KONKRETAN PREDLOG ZA POSLOVNU SARADNJU

zovem se Veljko Šutić(39), rodjen sam u Čačku i trenutno živim u Beogradu. Razlog zbog kojeg samtražio Vašu adresu i zbog čega Vam pišem su tekstovi koje čitam o potencijalnim ulaganjima    diajspore na makroekonomija.org. Pretpostavljam, da kao i mnogi u Srbiji i ja imam poslovnu ideju ali nemam sredstva za ostvarenje iste. Jedinu nadu da dodjem do sredstava ili poslovnog “andjela”  vidim u dijaspori. Pomislio sam da, posto se bavite tom temom da, možda, imate kontakte sa na¹im  uspešnim ljudima u inostranstvu i da bi ste mi možda mogli pomoći u ostvarenju moje poslovne ideje i mog “sna”.

Radi se o fabrici za preradu voća i povræa, tj. za fabrici za sušenje voća, a osnovni proizvod bi bila suva šljiva. Pored suve šljive proizvodile bi se i voćne rakije, džemovi, pekmez kao i drugi delikatesi od suvog voća punjeni orašastim plodovima i čokoladom. Celokupan plasman proizvoda je namenjen izvozu u Nemaèku i Rusiju kod već poznatih uvoznika iz tih zemalja ali intezivno se prave  i kontakti sa drugim zemljama u slučaju potencijalnog povećanja proizvodnje.
Mišljenja sam da je u decenijama koje dolaze, poljoprivreda, a posebno voæarstvo, grana privrede koja donosi siguran i održiv profit nasuprot dolazećoj svetskoj inflaciji papirnog novca.
Ubedjen sam da je ovo investicija koja se vraća za najviše sedam godina.
Sušara bi se nalazila u selu Pakovraće, 7km pored Čačka, mestu Bogom dano za voće. Mala digresija, to je selo u kom su roðeni moj otac Branko, deda Velibor, pradeda Milutin…
Okupio sam najbolje stručnjake iz Srbije za šljivu i sušenje iste. Podršku sam dobio i od Instituta za voćarstvo iz Čačka kao institucije od najvećeg autoriteta za šljivu u Istočnoj Evropi. Samo postojanje takvog Instituta u Čačku govori o potencijalu tog kraja za ovaj biznis.
Saljem Vam Program razvoja fabrike i predračun troškova i potencijalnu dobit.
Nadam se da mi ne zamerate što sam Vas na ovaj način uznemiravao ali se nadam da razumete moju zelju za realizaciju ove ideje.

Unapred zahvalan

Veljko Šutić

sutic.ing@gmail.com
061 7116010
064 2367656
skype: veljko.sutic

PROGRAM IZGRADNJE FABRIKE

ZA PRERADU ŠLJIVA I DRUGOG VOĆA I POVRĆA

 

 

 

                                                                                                         INVESTITOR:

 

                                                                                                         Veljko Šutić, dipl. ing

 

 

 

 

 

 

         Autor:

 

         Vojislav Marković, dipl. ing.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vladimirci, februar  2011. godine

 

 

 

 

U V O D

 

 

Mogućnost dugoročnog plasmana suvih šljiva, od 500 tona godišnje  u Rusiju, podstakla je na razmišljanje investitora o podizanju objekta za sušenje, preradu i pakovanje ove količine osušenih šljiva.

Proizvodnja suvih šljiva u Srbiji, do zadnje decenije prošlog veka bila je oko 20.000 tona godišnje, pa je zbog pozantih događaja, sa kraja prošlog veka, drastično smanjena za oko 10 puta

Inače proizvodnja šljiva se u Srbiji nije smanjila, ali  se ugasilo pet  velikih pogona koji se prerađivali, pakovali i izvozili ukupnu količinu suvih šljiva, koja se kod nas sušila. Njaveći kupac je bio bivši SSSR, gde je postojala i sada u Rusiji postoji, tradicionalna potrošnja suvih šljiva.

I tada je bilo malo industrijskih kapaciteta za sušenje šljiva koji bi prihvatili svu ponuđenu šljivu za sušenje, pa je šljiva više sušena u seoskim domaćinstvima sa malim komirnim sušarama koje su popularno nazvane „mini“sušare.

Od 381 tunelske industrijske sušare, podignute u prošlom veku, u funkciji je sada oko dvadesetak. Takođe je podignuto i oko dvadeset novih sušara. „Mini“ sušara je bilo oko 350 ali se ne zna koliko je sada u funkciji. Može se pretpostaviti da ih ima oko 100, što se može proceniti prema količini osušenih šljiva.

Ovo upućuje na proširenje i izgradnju novih pogona za sušenje, preradu i pakovanje suvih šljiva i drugih vrsta voća i povrća.

Namera investitora je da izgradi fabriku za sušenje, preradu i pakovanje suvih šljiva i toplu preradu voća i povrća, na teritoriji grada Čačka. S obzirom na geografski položaj Čačka i razvijeno voćarstvo, a posebno proizvodnja šljiva, ova lokacija se može oceniti najvišom ocenom.

Fabrika bi u prvoj fazi imala sušenje i pakovanje suvih šljiva, a u narednim fazama bi se proširilo ne samo sušenje šljiva i drugih proizvoda, nego osvojila  prerda i pakovanje voća i povrća.

Vodeća sirovina za preradu u svim vidovima bila bi šljiva: sveža-konzumna šljiva, suva šljiva, pekmez, kompoti, voćna rakija i dr.

OSNOVNA KONCEPCIJA

 

 

Budući proizvodni program bazirao bi se na preradi šljiva i drugog voća i povrća. Osnovni proizvod bila bi suva šljiva, za čiju proizvodnju je potreban izvor energije. Za veći obim proizvodnje najčešće se koristi  vodena para, za čiju proizvodnju je porebna kotlarnica. Obezbeđenjem izvora toplotne energije, stvaraju se uslovi  i za toplu preradu: voća povrća, šumskih plodova, lekovitog bilja dr.

Za ostvarenje ove proizvodnje u budućoj fabrici za preradu mogu biti zastupljena dva vida tehnološke prerade:

  • Sušenje i
  • Topla prerada

Ova dva vida prerade su za predviđenu proizvodnju uzajamno povezana. Neki proizvodi će se samo sušiti, a drugi osušeni dalje prerađivati i pakovati u pogonu tople prerade.

Topla prerada će obuhvatiti  preradu sušenog  i svežeg voća i povrća, čime će se mnogo više koristiti instalisana tehnološka opema u dužem vremenskom periodu.

Za predviđenu proizvodnju potrebno je obezbediti i potreban rashladni prostor, koji je neophodan za prijem viška  sirovina za preradu. Na ovaj način se produžava, kako sezona  sušenja, tako i prerada drugog voća i povrća. Ovaj rashladni prostor će imati i mnogo veću primenu u praznim hodovima (proleće, jesen i zima), kada se može koristiti za pothlađivanje voća pre isporuke (višnje i šljiva) i za duže skladištenje svežeg voća i povrća.

Pored sušenja šljiva, na instalisanim sušarama mogu se sušiti i druge vrste voća i povrća, šimski plodovi i dr., koji ne zahtevaju posebnu pripremu pre sušenja, što će ovaj vid prerade učiniti još rentabilnijim.

Svo voće drugog kvaliteta, kojeg u preradi uvek ima i koje nema mogućnost  plasmana, koristiće se za proizvodnju prirodnih voćnih rakija..

U okviru fabrike predvideti i pogon za pakovanje zacrtanih proizvoda. Linija za pakovanje se može koristiti i za pakovanje drugih proizvoda, koji se ne proizvode u fabrici, čime se dopunjava asortiman, a u isto vreme mnogo više angažuje i oprema za pakovanje.

Sušenje i topla prerada uslovljavaju i izgradnju kotlarnice potrebnog kapaciteta, a rashladna komora potrebna postrojenja.

Za ovu proizvodnju  potrebna je i određena  količina hemijski i bakteriološki ispravne vode, a i određena količina  vode za druge namene i kotlarnicu.

2.

Lokacija mora da ima obezbeđen odvod otpadnih voda.

Potrebno je obezbediti i dobro snabdevanje električnom energijom i prilazne puteve.

Izgradnja fabrike bi se odvijala u fazama. Prvo bi se investiralo u sušenje šljiva za proizvodnju 500 tona osušenog proizvoda. To podrazumeva u prvoj fazi nabavku 3 tunelske sušare i  opremu za pranje i kalibriranje svežih plodova pre sušenja.

Za instalisanje sušara bi se izgradila nadstrešnica oko 1.500 m², pod koju bi se moglo montirati pored 3 još 3 – 4 sušare i skladišni prostor za osušenu šljivu.

Izgradio bi se energetski izvor za 3 tunelske sušare ili priključak na gas i potreban rashladni prostor za smeštaj oko 600 tona sveže šljive za sušenje, takođe sa mogućnošću proširenja. Rashladni prostor se može u prvoj godini rada  koristiti  za pripremu i isporuku konzumnih šljiva i druge namene.

Obezbedila bi se potrebna tehnološka  oprema za osnovnu preradu 500 tona osušenih  šljiva. Tu se misli i na proizvodnju suvih šljiva bez koštica  i pakovanje osušenih šljiva sa i bez koštica u transportnu ambalažu.

Ovim bi se zaokružila prva faza koja obuhvata: sušenje, skladištenje, preradu i pakovanje 500 tona suvih šljiva.

Sve ostale faze će biti definisane, a realizovaće se prema potrebi i tražnji proizvoda.

 

 

                                                                                                                                      3.

 

 

MOGUĆI PROIZVODNI PROGRAM

 

U prvoj godini rada, sa završetkom prve faze investicija, planirana je proizvodnja od 500 tona suve šljive, koja bi se posle kalibriranja i osnovne obrade, mogla odmah da pakuje i isporučuje u natron vrećama ili kartonskim kutijama.

Može se organizovati i proizvodnja suvih šljiva bez koštica, koja bi mogla da se pakuje u kartonske kutije od 5 ili 10 kg, kao i sitna pakovanja ispod 1 kilograma. Obim proizvodnje će zavisiti od ugovorenih aranžmana.

Mogući asortiman proizvodnje

Ovaj asortiman bi se prciznije definisao prema mogućnostima   plasmana i ostvarivao bi se  po fazama izgradnje

I.                   Proizvodi od šljiva:

1.      Sveža šljiva može se:

  • Plasirati u pothlađenom stanju za konzum i industrijsku preradu
  • Sušiti,
  • Prerađivati u pekmez, kompote i voćnu rakiju.

2.      Suva šljiva će se koristiti za:

  • Preradu i pakovanje u raznim oblicima
  • Proizvodnju suvih šljiva bez koštica
  • Kompot od suvih šljiva sa i bez koštica
  • Liker bez šećera od sitnih i neuslovnih plodova

3.      Suva šljiva bez koštica će se koristiti za:

  • Pakovanje u sitna pakovanja
  • Proizvodnju delikatesnih proizvoda (filovani plodovi i dr.)

II.                Sušeni proizvodi:

1.      Suva višnja sa i bez koštica (sušenje duboko smrznutih plodova)

2.      Sušeni šipurak (svež i smrznut)

3.      Sušena jabuka (kolutovi i kocke)

4.      Sušena kajsija za proizvodnju pekmeza

5.      Sušene pečurke

6.      Sušen crni luk

III.             Konzerve u staklenkama 0,720:

1.      Kompoti od svežeg voća

2.      Marinirano povrće

IV.              Novi proizvod:

1.      Sušene voćne paste od raznih vrsta voća, pre svega od šljiva

 

4.

SADAŠNJE STANJE PROIZVODNJE I IZVOZA SUVE ŠLJIVE

U SVETU I KOD NAS

 

Proizvodnja suvih šljiva zauzima značajno mesto u prehrambenoj industriji sveta i visoko razvijenih zemalja, a posebno u SAD i Francuskoj, koje imaju razvijenu prehrambenu industriju.

Prosečna proizvodnja suvih šljiva u svetu je oko 300.000 tona, a najveći proizvožači su:

  • SAD                   170.000 t
  • Francuska            50.000 t
  • Čile                      50.000 t
  • Argentina             20.000 t
  • Ostali                   10.000 t

Potrošnja suve šljive u svetu:

  • SAD           42 %
  • EU              36 %
  • Azija           12 %
  • Ostali          10 %

Iz ovoga se može zaključiti da Evropa nije veliki proizvođač suvih šljiva, ali je veliki potrošač.To se odnosi i na Aziju , dok za Kinu nema podataka.

