Za nas se može reći da iza nas stoji višegodišnje iskustvo stečeno kroz različite aktivnosti vođene u interesu, kako pravde i istine tako i srpskog naroda.
Mi smo sada na samom početku. Naš cilj je da približavamo naš narod, kako bi efikasnije delovao po pitanjima međusobne solidarnosti jer je poznato da smo zajedno jači. Pomoću anketa, časopisa i upotrebe elektronskih medija želimo da omogućimo stvaranje krovne organizacije svih Srba sveta u kojoj bi bilo moguće svakom pojedincu da se oseća i kao pojedinac deo celine kojoj pripada.
Mi smo spremni da mobilišemo svu svoju umešnost i snagu kako bi na kraju naš rad urodio plodom i bio označen saborom sveukupne srpske dijaspore za Vidovdanske dane na kojim bi se udarili temelji svetskoj organizaciji Srba!
Kao što rekosmo, mi smo na početku ali i pored toga dobre nade. Mi se nadamo Vašoj podršci, ostajemo na vezi!
Kancelarija za statistiku dijaspore
Lübeck 2007
Dušan Nonković
email:
dusan.nonkovic@gmx.de
Nista drugo nego da pozelim sretno!
Pozdrav!
Dobar blog, nadam se da ce postati popularan.
Javite mi se ako zelite da razmijenimo linkove na blogroll-u.
Blog moze da bude uspjesan, ali
ako pocne sa nekim politicno-korektnim stavovima ili tabu-ima onda mu poredvidjam blisku smrt.
Izvini Petre, ali bas tabue i treba razbijati, uklanjati. Vekovima se Srbima servira jedno, govori drugo a radi trece. Gledajuci kroz vekove Srbija postaje sve manja. Ode cela Bosna, da ne spominjem Liku, Baniju, Krajinu, Slavoniju, Dalmaciju, Kosovo. Znaci treba se (po mome) cvrsto suprotstaviti. Broz je popularizovao SRBOZDERSTVO, a nas Srba koji smo pobegli od stalnih lazi, obezvredjivanja nasih dostignuca, slobode nasih ljudi. Cak i ona najosnovnija sloboda (govora, misli i stampe) nije uhvatila korena u Srbiji, mada su nam Bogovi zapada darovali neke Natase Kandic, Sonje Bi-Serko i slicne „rent-a-Srbe“ koji su na necijim tudjim platnim spiskovima.
ama ilija pavlovic o cemu ti, i sta ti je ovo sa imenom, poamerikanizirao se???
pomoc oko pronalazenja Ratke i Marka Todorovic,majka mi je iz porodice Mircic iz Bosanskog Grahova,
Postovani Iliya Pavlovich-u,
Veoma bih Vas miolio da mi uz Broza, Natasu Kandic i Sonju Biserko nabrojite bar jos dva neprijatelja nasega Otacastva i slavnog nam Naroda. Ako su samo ovo troje bili u stanju da nam „vekovima serviraju jedno , govore drugo a rade trece“ onda bolje nismo ni zasluzili.
Inace, moram da Vas obavestim da su na top – listi srpskih neprijjatelja daleko najpopularnie Natasa Kandic i Sonja Biserko. Nema ni jednog srpskog nacionaliste, da ne kazem supljoglavca, koji je naucio da srice cirilicu, a da nije odmah opljunuo po Natasi i Sonji.
To je postala neka vrsta manije, kolektivne paranoje. Vama za obavestenje moram da kazem da je rec o veoma hrabrim zenama koje imaju i snage i moralnog kredibiliteta da tokom svih ovih godina srama plivaju protiv dominante politicke struje i opsteprihvacenog misljenja. Malo mi se skiseli od onih hrabrih Srba koji su se do juce drzali Titu za skute, a danas kada se politicka klima promenila, duvaju u nacionalisticke gajde. Nekada tvrdi komitetski komunisti, sada nacionalisti i sovinisti.
Nije hrabrost duvati u istu tikvu sa vlastima i histericnim javnim mnenjem nego je hrabrsot podici glas u odbranu pojedinacnog covekovog dostojanstva, bez obzira da li je rec o pripadnistvu ovoj ili onoj naciji.
I Sonja i Natasa se rukovode duboko hriscanskom mislju koja nalaze da se djubre prvo pocisti u sopstvenom dvoristu, pa tek onda gleda u komsijsko.
