Дигитализоване етнолошке књиге о пореклу становништва Србије, Македоније, Црне Горе, Хрватске и БиХ

На данашњи дан: Рођен академик Слободан Јовановић

  Пописи становништва Бачке током 18. века – Канижа 1720. године »

Портал Порекло даје вам линкове ка дигитализованим књигама у којима се могу пронаћи бројни вредни подаци о насељима и становништву Србије, Македоније, Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине

НАПОМЕНА: Књиге су у ПДФ формату и морају да се преузму (кликне се на DOWNLOAD) са посебног сајта.

СРБИЈА 

Централна Србија

Даринка Зечевић – Александрово
Даринка Зечевић – Блаце
Боривоје Дробњаковић – Варошица Љиг
Јован Трифуноски – Бујановац
Јован Трифуноски – Владичин Хан
Мирко Барјактаровић – Ариље
Мирко Барјактаровић – Гуча
Милисав Лутовац – Етничке промене у области Старе Рашке
Петар Влаховић – Бродарево и његова околина
Петар Петровић – Рашка
Жељко Кумар – Младеновац
Љуба Павловић – Соколска Нахија
Маринко Станојевић – Црна Река
Војислав Радовановић – Шабачка Посавина и Поцерина
Мита Костић – Исељавање Црногораца у Србију 1889. године

АП Косово

Алија Џоговић – Ономастика Ђаковице и суседних села
Алија Џоговић – Ономастика Дечана и околних села
Алија Џоговић – Ономастика Горе
Данило Стијовић – Ономастика дела северне Метохије
Данило Стијовић – Ономастика Суве Реке и околних села
Mark Krasniqi – Дуље
Mark Krasniqi – Ораховац
Mark Krasniqi – Сува Река
Миленко Филиповић – Хас под Паштриком
Миленко Филиповић – Жур и околна села
Миленко Филиповић – Различита етнографска грађа Косова и Метохије
Милета Букумирић – Из ономастике јужне Метохије
Милета Букумирић – Ономастика дела Прекорупља
Милета Букумирић – Ономастика Прекорупља, 2. део
Светозар Стијовић – Ономастика источног дела Метохијског Подгора
Светозар Стијовић – Ономастика средишњег дела Метохијског Подгора
Светозар Стијовић – Ономастика западног дела Метохијског Подгора
Светозар Стијовић – О антропонимима Гораждевца
Митар Пешикан – Из историјске топонимије Подримља
Татјана Катић – Опширни попис призренског санџака из 1571. године
Војислав Радовановић – Антропогеографска испитивања 1929. године у Подујеву
Милован Радовановић – Становништво Призренског Подгора
Милисав Лутовац – Ибарски Колашин
Благоје Павловић – Насеља и миграције становништва општине Лепосавић
Атанасије Урошевић – Косово
Атанасије Урошевић – О Косову, антропогеографске студије и други списи
Атанасије Урошевић – Етнички процеси на Косову током турске владавине
Косовка Ристић – Мало Косово
Татомир Вукановић – Дреница
Милисав Лутовац – La Metohija (на француском)
Мирко Барјактаровић – Ругова
Атанасије Урошевић – Новобрдска Крива Река
Атанасије Урошевић – Горња Морава и Изморник
Јован Трифуноски – Качаничка клисура

АП Војводина

Гордана Вуковић – Речник презимена Шајкашке
Живан Сечански – Пописи становништва Бачке током XVIII века
Душан Поповић – Пописи становништва Баната током XVIII века
Јован Ердељановић – Срби у Банату
Душан Поповић – Пописи становништва Срема током XVIII века
Александар Станојловић – Монографија Банатске Клисуре
Душан Поповић – Срби у Војводини, том 1
Душан Поповић – Срби у Војводини, том 2
Душан Поповић – Срби у Војводини, том 3
Владимир Ђурић – Географски распоред новоколонизованог становништва у Војводини
Жељко Кумар – Стара Пазова
Жељко Кумар – Стари Сланкамен
Група аутора – Банатске Хере
Bruce McGowan – Пописни дефтер санџака Срем из 1570. године (на енглеском)

МАКЕДОНИЈА

Јован Трифуноски – Битољско-прилепска котлина
Јован Трифуноски – Дебар
Јован Трифуноски – Кичевска котлина
Јован Трифуноски – Кумановска област
Јован Трифуноски – Кумановско-прешевска Црна Гора
Јован Трифуноски – Полог
Јован Трифуноски – Скопска Црна Гора
Бранислав Русић – Жупа Дебарска
Јован Трифуноски – Кочанска котлина
Јован Трифуноски – Кривопаланачка област
Јован Трифуноски – Област Бабуне и Тополке
Јован Трифуноски – Охридско-струшка област
Јован Трифуноски – Овчепољска котлина
Јован Трифуноски – Поречието на Кадина Река
Јован Трифуноски – Села на Сухој Гори
Јован Трифуноски – Слив Маркове реке
Јован Трифуноски – Струмички крај
Јован Трифуноски – Варошица Крушево
Миленко Филиповић – Дебарски Дримкол
Миленко Филиповић – Голо Брдо

ЦРНА ГОРА 

Шиме Љубић – Скадарски земљишник од године 1416.
Митар Пешикан – Зетско-хумско-рашка имена на почетку турског доба
Петар Мркоњић – Средње Полимље и Потарје
Жарко Шћепановић – Средње Полимље и Потарје
Мирко Барјактаровић – Етнички развитак Горњег Полимља
Милета Војиновић – Пљевљански крај, прошлост и порекло становништва
Андрија Јовићевић – Малесија
Андрија Лубурић – Дробњаци, племе у Херцеговини
Јован Вукмановић – Етнички процеси и састав данашњег становништва у Старом Бару
Јован Вукмановић – Етнички процеси и састав данашњег становништва у Улцињу
Бранислав Ђурђев – Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена
Милисав Лутовац – Србљаци у горњем Полимљу
Персида Томић – Врачани
Милисав Лутовац – Бихор и Корита
Петар Шобајић – Бјелопавлићи и Пјешивци
Петар Шобајић – Никшић
Саво Накићеновић – Бока
Стојан Караџић и Вук Шибалић – Дробњак
Светозар Томић – Дробњак
Павле Радусиновић – Становништво и насеља зетске равнице од најстаријег до најновијег доба, поријекло насеља и становништва, општи дио
Павле Радусиновић – Становништво и насеља зетске равнице од најстаријег до најновијег доба, поријекло насеља и становништва

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Ахмед Аличић – Чифлуци Хусеин-капетана Градашчевића
Алија Бејтић – Нова Касаба у Јадру
Алија Бејтић – Кнежина
Авдо Сућеска – Попис чифлука у рогатичком кадилуку
Бранко Перић – Чечава
Бранислав Ђурђев – О влашким старјешинама под турском управом
Ђоко Мазалић – Борач
Ђорђе Јањатовић – Презимена Срба у Босни
Драгица Гатарић – Дујаковци
Драгица Гатарић – Горње Ратково
Драгица Гатарић – Радманићи
Драгица Гатарић – Зеленци
Драгољуб Петровић – О говору Змијања
Ђуро Јарић – Тромеђа
Душан Карањац – Српска конфесионална школа у Ливну
Група аутора – Копривна
Љубинка Којић – Манастир Житомислић
Михајло Динић – Хумско-требињска властела
Михајло Динић – Земља Херцега Светога Саве
Милан Васић – Етничка кретања у Босанској Крајини у XVI вијеку
Миленко Филиповић – Црква Ломница у Босни
Миленко Филиповић – Етнолошки записи с пута по западној Босни
Миленко Филиповић – Манастир Возућа у Босни
Миленко Филиповић – Попис Срба харачких обвезника у Модричи и околици 1851. године
Миленко Филиповић – Живот и обичаји народни у височкој нахији
Миленко Гашић – Становништво Приједора
Миленко Тодовић – Црква Шклопотница у Ријеци код Фоче
Мирко Барјактаровић – Власеница
Радмила Кајмаковић – Семберија
Ристо Јеремић – О пореклу становништва тузланске области
Симо Стојановић – Записи протином руком
Владимир Ћоровић – Мостар и његова српска православна општина
Владимир Ћоровић – Српски манастири у Херцеговини
Жељко Марић – Бишће јуче, данас
Жарко Марић – Мостарска котлина

ХРВАТСКА

Иве Мажуран – Попис западне и средње Славоније 1698. и 1702. године
Иве Мажуран – Попис насеља и становништва у Славонији 1698. године
Андрија Зирдум – Почеци насеља и становништво бродског и градишког краја 1698-1991
Стјепан Сршан – Становништво и господарство Барање 1766. и 1824. године
Иве Мажуран – Становништво и властелинства у Славонији 1736. године
Иве Мажуран – Оснивање војне границе у Славонији 1702. године
Стјепан Павичић – Поријекло становништва винковачког краја
Стјепан Сршан – Пописни дефтер санџака Пожега из 1576. године
Боривоје Милојевић – О привреди и насељима у долини Цетине и Крке
Александар Бачко – Презимена Срба у Далмацији
Домагој Видовић – Старији православни родови у Метковићу
Душан Кашић – Српска насеља и цркве у Сјеверној Хрватској и Славонији
Глигор Станојевић – Попис становништва и земље у околини Задра из 1756. године
Јосип Анте Солдо – Етничке промјене и миграције становништва у Сињској Крајини
Јосип Буторац – Становништво Пожеге и околице
Група аутора – Лексик презимена СР Хрватске 1948. године, први фајл
Група аутора – Лексик презимена СР Хрватске 1948. године, други фајл
Милан Дивјак – Лички водац
Миленко Филиповић – Српска насеља у Белој Крајини у Словенији
Ненад Моачанин – Жељко Хољевац – Хрватскославонска војна крајина
Стјепан Павичић – Сеобе и насеља у Лици
Весна Чулиновић Константиновић – Живот и социјална култура становништва под Динаром
Вјеко Врчић – Презимена српске православне парохије Имотски
Живко Бјелановић – Антропонимија Буковице
Милан Радека – Српска презимена и славе у Карловачком владичанству

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Паво И. Барух

Повезани текстови:

1. Дигитализоване књиге о Србима у Далмацији
2. Дигитализована књига: Етнолошка студија о североисточној Босни
3. Дигитализоване књиге: Насељавање Срба у Хрватску, Славонију, Лику…
4. Дигитализоване књиге: Календари Краљевине Србије
5. Дигитализоване књиге о Шапцу
6. Дигитализоване књиге о Пироту и околним насељима
7. Дигитализоване књиге о Смедереву и околним насељима
8. Порекло становништва, села око Бујановца
9. Порекло становништва, села око Ражња
10. Порекло становништва, Бабушница

децембар 2nd, 2012 | Тагови: Ђаковица, љиг, Александрово, ариље, Банатска Клисура, бар, Битољско-прилепска котлина, Бихор и Корита, бишће, блаце, Бока, борач, Бродарево, бујановац, винковци, владичин хан, Возућа, Горња Морава, горње ратково, Гора, Гораждевац, гуча, дебар, дечани, Дреница, дробњак, Дујаковци, Дуље, Житомислић, Жупа Дебарска, Жур, Задар, Зета, ибарски колашин, Изморник, имотски, Качаничка клисура, Кичево, Копривна, Крива Река, куманово, Метковић, младеновац, Мостар, никшић, ораховац, Подримље, Прекорупље, приједор, Радманићи, рашка, Ругова, Семберија, Скопска Црна Гора, Славонска Пожега, Соколска Нахија, Средње Полимље и Потарје, Стара Пазова, Стари Сланкамен, Сува Река, тузла, улцињ, Хас под Паштриком, Цетина, црна река, Чечава, Шајкашка, Шабачка Посавина и Поцерина | Категорија: Књиге, Паво И. Барух, Препоручени текстови, Траг

Оставите коментар

СРБИ, ПРВОБИТНО ИМЕ СВИХ СЛОВЕНА – SIBIR, ime po narodu koji je živeo na tim prostorima a koji su se zvali SRBI

SRBI, PRVOBITNO IME SVIH SLOVENA

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:17 pm

СРБИ, ПРВОБИТНО ИМЕ СВИХ СЛОВЕНА“Сва тројица грчко – римских историчара не знају уопште за име Cловени;
и Птоломеј, и Тацит, и Плиније говоре само о Вендима, или Србима.”
( Toмo Маретић, хрватски историчар )

Otkako je internet mreža omogućila brže kolanje informacija, svjedoci smo da se sve češće postavljaju (ili ponovo otkrivaju) neke “nove” istorijske teze i teorije prema kojima su se svi slovenski narodi i plemena prije petog vijeka nove ere zajedničkim imenom međusobno zvali Srbima,
dok su ih pripadnici ostalih naroda i plemena nazivali raznoraznim imenima (neki su izbrojali preko 600 naziva), ponajčešće Rašanima /grčki: Tračanima/, Vendima, Tribalima, Antima, … itd., itd. …

Prema brojnim istorijskim izvorima i geografskim toponimima
radi se o najstarijem i najbrojnijem indoevropskom narodu čije države i staništa su se prostirala od istočnih granica Sibira (za kojeg neki tvrde da svoj naziv duguje takođe Srbima, ili Sirbima), pa sve do krajnjeg zapada Evrope, pokrivajući i teritoriju današnje Male Azije, a čije države, kultura i pismenost sežu u mnogo dublju prošlost nego što se uči u našoj savremenoj istoriji, koja, kako se tvrdi, potiče od germanske “škole” zasnovane na “istoriji” vizantijskog cara Porfirogeneta …
(Pominju se cifre od čak 8.000 ili 10.000 godina duge srpske/slovenske državne i kulturne tradicije, što dokazuju lokaliteti Lepenski Vir i Vinča)

Zanimljivo je
da se u nekim napisima navodi kako su o srpskom imenu svih slovenskih naroda u prošlosti pisali mnogi neslovenski i slovenski istoričari (ali i slavisti i drugi autori), od kojih ćemo za ovu priliku pomenuti samo neke:
grčki (Herodot, Halkokondil), rimski (Plinije), češki (Nestor Časni Kijevski, Jireček, Pavel Šafarik, Jan Kolar), ruski (Surovjecki) poljski (Adam Mickijević), njemački (Leopold Ranke), mađarski (grof Bendžamin Kalaj), hrvatski (Rački, Maretić), ali još i mnogi stranci, kao što su Siprijan Rober, Emil Birnuf, Adolf Pikte, Ami Bue, Lorenc, Fransis-Maria Apendini … i drugi …

Od srpskih autora najčešće se pominju:

Jovan Rajić, Stojan Novaković, Sima Lukin-Lazić, Olga Luković-Pjanović, Jovan Deretić, Ranka Kuić, Miloš Milojević, Laza Kostić, Ilija Živančević, Svetislav Bilbija, Milan Budimir, Dragoslav Srejović i mnogi drugi …

.

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:30 pm

Prethodni post bio je moj uvodni post kojim ovu istu temu otvorih na jednom crnogorskom forumu, na kome je posle kraćeg vremena tema bila zaključana od strane urednika.U nastavku ću izneti ponešto od onog što tada, u vreme postavljanja teme na tom forumu (početkom 2009. godine) izguglah na netu, a što daje vrlo ozbiljne argumente u prilog tezi iz naslova:

SLOVENI = SRBI

“Rober Siprijan za Dunav kaže da je srpska reka, a SRBE NAZIVA POČETNIM NARODOM I MAJKOM NARODA A SRPSKI JEZIK – JEZIKOM MAJKOM.”
“Kako je rekao Siprijan Rober: “SVI SLOVENSKI JEZICI SU NASTALI OD SRPSKOG JEZIKA, JEZIKA PRAMAJKE”.”

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:30 pm

Pavel Šafarik u knjizi “Slovenske starožitnosti” piše: “Ime Srb duboko je ukorenjeno među svim Slovenima i moglo je samo u svojoj pradomovini dobiti svoj pravi značaj”.
“Safarik pise: “Nikada do šestoga veka nije pomenuto ime Čeh, Leh ili Sloven, a i o Poljacima i Rusima pisana istorija govori tek u devetom veku.”.”

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:31 pm

“Nikola Frere, kako navodi Šafarik, smatrao je srpski majkom tračkog i grčkog jezika. Šafarik u svom delu “Starožitnosti” piše: “Srbi ŽIVE U EVROPI OD NAJDAVNIJIH VREMENA ILI OD PRAISTORIJSKOG DOBA, a tako rasprostranjen narod vodi svoje poreklo od najdalje prošlosti”.
On tvrdi da su Srbi nastanjivali gotovo celu Evropu i mnoge delove Azije, pa otuda ona naša stara izreka: “Govori srpski da te ceo svet razume”.
Za srpski jezik Šafarik kaže da je: “Tako originalan, čist, gramatički savršen i bogat, te NIJE MOGAO DA SE OBLIKUJE BEZ POSTOJANJA JEDNOG JEDINSTVENOG PRVOBITNOG I SAMOSTALNOG NARODA”.
A stari srpski jezik bio je sasvim sličan današnjem, savremenom, što je retkost u istoriji jezika.”

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:31 pm

Grčki istoričar Laonik Halkokondil kaze da su Srbi Ilirci, došli iz zemalja iza Dunava i tvrdi da su Srbi najstariji i najveći narod na svetu (podrazumevajući pod tim imenom sve Slovene).

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:32 pm

U Minhenu se nalazi originalna nemačka hronika, pisana oko 750. godine nove ere, u kojoj doslovno piše: “Srbi predstavljaju tako veliko carstvo (regnum) da su iz njih proizašli svi slovenski narodi” (Hormayers Archiv, st. 282-283).

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:32 pm

Hrvatski istoričar Maretić, pišući o rimskom istoričaru Pliniju, koji je živeo u Hristovo doba, navodi da su Srbi živeli oko Dona, a Vendi uz Vislu. U to doba Srbe su uglavnom nazivali Tračanima, Tribalima, Vendima i Antima.

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:33 pm

Prokopije iz Cezareje, gotski pisac Jornand i Arapin El Bakr’ tvrde da su Srbi nastanjivali veliki deo Azije, ceo Balkan i još pre Hrista dopirali do Rima.

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:34 pm

Dr. Rački u svojoj “Povjesti Slovena” (st. 6 i 7) navodi: “U početku Sloveni su se nazivali domaćim imenom Srbi, tj. rođaci, a stranci, specijalno Nemci zvali su ih Vendima. Tim imenom zvali su ih i Grci i Rimljani još od sedmog veka pre Hrista”.
Sve ovo potvrđuje da su Srbi najstariji slovenski narod i da je ime Srbin hiljadama godina starije od imena Sloven.

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:34 pm

Ime Sloven javlja se prvi put u petom veku (491. g.) nove ere, sa rimskim osvajanjem. Pomerajući se na Zapad Evrope, Srbi su se sukobili sa Germanima. U to doba sva srpska plemena međusobno su se razumevala i počeli su se zvati Slovenima, a one koje nisu razumeli nazvali su Nemci, jer su im delovali nemo. Kako su se do tada svi Sloveni nazivali Srbima i hiljadama godina sačuvali to ime, otuda su svakako oni bili kičma i srž svih slovenskih naroda.

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:35 pm

Rus Veltman u svojoj istoriji potvrđuje da je u drevnim vremenima ime Srbin bilo zajedničko svim Slovenima”.

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:35 pm

Nemački etnolog Zering piše: “Prvo opšte ime svih Slovena bilo je Srbli, sto je značilo ujedinjeni”.

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:36 pm

Mađarski grof Kalaj u svojoj istoriji pisao je: “Po ispitivanjima najboljih naučnika svi slovenski narodi u prastaro doba nazivali su se Srbi”.
On takođe navodi da se od šestog veka pojavljuje ime Slavi, dok su svi Sloveni živeli zajedno i nazivali se sabraćom.
“I još: “Po ispitivanjima najboljih naučnika SVI SLOVENSKI NARODI U PRASTARO DOBA NAZIVALI SU SE SRBI”.”

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:37 pm

Slovenac Krek tvrdio je da je prvo ime svih Slovena bilo Srbin.”

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Vrh

od Ans i Eva Jargi » 08 Jun, 2010 15:37 pm

Draško Šćekić u svojoj knjizi “Sorabi – istina o srpstvu od iskone” iznosi DA SU SRBI NA NAŠIM DANAŠNJIM PROSTORIMA ŽIVELI VIŠE OD 7.500 GODINA. On takođe tvrdi da su Srbi zvanično počeli da broje godine od 5508. godine pre Hrista, prema čemu se navodi da je despot Stefan Ðurađ Branković poginuo 6935. godine i da je knez Lazar poginuo na Kosovu 6893. godine.
Šćekić takođe navodi da su Mesopotamci počeli brojati godine 3.200 a Egipcani 3.000 godina pre Hrista, Rimljani od 743. godine pre n.e. (godina stvaranja Rima), Grci od 776. godine pre nove ere, od prvih olimpijskih igara. Prema tome Srbi su počeli meriti vreme davno pre svih. Prema tom srpskom kalendaru Car Dušan je proklamovao svoj Zakonik na praznik Vaznesenja, 21. Maja 6857. godine.
Dušanov Zakonik ima gotovo svetovni karakter, baziran na hiljadugodišnjim tradicijama srpskog naroda, koje se nalaze u Vedama, a one nose pečat neprolazne mudrosti izvan vremena i prostora. Svi današnji slovenski narodi bili su ujedinjeni pod imenom Srbi, govorili su zajedničkim jezikom, iz koga se kasnije razvilo 12 različitih govora. Šćekić takođe prikazuje, kad je reč o prakolevci srpstva, Indiji, da je tamo nastala prva Srbija, pod imenom Sarbarska.”

Ans i Eva Jargi

Majstor

 

Postovi: 849

Pridružio se: 29 Mar, 2010 19:14 pm

Ј.Ј.ЗМАЈ – Пророчка песма – доставила, Мирјана Бобар

 

*И свршено је маћијском мером,*

*И потписано злаћаним пером,*

*И прослављено господским пиром,*

*И српска пропаст зове се миром!*

*Српски су ланци сад мало шири,*

*Да кроз њих отров лакше пропири*

*Мало су шири, ал' много тврђи,*

*Нови су оков на старој рђи.*

*Данак је само толико свано,*

*Да се види Српство раскомадано.*

*Да се види ране где су, где несу,*

*Па тамо да се нове нанесу.*

*Јован Јовановић Змај*

BESPRIZORNI FALSIFIKATI – Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

BESPRIZORNI FALSIFIKATI

BEZOBRAZNIH FALSIFIKATORA

– U vezi antinaučnih stavova Albanca Ruždi Ušaku –

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Albanac iz Ulcinja Ruždi Ušaku (Ruzhdi Ushaku), poznat ne samo u albanskoj dijaspori kod nas kao profesor i doktor, pa i kao akademik, već i tamo, u Albaniji, a za koga se čini sve da se kao naučnik afirmira i u svetu, unet je i u LEKSIKON CRONOGORSKE KULTURE, iako – do danas – ovoj kulturi ne samo što nije doprineo ničim, već joj se i suprotstavio svojim besprizornim falsifikatima, koje bezobrazno čini iz knjige svoje u knjizi, a sa naučnim pretendiranjima. Ja sam od vremena sinjalizirao destruktivnost, antinaučni i anti-jugoslovenski karakter njegovih spisanija i falsifikata (još iz zatvorske ćelije u Burelju – Albanija!), pa sam i pomenuti LEKSIKON, čim je objavljen, kritikovao javno upravo u tom smeru i za ovakve antinarodne protuhe.

U njegovim spisanijama sa naučnim pretenzijama, iako sasvim dobro zna da njegovi Albanci sa Ilirima nemaju nikakve veze, on uporno nastojava (razume se – falsifikatima!) da ubedi svoje čitaoce o etnolinguističkom, etnoduhovnom i etnogenetskom kontinuitetu između Ilira i Albanaca.