U prošlom veku, krajem osamdesetih godina, izvoz suvih šljiva iz Srbije dostizao je i 20.000 tona, a preko 80 % izvozilo se u bivši SSSR. Najveći dostignut izvoz u Evropu bio je 4.500 tona.

Za to vreme  SAD su u Evropu izvozilo oko 50.000 tona godišnje, kada nisu bili prisutni Čile i Argentina.

Zadnja kriza krajem prošlog veka zadesila je Srbiju, pa i proizvodnju i izvoz suve šljive. Proizvodnja i izvoz pali su za oko 10 puta pa je sada oko 3.000 tona.

Zbog toga su u tom periodu prestali da rade skoro svi pogoni za sušenje, preradu,

pakovanje i izvoz suvih šljiva. Pet  pogona u Srbiji moglo je da preradi i izveze do 25.000 tona suvih šljiva u jednoj sezoni

Sada se šljiva suši i prerađuje u više malih pogona, ali proizvodnja od 3.000 tona (sa oscilacijama) ne može da zadovolji ni potrebe jednog kupca u Rusiji.

Suva šljiva se i sada u malim količinama izvozi u zemlje EU, što govori da postoje mogućnosti za plasman. S obzirom da je tržište Evrope mnogo bliže Srbiji nego SAD, Čileu i Argentini tu okolnost treba iskoristiti uz potreban kvalitet  Nažalost Srbija sada nema količina za veću ponudu suve šljive evropskom i ruskom tržištu.

5.

SUŠENJE I PRERADA SUVIH ŠLJIVA

U BUDUĆOJ FABRICI

 

 

Sušenje je najekonomičniji vid prerade u prehrambenoj industriji, a suva šljiva je najznačajniji proizvod od šljiva, kako sa aspekta ekonomičnosti, tako i mogućnosti izvoza. Zato se u šljivarskim zemljama, kao što su SAD i Francuska, suši preko 80 % proizvodnje šljiva.

Suva šljiva i bez dalje prerade može biti predmet prodaje, a može se koristiti i za proizvodnju suvih šljiva bez koštica. I suva šljiva bez koštica je i poluproizvod  za široku lepezu proizvoda, a koristi se  i u drugim granama prehrambene inustrije (konditorska, pekarska i dr.). Ipak se još uvek najviše koristi upakovana u sitna pakovanja za konzumnu upotrebu.

Sadašnji kapaciteti za sušenje šljiva u Srbiji su  jako  mali, u odnosu na sirovinsku bazu, što opravdava ulaganja u sušenje šljiva. I u ranijem periodu, kada se prerađivalo, pakovalo i izvozilo oko 20.000 tona suve šljive, od ukupne proizvodnje šljiva u Srbiji samo se 8 do 10 % sušilo. Sada je taj procenat dosta niži i skoro beznačajan za postojeću proizvodnju šljiva.

Zavisno od obima sušenja šljiva, u novoj fabrici, može se organizovati i prerada. Prerada suve šljive se sastoji u rehidraciji, da bi plodovi postali mekši i pogodniji za upotrebu. Tako obrađeni plodovi pakuju se u odgovarajuću ambalažu, zavisno od kasnijeg načina korišćenja. Isti način obrade plodova koristi se i kod proizvodnje suvih šljiva bez koštica, samo što se posle rehidracije plodovi iskoštičavaju, površinski konzerviraju i pakuju u ambalažu.

Region Čačka ima mali broj sušara u odnosu na proizvodnju  šljiva sorte stenlej, koja se sada najviše suši. I ostale sorte šljiva, sa krupnijim plodovima, mogu se sušiti, ali ih ima u mnogo manjim količinama u odnosu na stenlej i požegaču. Požegaču suše samo nostalgičari, jer ova sorta šljiva sitnih plodova,nije više predmet sušenja.

Šljiva sorte stenlej suši se u drugoj polovini avgusta i sezona sušenja traje do sredine septembra. U sezoni sušenja, koja traje 15 do 20 dana, malo su ikorišćeni kapaciteti za sušenje.  Da bi se produžilo sušenje, sveža šljiva se nabavlja sa viših terena ili se u špicu berbe skladišti u rashladne komore.

Proces proizvodnje suve šljive obuhvata: berbu, transport sirovine do objekta za sušenje prijem šljiva za sušenje, sušenje, skladištenje, preradu i pakovanje suve šljive.

 

Kapaciteti za sušenje definisani su planiranim obiimom proizvodnje i realizovaće se po fazama.

6.

Kapaciteti za sušenje

 

Za planiranu proizvodnju od 500 tona suvih šljiva, u prvoj fazi izgradnje fabrike, potrebno je instalisati tri kontinuelne tunelske sušare i izgraditi potreban rashladni prostor za produženje sezone sušenja. U ovoj fazi predvideti i mogućnost proširenja sušenja i skladištenja, da bi se moglo osušiti do 500 tona suvih šljiva, što bi bio i planirani obim proizvodnje suve šljive u ovoj fabrici.

 

Tehnički podaci tunelskih sušara tipa „Cer“:

 

  • Spoljne dimenzije sušare:

Širina                 2.375 mm

Visina                3.870 do 5.100 mm

Dužina              13.600 do 16.475 mm

  • Kapacitet toplotnog agregata      350.000 kcal/h
  • Instalisana snaga električnog motora    16 do 17 kw
  • Količina voća  na 1 m² površine   16,5 kg
  • Kapacitet sušare za 24 sata   10.000 kg (šljiva  sorte požegača )
  • Temperatura sušenja:  početna  44 º C. krajnja  75 º C
  • Potrošnja goriva  po 1 kg osušenog proizvoda (D-2  0.240 kg. TNG gasa 0,240 kg,
  • Potrošnja vodene pare, kod sušara sa ovim načinom zagrevanja   900 kg/h
  • Potrošnja el. energije po 1 kg suvih šljiva  0,1 do 1,5 kwh

Ovo su tehnički podaci za tunelske sušare tip „Cer“, koje su do sada instalisane ili su rekonstruisane za indirektno sušenje. Treba znati da su sušare ovog tipa predviđene za sušenje šljiva sorte požegača, koja je sorta sa sitnim plodovima, pa su i kapaciteti sušenje predviđeni za ovu sortu. I nove sušare raznih proizvođača imaju približne karakteristike sušarama tipa „Cer“ i isti princip rada.

Sa početkom sušenja šljiva sorte stenlej videlo se da je dnevni kapcitet za ovu sortu manji. Ovo je i logično jer krupniji plodovi imaju manju površinu sušenja i sporije se suše.O sušenju stenleja nema stručne i naučne literature, pa je bilo dosta lutanja kada se počela sušiti samo ova sorta. Autor je ispitivao sušenje sorte stenlej više godina na sušarama tipa „Cer“ i došao do sledećih podataka

      

Dnevni kapacitet sušara za proizvodnju 500 t suve šljive:

1.      Dnevni kapacitet jedne sušare je oko 7.000 kg šljiva sorte stenlej na dan, zavisno od stepena zrelosti

2.      Ukupan dnevni kapacitet za tri sušare je oko 21.000 kg za jedan dan.

3.      Vreme sušenje je od 18 do 24 sati zavisno od zrelosti plodova.

4.      Sezona sušenja traje 15 do 20 dana.

7.

5.      Za sezonu sušenja može da se osuši 105.000 do 140.000 kg šljiva na jednoj sušari

6.      Utrošak sirovine za 1 kg suve šljive (randman)  je 3,9 do 4,0 kg.

7.   Za sezonu sušenja može se na jednoj sušari osušiti 30 do 40 tona suve šljive.

8.      Ukupna proizvodnja  suve šljive za sezonu bila bi 90 do 120 tona.

9.      Za ovu količinu suvih šljiva potrebno je 350 do 560 tona sveže šljive sorte stenlej.

Nabavkom šljiva za sušenje, sa terena veće nadmorske visine, gde šljiva kasnije sazreva, produžila bi se sezona sušenja, pa bi se sa tri sušare mogla da se osuši i veća količina od 150 tona planirane količine.

Berba šljiva sorte stenlej kratko traje, što joj je sortna osobina. Zbog toga se u sezoni berbe za sušenje, a zbog ograničanih kapaciteta sušenja,  ne mogu prihvatiti sve ponuđene količine. Zato je ekonomičnije izgraditi rashladne komore za prihvatanje šljiva u špicu berbe, čime se stvara mogućnost za nastavak sušenja posle završetka berbe. Tada je šljiva najboljeg kvaliteta, a često i najpoviljnije cene i može se čuvati do 30 dana, pa i više, bez promene kvaliteta. Rashladne komore se posle toga mogu koristiti za druge namene.

Rashladni prostor za skladištenje do 600 t sveže šljive produžio bi sezonu sušenja za 20 do 30 dana. Najekonomičnije bi bilo  da su to dve rashladne komore kapaciteta  po 300 t, sa mogućnošću dnevnog unosa od 30 tona šljiva po komori, jer nekada neće biti potrebe za ovolikom količinom šljiva i korišćenjem obadve komore.

 

Sušenje – dehidracija.

Prosec sušenja šljiva počinje berbom, transportom i prijemom šljiva u objektu za sušenje.

Berbu je potrebno početi kada plodovi dostignu potrebnu tehnološku zrelost. Za sušenje

se neće primati sirovina koja ne ispunjava definisane uslove kvaliteta. Prilikom ugovaranja sirovene za sušenje, uslovi kvaliteta moraju biti anex ugovora.

I pre početka gradnje objekta za sušenje šljiva, potrebno je uraditi program obezbeđenja sirovine za sušenje. Na osnovu potrebnih količina sveže šljive, definisanih ovim programom, potrebno je ugovarati svežu šljivu za sušenje sa proizvođačima koji mogu da obezbede potrebnu količinu, sa odgovarajućim kvalitetom.i dinamikom berbe.

Transport šljiva do objekta za sušenje ne može se izbeći. On ima poseban značaj  i mora se kvalitetno i na vreme izvršiti. Transport do objekta za sušenje skopčan je sa nizom operacija koje se moraju obaviti. Pre svega, ambalaža sa šljivom mora se pažljivo utovarati, da ne bi došlo do prevrtanja ambalaže. Redosled utovara podesiti sa redosledom istovara. Da bi šljiva bila obezbeđena  u toku transporta, potrebno je pridržavati se uputstva  koja su proizvod iskustva iz ove oblasti.

8.

Program transporta sirovine je deo programa obezbeđenja sirovina za sušenje

Prijem sirovina za sušenje vrši se kvalitativno i kvantitativno u objektu za sušenje. Kvalitativan prijem se vrši prema postavljenim uslovima kvaliteta i metodologijom utvrđivanja kvalitata. Tek posle kvalitativnog prijema  vrši se kvantitativni prijem.

Količina sirovine koja se može primiti za sušenje ograničena je dnevnim kapacitetom sušara, što je u ovom slučaju oko 21.000 kilogama. Može se primiti više sirovine  za dnevni kapacitet sušara, da ne bi došlo do zastoja, zbog mogućih  vremenskih neprilika, kada se berba ne obavlja.

Za sušenje se neće primati sirovina koja ne ispunjava definisane uslove kvaliteta.

Program obezbeđenja sirovine za sušenje povezan je i sa dnevnom količiom prijema. To znači da dobavljači šljiva ne mogu brati koliko žele, što je često slučaj, već onoliko koliko se programom prijema definiše.

Sušenje je centralna operacija u procesu sušenja šljiva. Pre sušenja šljiva će se prati i kalibrirati, a na inspekcionoj traci će se  odstranjivati neuslovni plodovi. Za to će se koristiti:  uređjaj za pranje, kalibrator i traka za inspekciju. Isti uređaji će se koristiti i kod prerade suve šljive, s tim da će se na kalibratoru menjati razmak šipki na rotacionom dobošu, kuda propadaju plodovi po veličini.

Bilo bi dobro uvesti istostrujni način sušenja, ali to sa sigurnošću ne mogu da obezbede proizvođači sušara u Srbiji. Ovaj način se već više decenija isključivo primenjuje kod sušenja šljiva u svetu i ima veliku prednost u odnosu na protivstrujni način, koji se sada isključivo primenjuje u Srbiji.

Ako bi se investitor opredelio za ovakav način sušenja, mora obezbediti sigurne garancije domaćih proizvođača ili da uveze sušare za ovakav način sušenja, što bi bilo novina u sušenju šljiva kod nas.

Sušenja šljiva traje od 18 do 24  sati, zavisno od stepena zrelosti. Plodovi se suše do sadržaja vlage u plodovima od 18 do 23 %, što omogućuje čuvanje u običnim skladištima Osušeni plodovi se skidaju sa lesa, hlade i pripremaju za skladištenje.

Sušare će biti postavljene pod nastrešnicu površine oko 1.200 m² ( 30 x 40 m. ), gde će se moći instalirati još  2 do 3 sušare, sve u jednom bloku. Ista površina će se koristiti za postavljanje opreme za pripremu šljiva za sušenje, podne vage za prijem i  skladištenje sveže šljive pre sušenja. Posle sezone sušenja pod nastrešnicu će se smestiti prazna ambalaža do naredne sezone.

9.

Nastrešnica će biti povezana sa skladištem za suvu šljivu i rashladnim komorama, u koje će se smeštati sveža šljiva, za produžetak sezone sušenja.

Sušenje šljiva je sezonski posao i obavlja se u dve smene po 12 sati. Za sušenje je potrebna sezonska radna snaga sa po 12 radnika u smeni, od čega su dva muškarca i 10 žena., što čini ukupno 24 radnika.

Takođe se mogu angažuvati i dva majstora, po jedan u smeni, za rukovanje sušarama,  kotlarnicom i rashladnim komorama. Ako se rashladne komore budu koristile za duže vreme,  onda bi se mogla zaposliti dva majstora na neodređeno vreme, koji bi u sezoni sušenja rukovali sušarama i kotlarnicom.

Skladištenje osušenih šljiva može se vršiti u rinfuzi i boks paletama. Boks palete su raznih visina, ali obično su oko 80 cm . U njih se može staviti oko 400 kg suvih šljiva, ali se pre punjenja, u njih stavlja velika plastina vreća, koja se preklapa, da bi se zaštitili plodovi od spoljašnjeg zagađenja.

Skladišni prostor mora biti  što hladniji sa ujednačenom temperaturom i zamračeni.

Suva šljiva se može čuvati  i godinu dana ako su plodovi dobro i ujednačeno osušeni, što se kontroliše prilikom unosa suve šljive u skladište.

Zavisno od načina čuvanja osušenih šljiva,  biće definisana površina i visina skladišta. Ako se suva šljiva bude čuvala u boks paletama, onda će površina skladišta biti manja Visina ovog skadišta ne bi trebalo da je preko 6 m da bi se koristio isti viljuškar za manipulaciju i dizanje boks palela u visinu. Viljuškar za dizanje tereta na veće visine, za ovaj obim posla je nepotreban i vrlo skup. Površina takvog skladišta bila bi oko 600 m² (18 x 34). Ako bi se suva šljiva čuvala u rinfuzi, sa visinom gomile do 2 m, površina skladišta bi bila znatno veća, ali i manja visina. Bila bi dobra kobinacija ova dva načina čuvanja u jednom magacinu.

Skladište suve šljive trebalo bi da je u produžetku nadstrešnice gde se suši šljiva, da bi se proizvod najlakše unosio u skladište, a i u direktnoj vezi za pogonom za preradu i pakovanje suve šljive.

 

Prerada i pakovanje

Prerada i pakovanje suve šljive je nezavisan proces i obavlja se prema dinamici prodaje. Osnovna prerada i pakovanje sastoje se iz: kalibriranja, rehidracije, inspekcije i pakovanja. Ako se proizvodi suva šljiva bez koštica, posle osnovne prerade (kalibriranja, rehidracije), plodovi se iskoštičavaju, površinski konzervišu i pakuju u određenu ambalažu.

10.

Prerada i pakovanje suve šljiva obavljala bi se u  pogonu tople prerade, površine oko 320

m² (18 x 18), koji će se nalaziti pored skladišta suvih šljiva.

U pogonu za toplu preradu bi se, u sledećim fazama izgradnje, proizvodili i drugi proizvodi od voća i povrća predloženi ovim programom

Kalibriranje je tehnološka operacija kojom se osušeni plodovi sortiraju po veličini. Trgovačka vrednost suve šljive zavisi od krupnoće plodova. Krupniji plodovi imaju višu cenu, a kalibraža plodova se izražava brojem komada plodova u 0,500 kg, a u anglosaksonskim mernim jedinicama, brojem plodova u libri (454 g). Kalibraža plodva se obavezno označava na pakovanjima suvih šljiva, pored obavezne deklaracije.

Kalibriranje plodova se može izvršiti i pre unošenja suvh šljiva u skladište. U tom slučaju,  kalibrirani plodovi se smeštaju u boks palete, na kojima se označava: količina, kalibraža i vlažnost plodova Ovo se radi u velikim pogonima, ali je dobro, jer se odmah posle sušenja može znati koje su količine osušene i koje kalibraže su dobijene. To omogućava sigurnije nuđenje proizvoda od suvih šljiva.

Postoje posebni uređaji za kalibriranje suve šljive, ali će se pokušati, poboljšanom konstrukcijom kalibratora za svežu šljivu, da se isti koristi i za kalibriranje suve šljive.

Rehidracija suve šljive je tehnološka operacija koja se obavezno primenjuje u peradi suvih šljiva. Rehidracija je tretiranje suvih plodova toplom vodom temperature oko 90 º C  u određenom vremenskom periodu. Time se postiže povećan sadržaj vlage u plodovima i omogućuje lakše korišćenje. U isto vrmeme plodovi suve šljive tretirani toplom vodom postaju čisti i sterilni.

