SKADARSKI TRIOD – U vezi albanskih falsifikata – Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

SKADARSKI TRIOD

– U vezi albanskih falsifikata –

 

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

 

Albanac Mojkom Zeqo (Zećo), poznat kao falsifikator, u albanskoj reviji LA NUOVA ALBANIA Br. 3, Tirana 1985, objavljuje na italijan-skom jeziku članak Il tema albanese in alcune publicazioni antiche, gde – između ostalog – kaže:

 

1.- Na str. 16, kol. II: Anche lo scrittore di Ragusa del XV secolo Marin Drzhie cita parole albanesi in una sua opera.

Pre svega, prezime scrittore Marin Drzhie je DRŽIĆ, a ne kako ga to deformiše albanski pametnjaković, koji, pošto ga ne može albanizirati, nastojava da ga italijanizira. U toj kolotečini on prećutkuje da su sua opera napisana na srpsko-hrvatskom jeziku, a ne na italijanskom.

Raguza je Dubrovnik, ali se našem albanskom „prijatelju“ više sviđa ime Raguza, ne samo zato što ga tako nazivaju Italijani, već što etimologiju tog našeg toponima, njegove albanske kolege, izvode od njihovog apelativa rrush„grožđe“, praveći se kao da ne znaju da su tu reč pozajmili iz srpskog jezika, od grozd > rozd > rush > rrush.

Što se tiče albanskih reči, koje on citira, navodno izvedene iz dela Marina Držića, njima bi on hteo da dokaže da je i Dubrovnik njihov, albanski. Bar tako pretendiraju njegove kolege, koje nam se – kao i on – busaju u prsa za proleterski internacionalizam!

 

2.- Na istoj strani i istoj koloni piše: E’ stata occertata la publicazione nel 1563 a Shkodra di un „Triodio“ dal tipografo chiamato Shtjefen Shkodrani. Questo „Triodio“ viene descritto dallo scienziato Safarik il quale ne aveva una copia nella sua biblioteca.

Pre svega treba znati da je taj TRIOD, objavljen dana 24.XII.1563. godine u Skadar, drugi deo dela, jer se prvi deo objavio u Veneciji (Italija) godine 1561. Oba dela su napisana na srpskom jeziku, stvar ova koju M. Zećo zna sasvim dobro, ali namerno prećutkuje, jer ne služi njegovom cilju. Jezik dela svedoči da je napisano od kojeg našeg čoveka, Srbina. Za ovaj TRIOD govori i delo HISTORI E LETËRSISË SHQIPE, tom I, Ti-rana 1959, str. 189, ali to M.Zećo prećutkuje.1)

Štamparija je bila svojina poznatog crnogorskog štampara tog vremena Kamilo Zanović, koga ovi Albanci spominju u svojoj Enciklopediji kod glasa SHTYPSHKRONJA, ali sa prezimenom ZANETI, kako se moguće pisao na italijanskom jeziku, a što se ovim Albancima više sviđa, pošto im je nalik na njihova prezimena.2)

Pravo ime grafičara je Stefan Skadranin, koji M.Zećo – u brazdi albanskih akademika3) – albanizira u Shtjefen Shkodrani, iako sigurno zna da se pod tim imenom podrazumeva Stefan Zanetović – stari, jer mlađi je iz XVIII veka, ro­­đen u Budvi 1751, umro u Amstredamu 1786.4)

Ovaj Stefan Skadranin – Zanetović, koji je bio kaluđer, moguće je i autor tog TRIODA.

Štamparija Srbo-Crnogoraca u Skadru (godine 1563. !) i TRIOD na srpskom jeziku, o čemu nam svedoče, ako ne da su u taj grad, nekada prestolnica Srba i Crnogoraca (od 1479. godine okupiran od Turaka!), živeli tada ovi, Srbo-Crnogorci, a ne Albanci. U to vreme, Albanci ne samo da nigde na ovom svetu nisu imali svoju štampariju, već nisu imali ni azbuku, niti bukvar. A i brojno su bili tako malo u Skadru, i tako intelektualno zaostali, da nisu osećali ni potrebu za azbuku, bukvar i štampariju, pošto među njima i nije bilo pismenog čoveka. Prva knjiga na albanskom jeziku, napisana od Hrvata Ivan Buzuk, objavljena je u jednoj crnogorskoj štampariji, a i napisana je delimično slovima crnogorske azbuke.

Članak Mojkom Zeća nam isto tako svedoči da su ovi Albanci skloni da falsifikuju sve i svašta, albanizirajući nam ne samo žive ljude, ovde – u Albaniji i tamo, u Jugoslaviji, već i mrtve, baš kao Čičikov Nikolaja Vasiljevič Gogolja.

Falsifikovanje istorijskih činjenica od strane Albanaca je očito svedočanstvo ne samo njihove intelektualne bede, već i činjenica da su se od vremena oprostili upravo sa onime za što nam se najviše busaju u prsa – od proleterskog internacionalizma.

 

Zatvor u Burelju,

Albanija, dana 20.VIII.1985.

 

____________________

1) Ne znam zašto, prećutkuje to i Nikola Racković u njegovom LEKSIKONU CRNOGORSKE KULTURE, Podgorica 2009.

2) I ovoga N.Racković ne spominje u njegovom delu, ali zato spominje ostale Zanoviće, poznati u istoriji Crne Gore, pa i u crnogorskoj kulturi, sa delima napisanim na srpskom jeziku. Vidite kod njega Zanović Stefana i Miroslava iz Budve. Znači ne samo jezik TRIODA i osalih dela ovih Zanovića, već i njihova lična imena (Miroslav!), svedoče da imamo posla sa Srbo-Crnogorcima, a ne sa Italijanima, ponajmanje sa Albancima.

3) M.Zeću su prethodili albanski akademici, koji isto tako (A busajući se u prsa i za proleterski internacionalizam!) albaniziraju ime ovog Crnogorca: vidite njihovo delo FJALOR ENCIKLOPEDIK, Tirana 1985, str. 1069, kol. I, glas SHTYPSHKRONJA. Na str. 44, kol. I, glas ARMËTARËT, i Stojanu su prezime SKADRANIN albanizoirali u SHKODRANI. Pa zar samo njegovo ime STOJAN ne svedoči da je bio Srbo-Crnogorac?! Kad bismo mi imali koju ličnost sa imeno QËNDRIM (alb. STOJAN), oni bi prolamali nebesa gromovima i munjama, gore od Sv. Ilije, a urličući da je ta osoba njihova, Albanac.

4) RACKOVIĆ Nikola: LEKSIKONU CRNOGORSKE KULTURE, Podgorica 2009, str. 841.

About these ads

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ photo

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 93 Followern an

%d Bloggern gefällt das: