From: Minja M. [mailto:minja@vlada.ca]
Sent: Wednesday, June 29, 2011 11:41 AM
To: 011 minja m.
Subject: KO VLADA SVETOM? Piše: Ivona Živković
KO VLADA SVETOM?
KAKO PRODATI NI©TA I ZARADITI – HILJADE MILIJARDI DOLARA
Pi¹e: Ivona ®ivkoviæ
Mnogi bankarski i ekonomski eksperti, a posebno politièari barataju danas pojmovima koo ¹to su: kupovna moæ; potro¹aèka korpa; inflacija; hiper inflacija; devalvacija; kamatna stopa; zatezna kamata; prezadu¾enost, du¾nièko ropstvo; anuiteti; reprogram duga; MMF; Pariski i Londonski Klub, Svetska banka, IDA programi, donacije; investicije; klizni kurs; devizne rezerve itd.
Da li znate ¹ta sve to znaèi? Ne, ne trudute se da razmi¹ljate. Svi pojmovi slu¾e upravo zato da bi ste manje znali i manje shvatali kako ste surovo i perfidno prevareni, OPLJAÈKANI I ZA ÈITAV ®IVOT PTRETVORENI U ROBA.
Ne shvatate? Naravno. To vam niko nije rekao, nije bilo o tome diskusije u parlamentu, na televiziji, u novinama…
Logièno, jer onda pljaèka ne bi bila uspe¹na. Ali po¹to je prevara savr¹eno dobro izvedena i vi sada ni¹ta ne mo¾ete promeniti, mo¾ete da saznate ¹ta je NAJVEÆA PREVARA NA SVETU. Proèitajte ovo.
KAKO JE NASTAO NOVAC
Svi smo uèili da je prvi vid trgovine bila robna trampa. Ljudi su direktno razmenjivali robu: ovcu za kravu, kravu za kukuruz, kukuruz za paradajz, ugalj za drvo, drvo za cigle itd. Kada je roba u razmeni postala veæa, bilo je nezgodno nositi veliku kolièinu robe sa sobom pa su se umesto toga ljudi slo¾ili da nadju neku sporazumnu vrednost koja bi posredovala u trampi. Moglo se prihvatiti bilo ¹ta – parèe ko¾e ili kosti ili metala. Sve je bilo stvar dogovora i op¹te saglasnosti u jednom dru¹tvu. Najèe¹æe su kao jemstvo u trgovini kori¹æene kovanice od nekog postojanog metala – zlata, srebra, nikla, bakra… Vrednost odredjene kovanice bila je op¹te prihvaæena konvencija. Za to je jamèio vladar dr¾ave ili poseda.
Naravno, uslov za ovakav vid trgovine podrazumevao je poverenje svih u vladara i spremnost svih da ovakvu konvenciju prihvate.
Tako je nastao sistem robne razmene gde se vrednost svake robe predstavljala odredjenom kolièinom kovanica, a kovanice su predstavljale zamenu za vrednost robe koja bi se mogla razmeniti. Dakle, same po sebi kovanice nisu imale vrednost osim one koju im je davala roba za koju su se mogle zameniti. Nisu se mogle jesti, obuæi, koristiti za gradnju, grejanje ili prevoz.
Kori¹æenje ovih kovanica stvorilo je i potra¾nju za metalom od kojih su se kovale, pa je tako i odredjeni metal imao veæu ili manju vrednost na tr¾i¹tu, ¹to je zavisilo od njegove tra¾nje.
Kako se vremenom kolièina robe u razmeni poveæavala, bilo je potrebno sve vi¹e kovanica, pa je i njihovo no¹enje vremenom postalo nezgodno. Trgovac na veliko bi morao na pijacu da nosi èitav sanduk ili te¹ke kese zlatnika i srebrenjaka, ¹to je bilo i opasno zbog pljaèka¹a.
Tada su na scenu stupili zlatari nudeæi svoje usluge. Oni su imali dobro obezbedjene i iskovane sanduke u kojima su èuvali zlato. Zato su ljudi svoje zlatne kovanice sve èe¹æe ostavljali na èuvanje u sanducima kod njih. Ovi su im tu uslugu naplaæivali kojim zlatnim ili srerbrnim novèiæem, a za kolièinu deponovavog zlata ili drugih kovanica izdavali papirnatu potvrdu (priznanicu) na kojoj je pisalo kojih kovanica ima vlasnik na raspolaganju.