Za konzumnu upotrebu plodovi se rehidriraju do sadržaja vlage od 33 do 35 %. Ovakav visok sadržaj vode ne omogućuje trajnost finalnog proizvoda, pa se plodovi sa većim sadržajem vlage moraju površinski konzervisati.. Proizvodi sa sadržajem vlage ispod 24 % se ne konervišu

Za rehidraciju suvih šljiva u svetu, konstruisani su kontinualni uređaji raznih kapaciteta. Ovakvi rehidratori se koriste u velikim pogonima za preradu i pakovanje suvih šljiva, a za male pogone su skupi. Kod nas se za rehidraciju suvih šljiva koriste blanšeri, jer se pravi rehidratori ne proizvode. To su tehnološki uređaji predviđeni za toplotnu obradu povrća, ali su slični rehidratorima.

Zato će se rehidracija u novom pogonu obavlajti diskontinuirano u kadi za rehirdaciju. Kapacitet ove rehidracije zadovoljiće potrebe ovog obima proizvodnje, a ujedno će se koristiti i za površinsku zaštitu plodova (konzarvisanje).

Inspekcija rehidriranih plodova obavlja će se na istoj inspekcionoj traci koja će se koristi

11.

pre sušenja šljiva, za sortiranje svežih plodova.

Pakovanje se vrši posle inspekcije u raznu vrstu ambalaže, zavisno od prodaje. Kupci, koji prerađuju suvu šljivu, kupuju plodove do 24 % vlage upakovane u natron vreže 20

kilograma ili kartoneske kutije od 10 kg. Suva šljiva namenjena konzumnoj upotrebi pakuje se u sitna pakovanja manja od 1 kg, sa vlažnošću plodova do 35 %.

Upakovana suva šljiva se skladišti u magacin gotove robe do isporuke.

Magacin gotovih proizvoda  površine oko 212 m² (12 x 18) bio bi u produžetku odeljenja za toplu preradu i sa njim povezan. Iz ovog magacina bi se isporučivali gotovi proizvodi. Ovaj magacin bi mogao biti veći i podeljen na dva dela. U jednom delu bi se skladištila ambalaža.

 

Proizvodnja suvih šljiva bez koštica

 

Ovo je proizvod suvih šljiva koji se najviše traži i ima najvišu cenu. Upotreba obog proizvoda se sve viši širi, pa će u skorije vreme, morati da se najveći deo suve šljive preradi u ovaj proizvod. Treba imati u vidu da se otpadak kod proizvodnje suvih šljiva bez koštica  kreće i do 30 %, zavisno od kvaliteta i krupnoće plodova suvih šljiva.

Proizvodnja i pakovanje suve šljive obavljaće se u pogonu tople prerade, u obimu koji u tom momentu bude moguće plasirati. Pre toga potrebno je definisati i pakovanje za ovaj proizvod.

Sada se suva šljiva bez koštica još uvek najviše koristi za konzumnu upotrebu, upakovana u sitna pakovanja. Inostrani kupci najvše kupuju suvu šljivu bez koštica upakovanu u kartonske kutije 5 i 10 kg, jer je koriste za pakovanje u svoju ambalažu ili dalju preradu.

Suva šljiva bez koštica je poluproizvod za veliki spektar delikatisnih proizvoda, koji će biti predmet budućeg proširenja proizvodnje

Skladištenje svežih šljiva

 

Rashladni prostor je zasebna celina i koristiće se za skladištenje sveže šljive u sezoni berbe, radi produženja sezone sušenja i dužeg korišćenja uređaja za sušenje. Kada se uzmu u obzir kapaciteti za sušenje i sigurno čuvanje svežih šljiva do 30 dana, kapacitet komora bi trebalo da bude za smeštaj do 600 tona svežih šljiva. Kako je i ranije rečeno, rashladni prostor se može koristiti i za druge nemene.

Druga važna namena može biti pothlađivanje sveže konzumne šjlive do isporuke. Pošto se konzumna šljiva pakuje u manju ambalažu (holandezi do 10 kg), kapacitet

12.

rashlađivanje ove šljive će biti manji za oko 30 % u odnosu na šljivu za sušenje.

Sveže konzumne šljive može se smestiti i rashladiti do 420 tona. Posle rashlađivanja, koje traje oko 24 časa, pothlađena šljiva se može tovariti u kamione hladnjače. Kapacitet

jedne hladnjače je oko 14 tona pothlađene šljive. Ako se uzme u obir da će biti dve komore, koje se naizmenično pune i prazne, mogušnost dnevnog utovara je 150 t , što je 10 hladnjača. Berba konzumne šljive traje oko 10 dana, što znači da bi se moglo utovariti 100 hladnjača ili 1.400 tona sveže pothlažene šljive.

Kod ovog posla rashlađivanje se vrši najčešće uslužno. Cena usluge je do skoro bila 5 d 6 dinara za 1 kg šljiva. To bi za 1.400 tona iznosilo 7 do 8 . miliona dinara ili oko 80.000 EUR.

 

Rashladni prostor za smeštaj do 600 tona svežih šljiva bio bi površine  oko 650 m² (36 x 18) i podeljen na dva dela, koja ne moraju biti ista. Rashladne komore  bi se nalazile u produžetku nadstrešnice, gde su sušare, jer će se sveža šljiva posle prijema unositi u rashladni prostor i kasnije iznositi na sušenje, a preko puta: skladišta za suvu šljivu, odeljenja za preradu i magacina gotovih proizvoda. Visina ovih komora će biti ista kao i drugih odeljenja i nadstrešnice, što olakšava izbor konstrukcija za gradnju.

Sanitarno administrativni blok

 

 U prehrambenoj industriji sanitarni blok je obavezan. Uslove koje sanitarni blok treba da ispunjava definišu propisi, a za uvođenje HACCP sistema kontrole postoje tačno definisani uslovi kiji se moraju obezbediti. Najekonomičniji i najpraktičniji je jedinstven sanitarno administrativni blok, koji će zadovoljiti sve zaposlene u fabrici.

Površina ovog bloka bila bi  oko 360 m² (30 x 12) i  nalazio bi se pod nadstrešnicom, iza sušara, pre skladišta za suvu šljivu. Položaj ovog bloka ispunjavaće i uslove HACCP-a, jer će dolazak radnika na posao i ulazak u prostor za rad, kao i izlazak posle radnog vremena, biti izolovan od ostalih odeljenja i kretanja van delokruga rada.

