Жарко Јанковић: КРИВИ СУ, ЈЕР СУ СВЕ ЗНАЛИ ОД ПРВОГ ДАНА

Жарко Јанковић: КРИВИ СУ, ЈЕР СУ СВЕ ЗНАЛИ ОД ПРВОГ ДАНА

30.08. 2011 Српски културни клуб

<http://www.srpskikulturniklub.com/wp-content/uploads/2011/08/Tadic-Jeremic-Dacic-Dinkic-prodali-Kosovo.gif> TadicJeremic Dacic Dinkic prodali Kosovo

Током познате афере Драјфус у Француској чувени француски писац Емил Зола је јавно изрекао своје чувено ”Оптужујем” и стао у одбрану човека којем је напакована афера, иза које су стајале моћне структуре тадашње француске армије. У општој атмосфери линча над једним човеком који је био оптужен и осуђен, испоставиће се неправедно, за издају, Зола је проговорио јавно и стао у одбрану несрећног Драјфуса, ризикујући тада да и сам буде стављен на стуб срама у друштву. Међутим, то је био почетак расветљавања велике афере и рехабилитације једног неправедно осуђеног официра. Било би добро када бисмо и ми данас у Србији имали таквог припадника националне интелигенције који би устао и јавно рекао петооктобарским режимлијама криви сте, јер сте од првог дана знали који су услови и које ће последице по Србију имати ваша парола да ”ЕУ нема алтернативу”.

Тадићева бедна и политикантска игра је завршена. То му је лично саопштила и Ангела Меркел. Јасно и гласно Немица је саопштила који су услови за нашу кандидатуру за ЕУ. Подвлачим кандидатуру, а за даљи пут у евроунијатско безнађе услови ће бити са списка бившег немачког амбасадора у Србији Цобела, који је већ апострофирао и Војводину, а пошто Немачка спада међу тзв. ”пријатеље Санџака” није тешко претпоставити да ће док Србија дође до врата те земље Недођије која се зове ЕУ, која се и сама изнутра све више растаче, престати да постоји. Није спорно да је Тадић спреман да прихвати све услове из Брисела и Вашингтона које му је пренео Берлин, али главни проблем за Бориса Регионалног је тај што су му ти услови испостављени пред изборе, што значи да га његови западни ментори отворено пуштају низ воду.

Све би ово Борис прихватио, али када дође до још једног мандата, па би поново наставио да спроводи принцип куване жабе над српским народом, али ако ово сада траже од њега, то значи да га терају да самог себе политички уништи пред изборе. ”Напредни” европејци у лику Николића и Вучића већ задовољно трљају руке и најављују, замислите само, референдум са ли сте за улазак у ЕУ без Космета. Дични Вучић већ тврди да ће он Немцима да објасни колико имају грешака у политици према Србији. Само нека им он објашњава, једва чекају да га чују.

Сада је све изашло на видело, поготово када се сетимо чувене дипломатске преписке Вилија Вимера са тадашњим немачким канцеларом Герхардом Шредером. Нема ту никакве грешке, запад доследно, ставку по ставку, спроводи свој план за југоисток. Најгоре у целој причи за нас Србе је то што имамо такву штеточинску, изродску и ништавну политичку ”елиту” која је свесно радила све ово у последњих 11 година. Време је да се после више од једне деценије стрмоглавог пута у пропаст без алтернативе погледамо где смо, а имамо и шта да видимо. Јасно је да се 5. октобра рушила држава, а не Милошевић, а заговарање некаквог ”6. октобра” није ништа друго до грађански рат у Србији и уништење Србије, до чега, срећом, још увек није дошло.

Знале су наше досманлијске испоставе шта ће све морати да ураде када дођу на власт. И радили су, све су радили свесно, иако је било јасно да из дана у дан само пропадамо на сваком могућем пољу и живимо све горе. Многи су насели на провидну лаж о европејској будућности, јер се никада нису излечили од титоизма и југоносталгије, па им је ЕУ била замена за то. И каквим се све обманама и гадостима наше режимлије нису служиле током свих ових година да би оправдали своју политику. Били су чак толико дрски да се упоређују са истакнутим личностима српске историје. Тако су себе почели да пореде са Светим Деспотом Стефаном Високим. За разлику од досманлија, Свети Деспот Стефан Високи је ојачао у увећао Србију. Србија је почетком 15. века доживела прави духовни и културни узлет, а и била је и у највећим границама још од времена Душановог царства.

Досманлије су Србију почетком 21. века уништиле и духовно и културно и цивилизацијски и економски, а изгубили су територије и растурили државу и то су свесно радили, како би испунили налоге западних газда који су их и довели на власт. Покушавали су домаћи евроатлантисти говеђе памети, а свињског карактера, да се пореде и са Обреновићима. Али, за разлику од Обреновића који су обновили и градили српску државу у 19. веку, евроунијатске ништарије су се одлучиле да разоре све што су нам преци оставили, укључујући и сам смисао постојања српског народа. На крају било је и оних, попут Добрице Ћосића, познатог и под конспиративним именом ”друг Геџа”, који су сматрали да нам је данас потребан неко као ђенерал Милан Недић. Далеко су досовске беде и од Милана Недића. За разлику од владе Милана Недића која је збринула огроман број српских избеглица и који је пред Хитлером тражио проширење Србије, данашње вашингтонске и бриселске марионете просто се утркују у доказивању пред својим западним господарима колико још могу да понизе, згазе, опљачкају, девастирају Србију и српски народ.

Чак и у серији ”Отписани”, сниманој у комунистичко доба, руководиоци Специјалне полиције Бешевић и Мишић приказани су као београдска господа старог кова и антикомунистичког опредељења. Иако слушају Кригера, они о њему иза леђа мисле све најгоре. Називају га швапском њушком, надменим швабом, поремећеним манијаком, лоповом и сл. Њихови ликови у серији нису приказани потпуно дехуманизовано, поремећено и манијакално једнодимензионално. За разлику од Бешевића и Мишића из ”Отписаних”, који приватно презиру Кригера исто колико Прле и Тихи, наше данашње режимлије се и званично и незванично својим западним газдама диве до имбецилности, што би рекао Радован III. Једноставно речено, нема те историјске епохе нити личности из српске историје са којом би данашњи влатодршци у Београду могли да се пореде. То и не чуди, с обзиром да су они са презрењем одбацили сву српску традицију, идентитет и историчност. Они су само мали локални извођачи радова за интересе англоамеричког неолибералног атлантизма.

Шта тек да кажемо о ситуацији у једној таквој институцији као што је САНУ? Од доласка Николе Хајдина на њено чело, руководство САНУ-у је толико забраздило у политици расрбљавања, да ће ускоро поред њих Б 92 постати излишан. Николи Хајдину није пало на памет да током свог председавања САНУ-ом икада јавно проговори о положају Срба и ситуацији на Косову и Метохији, у Црној Гори, ситуацији у Републици Српској, хрватском геноциду, положају српског језика и ћирилице, али је зато организовао обележавање 160 година од уједињења Италије и на другом дневнику РТС-а стао у отворену одбрану Тадића и Ђиласа поводом отварања недовршеног најскупљег моста у новијој историји људског рода, преко којег тренутно могу само да иду пешаци и који повезује Баново и Бумбарево брдо са Новим Београдом.

Оваква режимска сервилност није скоро забележена, чак ни код нас. Проблем са Хајдином је у томе што он мостове види само као грађевине од бетона, па зато и стоји на становишту политике која разара и руши све мостове унутар српског народа. Међутим, ни ту није крај. Хајдин се на званичним документима потписује као председник Академије, а не САНУ. Изгледа да су поклоници ”суочавања са прошлошћу” дошли до закључка да коришћење назива Српска академија наука и уметности није ”политички коректно”, па нам намећу нове ”реалности”. Али, шта рећи за оне који наступају са појавно националног становишта, а и даље дробе да су за улазак целовите Србије у ЕУ, када нам је сасвим јасно поручено са запада да никаква Србија неће ући у ЕУ, већ ће бити разбијена.

Шта рећи о Матији Бећковићу, који се просто уплашио од новинарског питања да ли ће се кандидовати за председника САНУ, па је рекао да неће и да гласа за Хајдина. И тако док Матијаш гласа за Хајдина, може на миру да држи говоре на млаком и јадном обележавању великих датума из српске прошлости. Ти скупови личе на обележавање годишњица неком давном покојнику којег се присутни све ређе и слабије сећају. Бећковић је добио задужење да током тих комеморација држи говоре о славном покојнику, а његове беседе су чувене. Ситуација подсећа на Нушићевог ”Покојника”. Србија се отима, труди се да докаже како је и даље жива, а домаће режимлије које су раскућиле и растуриле њено наслеђе труде се да докажу да је она покојна, мртва и хоће живу да је сахране, док Матејаш Бећковић држи посмртно слово, велича славног покојника и обрачунава се са свим генерацијама које су млађе од његове.

