetlosti. Usput ostavlja i svoj trag. On spaja prostore i pokazuje vrednost čoveka kao bića. Kakva širina, koji raspon krila. Radoznali, krilati dečak između rodne grude svojih predaka i Nemačke. Svima za nauk. Stanko Stanković – pesnik.

Milosava Mijović, književnik

Pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže
Dobro došli!
Za UP “Sedmica”
Ljubiša Simić, predsednik
Zlata Ikanović, sekretar
Kontakti: 0173-6941770; 0176-99026516

Оснажимо дух родољубља – Учествујмо сви на Конкурсу за музички видео на родољубиву тему

Оснажимо дух родољубља – Учествујмо сви на Конкурсу за музички видео на родољубиву тему

 

1 Vote

.

Велики рат: Конкурс за музички видео на родољубиву тему

 

Аутор: Иван Максимовић
15.05.2014. Новинар.де

 

Обележавања стогодишњице Првог светског рата у Србији готово и да нема, док се у целом свету снимају филмови, објављују књиге, одржавају разна предавања, манифестације и на још много начина се о томе говори. Оно мало што се у Србији чини, у највећој мери је под утицајем и притиском дневних политичких али однарођених власти и интереса.

Дотле се иде да се чак најављује и прекрајање историје и наше понизно „прашатање“ агресору који никада није крио намере да се територијално прошири на рачун наше земље, док нам народ и данас убијају као и пре сто година. Ретки су покушаји да се сачува здраво и родољубиво језгро српског националног бића.

***

Такви предлози и дела углавном долазе од појединаца и не баш претерано утицајних организација које нису биле предмет интереса окупатора здраве памети у Срба. Са циљем да талас родољубивих намера ојачамо и омасовимо својим скромним прилогом, и ми у Редакцији портала Новинар.де на Косову и Метохији, објављујемо следећи конкурс.

 


Поводом обележавања стогодишњице Великог (Првог светског) рата, страдања и витешке борбе српског народа за „крст часни и слободу златну“,  Редакција портала Новинар.де у Косовској Митровици расписује

 

ЈАВНИ КОНКУРС

ЗА ИЗРАДУ МУЗИЧКОГ ВИДЕО КЛИПА

.

Конкурс се односи на појединце, музичке саставе или институције / установе.
Трошкове снимања, монтаже, постпродукције и медијске промоције сноси Редакција портала Новинар.де у Косовској Митровици.

 

Конкурс се састоји из два дела  то:

1) музички видео клип,

2) видео поезија (видео на читање одређеног поетског дела или краће прозног књижевног дела)

Услови:

1)      Технички:

  • Потребно је да постоји аудио запис као неопходна основа музичког / поетског видео клипа (музички жанр није строго одређен).
  • Прикладан квалитет звука.

Напомена*- могуће је конкурисати текстом уколико постоји могућност благовременог снимања аудио записа по завршетку овог Конкурса.

2)      Остало:

  • Текст мора да садржи родољубиве мотиве.
  • Текст НЕ СМЕ ДА САДРЖИ псовке и остале ружне речи.
  • Пожељно је али не мора да буде на српском језику (циљ је представљање вредности српског духовног бића и ширење свести о његовој лепоти не само на српском говорном подручју већ уопште, а постоје и аутори који нису са српског говорног подручја и који своја осећања према српском народу изражавају на свом матерњем или неком од светских језика).
  • Тема није тачно одређена и не мора да се односи на Први светски рат.
  • Мора на достојанствен начин да говори о Србији и свему што је чини – историјским догађајима и личностима, борби за слободу, српском војнику, православној вери и о сваком другом моменту српског националног духа и вредностима на којима он почива.
  • Пошиљалац мора да буде творац или да наведе творца предлога који шаље на Конкурс.
  • Број радова који се могу послати није ограничен.

На Конкурс се могу пријавити сва физичка и правна лица, организације, удружења и сви заинтересовани без обзира на место боравка.

Конкурс је званичо отворен 15. маја и траје до 15 јуна.

Предлози се могу послати као додатак или навођењем линка ка већ постојећем ауторском делу искључиво електронском поштом на адресу: redakcijakm@novinar.de

Обавезна назнака јесте – ЗА КОНКУРС – која мора бити исписана у пољу „наслов“ електронске поруке којом се предлог шаље.