Ovaj prostor može biti izgrađen iz dva nivoa.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                                                                                                 13.

 

ORIJENTACIONA ULAGANJA

U PROIZVODNJU SUVIH ŠLJIVA

 

 

Prva varijanta

 

U ovoj varijanti se ne predviđa izgradnja kotlarnice, već bi se šljiva sušila direktnim zagrevanjem vazduha sagorevanjem gasa. Ne predviđa se ni izgradnja rashladnog prostora i pogona za toplu preradu. Suva šljiva bi se posle sušenja i kalibriranja pakovala u natron vreće od 20 kg i tako prodavala:

I Potrebna ulaganja:  

      1. Sušare 3 komada

2. Podna vaga

3. Inspekciona traka

4. Rotacioni uređaj za pranje

5. Rotacioni kalibrator

6. Vibracioni uređaj

II Građevinski objekti:

      1. Nadstrešnica                        1.200 m²

2. Skladište zs suvu šljivu          300 m²  (sa mogućnošću proširenja za još 300 m ²)

3. Sanitarni blok                         300 m²

Ovo je varijanta sa najmanjim ulaganjima, ali se pored šljive mogu sušiti i drugi proizvodi koji su  predloženi u mogućem proizvodnom programu, što bi povećalo ekonomičnost ulaganja

Druga varijanta

I u ovoj fazi se takođe ne predviđa izgradnja kotlarnice, već korišćenje gasa za sušenje. Površina skladišta za čuvanje šljiva ostaje ista. Predviđa se pogon za toplu preradu, gde bi se rehidracija vršila šaržno, sa korišćenjem električne energije. Ne perdviđa se izgradnja rashladnog prostora. Proizvodila bi se prerađena suva šljiva pakovana u kartonske kuti 10 kg. Može se proizvoditi i suva šljiva bez koštica, sa malim dodatnim ulaganjima za uređaje, pomoću kojih se suva šljiva iskoštičava.

                                                                                                                                           14. 

 

I Potrebna ulaganja:  

        1. Sušare 3 komada

2. Podna vaga

3. Inspekcioni transporter

4. Rotacioni uređaj za pranje

5. Rotacioni kalibrator

6. Vibrator

7. Uređaj za vađenje koštica (10 kom)

 

II Građevinski objekti:

        1. Nadsteršnica               1.200 m²

2. Skladište suve šljive      300 m² ( sa mogućnošću proširenja na  za još 300 m² )

3. Podgon za preradu        150 m² (sa mogućnošću proširenja na 320 m²)

4. Sanitarni blok                300 m²

Napomena: Suva šljiva prerađena i upakovana u kartonske kutije malo se prodaje, ali su ovo orijentacione cena, pa da ne zbunjuje, da je to mala razlika od proizvedene i upakovane suve šljive bez koštica. Često je potrbno  suvu šljivu i pre pakovanja i u vreće doraditi..

Prodaja suve šljive bez koštica skoro uvek je izvesna i ova količina može da se preradi sa manjim dodatnim ulaganjima, ali  da se i sigurno proda.

Treća varijanta

 

Ova varijanta predviđa sve isto kao i prethodne dve, takođe bez izgradnje kotlarnice, ali ona obuhvata i izgradnju rashladnog prostora od 600 tona. Time bi se osušilo još 150 t suve šljve, tako da bi ukupna proizvodnja suve šljive bila 500 tona. Od ove količine bi se moglo dobiti oko 210 tona suve šljive bez košti

Potrebna ulaganja:  

1. Sušare 3 komada

2. Podna vaga

3. Inspekcioni transporter

4. Rotacioni uređaj za pranje

5 Rotacioni kalibrator

6. Vibrator

7. Uređaj za vađenje koštica  (10)

8. Viljuškar

I.                    

II.                Građevinski objekti:                                                                              15.

1.      Nadstrešnica  1.200 m ²

2.      Skladište suve šljive  600 m²

3.      Pogon za preradu  320 m ²

4.      Sanitarni blok  300 m²

5.      Rashladne komore –  kom po 300 m² – ukupno 600 m²

Povećanje ulaganja u tehnološku opremu bilo bi za jedan viljuškar od cca 5000 EUR i rashladne komore od 600 m², a vrednost ukupne dodatne proizvodnje opravdava vrednost dodatnih investicija. I u ovom slučaju nije predviđena kotlarnica, već bi se prerada, posle sušenja obavljala kao u varijanti drugoj.

Vrednost proizvodnje bi se uvećala ako se budu koristile i rashladne komore.

ZAKLJUČAK

 

  1. Ulaganje u proizvodnju suve šljive i očekivani efekti proizvodnje govore da je opravdano ulagati i razvijati ovu proizvodnju.
  2. Ostalo je nerešeno podizanje kotlarnice u prvoj fazi realizacije programa. Potrebna energija za sušenje zahteva kotlarnicu kapaciteta oko 2.500 kg pare na sat, što bi bila investiicija od 50.000 do 100.000 EUR.
  3. U prvoj fazi, koja se odnosi na sušenje i preradu suve šljive, potrebe prerade mogu se zadovoljiti korišćenjem električne energije, što je rentabilnije, jer za ovaj obim prerade suve šljive, kotlarnica od 2.500 kg pare na sat, nije ekonomična.
  4. Izgranja kotlarnice bi se mogla pomeriti i realizovati zajedno sa sledećim fazama proširenja, kada bi vodena para bila neophodna za toplu preradu voća i povrća. I tada se može analizirati potreban kapacitet kotlarnice ili podizati kotlarnicu samo za toplu preradu?
  5. Zbog kratke berbe šljiva sorte stenlej, izgradnja rashladnog prostora bi bila opravdana, jer se proizvodnja suve šljive uvećava dva puta, za mala dodatna ulaganja. (viljuškar i rashladne komore)
  6. Rashladni prostor bi mogao imati veliku primenu kod pothlađivanja svežeg voća i povrća pre isporuke, kao i za skladištenje voća i povrća na duži period posle završetka sušenja.
  7. Raditi na plasmanu suve šljive i drugih sušenih proizvoda, koji se mogu proizvesti na uređajima za sušenje, da bi ulaganja bila još rentabilnija
  8. Raditi  na plasmanu konzervi  koje su predviđene asortimanom buduđe proizvodnje.
  9. Sa uvođenjem tople prerade odmah raditi i na uvođenju HACCP-a .i drugih standarda,  da bi buduća proizvodnja mogla imati status organske hrane
  10. Raditi na podizanju sopstvenih voćnjaka za proizvodni program fabrike
  11. Buduća sopstvena sirovinska baza podizala bi se na osnovu standarda, kao

organska hrana, za šta postoje uslovi u okolini Čačka  (GLOBAL G.A.P i dr).