Sa naučnim pretenzijama on je od vremena objavio spisaniju “Gjurmëve të vazhdimsisë së BINDIT ilir në mitologjinë e në gjuhën shqipe” (Tragovima kontinuiteta ilirskog BINDA u mitologiji i u albanskom jeziku), štampana sprva u „naučnoj“ reviji GJURMIME ALBANOLOGJIKE Br. 20, Priština 1990. Tu, na str 129, piše da na Kosmetu “në vitin 1436 ndeshim në një emër familjar të një personi ME ORIGJINË SHQIPTARE i quajtur Nouach Morauzeuich de Binicho“ (godine 1436 srećemo jedno porodično ime jedne ličnosti ALBANSKOG POREKLA, zvani Nouach Morauzeuich de Binicho“), koji se spominje u knjizi Mikelja Lukara, za koga Ruždi Ušaku opet kaže da je “bujar raguzian me origjinë shqiptare” (dubrovački plemić poreklom Albanac).

Ja sam od vremena, preko medija, tražio od ovog albanskog „naučnika“ da nam dokaže za pomenutu dvojicu da su Albanci, kako to on pretendira, u najmanju ruku da nam dokaže da su im prezimena albanska.

Koliko da se zna, LUKA je među Srbima jako rasprostranjeno ime, dok je LUKAR čisto srpski apelativ. U albanskom jeziku l u k a r se kaže q e p a x h i u, onaj koji prodaje (ili sadi) luk. Sem ovoga, prezime Mikelja sreli smo i u čisto srpskom obliku LUKAREVIĆ. A kao mi, sigurno i R.Ušaku. Preko svega, ako je porodica LUKAR (ili LUKAREVIĆ) POREKLOM iz Albanije, ovo ne znači da je i po nacionalnosti ALBANSKA. U Albaniji su živeli, pa i dan-danas nastavljaju da žive i svakojake nacionalne manjine, posebno manjinci susednih naroda sa Albancima. Sledstveno, u Albaniji smo imali i imamo i Slovena (Srbo-Crnogoraca i Makedonaca), Grka, naročito Vlaha (Aromunaca). Iz Albanije su istaknute istorijske ličnosti Skenderbeg, biskup Pavle Anđelić, biskup Frano Bjelić, biskupi iz porodice Bogdan (Andrija i Petar), biskupi iz porodice Mazarek (Petar, Ðorđe i Matija), istaknute društveno-političke ličnosti Pandeli Cale, Temistoklo Grmenji i Dimitar Šuterići, književnici Miloš Ðorđe Nikolić (Miđeni), Sterio Spasev i Kasem Trebešina, umetnici Aleksandar Mojsiu, Melpomeni Čobani i Parašćevi Simaku, pa i puno drugih, ali niko od njih nije po nacionalnosti Albanac. Književnik Kasem Trebešina je živ i otvoreno im kaže da nije Albanac, već Turčin. Sterio Spasev, kad ga iznerviraše njihovim provokacijama, reče im da nije samo Makedonac, već Makedonac ipo! Dimitar Šuterići nije mogao da sklopi oči dok im ne reče ne samo za sebe da je Vlah, već da je vlaška i kultura Voskopoje, zajedno sa teritorijom. Temistoklo Grmenji im dokaza svoju „albansku“ nacionalnost proglašavajući 1916. godine jugo-istočnu Albaniju za Vlašku Republiku. A koliko je Albanac biskup Matija Mazarek, vidi se jasno iz njegove molbe bogu: „Spasi nas, Bože, Albanaca!“. Mislim da nije potrebno da nastavim sa ovime.

Svima je jasno, posebno Ruždiji, da biti iz Albanije ne znači biti i Albanac. Ali, za njihove političke ciljeve, a u brazdi njihovih falsifikata naučne istine, ovi nam se Albaci prave kao da to ne znaju i, za svakoga koji je poreklom iz Albanije (pa i za one koji nisu poreklom iz Albanije!), pretendiraju da je i Albanac. Sâm Ruždija priznaje da je u Ulcinj došao iz Turske (štaviše on nosi i čisto tursko prezime!), pa ipak ne izjavljuje se za Turčina, već nam kaže da je čistokrvni Albanac. Ovo merenje istih stvari raznim aršinima mislim da nije ispravno, da nije naučno.

Što se tiče ličnosti NOUACH MORAUZEUICH, ako je nacionalnim poreklom Albanac i Novak Moravčević (Verujem da je ovo verodostojna transkripcija tog imena!), onda treba da izvidimo da nije po nacionalnom poreklu Albanac i Slobodan Milošević, Vuk Drašković i Vuk Karadžić, sa Ratko Mladićem i Vojislavom Šešeljem, kao i svi drugi Srbi i Sloveni Balkana, ako ne i oni Rusije!

Utoliko pre, jer kolege i suautori u mislima i pretendiranjima ovog profesora i doktora nauka, ovog akademika, objavili su i preko medija svojih da je bio Albanac i srednjevekovni srpski vladar Stefan Nemanja, pa i nacionalni heroj Srba Miloš Obilić i…ko drugo ne?! Očekujemo da objave za Albance i Isusa Hrista, i Muhameda, štaviše – i Adama i Evu! I to od njihove Akademije nauka, autora Plaftormë për zgjidhjen e çështjes kombëtare shqiptare (Platforma za rešenje albanskog nacionalnog problema), od 20. oktobra 1998, na što im je naša, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, blagovremeno ljudski i naučno odgvorila.

Biti iz naseobine Bincho (danas je tamošnji Srbi nazivaju Binač!), selo u blizini Novog Brda, na Kosovo, ne znači da si i Albanac. Nasuprot. Utoliko pre 1436. godine, kad albanski elemenat Kosova je bio jako-jako redak. Kako naglasih, i biti iz Albanije ne znači biti Albanac, kamoli sa Kosova, iz Srbije!

Ruzhdi Ušaku, sve koji se na bilo koji način vezuju sa korenom reči BINDI, pošto je ovog Bindi-a proglasio za Boga Albanaca, proglašava i za Albance. Naravno, ako su sa teritorije susednih zemalja. Jer, kao frankofonac, sigurno zna da i Francuska ima svog savremenog umetnika prezimenom Bindi, ali mu još ni ime ne spominje, kamoli da ga proglasi i za Albanca. Ali, u dogledno vreme, kad Albanskom Kommonwelthu budu stigle granice do Francuske, bez sumnje će i njega proglasiti za Albanca, pa će zajedno sa Akademijom „nauka“ Albanije sklepati novu Platformu za rešenje albanskog nacionalnog problema, koju će sigurno ovaj put dostaviti Akademiji nauka i umetnosti Francuske!

Kad sam ovo objavio 1998. u reviji YLBERI, digao se njegov kolega Abdulah Konuševci sa napisom „Fushata e Resulbegoviqit kundër dr. R.Ushakut“ (Kampanja Resulbegovića protiv dr R.Ušaku), koju je objavio u listu KOSOVA SOT, Priština, 19.XII.1998, napadajući me najprljavijim rečima i svakojakim optužbama. Moguće misleći, kao i svi drugi moji albanski protivnici, da time dokazuje da su i Novak i Mikelj po nacionalnosti Albanci. On me naziva i osobom bez identiteta, jer, kad neko izjavi da po nacionalnosti nije Albanac - prema Konuševci-u i njegovim kolegama (znači – i prema Ruždi Ušaku!) – on je i bez identiteta. Prema ovoj sorti Albanaca mi treba da negiramo našu nealbansku nacionalnost i da se izjavimo za Albance, da bismo bili sa identitetom. Sasvim je sinjifikativno što isti ovaj Konuševci zlurado piše: „Kaplana neće ni UDB-a!“ I pored ovoga, ovo ga ne smeta da me optuži da sam agent UDB-e! Vidi se jasno da treba da me voli i UDB-a, da bi me voleli i Konuševci sa Ušakom i drugima kao ovi. Od vremena sam im rekao: „Živeo sam i živim i bez „ljubavi“ i „poštovanja“ ove sorte Albanaca, koji – zadržavajući za sebe tu ljubav i to poštovanje – učinili su i čine dobro. Zato im i zahvaljujem.“

Ali ovo nije važno. Važno je da A.Konuševci niti pokušava da pobije ono što kažem ja u vezi nacionalnosti Novaka i Mikelja. Zašto? Je li moguće da on nije svestan da je R.Ušaku učinio jedan očiti, bezobrazni falsifikat njegovim pretendiranjem da su ove dve osobe po nacionalnosti Albanci?!

Godine 2000, u Prištini, sa pečatom Univeristeta u Prištini i prevodom na engleski jezik, R.Ušaku je objavio knjigu HULUMTIME ETNOLINGUISTIKE (ETNOLINGUISTIČKA ISTRAŽIVANJA), gde preštampava pomenuti napis sa izvesnim dopunama. Na str. 38-9, u fusnoti br. 54, piše:

„Përmendet në librin e Mikel Llukarit, bujarit raguzian me origjinë shqiptare (Shiko: M.Dimić, Iz Dubrovačkog arhiva I, Beograd, SAN, 1957, f. 53). Disa të dhëna plotësuese për familjen Llukari na i ofroi Dr.J.Drançolli si vijon: „La Nobile famiglia di Lucari trasse la sua origine dall’ Epiro“; „Di Luccari, venuti da Alessio di Albania“; „Di Biniciolla, venuti da Epidauro“.“

[Prevod: Spominje se u knjizi Mikelj Lukari-a, dubrovački plemić poreklom Albanac (Vidi: M.Dimić, Iz Dubrovačkog arhiva I, Beograd, SAN, 1957, str. 53). Neke dopunske podatke za porodicu Lukari poslužio nam je Dr.J.Drançolli kako sledi: „La Nobile famiglia di Lucari trasse la sua origine dall’ Epiro“; „Di Luccari, venuti da Alessio di Albania“; „Di Biniciolla, venuti da Epidauro“].

Kako vidite, apostrofirani nigde ne pišu da je porodica Lukar po nacionalnosti albanska, već – origine dall’ Epiro, venuti da Alessio di Albania, venuti da Epidauro, što znači: poreklom iz Epira, došli iz Alesia (albanski sadašnji grad Lezhë-Leža), došli iz Epidaura (današnji albanski grad Durrës).

Kako smo naglasili, biti poreklom iz Epira, ako si u Dubrovnik došao iz Leža, iz Albanije, ili iz Drača, ne znači da si i Albanac, jer pre Albanaca – u Albaniji i po gradovima, godine 1436, i kasnije, pa i 1910 (!), veći deo stanovnika bili su nealbanci, a među njima – i Sloveni, Srbo-Crnogorci i Makedonci, stvar ova koju je ovim Albancima, upravo ovih godina, rekao i njihov nesumnjivi prijatelj, Kanađanin Robert Elsie.

Interpretiranje izraza origine dall’ Epiro, venuti da Alessio di Albania, venuti da Epidauro onako kako ih to interpretira Ruždi Ušaku – poreklom Albanac, znači falsifikovati tekst. A ova falksifikacija je učinjena namerno! Ili ne zna filolog R.Ušaku da origine dall’ Epiro ne znači poreklom Albanac, već poreklom iz Albanije?! Ili diplomirani filolog Ušaku ne razlikuje albanski pridevni izraz shqiptare od albanskog imeničnog izraza Shqipëria?!

Sve ovo R.Ušaku zna sasvim dobro. Kao što je svestan da, iako je iz Turske, nije i Turčin, bez obzira što ima i tursko prezime, onako sasvim dobro zna i svesno falsifikuje ono što kaže za Novaka Moravčevića i Mikela Lukara. Pogotovo je svestan da ovi njegovi falsifikati nisu u službi naučne istine, već u službi indoktrinacije Albanaca mržnjom prema susednim narodima, u prvom redu protiv Slovena, Srbo-Crnogoraca i Makedonaca.

Umesto da se odazove našem pozivu da nam dokaže da su Novak i Mikelj bili Albanci, kako pretendira on, Ruždi Ušaku u njegovoj novoj knjizi ULQINI në përmasa kërkimi dhe frymëzimi (ULCINJ u razmerima istraživanja i nadahnuća), Ulqin 2010, str. 311, ogovara me najprljavije, slažući se sa onim albanskim falsifikatorima i huliganima, koji pretendiraju da ja nemam ni srednje obrazovanje, kamoli visoko, a da i ne govorimo o naučnim zvanjima profesor i doktor, ponajmanje i za titulu akademik. Nema sumnje da i on sigurno misli da je ovime, osporavanjem mojih obrazovnih i naučnih kvalifikacija, pobio moju kritiku i da je upravo ovime dokazao da su Novak i Mikelj Albanci.

R.Ušaku sigurno nije toliko naivan, ali misli da čitaoci njegovih falsifikata su naivni i, sledstveno, neće razumeti to. Zato se ne povlači, ne ispravlja, jer ova sorta Albanaca, pod maskom nauke, ima za cilj političku indoktrinaciju i huškanje albanskih masa protiv susednih naroda. Oni su upotrebili i nastoje da i u buduće upotrebe ove bezazlene Albance kao topovsko meso u svoje antinarodne ciljeve albanske feudo-buržuazije, kao i u službi međunarodnog džandara Kapitala.

Naglašavam: imamo posla sa albanskim buržuaskim intelektualcima, a ne sa albanskim narodom. Pa i među intelektualcima oni su samo šačica, jer ostali, narodni intelektualci, ne samo da se ne slažu sa njima, već su počeli i da im se suprotstavljaju naučnom istinom o poreklu svog albanskog naroda.

______________

*) Ovaj napis je štampan sprva na albanskom jeziku u reviji YLBERI God. VI, Br. 7, Ženeva, juni 1998, str. 40. Zatim je objavljen u djelu Akademika Burovića RROTA E HISTORISË (Točak istorije), Ženeva 2005, str. 154-156. Prevod na naš, srpski jezik, učinio sâm autor.- REDAKTOR.

UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU

UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU

Piše Oskar Frajzinger, poslanik u parlamentu Švajcarske

Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio

veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način

života

gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više

sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji o

d vuka uhvaćenog

u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.

Osim stalnih susreta sa starim prijateljem Srbinom, moj prvi pravi

kontakt sa Srbijom bio je poziv predsednika Udruženja književnika

Srbije, koji mi je ponudio poetski azil, nakon što je

švajcarsko

udruženje odbilo da me primi u svoje redove. To je bio izvanredan

potez. Dakle, još postoji zemlja na svetu gde se ljudi podsmevaju

slici serviranoj u svetu o njima, zemlja u kojoj se ljudi angažuju za

unapred izgubljene stvari i negativce poput

mene, ne hajući za

potencijalne reakcije; dakle, izvan Švajcarske još postoji zemlja

koja

pruža otpor! Bilo je to dovoljno neuobičajeno da me nagna da

postanem

član Udruženja književnika Srbije. Otad, Srbija i ja činimo jedan

neobičan par. Par vezan uzajam

nom fascinacijom, u kojoj svako

predstavlja u očima onog drugog nešto što nikad neće biti.

MELANHOLIJA I PRENATRPANOST

Tako sam se jednog dana obreo u Beogradu. Prepešačio sam taj

pomalo

siv grad, koji je sav neodređeno mirisao na ugalj i na kuhinjska

ispa

renja. Šetao sam Knez

-

Mihailovom, popio kafu u Kolarcu. Posmatrao

sam sa tvrđave kako protiču Sava i Dunav, i zatečen obišao vojni muzej

gde su, na panoima požutelim od vremena, do najsitnijih detalja

opisane epizode otpora protiv turskog osvajača. Na kraj

u sam proveo

nekoliko sati u neverovatnom zoo

-

vrtu koji krasi obode tvrđave.

U očima životinja pronašao sam istu melanholiju prisutnu u tako lepom

i dubokom pogledu predivnih žena koje šetaju trotoarom, kao boginje

nebeskim podijumom. Melanholija: to je kl

jučna reč. Ona vlada svuda, u

vazduhu, zidovima, licima, i pokretima ljudi. Kao da nešto satire grad

i njegove stanovnike. Nešto što ne može izdržati jedno ljudsko biće,

jedan narod, jedna zemlja. U Beogradu, kao da je ceo svet Atlas.

Istražujući dublje, o

tkrivao sam uzrok te melanholije. To je osećaj

onih koji posmatraju kako reka teče i kako vreme prolazi, i pri tom

ostaju ubeđeni da ništa neće izmeniti njihovu sudbinu, da ih niko neće

osloboditi kobi koja im se obrušila na ramena. Prolazeći kroz Beograd,

frapirani smo zgradama koje još nose ožiljke rata sa NATO

-

om, ali

naročito mnogobrojnim zgradama načetih vremenom. Ovde je sve otpor,

otpor Amerikancima, savremenosti, vremenu, samom sebi.