За била каква питања или недоумице око услова и пропозиција Конкурса обратити се на: redakcijakm@novinar.de

Организатор задржава право да не изабере победника Конкурса уколико радови техничким или естетским квалитетом не задовољавају услове. Ипак, намера са којом расписујемо конкурс јесте да се што више ради и говори о стваралаштву које се бави родољубивим темама па ће се тако и одлуке о победнику Конкурса доносити са намером да се на што бољи начин промовишу вредности које су у самом корену српског бића.

Сви приспели радови који нису победници овог конкурса биће на посебан начин промовисани, штампани и објављивани сваком пригодном приликом а пошиљалац пристаје да свој предлог, који ионако треба што више људи да види и чује, уступа у сврхе промовисања родољубивих вредности и овог Конкурса.

Напомена:

Материјални трошкови које сноси портал Новинар.де, редакција у Косовској Митровици, односе се на организацију, снимање, монтажу, постпродукцију и промоцију али не подразумевају уређење сценорафије, костимографију, шминку, додатну расвету и опрему, нити трошкове транспорта и смештаја, мада ће се током трајања Конкурса водити одређени разговори са евентуалним покровитељима како би се, у случају потребе, покрили и неки од ових трошкова.

Снимање ће се обавити по окончању овог Конкурса а на простору Косова и Метохије на које прецизније може аутор да утиче и одреди.

Дана: 15.05.2014.
Новинар.де, Редакција КиМ

Дугогодишња сарадња крунисана потписивањем протокола

Најновији чланци

за Центар

Дугогодишња сарадња крунисана потписивањем протокола

13. мај 2014.
Fotó: Jaksity Iván

У Франкфурту је 10. маја приликом „Мајских сусрета писаца дијаспоре“ чији је специјални гост био академик и књижевник Матија Бећковић, потписан међународни протокол о сарадњи у области културе између Удружења писаца „Седмица“ из Франкфурта и Културног и документационог центра Срба у Мађарској. Циљ потписаног протокола је остваривање заједничких интереса у области културе чији је основни задатак очување српског језика, као и промовисање културних вредности и остварења Срба у Мађарској и Немачкој. Поводом потписивања протокола у препуној сали у присуству конзула…

Читај »

Ђурђевданске прославе у Помазу и Пешти

13. мај 2014.
Ђурђевданске прославе у Помазу и Пешти

Поводом Ђурђевдана, храмовне славе у Помазу и у Будимпешти, одржани су свечани, културно-уметнички програми. За остварење ових програма новчану помоћ је путем конкурса пружио Културни и документациони центар Срба у Мађарској. „Надам се да ћемо и наредних година имати прилику да на прави начин прославимо…

Читај »

У уметности нема блефа – Ексклузивни интервју са Аном Капор

09. мај 2014.
Fotó: Facebook/ Ana Kapor

„Замислите како је феноменално да не зависите ни од кога, само имате то бело платно, које је закон, све може на њему да се деси“ – рекла Ана Капор, једна од најпознатијих српских сликарки, која после излагања широм света по први пут своје радове приказала…

Читај »

„Веома је важно деци приближити књигу“ – Интервју са Светланом Матић

07. мај 2014.
10155571_510244559087925_3073548664894084341_n

„Без обзира на брзо напредовање технологије, књига ће још увек бити веома значајно средство и један значајан медиј у образовању и васпитању наше деце“ – каже Светлана Матић, дечји писац…

Читај »

Такмичење основношколаца из српског језика и народописа

06. мај 2014.
DSC_7379

У организацији Завода за истраживање и развој образовања у Мађарској, 29-ог априла у Српском културном центру четрнаест ђака се такмичило из народописа и српског језика. Српски културни центар у Будимпешти…

Читај »

МАЈ – ПРОГРАМИ

06. мај 2014.
fotografija 3

07. „Школа српског фолкора“ (19.00 часова) 13. „У спомен Вуку Караџићу “ Поставка изложбе дечјих цртежа поводом 150. година од смрти реформатора српског језика 15. „Сусрет дечјих драмских радионица“ Дечје…

Читај »

Одлука о додели средстава за појединачне културне програме Срба у Мађарској за 2014. годину

05. мај 2014.

ОДЛУКА О ДОДЕЛИ СРЕДСТАВА ЗА ПОЈЕДИНАЧНЕ КУЛТУРНЕ ПРОГРАМЕ СРБА У МАЂАРСКОЈ ЗА 2014_ГОДИНУ

Читај »

Отварање изложбе „Пријатељи“ и обележавање Светског дана књиге

29. април 2014.
DSC_7155

Колекција фотографија Зорана Болдорца, Пријатељи, на један посебан начин говори о посвећеноти, љубави и пријатељству између човека и коња; његова изложба црно-белих фотографија отворена је 23-ег априла у Српском културном…

MEĐUNARODNI KONKURS ZA ZBIRKU POEZIJE “SKADARLIJSKA BOEMIJA”

https://www.facebook.com/events/666881860015359/?ref_newsfeed_story_type=regular

ИНТЕРВЈУ ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ – ДАНИЛОВ КЊИЖЕВНИК – Разговарала. СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ

ЕКСКЛУЗИВНО!

ИНТЕРВЈУ ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ – ДАНИЛОВ КЊИЖЕВНИК

ДОБИТНИК “ВИТАЛОВЕ” И “ЗМАЈЕВЕ” НАГРАДЕ ” СТИХОВИ КАО ИКОНОСТАС”

Разговарала. СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ

Песник Драган Јовановић Данилов , рођен је 7.11.1960. године у
Пожеги. Студирао историју уметности, на Филозовском Факултету у
Београду.Песме објављивао по часописима, антологијама, зборницима.
Превођен на француски, енглески,немачки, чешки, шведски , холандски,
мађарски, украјински, словачки, бугарски, словеначки, македонски,
руски итд…. Добитник је више угледних књижевних награда: “
Просветине ” , “Бранкове” , ” Бранко Миљковић” , ” Виталове” ,”
Златни сунцокрет”, ” Меша Селимовић”, ” Змајеве награде” и многих
других . Објавио књиге. Еухаристија, Енигме ноћи, Пентаграм срца, Кућа
Бахове музике, Живи пергамент, Европа под снегом, Пантокреатор , Глава
харфе, Дубока тишина, Концерт за никог, Хомер предграђе, Алкохол ноћи,
Гнездо над понором , као и романе Алманах, Пешчаник дина, Иконостас на
крају света. Есејистику. Срце океана, Метафизика цртежа….. Ожењен и
отец две девојчице ….. Случајни сусрет на улици и препорука
књижевног критичара Милете Аћимовића Ивкова , иначе уредника “Народне
књиге” за коју је Данилов објавио легендарну књигу ” Гнездо над
понором” и окитио се критикама и критике и читалачке публике завршен
је речима – обавезно рајговарајте у четири ока или како хоћете , уз
опаску потписници ових редова да му писце не исцрпљује пре књижевних
вечери, кад може и после ….. Данилов, иначе изузетно скроман човек,
од срца се насмејао , прихватајући разговор, прихватајући шалу, јер
је у питању” другарица из клана” како рече Ивков. А поглед Данилова
као светионик на пустом острву , препун љубави, нежности и огромне
позитивне енергије. Загледан у све што је лепо, у себи негује свој
врт и рестаурира стари иконостас песника….

-Одкуд надимак Данилов? Није ваљда по Његошевом владици Данилу?!

-Мој отац се звао Данило и било је сасвим природно да свом имену додам
тај патроним по свом оцу. Ви знате да је Драган најчешће име, а
Јовановић најчешће презиме , тако да ми је то природно било.

-Књига ” Гнездо над понором”, окитила се са две угледне књижевне
награде ” Виталовом” и ” Змајевом”, очекивано или неочекивано?!

- Што се тиче те ” Змајеве награде” , ја сам годинама био у
конкуренцији за ту награду , а што се тиче ” Виталове”, ја нисам
заиста очекивао награду. Не желим да звучим мудријашки , али највећа
награда за мене јесте реакција на књигу читалаца. Озбиљни текстови
који су се појављивали или преводи , то су највеће награде.

-Обично успех прате и осиња легла зависти , да ли је тих уједа и
жалаца било и према Вама?!

- Увек тога има , то ме раније потресало , а сада не, једноставно
настављам да обрађујем свој врт , милим то је једна мудрост
Волтеровска, изгледа врло једноставно, али ако се мало боље размисли ,
сва наша невоља долази, отуд што нисмо спремни да обрађујемо свој врт,
него смо обрађивали неке туђе вртове. Једноставно, ја сам омеђио неки
свој врт и волтеровски га обрађујем.