Vremenom je ovakva priznanica sve èe¹æe bila u opticaju kao sredstvo u razmeni robe. Umesto da svaki èas dolazi i podi¾e svoje zlato, vlasnik deponovanog zlata bi davao priznanicu treæem licu u zamenu za robu, a ovaj je sa tom priznanicom opet mogao u svakom trenutku da podigne kovanice kod istog zlatara.
Priznanica se tako pokazala mnogo praktiènija i postala je veoma popularna, pa su kovanice sve vi¹e bile na èuvanju kod zlatara, a sve manje u kesama i sanducima samog vlasnika.
A kako je to izgledalo kod zlatara? Na primer, izvesni Petar bi deponovao 20 funti zlata i za to uzeo priznanicu na 20 funti. Ali pro¹lo bi i godinu dana kako se ne bi pojavio da podigne svoje zlato. Jednostavno trgovao je samo sa priznanicom. Za to vreme njegovo zlato je stajalo. Kod zlatara se u medjuvremenu pojavio Toma i pitao da li mo¾e da pozajmi 20 funti zlata na 6 meseci i tu pozajmicu plati sa kamatom. Kao garanciju da æe platiti ponudio je svoju kuæu.
Zlatar je tada procenio da bi to mogao da uradi, jer se Petar veæ godinu dana ne pojavljuje da podigne svoje zlato, pa se mo¾da se neæe pojaviti ni narednih ¹est meseci. Tako je odluèio da rizikuje i pozajmi Petrovo zlato Tomi.
Ali, nije mu ga dao fizièki, veæ je samo izdao potvrdu da Toma kod njega ima zalo¾eno 20 funti zlata. Realno stanje je sada bilo takvo da su u opticaju bile dve potvrde kao garancija za postojanje 40 funti zlata, iako je zlata bilo samo 20 funti.
To je bila èista prevara, jer je zlatar znao da jednu priznanicu izdaje na nepostojeæe zlato. I ne samo to. Toma je verovao da od tog trenutka zaista ima kod zlatara 20 funti zlata, a ne samo priznanicu.
Ali, glavni deo prevare tek sledi. Izdavanjem druge priznanice, Tomi na 20 funti, kreirana je nova zamena za vrednost, zapravo stavljena je u opticaj potvrda o postojanju vrednosti koje realno NEMA. Ta vrednost se vodila kao DUG, koji je stavljen Tomi na teret, a koji æe postati stvarna vrednost onda kada on taj dug otplati stvarnim radom i stvarnom robom koju bude morao da proda.
Kada je Toma vratio zlataru dug i doneo pravo zlato u iznosu od 20 funti plus 10% kamate, on je zlataru dao pravu vrednost od 22 funte stvarnog zlata koje je kupio prodajom svog stvarnog rada i stvarne robe.
Zlatar je, medjutim, do¹ao u posed 22 funte zlata bez ikakvog stvarnog rada bez prodate robe. Jer, napisati nekom priznanicu nije nikakav rad. Samo rizik da se prevara ne otkrije.
Nakon ¹to je zlatar video kako je uspe¹no i lako zaradio 22 funte zlata, odluèio je da na istu sumu, od deponovanih Petrovih 20 funti, izda na zajam jo¹ tri priznanice.
Tako su se u opticaju za istih 20 funti zlata na¹le èetiri papirnate priznanice koje garantuju donosiocu po 20 funti zlata, ¹to je ukupno 80 funti zlata. Tako je zlatar kreirao iz NIÈEGA jo¹ 60 funti zlata plus kamata po 10 % , ¹to znaèi 66 funti. Tako æe zlatar kada se ovaj dug izmiri imati 88 funti zlata stvorenih bez rada – IZ NIÈEGA! Ukoliko mu du¾nici ne isplate dug sa kamatom , preuzeæe i njihovu zalo¾enu imovinu- zemlju ili kuæu. A to je stvarna vrednost.
Tako je parèe papira, obièna priznanica, donosilo zlataru stvarne materijalne vrednosti, bez ikakvog rada.
BANKARSTVO POÈIVA NA PREVARI
Bio je to poèetak bankarstva, a sistem kreditiranja kakav danas poznajemo poèiva upravo na tome – na kreiranju novca iz NIÈEGA. Taj novac se zove DUG.
©ta se dogadja kada vi u banci uzimate kredit na 100 000 evra na 25 godina? Jednostavno banka vam upi¹e na va¹ raèun 100 000 evra. Plus 15% kamate – pa jo¹ klizajuæe- na kraju mo¾e da ispadne ukupno 200 000 evra. Sve to proglasi se va¹im dugom banci. Dug otplaæujete svojim radom koji zaista stvara neku vrednost. Ali, ako ne uspete da otplatite nakon 25 godina kredit, va¹a rad i va¹a kuæa koju ste kupili pripada bankarima.
Mi verujemo da papir na kome pi¹e 500 dolara ili evra i koji dr¾imo u ruci ima vrednost kojom mo¾emo dobiti robu ili uslugu koja se na tr¾i¹tu vrednuje toliko. I to nije problem, sve dok ga mo¾emo zameniti za robu. Ali, problem je kada zaboravimo da novac sam po sebi nema vrednost, veæ je on samo oznaka, merilo, neke stvarne vrednosti. Kao kada bi ste rekli da ne mo¾ete zavr¹iti radove na auto putu jer vam nedostaju kilometri? Ali kakvu vrdnost ima novac kreiran iz NIÈEG? Takav novac se naziva spekulativnim kapitalom. Njemu vrednost daju bankari. Taj novac, zapravo papir, oni prodaju kao robu koju sami „prave“i procenjuju.
MEDJUNARODNI BANKARI POSTAJU GOSPODARI DR®AVA
Ovakav naèin stvaranja vrednosti iz la¾no izdatih priznanica uèinio je prve bankare jo¹ u srednjem veku, veoma bogatim ljudima. Tako se oni vi¹e nisu zadovoljavali zaradama na sitnim depozitima gradjana, veæ su tra¾ili vi¹e. U sedamnaestom veku do¹lo je do sukoba holandskih bankara sa engleskom dinastijom Stjuarta. Bogati bankari Evrope su se udru¾ili i finansirali Vilijama od Oran¾a koji je svrgao Stjuarte invazijom na Englesku i postao Kralj Vilijam III. Pred kraj ¹esnaestog veka Engleska je bila finansijska ruina, zalihe zlata i srebra potro¹ene, a gradjanski rat je zamenjen ratom sa Francuskom i Holandijom narednih 50 godina. Zemlja je bila u bednom stanju, a Vilijam nije mogao da plati vojsku.
Vilijam od Oran¾a
Hitno mu je bio potreban novac. Ali, umesto da ga sam kreira i njime zadu¾i gradjane u iznosu od 20 miliona funti, ¹to je komotno mogao kao kralj (jer novac je samo usvojena konvencija za trgovinu, zar ne) prihvatio je „pomoæ“ prijatelja bankara, uz „malu“ protivuslugu. Tra¾ili su mu da otvore svoju privatnu banku koja bi dobila status centralne banke. Za uzvrat oni bi uneli u nju svoj zlatni depozit na osnovu koga bi izdavali hartije od vrednosti, kreirali i ¹tampali novac i pozajmljivali dr¾avi. Pretpostavljete veæ kako bi to radili.
Tako je 1694. nastala Bank of England, prva privatna banka u svetu koja je dobila legalno pravo da izdaje novac. U osnivaèkoj povelji stoji i besmrtna odrednica: „Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz NIÈEGA (out of nothing)“. Tako umesto da vrednost koju predstavlja novac bude zasnovana na radu i proizvodnji i razvijanju sopstvene ekonomije u skladu sa tim, Engleska je kao dr¾ava poèela da uzima kredite (znate veæ kakve) i zadu¾uje se ogromnim kamatama.
Osnivaèka povelja iz 1649.
©TA JE NACIONALNI DUG
To je u Bank of England registrovano kao nacionalni dug. Ove kamete i dugove su zapravo otplaæivali gradjani putem poreza, a kada bi otplata dr¾avnog kredita kasnila sledile su i zatezne kamate, pa je dr¾ava morala da poveæava takse i jo¹ vi¹e globi narod. Naziv „Bank of England“ uzet je upravo da bi se gradjanima ulilo poverenje asocirajuæi ih na ne¹to nacionalno, iako je to bila privatna banka.