Четвртак 10. август 1995: први пут од избијања рата у бившој Југославији њемачким гледаоцима пружа се прилика да се преко медија суоче са чињеницом да иза сатанизованих Срба стоје мала дјеца, старци и старице, мајке на новорођенчадима у наручју, шипарице и тинејђери. Њемачке ТВ станице приказују непрегледне колоне избјеглица из Српске Крајине и олупине трактора и возила поред којих леже тјела српских цивила раскомадана од хрватских бомби. Усташке војнике са црним гусарским повезом репортер је цинично описао као „хрватске рамбое“, а један се од њих на исквареном њемачком језику хвалише да је из Њемачке, гдје иначе живи, „скокнуо“ до Крајине како не би пропустио „повијесни тренутак“. Коментатор антисрпског „Франкфуртер алгемајне“ пасивно држање Београда према хрватској агресији на РСК тумачи са насладом, жељом предсједника Србије Милошевића за укидањем санкција, због чега му је потребна наклоност Америке и Њемачке, а не крајишких Срба“. Tempora mutantur, nos et mutantur in illis – времена се мењају, и ми (Карл Билт на пр.) се мења у њима: „Након што је Карл Билт већ првог дана оштро осудио хрватску агресију и препоручио хрватског предсједника Туђмана Међународном суду у Хагу због бомбардовања Книна, посредник ЕУ Карл Билт проглашен је у Загребу непожељном особом. У изјави за БиБиСи Билт је указао и на двоструке стандарде који су и овом приликом дошли до изражаја. Јер, каже Билт, „ако смо осудили, а морали смо, бомбардовање Сарајева и ракетне нападе на Загреб, не можемо да ћутимо када се гранатира Книн. Изузетно је важно да будемо доследњи, да немамо једне критеријуме за Србе, а друге за Хрвате“, рекао је Билт, тада. Ја Билту ни онда нисам вјеровао. Његове изјаве објашњавао пре, да Република Српска и надаље располагала респектабилном армијом. А у Београду Милошевић још није био проглашен „балканским касапином“ јер његова сарадња била потребна у Дејтону. Док у Београду фактор „европејци“ био у дефанзиви. Времена се уистину променила. 1999. на горе! А данас?
Lep vrlo lepo. Samo da ne ostane na praznim rečima kao i do sad.
DIJASPORA kao deo srpskog naroda se do sad nije pokazala u pomaganju Srbima. Prvo im je bio kriv Tito (bez njega ne bi ni postali DIJASPORA), zatim Milošević i na kraju krivi su im Srbi uopšte.
Dijaspori ne treba dati pravo glasa dok se ne izjasni o interesima koje traži u Srbiji. Najdekadentija je dijaspora Amerike. Ti ljudi odande bi hteli da se vrate na svoje nekadašnje posede i da ponovo vrate ovu jadnu zemlju u mrak. Vi iz dijaspore ne shvatate da se ipak dosta tog apromenilo i da moramo da saradjujemo na jednakim osnovama.
Мисли ми се роје
Данас сам тужна због вас Срби,
драге избеглице моје
Родна земља део неба
Неки народи мисле да нама то не треба
Србине брате да ли је воља божија
Да на родни дом немам право ни ја
У зноју лица свога кућу и све си стеко
Из чистог хира из ње те изгна неко
У туђој земљи далеко од роднога прага
Волим те за тобом чезнем земљо драга
Браћо и сестре Србија је тамо где сте
Узимају све куће нам руше
Недоступна им је само дубина наше душе
Разумемо осветници нисмо
Оличење чисте доброте ми смо
Имасмо славу свеца свога
заступника нам код Бога
Крстимо се у име Оца и Сина и Духа Светога
Нема силе да се одрекнемо тога
Љутимо се само на наше људе
Странац на том нивоу не може да буде
Kо се српског рода одрекне
Издају никад не може да порекне
Српство је рођењем дато од Бога
Постати Србин – нема тога
Поштуј и чувај име своје
Србин што си Божија воља то је
Искушења и муке често немају меру
Чувајмо своју веру
Издајице рода свога
нема већег проклетства од тога
Ко не воли ближњег свога
љути господа Бога
Ко верује ко не лаже
томе Бог помаже
Српски род је пример свету
oплемењује Планету
Љиљана Ћуић
ne mogu vjerovati da je neko toliko puknut pa da piše ovakve stihove. Ljiljana da kreneš zbrojiti koliko su kuća raznijeli pripadnici tvog naroda. Ma 21 stoljeće je, alo probudi se Ljiljo.
ГЛАС ОТАЏБИНЕ
О пахуље моје снене!
Разасуте по беломе свету.
Ја вам мисао ухватим:
Само на трен, у лету…
И дуго дуго: ко родитељ патим.
Што немам неку чудну моћ?
Да вас све у крило вратим!
Па да вам певам васцелу ноћ.
О бехари са мојих грана!
Однешени вихорима ветра.
Замиришите ми са свих страна:
Венцем петроваца: на Светога Петра.
Да вас једном: сјединим у једно.
Венцом славе да окитим род.
О бехари моји, са балканских грана!
Цветајте ми у небески свод.
О ливаде цветне, са мојих пољана!
Што вас косачи, раскосише росне.
Замиришите ми, макар на моје сено;
Или на откосе: свеже медоносне.
Па да пустим моје вредне пчеле,
С лептирима да се сетно друже.
Нек полете, пут вртова рајских!
Да их грле уцветале руже.
О лептири моји, од рајскога врта!
Ево, већ полако јесен стеже.
Куда ћете ми одлетети нежни?
Да вам крила та туђина свеже.
Нек вас греје, тамо у туђини:
Мога срца ватре плам…
На крилима, понесите ми душу!
Ја немам више ништа да вам дам.
Властимир Ћировић