- Осуђујете ли књижевнике који се баве политиком ?

-Одобравам, али под условом, да не забораве на књижевност , јер врло
често се деси да писци оду у политику и забораве на књижевност. Ја
знам велики број примера људи, који су били изузетно талентовани и
који су ушли у то политичко поље и потпуно се изгубили. Може, свакако,
али да наставе да раде на свом књижевном делу!

-Више није реткост да се пред читаоцима појаве песме, односно књиге из
“робијашнице” (алузија на књиге Милорада Улемека Легије , “
Легионар”., ” Гвоздени ров” итд ) , који се продају у високим
тиражима. Имају ли права осуђеници да пишу?

-Свако има права да се изрази у књизи и то је дозвољено . И на крају
крајева , то је свуда у свету, није само код нас . У Француској,
Енглеској, Америци итд….

- Ако је за босу ногу трње обућа, да ли је песнику стих излаз из
беспућа ? Претпостављате да је ово алузија на Вашу поетку ” босе
ноге”….

-На то питање могу да одговорим са- Да . Што се тиче тог термина боса
нога, будући да су мене везивали за барок и за барокни израз на
почетку мог рада и мог песничког бављења, касније је дошло до неког
сажимања и до поетике босе ноге.

-Које су љубави песника најопеваније? О чему се заправо највише пише?
Откријте тајну, које су Ваше песничке музе?

-Моје су песме у последње време мале теме као мој Хомер, а то је назив
моје књиге” Хомер из предграђа”, он не пише о неким великим темама, о
великим путовањима, он пише на изглед о неким малим афирменим темама,
јесте један поглед обогаћивања и позлаћивања света. Теме моје јесу
голубарници, призори из предграђа , из градова, подрума, нека захуђена
места тамна, јер заиста мали број људи о томе уоп[те и пише и зато
што ме привлачи, то је иначе оличење романтичара, тема рушевине, тема
тих неких наших пећина, спиља итд.

-Ако је душа песника попут неосвојиве планине, да ли песник увек
остаје у подножју или стремећи ка врху, проналази изворе и пећине.
Докле сте стигли у свом трагању?

- Стигао сам дотле да могу да кажем, да уједно не постоји никакав
напредак, да нема успеха, једино има трагања, а што рече један
филозоф, трагање је једино плодотворно, уколико је узалудно.

-Да ли сте се некад нашли на раскршћу , да не знате ни куд ћете, ни где ћете?

-Ја сам сваки дан на таквом раскршћу !

-Не морате да одговорите, да ли сте упознати да постоје поткупљиви
жирији за доделе књижевних награда?

- Немам појма.

- Појединци тврде да књижевна сцена све чешће подсећа на сиротишта,
где тек понеко дело усвоји читалачка публика?

-Не бих рекао, поготово у српској поезији, данас има инзванредних
достигнућа, читава једна млада генерација је донела рецимо
интересанте књиге , по мени су то књиге Војислава Карановића и Саше
Радојчића рецимо.

-Може ли стих да буде исцелитељ и писцу и читаоцу ?

-Стих може да буде исцелитељ само оним љубитељима који могу у поезији
да пронађу неки простор за себе. Значи, оним људима који су осетљиви и
који уместо срца немају кромпире.

-Присуствовала сам сцени када Вам је са сузама у очима пришла
читатељка и донела бележницу у којој је својом руком исписала ,
односно преписала Вашу књигу ” Концерт за никог”, затраживши да се
потпишете на истом . Погледали сте је изненађено, а она је одговорила
да није имала пара да купи Вашу књигу и Ви сте јој поклонили са
посветом своју најновију књигу” Гнездо над понором’…. Приметила сам
да сте били ганути .

-Сведок сте те сцене, дирнуло ме, показао сам ту бележницу – свеску
Милети Аћимовићу Ивкову, видели сте. А ко не би био ганут?!

-А да се вратимо на почетак, рецимо роман ” Алманах”….

- “Алманах” је роман прављен као скуп текстова различитих и те
телепатије. Иначе, не може бити уметности без тих телепатија између
писца и његових читалаца. Само харизма и телепатија, може донети нешто
посебно, јер уметност настаје у осами, али опет као по некој магији ,
нема уметности без тајних порука!

-Ваши стихови су као иконостас?!

-У питању је форма иконостаса из неке цркве рецимо, то сам хтео да
кажем у тој поруци.

= Кад пишете о ратовима , логорима, рушевинама, о паклу ратника,
разобличили сте прадавну борбу камилавке и турбана, крста и
полумесеца…

-То су више у питању појединачне приче, једно трагање за оцем , које
се провлачи кроз мене свуда чак и у првом роману. Ја живим у Пожеги,
али живео сам и у Санџаку , описујући завијање вукова Санџака ….
Вечита прича између оца и сина, конкретно интересантна поглавља бачена
неким силама историје, уопште та нека историјска шизофренија.

- Ваша поезија и поезија савременика?!

- Дође време кад је уметност све више материјална и све више хладнија
и када се заборавља да је уметност ипак једна алхемијска вечност, да
је песма један простор бића. Управо једна страна критичарка, која се
бавила мојим радом Валентина Деначи је говорила о значају гнезда у
том простору бића. И на крају крајева ми сви живимо у некаквим
гнездима малим.

- Поезија се данас свугде у свету штампа у малим тиражима ?

- Сматрам да је поезија најбитнија за ствараоце и најзначајнија. И да
се све процене огледају у поезији, а не у прози…..

Разговарала. Славица Јовановић

Фото. Славица Јовановић

KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar

u okviru kulturne manifestacije

BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI

raspisuju

KONKURS

za Književnu nagradu „Stevan Sremac

za dela humorističko-satiričnog žanra

(proza, poezija, aforizmi)

 

 

Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 10 strana teksta (slova veličine 12pt), kod proze i aforizama, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama.

 

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na prošlogodišenjem konkursu.

 

Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2014. godine. Radove slati u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2014“.

 

Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinaradruga u iznosu od 30.000,00 dinara treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi tročlani stručni žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Siniša Tucić, a uručenje nagrada obaviće se 27. juna 2014. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru.

 

PROMOCIJA MLADIH AUTORA

U sredu 14. maja 2014. godine u 18 časova

u Biblioteci „Petar Kočić“ u Beogradu (Vračar)

održaće se

 

PROMOCIJA MLADIH AUTORA

Banatskog kulturnog centra i Književne omladine Srbije

 

Učestvuju:

 Viktor Škorić, Nikola Popović, Aleksandra Kuprešanin i Nikola Čavić

(autori Banatskog kulturnog centra)

i

Dušan Tomić, Žaklina Đuričić, Bratislav Rosandić i Bojan Vorkapić

(autori Književne omladine Srbije)

 

Moderatorka: Milena Milikić

 

На XIX Мајским сусретима писаца дијаспоре у Франкфурту на Мајни, које организује Удружење писаца „Седмица“, књижевна заједница Удружења књижевника Србије, додељене су књижевне награде