Da bi se taj otpor savladao, prostor je neverovatno pretrpan. Ulic

e,

radnje, arhitektura, saobraćajne ose, sve je haotično, prezagušeno,

iracionalno. Ovde vlada začuđujuća predispozicija za snalaženje, za

bavljenje svim i svačim. Kao da je svemu tome cilj da se eventualni

osvajač izgubi u krivinama lavirinta, u kojima bi

posle beskrajnog

kruženja izgubio i želju za osvajanjem.

Melanholija i pretrpanost: to su moji najsnažniji utisci o ovom malom

balkanskom narodu dok gazim po njegovom tlu. Njegova

istorija počela jednim porazom koji su Srbi nosili u sebi vekovima, prid

ajući

mu sakralni karakter moralne pobede, na kojoj su izgradili nacionalni

identitet.

UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU

Okrutni vekovi su doveli osvajače sa svih strana, sa severa, juga, pa

čak i istoka. Turci, Austrijanci, Nemci, Englezi i Francuzi

prot

utnjali su ovim prostorima jureći u rat na severu ili jugu. Ti

gospodari rata su samo prolazili, nesvesni postojanja srpskog naroda,

sem ako ne bi zasmetao. A Srbi su to činili sve češće, da bi potvrdili

svoje postojanje i prikazali se svetu kao narod: isp

rečili bi im se na

putu. Vremenom je to postao dominantni stav: Srbin zatrpava ulice,

radnje, glavu, čak sebe samog opterećuje sobom. Zbog toga se čini da

je sve u ovoj zemlji u radovima i u iščekivanju, uprkos njenoj dugoj

prošlosti i bogatoj kulturi. Srb

in je otporaš, šampion Pirovih pobeda,

naročito nad samim sobom. U tom otporu ima izvesne uzvišenosti,

nesalomive volje da se izazove sudbina, iako se zna da je neminovna.

Ali taj potez je tako plemenit, tako lep i uzaludan da postaje

uzvišen.

Volim ovaj n

arod jer se opire svetu, kobi, vremenu koje protiče, samom

sebi. Volim tu melanholiju u očima ljudi koji, znajući da ne mogu

izaći kao pobednici iz jedne nejednake borbe, istraju u borbi, zarad

lepote samog gesta, zarad rehabilitacije čina slobodne volje,

plemenitosti uzaludnog.

Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio

veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života

gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više

sanjare od gospođe Bovari, gde su

muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog

u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.

Srbija je oduvek u ratu sa neprijateljem koji se nalazi unutar njenih

zidina i zaposeda život, nevidljiv i nepobediv. Kao Zangara u svojoj

tvrđavi, i Srbin se nada najg

orem i najboljem što mu može doći spolja.

Ali donekle je svestan da ono što ga tišti leži duboko u njemu samom,

i da mu ne može uteći. Kao uzvišeni osuđenik, poseže za drugim

zatvorima, širim, svetlijim, čistijim. Evropska unija mu jedan takav

zatvor preds

tavlja u lepom svetlu, pod finansijskom podrškom Centralne

evropske banke, uređenog tako zato što su Nemci poželeli da postanu

Evropljani, da ne bi bili upamćeni kao potomci nacista. Ako bi Srbija

prihvatila tu prevaru, ako bi pristala da proda svoj ponos

budzašto,

stupila bi u jedan sterilan, funkcionalan, šablonski prostor, bez

opterećenja, u kojem bi ostala anonimna. U njemu bi stekla status

dobro uhranjenog roba, ali bi sem teritorije izgubila i istoriju i

korene, a ponajviše dušu.

Glas Dijaspore predstavlja ljubiteljima poezije, Dijanu Uherek Stevanović

BIOGRAFIJA

Dijana Uherek Stevanović,

rođena je 14.5.1968. u Garešnici, R Hrvatska. U Pakracu je završila Učiteljsku srednju školu, a onda 1986. dolazi u Suboticu gde završava Pedagošku akademiju, posle i Pedagoški fakultet u Somboru. Provela je neko vreme u OŠ „Ivo Andrić“ Bjelovac, BiH, radeći kao učitelj, a sad je zaposlena u OŠ „Miroslav Antić“ na Paliću. Živi u Subotici.

Uvrštena je u nekoliko zajedničkih međunarodnih zbornika: „More na dlanu“, „Valentinovo“, „Očaravanje“, „More na dlanu 2“, „Citat. rs“, a samostalnu zbirku „Vanvremena“ izdala je u martu 2013. godine za „Panonske niti“ . Ima objavljene elektronske zbirke poezije, „Beskraj“, „Nedostaješ mi ti“, „Artemida“ te zbirku u 3D varijanti.

Dodeljen joj je SUBOTIČKI OSKAR POPULARNOSTI u martu 2013. za uspehe postignute u književnosti.

Učestvovala je na takmičenju „POEZIJE GODINE „ facebook pesnika Balkana i u sezoni 2012. osvojila prvo mesto.

RAĐANJE

Budim se
i vlastito ja rađam
iz ničega od sebe…

Otimam se nutrini
koja me guši
kao neizgovorene reči
na rastanku…

Obgrljena,
- zadojena životom,
- upakovana u kutiju,
- zatočena crvenom mašnom…

Ne dam se!

Cvilim ko kučka
dok rađa kuče
i odmotavam traku
bojenu ljubavlju…

Razvijam crno beli film,
vraćam kazaljke,
iskačem iz ničega u nešto…

Ovde sam,
spremna da lutam,
verujući u istinu.

ODAZIV

Pozvana,
odazivam se nemuštim glasovima,
odlazim u susret neispitanim putevima…

Ne bojim se trnja,
jer i Isus je krunom
prkosio ljudima u vremenu
koje ga nije razumelo…

Lutam,
kao i svaka lutalica,
neshvaćena od prolaznika,
pokrivena nebom
i ogrnuta sirotinjom…

Ne stidim se…
jer čemu ponos,
ako je duša gladna,
a telo prazno?

Pronalazimo nas,
upetljavamo u trnje,
punimo nadom…

I…

Volimo…
- sve ožiljke prošlosti,
- množimo se u sirotinji kao
prosjaci bogati verom….

ČEKAM

Čekam te…
na pustoj zemlji
- samonikla,
hranjena nadom,
umesto žitom i vodom…
začešljana vetrom,
umivena jutrom,
prikovana zemljom,
razgovaram sa Pticom,
letim sa Oblakom,
tragam za istinom,
nekim novim korakom..
i životnim imenom…
Čekam te…
u pustoj zemlji
- bezimena.

VANVREME

Uhvatim sebe,
u nekom
vanvremenu
i korakom
ne mogu
da kročim
ni u prošlost,
a ni u budućnost…
te tako
tapkarim…
u mestu
kao biljka
korenom života
povezana za zemlju.

NA IVČNJAKU SVETOVA

Ne odustajem…!
Idem dalje nizati reči
i verovanje u istinu
uplitati između redova,
jer…
nadom ću bojiti dane,
mislima pobeđivati samoću,
gradeći snove
- na ivičnjaku svetova -
maštati…
o savršenstvu – nesavršenog,
ali ljudskog u nama…

KRETANJE

Pokrene me jutro,
nebu pod oblake.
Zagrli me Sunce,
novom nadom
i tako,
ne bojeći se visine,
ne talasam između
DA i NE,
a onda se niodkuda
pojavi ono
- MOŽDA
i bez ravnoteže
strmoglavi me
o zemlju…

Ozemljena,
raskomadanu
- skomadam,
otresem prašinu,
pogledam u vis,
opsujem i krenem..