Све се то одвија док млађани Александар Вучић тврди како ће он умети да ”објасни” Меркеловој дату ситуацију, док многи псеудо-национални аналитичари, са имиџом и ставовима попут либералних професора са Харварда који пате за својом студентском хипи младошћу, и даље бране свог пулена Јеремића и у оквиру ”нове политичке мисли” покушавају да нам објасне како су баш они измислили рупу на саксији. У ствари је јасно да када оде Тадић, или се направи ”велика коалиција” Тадић-Николић, онда ће они повести и ”национално одговорну и европску политику” много боље него било ко пре њих. У данашњој ситуацији када ово чујете од неког јасно је да је реч о обичној обмани и свесној манипулацији од стране оних који ће још више служити западним интересима.

srbomrzitelji

Можемо у неку руку бити и захвални Јадранки Косор. Њеним саопштењем јасно је признала да је СФРЈ разбијена заједничким злочиначким подухватом словеначког, хрватског, муслиманског и албанског вођства, уз подршку земаља чланица НАТО-а и ЕУ предвођених САД-ом. Овај злочиначки подухват још увек траје и трајаће док год нас наши непријатељи не униште, или док их се не ослободимо. За Хрватску је јасно да једино и постоји на геноциду и злочину. Њихова ”истина” је папизам, а идеја правашко-усташка идеологија. Када Ангела Меркел поручи нашим европејцима на власти и осталим у региону да треба да се угледају на Хрватску, она под тим подразумева да се српско питање мора решити онако како је решено у Хрватској.

То би означило и коначно решење Источног питања и тада би сматрали на западу да су на Балкану обавили посао. Борис Тадић одмах је пожурио да, онако ”професорски”, укори своје бивше ђаче Вука Јеремића и његову изјаву доведе у исту раван са отвореном и дрском провокацијом, па и злочиначким испадом Јадранке Косор. Није ово, на жалост, први пут да у Србији имамо власт која изједначава хрватски геноцид са бенигним, млаким и благим прозивањем Хрватске за њене злочине који се чују из Београда. Док год будемо имали такву власт бићемо идеалне жртве и будући вечити кривци за наше џелате.

Сада су све маске пале. Никакве обмане више не могу да прођу. Ко год сматра да треба да наставимо са срљањем ка ЕУ и говори о некаквој ”европској будућности”, тај се залаже за разбијање Србије и даље уништавање српског народа. НЕ У НАТО, НЕ У ЕУ, једини је одговор који можемо да дамо и да потражимо нове алтернативе за остварење националних и државних интереса.

РАЗБИЈЕНО ЕВРОПСКО КОРИТО“ ПРЕДСЕДНИКА ТАДИЋА

КОСОВО И МЕТОХИJА

„РАЗБИЈЕНО ЕВРОПСКО КОРИТО“ ПРЕДСЕДНИКА ТАДИЋА

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 30.08.2011 | 20:12
За председника Србије Бориса Тадића, баш као и за читав српски народ, пре свега за онај његов део који и даље верује садашњој руководећој прозападној коалицији, наступио је „тренутак одлуке“-  „Тhe Zero Hour“. Руководилац земље је на сав глас признао, даје његов курс према најбржем могућем, и по сваку цену, ступању у Европски савез, сасвим крахирао, и да није чак ни за шлеповање. Пошто су Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију у Хагу предале последње преостале на слободи лидере српског отпора – бившег главнокомандујућег босанских Срба Ратка Младића, и бившег председника Републике Српска Крајина у Хрватској Горана Хаџића, и пошто су предузеле огромне напоре како би оправдале равноправне договоре са сепаратистичким режимом Приштине – српске власти су се, у најбуквалнијем смислу речи, нашле поред разбијеног корита.

„Грађанима мора отворено да се каже: постоји могућност да до краја године не само да нећемо добити статус кандидата, него нећемо добити никакав датум уопште за почетак преговора о пријему у Европски савез“ – то је изјава, коју је председник Тадић дао агенцији Танјуг и коју су светске информационе агенције одмах истранжирале, а која је направила красноречив закључак о унутрашњој и спољној политици званичног Београда, вођеној у последње три и по године, баш од тренутка самопроглашења независности Косова. Јер све што су чинили председник Борис Тадић и влада Мирка Цветковића, која га је у свему слушала, објашњавано је тежњом да се обезбеди подршка Брисела. А добијање статуса земље-кандидата објављено је као лек од свих зала, тј. као лек за све социјално-економске и политичке проблеме,  чак као средство да се процесу регулисања ситуације на Косову удахне нов живот.

Али – не иде то тако. Оно што су последњих месеци поручивали између редова највиши званичници Европског савеза на челу са Штефаном Филеом, комесаром за питања проширења, отворено и без увијања је обесхрабреном Тадићу изговорила федерални канцелар Ангела Меркел. Она је српским саговорницима поднела нов списак услова, у коме су се нашли не само захтев да се „битно побољшају“ односи са Приштином, већ и наређење да се Срби одрекну српских институција које постоје на северном делу Косова. Те институције, према западном сценарију архитеката „новог светског поретка“ морају да буду ликвидиране у складу са „Стратегијом за северно Косово“ коју је Приштина објавила још почетком 2010. године.

То што је овај захтев исто што и национална издаја,  схватио је изгледа и председник Тадић. Пошто је испратио немачку гошћу, он је свом народу и читавом свету изјавио да „Србија неће оставити свој народ на Косову“. Изјавио је и да је „потпуно противприродан“ захтев  да „Република Србија“ прихвати да учествује у гашењу националних институција, какве су, на пример, болнице и школе“ и подвукао да Србија „не може прихватити овакав захтев“. И мада је одмах после тога изговорио да његова земља „неће одустати од европске интеграције“,  изговорио је и да ако су сада преговори о ступању Србије у ЕЗ немогући, ипак „они могу да буду могући већ сутра“ – проблем избора између ЕЗ и Косова у његовој изјави је звучао прилично јасно: „Ако српска или европска јавност замоле Србију да изабере једно од то двоје, мој одговор ће бити следећи: Србија се неће одрећи ни једног од својих легитимних интереса“ [2]. Полазећи од илузорности нада које се односе на преиспитивање  односа руководства Евросавеза према самопроглашеној независности Косова, а коју је Евросавез  и режирао, то значи: преговори ЕЗ са Србијом онако, како је то замислила власт из Београда, неће започети.

За ову недељу је планирано да у Бриселу почне нова рунда преговора између делегација Београда и Приштине, под патронатом тог истог Европског савеза. У светлости последњих изјава председника Тадића њихов карактер је посебно значајан. Водеће косовске новине на албанском језику  „Коха диторе“ врло су праведно констатовале да „дијалог улази у најкритичнију фазу“. Новине цитирају речи неименованог високог међународног чиновника, који је упозорио да постоји опасност, да „цео процес претрпи крах“ [3].

Стварно, уколико процес преговора није у стању ни да приближи, чак ни да теоријски обезбеди ступање Србије у ЕЗ, поставља се питање његовог смисла. У насталој ситуацији српска делегација мора или да своју позицију на преговорима учини најоштријом могућом, или да празним дискусијама са укусом националне издаје коначно себе потпуно дискредитује у очима сопствених бирача. Западу су – и то је фрау  Меркел дала да се јасно схвати – преговори у овом тренутку потребни  као средство да би се од Београда добила сагласност за савлађивање  косовских Срба. Чињеницу да у најскорије време треба очекивати „нови покрет ка северу“  специјалних јединица косовске полиције саопштиле су новине „Зери“, позивајући се на руководиоца косовске владе, Хашима Тачија [4]. Према информацији којом располажемо до наведене операције може да дође одмах по завршетку следеће рунде преговора.

Зашто су у тренутној ситуацији Србији потребни овакви преговори – на то питање, како видимо, не може да одговори ни лично председник Тадић.

Како било да било, власти Србије су последњих дана, ма колико то звучало парадоксално, добиле одређену слободу за маневрисање. Показатељ за то може да буде и незванични сусрет министра иностраних послова Србије Вука Јеремића са председником Републике Српске Милорадом Додиком, у Бања Луци. Јеремић је свог саговорника замолио да „искористи свој утицај у Босни и Херцеговини“ како би обезбедио подршку Београду у вези са Косовом – између осталог – на нивоу Савета безбедности УН. А, обраћајући се новинарима после преговора, он је промрмљао реченицу да ће захтевани услови, које је у Београду обелоданила Ангела Меркел, имати „стратешке последице по регион“ [5]. Иза овакве формулације мирно може да се крије реанимација идеје о подели Косова, као и могућност да Србија добије територијалне компензације, између осталог – у Републици Српској.

Међутим, да би се активније одбранили интереси „свог народа на Косову“ Србија ,пре свега, мора сама да изађе стања опијености Европом.

 

Oscilacije efikasnije od rotacija Energetska superiornost klatna u odnosu na točak kod stacionarnih mašina

S A O P Š T E N J E  Z A  M E D I J E  I  J A V N O S T

 

Oscilacije efikasnije od rotacija

 

 

Energetska superiornost klatna u odnosu na točak kod stacionarnih mašina

 


 

Točak je verovatno najvažniji izum svih vremena, prisutan je gotovo u svim mašinama, pa se još uvek i savremeni konstruktori oslanjaju na sve njegove verzije…

 

Prema dosadašnjim nalazima prvi grnčarski točak načinjen je u Mesopotamiji pre oko 5.500 godina, a pre oko 4.000 godina pronađen je i točak s paocima i vremenom

 

kao ni u čemu drugom nastaće bezbroj maštovitih konstrukcija sličnih točku ili točkovima. Zamajac drugačije rečeno masivni točak koristi se za stabilizaciju i

 

akumulaciju mehaničke energije, a remenice i zupčanici za prenos…

 

Slična forma prihvaćena kao najbolje rešenje, široko je zastupljena kod pogonskih uređaja kao što su turbine električnih centrala…

 

 

 

 

 

Forma točka se ne mora prihvatiti kao najbolje rešenje jer se oscilacije klatna višestruko duže održavaju u kretanju koje možemo razmotriti u nastavku.

 

 

 

 

akademik Veljko Milković — Oscilacije efikasnije od rotacija
http://www.veljkomilkovic.com/Docs/Veljko_Milkovic_Oscilacije_efikasnije_od_rotacija.pdf


S poštovanjem,

 
PR & Web tim
Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković
 
Bulevar cara Lazara 56
21000 Novi Sad
Srbija
tel: 021/6366-487

 

Американци планирали а и даље планирају отимање српских манастира

Американци планирали отимање српских манастира ПДФ Штампа сриједа, 31 август 2011 10:05 Манастир Грачаница План за проглашавање српске културне баштине на Косову и Метохији косовском баштином био је годинама брижљиво припреман у америчкој амбасади при Унеску, показују депеше које је ових дана објавио сајт “Викиликс”. Срећом, такав покушај завршен је крахом лобиста из Америке и Француске на 35. заседању Комитета Унеска у Паризу крајем јуна ове године. Ех, Срби имају превише пријатеља Американци су се, јасно је из докумената које је објавио “Викиликс”, надали да ће добити подршку земаља које су већ признале Косово, али су са жаљењем констатовали да Србија, једноставно, има “превише пријатеља” у Унеску. То се и видело током 12-дневне драме и тешке дипломатске битке у Паризу ове године, када је српска делегација успела да осујети планове да се српске светиње прогласе – косовским. У “осетљивој” депеши која је послата у Вашингтон 8. фебруара 2010. из Париза описује се први сусрет амбасадора Дејвида Килиона са Зорицом Томић, српским амбасадором при Унеску. Једина тема разговора била је српска културна баштина на КиМ, а Американци су били запањени што је Томићева жустро бранила Американцима, очигледно, неразумљив став да су светиње на Косову – Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка – православна средњовековна баштина Србије, а не “средњовековна добра Косова”. Зорица Томић Приметили су и да је то највећи приоритет Зорице Томић. – Зорица Томић је тражила нашу подршку да Унеско остане политички неутралан – пише у документу који је објавио Викиликс. – Казала је да Србија жели да сачува своје корене и своје наследство, и додала да је за Србију оно што је Јерусалим за Јевреје, и да не може да замисли да Косово не буде у саставу Србије. Томићева је Американцима казала да председник Борис Тадић чини све да се пронађе “заједнички и цивилизовани приступ” косовском проблему, и да је српска влада веома заинтересована за дијалог са Приштином. Ентитет, који није ни држава, неће разговоре – Али, тај такозвани ентитет, то што није ни држава, јасно нам ставља до знања да не жели разговоре. То уопште није добро за регион – оценила је она. У тренутку разговора увелико су текле припреме за 34. заседање Комитета Унеска, одржаног у јулу прошле године у Бразилу. Американци су предвиђали да на том заседању неће успети да Србији отму право на српске манастире. – Приоритет српског амбасадора је да не дозволи промену става Унеска око српских захтева на Косову – каже се у депеши. – Вероватно ће она бити успешна јер Србија има одређену подршку у Унеску. Иако је нови председник Унеска Бугарин, чија је држава признала Косово, наши подаци кажу да су многи чланови Секретаријата наклоњени Београду. Узалудне (тренутно) наде САД-а Америчке дипломате са жаљењем наводе да ће председавајући 35. заседања Комитета бити Бразил, који не признаје Косово. – За повољније ставове мораћемо да сачекамо 2011, када ће Бахреин, који признаје Косово, бити председавајући Комитета – закључује амбасада САД при Унеску. (Вести-онлајн) Коментари Додај нови Додај коментар Име: Email: Наслов: :D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P :oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow: Powered by !JoomlaComment 3.26 3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved.” < Претходна Сљедећа >

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 86 Followern an