12. Za prvu fazu ne bi trebalo mnogo radne stalne snage. Ako bi se koristile rashladne

Komore preko cele godine, onda bi trebalo 3 majstora za rukovanje rashladnim

komorama. Oni bi trebalo da budu obučeni i za rad sa viljuškarom. U sezoni

sušenja bili bi i rukovaoci sušara. Još jedan ili dva stalna radnika možda bi bila

potrebna za poslove administracije i dr. što treba oceniti.

13    Inače za prdvienu proizvodnju u prvoj fazi sušenja i prerade  sube šljive biće

potrebno 20 do 30 sezonskih radnika. Ako bi se sva suva šljiva iskoštičavala,

ovaj broj radnika bi posle sušenja radio na tim poslovima. Od muške radne snage, pošto se radi u dve smene, treba po dva muškarca u smeni, ukupno četiiri.

14.Pre odluke o kupovini sušara, prikupiti ponude i inistranih proizvođača, sa

zahtevom da postupak sušenja bude isosmerni, jer se on isključivo u svetu koristi

PREDRAČUN TROŠKOVA PROJEKTA

IZGRADNJE FABRIKE ZA PRERADU ŠLJIVA

I DRUGOG VOĆA I POVRĆA

Pakovraće, Čačak, decembar 2011.godine

1.      Administrativni troškovi

Firma bi imala četiri stalno zaposlena radnika

  • Tehnolog
  • Ekonomista
  • 2 radnika( rukovaoci sušarom, hladnjačom, vozači…)

Ukupni godišnji trošak za plate, račune, takse, …bi bio ~30 000evra

2.      Troškovi proizvodnje 500t suve šljive

  • 240 000e otkup sveže šljive
  • 135 00e gas; 115 000e+20 000e PDV
  • 20 000e struja; 16 000e+4000e PDV
  • 40 000e naknda za sezonske radnike

Ukupni troškovi za dobijanje 500t suve šljive sa košticom ili 350t suve šljive bez koštice(do 30 % otpadne pri iskoštičavanju) su 435 000e; 411 000e+24 000e PDV

3.      Troškovi izrade objekta, opreme i dobijanje standarda

Osnovica         PDV                             Ukupno

  • Projekat                                    30 000e                                                           30 000e
  • Zemljani radovi             60 000e                        10 800e                                    70 800e
  • Beton                           90 000e                        16 200e                                    106 200e
  • Armature                      100 000e          18 000e                                    118 000e
  • Dnevnice                       10 000e                                                           10 000e
  • Trafo i struja                  10 000e                        1 800e                          11 800e
  • Čelična konstrukcija      120 000e          21 600e                                    141 600e
  • Opšivka                                    25 000e                        4 000e                          29 000e
  • Pokrivka                                   50 000e                        7 500e                          57 500e
  • Sušare i oprema                       220 000e          40 000e                                    260 000e
  • Rashlada                      72 000e                        13 000e                                    85 000e
  • Dodatna oprema                       55 000e                        10 000e                                    65 000e
  • Uvođenje standard         20 000e                        3 600e                          23 600e
  • 5% neplanirani troškovi  50 000e                                                            50 000e

912 000e         146 500e                       ~1 060 000e

 

Ukupni troškovi za izradu objekta, opremu i uvođenje standarda iznose 1 060 000e; 914 000e+146 000e PDV

 

Ukupni troškovi: 1.+2.+3.= 1 525 000e

Rok za završetak hale, postavljanje opreme, standardizacija, upotrebna dozvola i dr. je 15.07.2012.

1.

Potrebna dinamika uplata:

15.02.2012.       75 000e

01.03.               175 000e

01.04.               230 000e

01.05.               270 000e

01.06.               200 000e

01.07.               100 000e

01.08.               270 000e

01.09.               90 000e

01.10.               115 000e

Moguće subvencije države:

  • Povrat PDV-a  170 000e
  • 40% povrat sredstava za građevinske objekte      ~485 000ex0.4=194 000e
  • 50% povrat sredstava za sredstva i opremu za rad           ~347 000ex0.5=173 500e

Povrat PDV-a (170 000e) uzimam kao izvesno, dok ostale dve subvencije (367 500e) ne uzimam kao sigurne ali formalno one postoje pa ako se ostvare, dobrodošle su.

Godišnji rashodi firme:

1.+2.=30 000e+435 000e=465 000e

Godišnji prihodi firme:

Od 500t suve šljive sa košticom se dobija 350t suve šljive bez koštice. Kao prodajnu cenu uzimam 2e/kg ili 2000e/t

350tx2000e/t=700 000e

Godišnji profit firme:

700 000e-465 000e=235 000e

2.        

Mišljenja sam da bi se na prodaji toplo prerađenih proizvoda, otkupom i prodajom konzumnog voća i uslužnim delatnostima fabrike( sušenje i pothlada) mogao ostvariti dodatni profit od min. 55 000e ali neka to ostane kao nova potencijalna dobit.

REZIME:

Potrebna sredstva za ulaganje su približno 1 525 000e.

Godišnji profit koji bi firma ostvarivala je 235 000e.

U svetlu ove dve brojke, molio bih za Vašu pomoć za pronalaženje investitora za ovaj poslovni projekat

S poštovanjem

Veljko Šutić

17.

About these ads

Eine Antwort

  1. prilicna cena je izgradnja objekata, mnogo povoljnije se mogu kupit vec izgradjeni objekti slicnih karakteristika te izvrsit rekonstrukciju objekata. ucestvovao bih u ovom projektu kao akcionar sa dijelom sredstava jer mi se ucinilo zanimljivo i odrzivo. velibor Jelic. ad4s@teol.net

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ photo

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 90 Followern an

%d Bloggern gefällt das: