ZABRINUTI PRIJATELJ MOLI DA MU SE OVA OSOBA POD HITNO JAVI:

Novoosnovani Književni klub “Kiprijan Račanin” iz Bajine Bašte raspisao je konkurs za zbornik poezije

Poštovane kolege,

Novoosnovani Književni klub “Kiprijan Račanin” iz Bajine Bašte raspisao je konkurs za zbornik poezije. Detalje konkursa možete naći na adresi:

https://sites.google.com/site/knizevniklubkiprijanracanin/aktivnosti/konkurszazbornikkiprijanovkladenac

Nadamo se da će Vaši članovi uzeti učešća u ovoj manifestaciji i time započeti kulturnu saradnju između naših klubova. Takođe se nadamo da se ta saradnja može nastaviti i kroz druženja, prijateljske posete i organizovanje zajedničkih manifestacija.

U ime članova kluba “Kiprijan Račanin” unapred vam se zahvaljujem i srdačno pozdravljam

Milan Živanović

ŠVAJCARCI ČESTITAJU ROÐENDAN AKADEMIKU BUROVIĆU

ŠVAJCARCI ČESTITAJU ROÐENDAN AKADEMIKU BUROVIĆU

Povodom 80-te godine rođenja –

Povodom 80-te godine rođenja akademika, prof. dr Kaplana Burovića, njegovi najbliži iz Ulcinja, rodnog mesta akademika, pripremali su se da mu javno i svečano proslave tu jubilarnu godinu rođenja. Iz više razloga akademik nije pristao na to.

Tada su mu čestitali godišnjicu rođenja preko medija. Koliko za primer spominjemo beogradski list TABLOID, portal FACEBOOKREPORTER, slovenački portal TRAGOVI, gde su, uz čestitanje i njegovu sliku, objavili i prilično dugu biografiju.

Na dan 08.avgusta, ne samo njegov kućni telefon, već i džepni, brujali su od poziva i čestitanja sa svih strana sveta. Iz Beograda i širom Srbije, iz Podgorice i Crne Gore, iz Skoplja i Makedonije, iz Tirane i Albanije (Ne samo na srpskom, već i na albanskom jeziku!), iz Švajcarske, Italije, Francuske, Nemačke, pa i iz Moskve, iz SAD, Australije, na svim jezicima sveta.

Isto tako i na njegovu emajl adresu, još pre 08.avgusta, pa i posle, pa i dan danas, stizale su mu i stižu čestitke, ne samo od pojedinaca, već i od kolektiva, pa i od institucija.

Koliko za primer evo tekst čestike koju mu je poslala Redakcija portala FACEBOOKREPORTER:

From: redakcija@facebookreporter.org
To: kaplan_bu@hotmail.com
Subject: КО СУ АЛБАНЦИ
Date: Sat, 9 Aug 2014 01:40:49 +0200

Поштовани професоре,
Од наше сараднице смо сазнали да Вам је данас рођендан. Тим поводом објавили смо на СРБском ФБРепортеру Ваш текстКапитално дело академика Kаплана Буровића – Албанци нису ни Илири, а камоли Пелазги .
У здрављу прославили рођендан! Желимо Вам личну срећу и још пуно успеха у Вашем стваралачком раду!
Срдачан поздрав!
Редакција СРБског ФБРепортера

Evo i tekst onih koji su imali tu sreću i čast da ga upoznaju:

Dragi naš Kaplane,
Čestitamo Vam rođendan, sa željom da ih u zdravlju još
mnogo godina slavite, na radost svih nas koji su imali tu sreću i čast da Vas upoznaju.
Ljubimo vas,
Maja i Bisa

Sve je ovo očekivao Akademik Burović, jer je svojom konsekventnom borbom i samopožrtvovanjem za slobodu i demoktatiju, svojim izuzetno značajnim stvaranjem i doprinosom sui generis u oblasti publicistike, umetnosti i nauke, od vremena i višestruko zaslužio to. Ali desilo se i nešto neočekivano:

Iz opštine Vernier grada Ženeva, gde Akademik živi, pozivaju ga na telefon, određuju mu dan i čas i mole ga da ih primi za čestitanje. I eto, u određeno vreme, ovlašćeni službenik te opštine, imenom Francisco Canellas, donosi mu jedan vrlo veliki buket cveća (Koji su jedva uneli na vrata!) u ime pretsednika opštine i naroda, Švajcaraca.

Između ostalog, predajući mu buket, F. Canellas mu reče: „A l’occasion de votre anniversaire, le Conseil administratif de la Ville de Vernier se fait un plaisir de vous adresser ses sincères félicitations et de vous présenter ses vœux les plus chaleureux ».

Akademik mu se najiskrenije zahvali, pozva ga da sedne i ponudi ga pićem. Dok je donosilac buketa pio kavu, Akademik uze iz biblioteke svoju zbirku pesama na francuskom jeziku L’AMOUR DEFENDU (Zabranjena ljubav, Ženeva 1997), i pokaza mu posvetu :

A monsieur

FLAVIO COTTI

et à tout le noble peuple suisse

en témoignage de gratitude et de reconnaissance

pour l’accord de l’asile politique

et l’aide qu’ils m’ont apportée.

PREVOD : Gospodinu FLAVIO KOTI (Predsednik Švajcarske konfederacije) i čitavom plemenitom švajcarskom narodu u znak zahvalnosti i priznanja za dodeleni politički azil i pomoć, koju su mi dali.

Akademik Burović napisa na knjizi ime donosioca buketa, potpisa i dodade : “Zahvaljujem pre svega vama što mi svojeručno donosite ovaj lepi buket cveća, zatim švajcarski narod i Conseil administatif de la Ville de Vernier, što mi čestitaju ovaj jubilarni rođendan. Koliko da znate i da prenesete Conseil administratif-u, onom pomoću, koju ste mi do danas dali i dajete, koliko da preživim, kidajući zalogaje hleba od usta mojih i moje dece, ovde – u Ženevi, napisao sam 130 knjiga, objavio ih privatno i razdao na poklon. Na poklon je dajem i vama. Izvolite ! ».

Akademik Burović nije ni prvi niti poslednji kome je švajcarski narod pružio svoju plemenitu ruku pomoći, ali je prvi i jedini koji se ovako zahvalio švajcarskom narodu, iako su mu učinjene (i čine mu se !) sve prepreke, i najmonstruoznije, da pokaže i dokaže ovu njegovu zahvalnot, ovu njegovu krepku, od vremena osvedočenu internacionalnu odanost.

Aleksandar ROVI

Pročitajte ove stihove i pogledajte ovaj “video” u komenterima da vidite kud nas društvo vodi kad na sve ćutimo, molim delite:

LJUBAV JE TO

LJUBAV JE TO

 

Ljubav je i to

kad se osećaš kao

nemoćno štene

od kučke odbačeno

 

Što trči i onda veselo

za svojom majkom

i tad kad reži

mašući repićem

 

I kad se osećaš

ko na podu pijanica

što puzi ispružene ruke

svojoj praznoj čaši

 

Vučica što odgriza

svoju nogu u zamki

da bi napojila

svoja nejaka čeda

 

Lubav je to

moja draga

koja

više nikom ne treba

ljubavi moja

 

Mila moja, ljubavi

danas su na ceni

neke druge vrednosti

ponajviše one

bez srca i duše

 

DN

LUBAV JE TO

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/ljubav-je-to/707746482607243?comment_id=707840119264546&offset=0&total_comments=6&notif_t=note_comment

НЕБЕСКИ ИСЦЕЛИТЕЉ: СВЕТОМ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ПАВЛУ

НЕБЕСКИ ИСЦЕЛИТЕЉ:  СВЕТОМ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ПАВЛУ

НЕБЕСКИ ИСЦЕЛИТЕЉ: СВЕТОМ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ПАВЛУ

Текст постављен од стране:

( У знак захвалности  за благослов који сам добила за своје књиге духовне поезије…. )

Исцелитељу, ти који прекорачиш провалију, носећи у руци бројаницу, ко житни клас, коме су звезде посестриме, који се никад ниси сагео испод краљевих ногу, а испод просјачких, полушапатом изговарао молитву за спас, коме из згаришта и из пепелишта, неугасла никну светилишта и огњишта, коме је душа изникла на небу и постала звезда. Певачу, песме ти птице, распеване ластавице,  воденичару, што ситно жито песмопоја подели сиротињи , искушења те разапињала на крст, Нкажипрстом упирали, подметачи кукавичијих јаја, стршљенови и гуштери, што пресвлаче змијске кошуљице, а не знају стопала ти у стопе Господње стају и патуљак има велику сенку, а само изабрани види Божје лице. Духовни Горостасу, инспирацијо песникиње,Нберачу лековитих трава, шаке ти пуне окрепљења, ко плод дивље руже шипурака, Нтравару, ти који носиш свој печат , свој грб, свој белег од рођења, свој крст јасновиђења!

Чувару  Небеског звона, проплака икона и предсказа, ако не буде опраштања,  каква казна може пасти са неба, земљотрес, суша, поплава, подрхтавања и због нечасних  вулканска прашина на људски род , док се не одвоји одрод, Пастиру, лутаће твој народ. Поштују те монахиње верне самовању, жеднима Христа, најдужа си река, поток и извори, уједају те за срце, ал кад је одрод, знао шта је Бог, кад је аветиња, знала шта је светиња!?

Њима је вера значила, колико пепела у шаку стане, тешко да ће њима да сване… Они још беже од крста, призивају помрачење сунца. Чудотворни, парче прага манастирског, љубио си, ниси поклекнуо пред искушењима,  молитва је мали анђео на твом великом длану… И никаква краљева заповест, била оверена жигом прстена, није ти значила ништа, није ти реч застала у грлу, ниси је дочекао у страху и грчу, знао си да браздачи имају неплодно семе, и у праскозорја и у предвечерја, опраштао си грехе, чуваркућо, са манастирског крова. Трагачу, са тобом пева хиљаду хорова славуја и стижу поруке голоруке и босоноге.
– Шта вам вреде очи, кад не виде звезде, кад не знају пречицу до Недодирљивога … Колико има песка на мору, воде на извору, у очима твојим има јасновида, шака ти светионик , а Христ пред очима жива слика, ни превисоко, ни предалеко, ту негде изнутра говори. Лучоношо , који оживотвориш  небески траг, знао си да ће врзина  кола неверника, сравнити са земљом, да ће одрод бити посечена шума, опомиње грмљавина, пролом облака , пожар и ратови који букте ко некад .

Нерукотворени, коме си душу отворио, и који стоји на врху планине, који је верним душама  драг, путоказ биће и Судија благ. Ко баци сенку на Божије лице, њему се губи сваки траг. Изнад вртлога, понора, ћутања, непозван долази кад тад. Видару, исцељују мошти светаца, за нас  моли Богородица и хор анђела, ходочасник сам, испред мене света Раковица, манастир жила куцавица, гнездилиште малих ластавица. И срећан си јато што си птица, златокрила птица стокрилица.

Уједаће се за језик, кад фењери твог погледа, обасјају пут, кад зора пресече пупчане врпце, а љубав твоја Светог песника, сакрије таму, покаже сунце, негде у небеском међуречју, негде у звезданом подмесечју, тамо где зоре не лелечу,  Православља припалиш свећу. И мирисаће босиљак што изникну из твог длана, ко миомирис смиља, незаборава и тамјана …

Славица Јовановић
новинар и књижевник
Прњавор Мачвански

Песма је објављена у трећем зборнику Духовне поезије- Раковица 2013.год

Славица Јовановић: Оживотворена молитва Богу – прво место на Фестивалу родољубиве поезије Барајево 2013.

Славица Јовановић: Оживотворена молитва Богу – прво место на Фестивалу родољубиве поезије Барајево 2013.

Filed under: nagrađeni radovi,Srbija,zemlja |

Славица Јовановић – прво место на Фестивалу родољубиве поезије Барајево 2013. 

ОЖИВОТВОРЕНА  МОЛИТВА  БОГУ

.

Пречицом  Боже дођи до мене, оживотворен у моме срцу,
Вратару, отвори Царске ми Двери, да се примакнем што  ближе сунцу,
јасновиђење  да будеш моје, посисано с мајчиним млеком,
Рашљар што мени ожеднелој, храстовом гранчицом  изворе  тражи,
Несаломиви, пламену Неба, што надвисујеш звезде и птице,
усуђујем се да те молим, да ти призовем Божанско лице…

Пречицом Боже дођи до мене, када се сурвам у провалију,
Лучоношо, нек твоје луче, праскозорје дарују моме оку,
да  чујем  глас сред безгласја, да  видим  клас сред безкласја,
баш онда када будем у вртлогу, када се запутим на истину Богу.

Пречицом Боже, дођи до мене, ожили се на моме лицу,
нек хиљаде хорова славуја пева, препознаћу ја своју птицу,
Исцелитељу, праштање твоје, песмодар је у моме срцу,
изникли босиљак жиле куцавице, док изговарам молитву зиданицу…

Ја храмљем Боже, ко богаљ неки,
кад поклекнем преостаје ми само да клечим,
Ти, Свевишњи, Крститељу муња,
Самоникли, Самородни, Јасновиду вечни,
нежности твоје преплетаји, у овој ћутаоници, исповедаоници
благогласјем лековитог биља, препороди ме и залечи.

Пречицом Боже, дођи до мене, ако молитва моја занеми
и буди рукосад семена новог , нек изникну љубави плодореди.
Босонога сам и у трњаку, ко жито испод воденичког камена, самлевена,
али стабљика моје оданости, јесте поткресана, није поломљена.

И безуста уста истину кажу, ко ову молитву набрекле жиле,
отерај Боже крвожедне , да ми не посеку дрвореде,
где у крошњама птице се гнезде, молитве моје златокриле.
Пречицом Боже дођи до мене, молитвом узданице и видарице,
молитва ова безгласна није, временом постаће светилиште.
Црњушо  моја,  зимоцвету, испод снега што си се скрила,
исцељујеш ме ти надахнута, молитво моја добијеш крила.

Клањам се теби, Бестелесни, јер  ти ми знаш и крик и кликтај
и када теби отворим душу, погрбљена, али несаломива,
знам Првороде, раскршће чека и чудни земаљски  ћорсокаци
и корбач и шиба неверника и песмопоји безгрешника
и гиљотина за головрата искушења,
а ти у мени живиш и знам те, ко оживотворена јасновиђења!

И кад безруки руком замахне и кад безноги ногом коракне,
молитва биће услишена, Горостасу мојих сновиђења.
Босиљак расте у мојој души , лучевина на моме челу,
без тебе сам свитац  затворен у длану,
тонем у живо блато и таму.

Пречицом Боже, дођи до мене, кост сам и кожа предсказања,
шибају копривом језик ми кушње, надвисила ме предосећања,
тамничар чека да ме пронађе, да непомен постанем и безнађе,
али ти не дај да ме ожигоше, да се преобучем у загрцнута свитања ,
каменована, побегла од самовања, уз тужне песме даворијања,
нек ми изникне гороцвет тиховања, дарујем ти душе уздарја.
Осоколи ме , да не будем разузданица, да ми икона Христа буде чуварица,
да ми изникне молитва ко самониклица .

Травару, донеси ми лековитог биља, без тебе сам иловача и јаловица ,
а с тобом Боже, кормило ми је у рукама,
ко магнетна игла на компасу заигра срце,
зора није недочекана.
И сваког човека молитва спашће, молитво моје си ходочашће.

И сузе моје чемернице и очи моје искренице,
изникле ко гороцвет из  стења, клањам се теби,
јер без тебе сам, кочија без коња, пупољак откинут,
мрви ме жрвањ  искушења,
кида ме пожуда, време без времена,
распрснућу се ко изворска капља ,
без твог праштања , врисак ми је мајка .

Пречицом Боже, дођи до мене, нек  ме  исцељују мошти светаца,
непримећена сам песникиња, што песмољуб нуди извориштима
и крунисању ловорових венаца
и бићемо Боже , заувек скупа, ко врх планине,
чувај ми срце и на врху  белоглавог супа,
отерај од мене горопаднице, чежње и слутње непоменице,
дај ми нежност и драгост верника,
благост и љубав песника, гласоноша твојих, чувара надахнућа,
нек из  мене никну свитања , нек се позлати јасике грана.

Господару над небеским војскама, заустави  земаљске војске,
анђеле над анђелима пошаљи , нераскидива љубав нек се проспе.
И  док звоне небески прапорци и нижу  се звездани видиковци,
оживотворена биће молитва ова, јасновиђења и спокоја.

И знам да само један сам свитац, од хиљаду свитаца изнад жита
и нико не би приметио мој трептај, ако нестанем и слаби титрај,
до тебе Светионику душе моје, што ме пречицама проналазиш…
И шта је свитац наспрам звезде, потраје ноћ, засветлуца,
а ти си Боже, над звездама звезда, у леденој зори, топли зрачак Сунца.

Слабица Јовановић

Славица Јовановић је рођена 15. 9. 1969. године у Шапцу. Пише поезију и прозу. Професионални је новинар, члан Удружења новинара Србије (УНС) и стални сарадник више редакција.
Објавила је збирке песама „Алилуја“, издавач Књижевна омладина Панчева 1995. година; „Албатрос“, Удружење писаца Србије; „И уби дрво човека“ , ауторско издање 2002. година; „Небом лете Церски саморасти“, Заслон 2007. година; „Косовски црни, косови“, Удружење писаца Србије 2008. година; „Подсмевач“, Удружење писаца Србије 2009. година.
Заступљена у више од сто књижевних зборника, у антологијама „Песме о мајци“, приредио Бранислав Бојић, „Антологија Чивијаског хумора и сатире“, приређивача Живка Гавриловића, „Бисери Балканског афоризма“ Васила Толевског, „Прва EX -YU антологија“ Сабахудина Халиаџића, „Словар о одселнику“ Милића од Мачве, „Чегарске ватре“, Удружење писаца „Глас корена“ из Ниша, у „Сведоку историје“ адвоката Вељка Губерине, у енциклопедији „Новинари и публицисти Подриња“ приређивачи: В. Бујишић – С. Матић, у зборнику афоризама „Извајане мисли 4″ приређивача Славомира Васића и Ивана Матејевића, као и у једној монографији; u knjizi “ Viđeniji Mačvani“, u izdanju: Udruženja književnih stvaralaca „Zavičaj“ iz Sremske Mitrovice. Заступљена у ‘Видовданским  беседама“ 2013. Вучјак, Прњавор Босна и Херцеговина итд.
Финалиста „Ратковићевих вечери поезије“ у Бијелом Пољу, од 1996. до 1999. године; Финалиста „Подгоричког поетског фестивала“ Подгорица 1999. године; Финалиста „Српског пера“ у Јагодини више пута. Награђена трећом наградом на књижевном конкурсу „Лаза К. Лазаревић“ у Шапцу 1994. године за приповетку, добитник треће награде „Вукови ластари“ Лозница 1995. године; Добитник повеље Свесрпског Савеза К. К. К. „Карађорђевић“ за поезију 2002. године; Добитник друге награде „Рудничка врела“ у Горњем Милановцу 2003. године; Добитник друге награде у Вранићу за афоризме „Оловко не ћути“ 2011. године; Добитник специјалног признања Академије „Иво Андрић“ – Београд, за књигу „Небом лете Церски саморасти“, за 2007. годину и добитник специјалног признања исте Академије за доследно песничко промишљање о страдању Срба, односно за књигу „Косовски црни косови“ за 2008. годину. Добитник  специјалне похвале за песму на Међународном конкурсу „Драган Жигић“ 2012. године.
Добитник друге награде за афоризме на Шестом међународном фестивалу хумора и сатире „Милован Илић Минимакс“ 2012. године. Tакође, освојила је друго место за афоризме и на Седмом међународном фестивалу хумора и сатире “Милован Илић Минимакс“ 2013. године.
Добитник „Позлаћеног афоризма“ и аутор најбоље сатиричне приче на књижевном конкурсу хумора и сатире Мркоњић Град 2012. године. На књижевном конкурсу Мркоњић Град 2013. године, хумора и сатире,
награђена је у четири категорије, освојила је ‘Сребрни афоризам’, у категоријама најискреније сатиричне приче, најбоље сатиричне песме и најизазовнијих афоризама, њена остварења су проглашена најбољим.
На ‘Банатском перу “Житиште“ 2012. године у организацији Библиотеке ‘Бранко Радичевић’ њена прича проглашена је за најбољу. На Фестивалу поезије Барајево 2013, освојила прво место за мисаону поезију  за
песму Оживотворена молитва Богу…

101_0657 (Custom)

Члан je: Академије „Иво Андрић“ – Београд, Удружења писаца Србије, Савеза књижевника Србије (СКОР), Књижевне заједнице Југославије, књижевних клубова „Јесењин“, „Књижевни иродалми клуб – Суботица,
К. К. К. „Карађорђевић“, један од оснивача Утекса 1987. године у Београду, члан СОКОЈА од 1987. године.
Иницијатор и оснивач више песничко-сликарских светковина међу којима су „Церски саморасти“ који се одржавају у Мачванском Прњавору и „Двапут Дрина брдо опасала“ која се одржава недалеко од Бајине Баште. Објављује у гласилима из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, али и дијаспоре. Као новинар објавила преко 400 интервјуа и преко 100 репортажа у престижним ревијама и дневим листовима, чији је сарадник 17. година. За своје књиге духовне садржине добила благослов његове Светости Патријарха Павла.
Хумореске и афоризме је објављивала у „Ошишаном језу“ електонско издање УНС, у „Вечерњим новостима“ у „Трну“, у „Експрес Политика“ рубрика „Глог“, „Приморске новине“ – Будва, „Чивији“; „Шабачкој
ревији“, „Гласу Подриња“ у радио емисији „Добро вечe, Чивијаши“, „Каравану“ првог програма радио Београда, у „Шипку“ Maxminusu „, „Носорогу“ итд…

У рукопису још пет књига. Живи у Мачванском Прњавору код Шапца, Србија.

100_1755 (Custom)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Име *

Веб место

Dokaži da nisi mašina:
dva × 1 =

Коментар

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 85 Followern an