На XIX Мајским сусретима писаца дијаспоре у Франкфурту на Мајни, које организује Удружење писаца „Седмица“, књижевна заједница Удружења књижевника Србије, додељене су књижевне награде златни, сребрни и бронзани Орфеј за најбоље песме Мајске песничке ноћи.
Жири у саставу: академик Матија Бећковић (председник), проф. Зорица Сурла и песник Александар Урошевић одлучио је да награди и похвали следеће песме:
ЗЛАТНИ ОРФЕЈ припао је Николи Шуици, песнику и сатиричару из Париза за  песму „Да ли вишње зрију на Косову“
ДА ЛИ ВИШЊЕ ЗРИЈУ НА КОСОВУ
Канула ми суза те два века споји
Пламичци од свећа памте сва времена
Гробови су прошлост – гробови будућност
Покрови се нижу са мога вретена
Боже какву меру стављаш нам на време
Када моје семе не доспева зрети
Кад зелена вишња на стази ме чека
Док живот к`o река за повратак не зна
Сухе су ми груди остале без млека
Утрнули зуби од хладноће века
Издашно је време кад ми пропаст прети
Издашно је време када треба мрети
СРЕБРНИ ОРФЕЈ припао је Љубиши Станковићу – Тиши, песнику из Кронберга (Немачка), за песму „Сунце“
СУНЦЕ
Ако је Сунце на небу
А небо је горе
Где је Сунце ноћу
Дал´ је онда доле
Окачено о нешто
Или виси обешено
Ко то гаси Сунце
Те влада тмина
Хајде реците пред свима
Ако неко знаде
Ко га јутром пали
И чиме…
Зашто га облак скрива
Када неко плаче
Или зашто сија јаче
Кад ти неко осмех да
Безброј питања
А одговора правог нема
Прво – шта је Сунце
Ужарена лопта небеска
Шта ће онда у њеном оку
У томе је поента
Сунца нема!
То је илузија
Јер да га има сијало би свима
Данима и ноћима
Мени сија ретко
И кад је на небу
И кад га нигде није
Само кад је угледам
Кад је у очи погледам
Онда видим Сунце
И душу
И срце…
И све је онда на небу
И горе је горе
Доле не постоји
Ако и постоји тада се не броји
Ако је Сунце на небу
А небо је горе
Где је Сунце ноћу
Мој предивни створе
Само ти и ја знамо
Али ћутимо
И слутимо
Да ће тајн на видело изаћи
И сада таман и да хоћу
Не могу срцу да забраним
Да те воли
Да признам да се Сунце пали
Осмехом твојим
И да се никада не гаси
Већ се само ноћу скраси
У оку твом
БРОНЗАНИ ОРФЕЈ припао је Александру Јовановићу из Ешборна (Немачка) за песму „За сада без доброг наслова“
 ЗА САДА БЕЗ ДОБРОГ НАСЛОВА
Као да си од хартије
Цепају те
Бришу гумицом
Као дете кад забрља у рачуну
Где највише боли
Секу
На силу боје
А ти
Као фреска столетна
Изнова лице сјајно показујеш
Тробојно
Варају на картма
Краду ти векове
И отимају тапије
Док ми гледамо телевизију
Похвале су припале Ранки Тодоровић – Грубешић, песникињи из Париза, Драгослави Вељковић Маџар, песникињи из Франкфурта и др. Влађи Бакић – Милић, песникињи из Франкфурта.
У програму Мајских сусрета писаца дијаспоре учествовали су песници и писци из Мађарске, Аустрије, Швајцарске, Француске и Немачке. Музичком делу програма свој допринос су дали Љињана Булић, јапански бубњеви, Вељко Шљука, фрула и Александар Владисављевић на виолини.
Модератори су били Диана Пијетловић и Александар Јовановић.
Почасни гост Мајских сусрета писаца дијаспоре, академик Матија Бећковић, поздрављен је овацијама и салвама аплауза очаране публике. Овај песнички геније српскога рода пронашао је формулу по којој ће поезију сви писати.
НАЈБОЉИ ЧОВЕК НА СВЕТУ
Рече ми један чоек
Да је дошао Матија
У ноћи с петка на суботу
Јер Матија може доћи
У било који град
У било које време
Јер Матија је Матија
Најбољи човек на свету
Само кад положи дланове на колена
И отпаше мач уста
Једино оружје које има
И оплете Ћераћемо се још
Склони му се с очију
Док га то прође
Лелек мене, леле и куку
Умрла је стара Црна Гора
Родио се задњи Црногорац
Поезију више нико неће писати
Унук Алексе Маринкова
Плаче над Црном Гором
Сузо моја све си запамтила
Племе моје над свим племенима
Бојим се да ћу живети још дуго
Најбоље је пуцати у главу
Треба скупо продати своју кожу
Прса у прса
Ниси ти више мали
Могао би бити отац своме оцу
Ко има хлеба и језика
Све има
Тако је говорио Матија
Најбољи човек на свету
Само кад положи дланове на колена
Склони му се с очију
Док га то прође
Ваше Удружење Писаца “Седмица”
Љубиша Симић, председник

Матија Бећковић, Дан победе у Ваљеву

Култура

Дан победе у Ваљеву

Реч приликом откривања спомен-плоче ђацима и професорима Ваљевске гимназије

(Фото Танјуг)

Од свих прослава које се данас одржавају широм света, за мене се као најпотреснија издваја прослава Дана победе у Ваљевској гимназији. Скромна спомен-плоча коју поставља својим ученицима и професорима пострадалим у Другом светском рату указује се у овом часу значајнија од свих парада као знамен велике победе не само Ваљевске гимназије и Ваљева него и Србије и српског народа.

Овај знамен камен је после седамдесет година саставио школске другове који су се у ратно недоба из исте школе разишли свако на своју страну да би пострадали на разним местима од различитих руку зато што су на различите начине волели своју земљу и ту љубав платили својим животом.

Овај камен завичајник многима је и једини гроб који им је дала родна груда и све што су изборили борећи се за своју отаџбину.

Ко су и какви су били, шта су мислили и осећали, највише ћемо рећи и најбоље разумети ако кажемо да је најмлађи од њих имао тринаест, а најстарији двадесет и три године.

Плоча давно подигнута погинулим на победничкој страни, од кад је постављена као да вапи за овом другом. Иако су две, оне су сада једна једина која више није црно-бела него се бели у белом Ваљеву обељеном крвљу јагњетовом.

Пре три године дошла ми је до руку књига ваљевског професора историје Милорада Белића „Затамњена историја – Ваљевска гимназија од 1941 до 1945 године”. Ту сам нашао оно што никад нисам чуо нити је то ико икад споменуо ни за све време мог ђаковања у Ваљевској гимназији ни за шездесет година како је мој живот неодвојив од Ваљева и Ваљеваца. За све те деценије ниотког нисам чуо да су стрељани директор и три професора ни да је на различите начине уморено деведесет ученика моје гимназије. Нико их није спомињао не само због страха већ можда и зато што су то била деца, дечарци и девојчице, а деца немају потомака и никог сем родитеља и предака, а ни њих одавно нема.

Читајући поменуту књигу откривао сам ново, ненаписано поглавље Крваве бајке.

Већ седамнаест пута на крају године у „Звездара театру” одржава се моје поетско вече, а приход од улазница прилаже се у хуманитарне сврхе. Није било тешко сетити се да би било најпримереније да се новац љубитеља поезије намени за постављане ове спомен-плоче ученицима и професорима којих се још једино могла сетити њихова гимназија. Захваљујући поезији и њеним читаоцима и ја сам ових година могао да зажежем понеко „канђело на олтаре цркве православне”, али од свих ми је најмилије ово које је данас постављено на зиду моје Ваљевске гимназије .

Кад сам дошао на ову идеју нисам ни знао да је Школски одбор и пре мене разматрао исту идеју, па се све остало подразумевало и казивало само: Да се плоча постави наспрам постојеће, да им камен буде што сличнији, да слова на плочама буду исте величине, да азбука одреди редослед имена. Тако су две плоче престале да буду плоче и постале два крила једних плућа, једног народа, без којих он не може мирно и слободно да дише. Покојни су се давно помирили под земљом и већ дуго и гласно позивају и нас да то учинимо на земљи. Уплашени, узалуд смо чекали да оно што мислимо уместо нас каже и учини неко други, јачи и моћнији. То би нам било лакше и сигурније, али како је време пролазило почели смо схватати да уместо нас то неће никад ни рећи ни учинити нико други. У најузалуднијем рату који су Срби водили нико није победио, али је Србија изгубила. Она још није себи положила рачуна о својој изгибији, а такав рачун себи не подноси само онај који је решио да га нема. Народ без историјске свести, народ је без душе и савести.

Надам се да нећу никога повредити ако за ову прилику између свих издвојим само двојицу најбољих ђака генерације 1940/1941 и 1941/1942. године, Милорада Ђурића и песника Гојка Табаковића за чију збирку је предговор написао Сима Пандуровић. Обојица су стрељани. Ђурић је молио за допуштење да доврши роман који је читао, па му је та молба услишена и стрељање одложено за један сат. Тако је тај роман добио и оно поглавље које још није написано.

Ваљевски крај слови као онај где је пукла прва пушка у грађанском рату. Нека буде и први где је заувек умукнула. Где је било прво заклање нека буде и прво помирење и праштање.

Ваљевска гимназија није једина чији су ђаци пострадали на супротстављеним странама, али је једина која је подигла спомен-плочу и једнима и другима.

Нека јој то служи на част, а другима за пример.

Матија Бећковић
објављено: 09.05.2014.

Последњи коментари

Да се помиримо, и обожимо | 09/05/2014 16:02

Данас, на Дан победе, ову беседу, требало је прочитати у свим школама у Србији. Можда би се још нека школа, поведена овим примером, решила да постави заједничку спомен плочу.
Баш лепо од Матије, ко год прочита, мора да се замисли…

Ваљевац из Београда | 09/05/2014 20:11

Шта друго рећи него више него тужно! Поводом оваквог текста,тако страшне истине о некажњеним злочинима и над децом и омлаином само један коментар! Шта се то са нама десило”!Хвала велики Матија!

Повезани текстови

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 82 Followern an