RITAM TIŠINE

Ovo je poslednja pesma
pisana bolom.
I možda će joj nedostajati
nameštena rima,
poneka celina,
ali… kad te život udari
sa tri akorda
i kada ti basom zasvira
umesto zvukom violina,
postaješ svestan,
da nikad ne smeš,
pred ljude stati
okrenut licem vrlina,
jer tako otkrivaš slabosti
i iskrenošću postaješ plen
ljudskih gadosti,
ali…

Ne daj se,
već sviraj ritam tišine,
onako kako najbolje umeš…

I smej se,
iskreno se smej,
jer tvoje misli samo ti znaš…

I voli sve ono što osećaš,
jer jedino tako bićeš
ponovo rođen
i kad si od drugih
Rečima pogođen
i pogledom
živ sahranjen…

Poziv ljubiteljima knjige na književno veče promocije knjige “MEĐUNARODNA ZBIRKA”

Pozivamo sve iskrene ljubitelje knjige na književno veče na kojem će biti održana promocija knjige “MEĐUNARODNA ZBIRKA POEZIJE CITAT.RS”, najveće pjesničko okupljanje na Balkanu, a koje će biti održano u prostorijama Gradske Biblioteke Subotica.1O.MAJ 2013.GODINE U 19 : 00, ULAZ SLOBODAN!!!Gosti: MEĐUNARODNI KARAVAN PJESNIKA ZDRAVKO ODORČIĆ, Zagreb LIDIJA PUĐAK, Zagreb MARIO VRANJEŠ, Tuzla NATAŠA ŠVIKART, Maribor BRANKA KAMENŠEK, Ljubljana LJUBICA MAROŠEVIĆ, Varaždin NIHO MEŠIĆ, Tuzla LJILJANA ZEKO, Kupres LJUBICA VUKOV MIHAJILO, Petrovaradin JOVAN MIHAJILO, Petrovaradin DARKO TURKOVIĆ, Ogulin NELA PAMUKOVIĆ, Zagreb DIJANA UHEREK STEVANOVIĆ, Subotica MIRA ŽIVKOVIĆ, Novi Sad BRANKA SANTA, Palić BILJANA KOSTIĆ, Sremska Kamenica MILAN BULIĆ, Beograd JANOŠ SEKEREŠ JANE, Subotica SLAVICA LUKAČ TORMA, Subotica DIVNA LULIĆ JOVČIĆ, Subotica ILIJA KLEPIĆ SANSKI, Subotica DUŠKO KRMPOTIĆ, Subotica PREDRAG OPALIĆ, Subotica SOFIJA GERDIJAN, Subotica SUZANA KRIVOKAPIĆ, Subotica IVANA PAPEŠ BOGOSAVLJEV, Subotica ALEKSANDRA BUBULJ, Palić Članovi kluba ORFEJ iz Sarajeva: TARIK JAZIĆ JAZHA, Sarajevo ZLATA HODŽIĆ, Sarajevo AMRA KREŠTALICA, Sarajevo Gosti programa: JELENA DUBOVI, SONJA SAVIĆ I VELJKO DRAGAŠEVIĆ – gitaristi. KLAUDIJA GARZO I VALENTIN HORVAT, plesni par PODRŠKA I SPONZORI: DRUŠTVO UČITELJA SUBOTICE CITAT. RS SAJT SINDIKAT GRAD SUBOTICA – MINISTARSTVO ZA KULTURU GRADSKA BIBLIOTEKA, Subotica MEDIJSKI SONZORI: TV K23 TV CITY SUBOTIČKE NOVINE RADIO SNOVA – Zagreb

Gradska biblioteka Subotica (zvanična prezentacija)

Cara Dušana 2, 24000 Subotica

Karte anzeigen · Route planen

KNJIGA, ZLOČIN I SVEDOCI

http://www.jasenovac-info.com/biblioteka/Fratri_i_ustase_kolju.pdf

Herman Nojbaher, Specijalni zadatak Balkan

Herman Nojbaher,

Specijalni zadatak Balkan

(u originalu Specijalni zadatak Jugoistok 1940-1945).

Izdavač: „Musterschmidt”, Göttingen („Mustersmit”, Getingen), drugo, popravljeno izdanje, 1957.

Nemački diplomata smatrao je da je, pre svega, trebalo podići ugled Milana Nedića, kako bi se srpski nacionalisti odvojili od Mihailovića, pa je prvi Nojbaherov potez bilo organizovanje posete predsednika srpske vlade Berlinu, septembra 1943. godine. O tome je napisao:

„Nedić je krenuo u posetu na koju je čekao još od 1941. godine, pun velikih nada u reviziju nemačke politike prema Srbiji. U ovim se nadama razočarao. Ribentrop je pozvao mene i Benderà da prisustvujemo njegovom razgovoru sa Nedićem, tek onda kada su razgovori dospeli na slepi kolosek. Nedić je na hrabar i dostojanstven način pokušao da govori o nepravdi koja je učinjena Srbima. Postavio je čitav niz zahteva da se ove nepravde isprave, kako bi se poboljšao položaj Srba, a time da se ojača njegov položaj kao predsednika vlade. Nedićeve žalbe Ribentrop nije primio previše prijateljski i sa simpatijama. Nedić je osećao da ga Nemci zloupotrebljavaju. Kada je tražio reviziju privremenih granica Srbije – čisto srpski srezovi pripali su, povremeno čak povređujući prirodne granice Hrvatskoj, a junačko groblje Srba, istorijsko poprište Kosovske bitke, pripalo je novoj Velikoj Albaniji – reakcija Ribentropa bila je žustra i on se razbesneo: ‘Ni Francuska u ovom trenutku neće uspeti u zahtevu za reviziju privremenih granica! Zato se o takvom srpskom zahtevu za vreme rata ne može diskutovati’. Duboko uvređen, Nedić je posle toga odbio da potpiše tekst predloženog kominikea. Nije više bilo moguće da se razgovor nastavi. Neuspeh ovog susreta bio je potpun, kako sa političkog gledišta, tako i sa ljudskog aspekta”?

Sve Nojbaherove predloge o proširenju Nedićevih ovlašćenja, Hitler je konačno odbacio decembra 1943. godine:

 

„Mi nikad ne smemo da dopustimo da na Balkanu jedan narod postane suviše moćan, narod koji ima osećaj političke misije i istorijske uloge. Upravo Srbi su taj narod. Oni su dokazali da imaju veliku državotvornu snagu, a i velike, ambiciozne ciljeve koji čak idu do Egejskog mora. Imam ozbiljne primedbe na to da takav narod u njihovim nastojanjima i ambicijama ja još  posebno ohrabrim i podržim”.

 

Proizilazi:

 

Ne samo da je Tito hteo slabu Srbiju da ima jaku Jugoslaviju, nego je i Hitler hteo slabu Srbiju da ima jak Balkan (njegov). Amerika i Evropa sprovode to isto na Balkanu. Nama je uvek sudjeno da nas tesu kao kladu jer oni svi traze sluge a mi smo prkosan, ponosan i slobodarski narod. Knjiga je jako vazna za razumevanje ratnog stanja. Za sve one koji misle da smo mogli da prodjemo bolje da smo lizali Hitleru cizme ova nemacka knjiga ce biti razocarenje. Okupator ima svoje strateske potrebe i ti mozes da dubis na glavi; nista ti ne pomaze. On nije ni dosao radi nas nego radi sebe.

 

 http://www.scribd.com/doc/131083386/Herman-Nojbaher-Specijalni-Zadatak-Balkan

Recenzijski osvrt na knjigu-OSVAJANJE SREĆE, književnika Slobodana Andrejevića

Recenzijski osvrt na knjigu-OSVAJANJE SREĆE, književnika Slobodana Andrejevića

von Violeta Bozovic Notizen am Dienstag, 9. April 2013 um 15:16

Da li se sreća može osvojiti iskustvom bezuslovne ljubavi,ako kao alhemijski ključ koja otključava smisao ljudskog života upotrebimo UM,pitaćemo Slobodana Andrejevića, čije knjige su odavno postale sinonim za saznavanje veza izmedju duhovnog i spiritualnog,izmedju  objektivnog i metafizičkog. Odgovori su u svakom od nas, samo još  niko nije imao hrabrosti uzeti u ruke knjigu vlastitog života,prelistati  svoje greške i naučiti da je grešenje u stvari sazrevanje duše na svom Putu ka otkrovenju najviše tajne, pred kojom nam najviši ispit polaže vlastiti život.

Knjiga koja je pred nama a ne bez razloga i ne baš slučajno se zove “OSVAJANJE SREĆE” je Slobodanov pokušaj da svog čitaoca povede na jedno zanimljivo putovanje.Na Put u sopstveno “Ja!” Mnogi nisu spremni da istraže  nepoznate staze svoga duha i tumarajući po mraku,padaju na ispitima koje im priprema sam Život.Sudbina jeste Put po kojem duša korača u susretima sa životom,noseći zapise  sećanja iz  potisnutih pamćenja,vremena koja su prošla.Ciklus kruženja života na zemlji je ciklus realnosti kretanja duša iz jednog oblika u drugi i radjanja u novim telima,zarad  iskustva koje će ih poput čistilišta sjedinjavati sa  onim od koga je sve postalo.

 

 Citiram …Svaki čovek intuitivno oseća da će posle smrti postojati njegovo Ja, nejasno,kako i gde, ali izvesno da će mu se u daljem toku bivstvovanja duše  predočiti i izračunati bilans  dobrih i loših dela.Briga za budućnost sveta, je zapravo briga za sopstvenu budućnost.  

Slobodan Andrejević u jednoj od svojih teza u kojima imenuje sreću i nesreću, kao uzročno posledične veze naših dela kaže  -Ljudi su skloni da za svoju nesrećnu sudbinu okrivljuju druge,ne shvatajući da je sudbina posledica povratnog dejstva njihovih dela iz prošlosti.”Sudbina nije nikakva kazna za pređašnja dela,već je to splet okolnosti koji će primorati jednu dušu da se menja..”

Dakle,posle ovoga, ostaje nam samo da zaključujemo da-Osvojiti sreću u stvarnom životu, znači poznavati zakone duha i materije, znati da isto privlači isto i ne činiti svom unutrašnjem biću zlo,gajeći  mržnju i potrebu da se obračunavamo sa onima koji nisu na našoj visokoj lestvici duhovnog razvoja. Ako to činimo,to treba činiti samo u nuždi svrhe da Ljudi spoznaju  svoja dela kroz Vaš stav,nepristajanja na njihovo bezumlje. Jer,priznali to ili ne,to bi isto bilo  kao pristati na gordost lekara koji je gord samo za to što nije bolestan .Upravo,to je po mom slobodnom shvatanju smisao poruke ove  neobične i nadasve poučne knjige,koja pruža mogućnost da slobodnom voljom logičkog rasudjivanja,njen čitalac sam  usvoji neke zaključke,koji bi mu mogli biti od velike pomoći  u životu.. .Dakle,duhovnost nije samo teorija, koja ima za cilj odustajanje od  dela. Život bez Dela i Delo bez delanja je mrtvo.Veliki,strpljiv rad  na sebi i spoznavanje istine da je svaki čovek  čitav svet u svetu,i da menjajući sebe na bolje,automatski pozitivno utiče i na svoju okolinu.To je  početak prvih koraka na Putu koji vodi ka sreći i koji unosi harmoniju, kako u naše unutrašnje biće,tako i na  najdraža bića oko nas.

.Čovek je kao biće opterećen sa stvarima koje su se  desile u prošlosti,zato koristim Slobodanovu misao koja skida okov sa te nesrećne mentalne kazne koju kje biće čovekovo  nametnulo samom sebi.Slobodan kaže-Prošlost ne možemo vratiti i popraviti, ali nam budućnost može biti bolja ako je pripremimo u sadašnjosti.”Ova velika istina koju nam je predočena ujedno i upozorava da vraćanje na prošlost znaći  ubistvo  mogućnosti da napredujemo,da se razvijamo,saznajemo i  bogatimo duhovnom energijom novih dometa

.Budućnost je kad bolje razmislim o Slobodanovim rečima,samo most koji je sagradjen od cigli prošlosti i sadašnjosti,a koju je sjedinio povez vremena ,iskustva i dogadjaja .Naša budućnost ovisi o našoj Ljubavi prema drugom biću, koje  kao povratnu svetlost emituje Vam samo ono što ste u njega duhovno investirali-

.Najbolje da je vaš izbor iskrena Ljubav i spremnost za dalji rad na njoj na njenom uzvišenom Putu.Dakle Ljubav je most koji povezuje duše .

 

Dakle,u prevodu rečeno, Ljubav koja u suštini spaja duše je najjača veza duševnog razvoja dve osobe koje se kroz nju uče i oplemenjuju zajedničkim odricanjem i radosnim susretom sa lepotom zajedništva koje ona u sebi im darovano donosi. Greh,pokajanje,patnja i njeni oblici koji nas uče iskustvom da ga ne ponavljamo ,su samo neka od suočavanja sa uzročno posledičnim vezama koje se dešavaju kao prepreke na našem putu ka sreći.. Slobodan Andrejević je u  ovoj nadasve  poučnoj i psihološki veoma jakoj knjizi, u celi  spektar tema uvezao velike životne istine,koje je umeo imenovati perom,oslanjajući se kako na svoja tako i na duhovna iskustva  drugih umnih ljudi.

Cela knjiga obiluje sjajnim izvorima koji ipak uvezani njegovim spisateljskim tkanjem ,potvrdjeni  novim spoznajama,obogaćuju ovu nadasve lepu i korisnu knjigu.Moram priznati da bih ovo književno delo, volela videti u vidu priručnika sa veoma praktičnom primenom  u svakom domu. Da OSVAJANJE SREĆE  čitaocu postane svojevrsna čitanka osnovnih postulata  koja imenuje tajne  zakone duhovnog sveta ,kako bi se na  vreme  umelo izbeći trnoviti put  gorkih spoznaja,onih koji su svoja iskustva, imenovali perom sve  u cilju, da drugi  ne biraju  neprohodne staze života,kojima se teže ide,a uvek  u isto  mesto stigne..

Verujem da je namera autora da  ovo književno delo bude dar svima koji su spremni da se menjaju i usavršavaju na duhovnom planu,dakle onim čitaocima,koji će zahvaljujući  spoznajama  koje su u njoj imenovane  i sami istražiti život i proveriti ih na svom putovanju kroz vreme,uzimajući u obzir  i dragocen razvojni Put,dakle vlastito iskustvo.

Nekad smo sudbina sudbinama drugih ljudi da kroz nas dozive duhovno sazrevanje.U ovoj knjizi u kojoj su obuhvaceni mnogi aspekti odnosa medju Ljudima se pominje i to da,čovek tek kad na svojoj koži doživi iskustvo patnje koje je prouzrokovao drugim ljudima on je tad spreman da odbaci staro JA,i tad počinje njegov preobražaj.Da bi cenili Ljubav,pažnju,odanost,ljudima je potrebno da to prvo izgube.Da dožive Bol koji su prouzrokovali .To je tačka koja ljude menja na bolje,a ukoliko je Ljubav istinita,a posrnula pred neiskustvom , vaskrsnuće praštanjem ali i nepristajanjem na ponavljanje lekcija.

Za kraj bih citirala jednu Slobodanovu misao koja glasi..

“Da bi jedna osoba mogla pravilno da misli ,zaključuje i postupa ,potrebno je da ima svestrano iskustvo.Sposobnost da pravilno misli i odabere dobar i ispravan put se dakako temelji na poznavanju razlike dobra i zla,a uslov da  čovek postane mudar jeste da doživi iskustva suprotna od onih koja je imao”. 

Dakle,poštovani čitaoci...Put u vlastito JA nije lak,ali se svakako isplati.Ova knjiga je stoga jedan dragoceni priručnik,koji privilegovano mogu sebi da poklone samo oni koji su spremni na promene unutar sebe,kako bi otklonili sve ono što ih sprečava da sretni koračaju u susret sreći,u susret harmoniji,Ljubavi i istinskoj radosti i životu.Osvajanje sreće je Vaš Talenat, da kao  vrhunski umetnici,radite strpljivo na duhovnoj svetlosti vlastitih  duša ,koje oplemenjene  iskustvom, u putovanju kroz vreme, čine boljim i smislenijim ovaj naš pojavni svet.Jer svako ko svoj život usmerava u dobrobit ukupnog napretka sveta zna,da je Ljubav pokretačka sila sveta na kojoj počiva Duh.

Osvojiti  svoj unutrašnji sklad i osvojiti sreću,znači dopustiti Ljubavi da Vas vodi svojom Božanskom rukom,kako bi Vaš život bio savršena simfonija neba,čiji se zakoni kroz Vas događaju na zemlji..

Violeta Božović,književnik,Leta Gospodnjeg 2013.