Imena njenih najveæih deonièara nikada nisu otkrivena, ali se zna da su preuzeli obavezu da uplate 1,4 miliona funti u zlatu i tako kupe svoj udeo. Uplatili su samo tri èetvrtine od jednog miliona. Ipak, bez obzira na tu „malu tehnièku manjkavost“ banka je 1704. poèela da prodaje akcije kako bi uveæala poèetni kapital. Naravno, odmah je poèela i da daje novèane pozajmice (znate veæ kako).
I amerièki predsednik Vudro Vilson dobio je „pomoæ“ od bankara. Prvo su mu pomogli da postane predsednik finanisranjem izborne kampanje, onda su mu pokrili jedan veliki finansijski dug, odnosno neku ucenu, iz mladosti.
Tako je 1913. Vilson u Kongresu „proturio“ zakon po kome udru¾enje najveæih privatnih banaka, Federalne rezerve, mo¾e da ¹tampa novac bez zlatne podloge odnosno kreira ga iz NIÈEGA. Od tada sve do danas, amerièka vlada mora da pozajmljuje dolare od ove moæne grupe finansijskih mahera i stvara ogroman nacionalni dug. Tako privatna centralna banka (FED) kreira milijardu dolara koje sa kamatom od tri posto daje vladi SAD i stvara nacionalni dug. Ovaj novac vlada distribuira komercijalnim bankama sa kamatom od 5%, koje ga prodaju gradjanima i preduzeæima sa kamatom 7 posto ili vi¹e. Dakle, svako je u lancu napravio dug sa istom svotom novca (jednom milijardom dolara) kreiranom iz NIÈEGA.
To je kao neispravan kalkulator koji ima gre¹ku i, na primer, stalno ukucava broj sedam. I bilo koji broj da se ukuca on se mno¾i sa sedam. Tako kalkulator uvek daje pogre¹an rezultat. Dva puta dva postaje 28, tri plus èetiri postaje 49, i tako dalje. Ako operator koristi ovakav kalkulator za izradu svojih raèuna ili za raèunanje kamate ubrzo æe se naæi u vrte¹ci tra¾eæi neki smisao.
Na ovoj finansijskoj vrte¹ci danas se okreæe èitav svet. Pre 50 godina u svetskim funansijkim tokovima bilo oko 5% ovog spekulativnog novca, danas je 97 % kapitala koji cirkuli¹e spekulativno.
Nacionalni dug je 1996. u Velikoj Britaniji iznosio 380 milijardi funti, od èega je 30 milijardi funti samo kamata. Sa dugovima komercijalnih banaka on danas iznosi preko jedan trilion funti(u Britaniji je to broj sa 18 nula).
SAD, namoænija i „najbogatija“ zemlja, danas ima ukupan dug, preko 40 triliona dolara, nacionalni dug je blizu 9 triliona (amerièki trilion ima 12 nula).
Japan je druga u svetu najbogatija ekonomija i ima nacionalni dug 3 triliona dolara.
Dugove imaju i sve ostale dr¾ave u svetu.
I to to je najveæa legalna prevara u istoriji èoveènstva.
Tako je jedna grupa lihvara u periodu od tri stotine godina postala ugledna svetska bankarska elita, a danas su praktièno gospodari sveta.
Bukvalno, nema dr¾ave, nema èoveka na planeti, nema kompanije koja njima ne duguje novac. Taj dug je toliki da nikada ne mo¾e biti otplaæen! Jer ako bi neka dr¾ava i htela da dug otplati, morala bi da povuèe iz novèanih tokova sav novac i sve hartije od vrednosti. To bi dr¾avu dovelo do potpunog sloma.
To je beskonaèna igra brojki, zadu¾ivanja i stvaranja vrednosti – koje nema.
Pretvaranje novca u robu koja se tr¾i¹no vrednuje i prodaje ne samo da je bankare stvorila bogatim ljudima, veæ je najveæi deo èoveèanstva pretvoren u robove. Jer, sa spekulativnim (zami¹ljenim) novcem bankari su stotinama godina kupovali realna bogatstva: zemlju, naftu, rudnike, ljudski rad. Investirali su u gradnju inftastrukture u brojnim dr¾avama sveta, dok su istovremeno ¹irili svoju bankarsku imperiju.
Posledica takvih investicija je da uzami¹ljeni novac ¹irom sveta isisava prave vrednosti – tudju robu, rad i sirovine.
Naravno, primetili ste i kod nas da se poslednjih godina otvaraju iskljuèivo strane banke.
Èitav svet danas je podeljen na one koji rade i stvaraju istinske vrednosti i one koji te stvorene vrednosti bez rada prisvajaju.
I ma koliko pojedinci i nacionalne ekonomije radili i stvarali, uvek ostaju u dugovima. A bez ekonomske nezavisnosti, nema ni stvarne ljudske slobode.
MODERNO ROBOVLASNI©TVO
Ovo mo¾da nekome lièi na davno ukinuti robovlasnièki sistem. Ne, ne samo da lièi, veæ dana¹nje dru¹tvo to i jeste. Èitav svet se danas i formalno ustrojava upravo ka takvom sistemu gde æe najveæi deo èoveèanstva raditi i stvarati za malu i odabranu elitu bankara i njihovih izvr¹nih upravitelja, koji se modernim reènikom zovu menad¾eri. Primetili ste koliko bankari otvaraju ¹kola za internacionalne menad¾ere i takozvane finansijske eksperte?
Oèito, ako je svaki gradjanin na planeti zadu¾en, ako je svako preduzeæe zadu¾eno, svaka dr¾ava, gde su onda ovi bankari na¹li taj novac kojim nas kreditiraju?
Nisu ga na¹li nigde. Oni su ga izmislili.
„Dajte mi da kontroli¹em novèane tokove u nekoj dr¾avi, i nije me briga ko pravi zakone“ shvatio je odavno Am¹el Mejer Rot¹ild, osnivaè dinastije koja veæ tri veka dr¾i pod kontrolom ekonomiju Velike Britanije i njenih kolonija, od kojih je najveæa SAD.
Jo¹ 1913. amerièki kongresmen Èarls Lindberg proroèki je upozorio predsednika Vudro Vilsona i Kongres ¹ta æe doneti njihova odluka o davanju prava privatnoj banci (FED) da kreira novac: „Kada predsedik potpi¹e tu odluku, legalozovaæe nevidjivu vladu koju èini monetarni moænici“. Uzalud. Nisu ga poslu¹ali.
Èarls Lindberg
I Tomas D¾eferson je shvatio kakva se opasnost sprema Americi: „Verujem da su privatne banke opasnije za na¹u slobodu nego najjaèe armije. One su veæ podigle novèanu aristokratiju koja poni¹tava moæ vlade. Ova moæ bankarima mora biti oduzeta i vraæena narodu“. Uzalud je govorio.
„Ko god kontroli¹e kolièinu novca u bilo kojoj zemlji, aposlutni je gospodar industrije i privrede. Kada shvatimo da je èitav sistem veoma lako kontrolisan, na ovaj ili onaj naèin, od nekolicine moænih ljudi na vrhu, neæete biti upozoreni kako periodi inflacije i depresije nastaju“, reèi su amerièkog predsednika D¾ejmsa Garfilda.
Samo nekoliko nedelja nakon ove izjave na njega je izvr¹en atentat, 12. jula, 1818.
Predsednici Abraham Linkoln i D¾on Kenedi poku¹ali su da izvr¹e moneterne reforme kojima bi povratili izdavanje novca u okvire dr¾avnih institucija. U ovome su obojica spreèeni na isti naèin – atentatom. Njihovi naslednici odmah su najavljene reforme obustavili.
I genijalni izumitelj Tomas Edison pimetio je zavisnost dr¾ave od bankara i to izrazio èistom logikom:
„Ako na¹a dr¾ava mo¾e da izda dolarsku obveznicu, mo¾e da izda i dolarsku menicu. Elementi koji obveznicu èine dobrom, èine dobrom i menicu“. “ …Apsurdno je da na¹a zemlja mo¾e izdati 30 miliona u obveznicama, a ne mo¾e 30 miliona u novcu. I jedno i drugo obavezuju na plaæanje, ali jedna popunjava zelena¹a, a druga poma¾e ljudima“. Uzalud.
CILJ BANKARA JE SVETSKA VLADA
Mogu li vlade dr¾ava, koje su gradjani na demokratskim izborima birali, da spreèe bankare da gospodare na¹im ¾ivotima? To se od vlade i oèekuje, zar ne? Mogle bi vlade, naravno, kada bi pojedinci koji imaju moæ da o neèemu odluèuju bili van kontrole bankara. A videli smo kako su zavr¹ili oni koji nisu bili pod kontrolom, a kako su radili oni pod kontrolom.
Ali, da bi svaki takav èin nacionalnih vlada predupredili, bankari su shvatili da je va¾no uni¹titi sve nacionalne centralne banke, osloboditi dr¾ave granica, kako bi fiktivni kapital mogao slobodno da cirkuli¹e, obesmisliti i ukinuti nacionalne vlade i umesto dr¾ava stvoriti medjunarodne organizacije i multinacionalne korporacije i bankarske institucije. I naravno medjunarodne monete, poput evra. Kljuène odluke bi tako donosili politièari u medjunarodnim organizacijama kao ¹to su EU, UN, NATO, MMF… koje bi bankari mnogo la¹e kontolisali.
Dakle, globalizacija , odnosno smanjivanje broja mesta na kojima se donose politièke i ekonomske odluke, cilj je Novog Svetskog Poretka. Sto¾er okupljanja nije SAD kao takozvana „najmoænija sila“, veæ internacionalna bankarska elita.
VE©TINA UMNO®AVANJA NOVCA
Odakle tolika moæ bankarima? Da li su sve to uspeli samo ¹tamapanjem novca? Naravno, da nisu. Specifièan smisao za kreianje novca iz nièega dopunjen je i specifiènim shvatanjem biznisa. Taj specifièan smisao za posao ogledao se u shvtanju da se odredjeni dogadjaji koji mogu uticati na tr¾i¹na kretanja mogu preduprediti, ili jo¹ bolje ve¹taèki i pod kontrolom izazvati. A najbolji posao za bankare je rat i svaka druga krizna situacija, gde se ekonomske vrednosti preko noæi menjaju. Zato su se bankari izve¹tili u èetiri najunosnija posla: finansiranje ratova, igra na berzi, kontrola infomacija (medija) i trgovina strate¹kim sirovinama. Ove ve¹tine i poslove bankari su negovali i razvijali vekovima.
ROT©ILDI PRVI NAPRAVILI OBEVE©TAJNU MRE®U
Saznanje o tome koja bi dinastija u evropskim dr¾avicama i grofovijama mogla imati najjaèi uticaj, ko bi koga mogao svrgnuti sa vlasti i doæi na presto, gde se sprema rat, kome eventualno pomoæi novèanom pozajmcicom, gde investirati, sve je to bilo od neprocenjive vrednosti i bankarska porodica Rot¹ild je marljivO prikupljala takve podatke.
Tako su Rot¹ildi, pre dve stotine godina, imali svoje trgovaèke agente locirane u svim glavnim evropskim centrima trgovine i prestonicama. Bila je to prava obave¹tajna mre¾a koja je prikupljala podatke o moguæima previranjima na dvorovoma.
Am¹el Rot¹ild, osnivaè bankarske dinastije
Poruke su izmenjivali preko mre¾e kurira , a po¹tanska slu¾ba èiji su oni bili vlasnici pretvarala se u pravu ¹pijunsku mre¾u.
Njihovi po¹tanski fijakeri putovali su drumovima, brodovi su i¹li preko Laman¹a. Njihova nju¹kala u liku sitnih trgovaca i po¹tara bili su na ulicama, na pijacamama berzi. Nosili su ke¹ novac, obveznice, pisma i vesti. Obratite pa¾nju na poslednje- vesti. Vesti koje su njihovi glasnici donosili pokretale su berzu. Od tih infomacija zavisila je cena mnogih akcija.
U vreme bitke kod Vaterloa, nije bilo dragocenije vesti nego kakav æe ishod biti. Od toga je zavisila buduænost èitavog evropskog kontinenta. Ako bi Napoleon pobedio bio bi neosporiv gospodar na èitavom evropskom tlu. Ako bi izgubio, Engleska bi odr¾avalala balans uticaja u Evropi i mogla bi ga vremenom i pro¹iriti.
Rot¹ildi su kredit u zlatu dali i jednoj i drugoj strani – i Napoleonu, koga su finansirali i doveli na presto i Velingtonu, da opremi svoju vojsku i sukobi se sa Napoleonovim carstvom.
Od ishoda bitke zavislo je ko æe ¹ta dobiti, a ko izgubiti. U igri je bilo veliko bogatstvo.
Berza u Londonu se groznièavo punila toga dana, dok su trgovci i bankari èekali vesti o ishodu bitke. Ako bi Engleska izgubila njene dr¾avne obveznice, konsuli, izgubile bi vrednost, dok bi im u sluèaju pobede vrednost vrtoglavo porasla.
Natan Rot¹ild je imao poverenike koji su radili na obe strane linije fronta kako bi sakupili ¹to vi¹e informacija o tome kako bitka napreduje. Drugi njegovi agenti imali su zadatak da stoje na raspolaganju i prenesu kratak izve¹taj specijalnoj komandi koja je bila locinara u blizini.
Kasnog popodneva, 15. juna 1815. Rot¹ilodov glasono¹a je po¾urio preko kanala u Englesku. Imao je kod sebe vrhunsku tajnu. Sutradan, u zoru, sreo se sa samim Rot¹ildom. Natan je kratko analizirao dobijene informacije i odmah se uputio na Londonsku berzu.
Atmosfera na berzi je bila fanatièna. Svi su èekali vesti. Rot¹ild, koga savremenici opisuju kao hladnokrvnog, pronicljivog i izopaèenog èoveka, bez trunke emocija, ledenog pogleda, bez du¹e, stigao je na berzu i stao kraj svog stuba. Bez ikakve emocije èitljive na licu, dao je svojim berzanskim agentima diskretan znak koji su samo oni mogli da rastumaèe.
Istog trenutka oni su poèeli da prodaju engleske konzule. Stotine hiljada dolara vredni konsuli na¹li su se na berzi i njihova vrednost poèela je vrtoglavo da pada. Natan se lagano naginjao na stub gledajuæi prizor reakcije prisutnih. Prodavao je, prodavao i prodavao engleske dr¾avne obveznice. Vrednost konsula je potpuno opala, a medju prisutnima je polako zavladala uskome¹anost. Na usnama im se sve èe¹æe se èulo: „Rot¹ild zna“, „Englezi su izgubili kod Vaterloa“, „Rot¹ild to sigurno zna“.
U trenutku je nastala prava panika i ljudi su jurnuli da se oslobode sada skoro potpuno bezvrednih konzula i da ovaj papirni novac zamene za zlato ili srebro, kako bi povratili makar deo njihove vrednosti.
Nakon nekoliko sati groznièave trgovine jedan konzul se prodavao po ceni od pet centi za dolar. Rot¹ild je i dalje hladnokrvno stajao pored svog stuba. Sasvim diskretno dao je ponovo znak svojim agentima, ovaj put drugaèiji. Istog èasa desetine njegovih berzanskih agenata krenule su ka pultu za kupovinu i kupile svaki obezvredjeni konsul budza¹to.
Samo nekoliko trenutaka kasnije stigle su po¹tanske koèije i donele zvaniène vesti sa boji¹ta. Engleska je bila pobednik i novi gospodar Evrope. U sekudi je engleski konsul dobio astronomsku cenu, daleko veæu nego ¹to je imao ikada ranije.
Rot¹ildovo bogatsvo preko noæi je uveèano dvadeset puta i on je tada postao glavni kontrolor nad britanskom ekonomijom. Ostao je to, veruje se, i danas.
Iako je Bank of England, 1946. formalno nacionalizovana, to nije znaèajno promenilo uticaj privatnih bankara na britansku ekonomiju jer se guverner i vlada pitaju samo o tome koliko æe novèanica i kovanog novca biti pu¹teno u opticaj svake godine. Medjutim, ke¹ novac se odavno koristi samo neznatno u ukupnim finansijskim transakcijama. Tako je nacionalizaija centralne banke u Britaniji dala gradjanima samo utisak da je dr¾avna ekonmija u rukama dr¾ave. Veæina finansijskih transakcija danas se obavlja samo preko ekrana na komputeru, sa apstraktnim raèunima i brojkama i, naravno, sa spekulativnim kapitalom. To nema veze sa stvarnom ekonomskom moæi dru¹tva i pojedinaca.
©ta vi¹e, to ne umanjuje kamatu koju vlada treba da plati na ime starih dugova Banci. Pre samo nekoliko godina objavljeno je da je isplaæen dug iz vremena Napoleonovih ratova. Eto, gde ide novac od poreskih obveznika u Britaniji i za¹to se veruje da je moæ Rot¹ildovih nesmanjena.
PLATNE KARTICE KAO ORU®IJE ZA POROBLJAVANJE
Cilj dana¹njih privatnih internacionalnih bankara je zato da se ke¹ potpuno elimini¹e iz upotrebe i da gradjani koriste platne kartice – plastèni novac. I ne samo to. U planu je da sve zemlje èlanice EU uvedu nove liène karte (biometrijske) koje æe pored svih podataka sme¹tenih u èipu registrovati i podatke o svim raèunima vlasnika, a bez liène karte i bez platne kartice neæe biti moguæa ni jedan finansijska transakcija. Zadu¾eni ljudi neæe moæi ni¹ta da plaæaju, dok ne izmire dug banci. Tako, stanovnik EU, ako sluèajno izgubi ID karticu ili platnu karticu, neæe moæi da pazari ni hranu. Bukvalno, ¾ivot svakog èoveka zavisiæe od kartica, a karticama æe raspolagati bankari. Pogledajte ¹ta pi¹e na va¹oj platnoj kartici- ona je vlasni¹tvo banke.
Bankari æe tako raspolagati na¹om ekonomskom moæi po sopstvenoj volji. Najte¾e æe biti politièkim protivnicima bankara, kada jednog dana odu u samoposlugu i otkriju da im je banka stornirala raèun. Ovo moæno oru¾je medjunarodnih bankara, veæ je odavno i kod nas postalo sastavni deo ¾ivota. Mnogi na¹i gradjani misle da je posedovanje kreditne kartice stvar viskog standarda. Nema sumnje, ono nas zaista pribli¾ava zapadnom „ropstvu“.
KOME SLU®I „MEDJUNARODNA ZAJEDNICA“
Da bi se sve ovo sprovodilo u nacionalnim dr¾avama, neophodna je politièka kontrola nacionalnih elita. Dr¾ava je mnogo, pa je zato neophodno njihovo ujedinjavanje u sistem koji æe imati manje èinovnika. Taman onoliko koliko bankari mogu kontrolisati. Zato su izmi¹ljene takozvane „medjunarodne institucije“.
Pogledajmo kako je pronicljivo i ve¹to upravo jedan Rot¹ild preko svojih ljudi planirao da vr¹i kontrolu nad finansijama SAD, koja je bila britanska kolonija skoro 100 godina, a mo¾da to ostala i danas.
U jednom svom izve¹taju ovo otkriva pukovnik (samo po nadimku) Edvard Mendel Haus, Rot¹ildov èovek za uticaj na predsednika SAD-a. Izve¹taj je datiran 10.juna 1919. i tek nedavno je otkriven. Da li se danas ne¹to su¹tinski promenilo i kuda ide svetska politika, èitaoci æe sami lako zakljuèiti.
Izve¹taj je podnet tada¹njem britanskom premijeru Dejvidu Lojdu D¾ord¾u, koji je pre stupanja na tu funkciju bio advokat Svetske Cionistièke Organizacije.
Izve¹taj iznosi podatke o tome kako napreduju pripreme za mirno vraæanje Amerike kao kolonije u dominion tajne organizacije koja se zove „KRUNA“. Sedi¹te „Krune“ je u Londonu, a zamisao „zaverenika“ je da preko formiranja Lige Naroda, nakon Prvog svetskog rata, ostvare britansku hegemoniju u èitavom svetu.
Haus tako pi¹e britanskom pemijeru: „Spakovali smo ovaj plan u mirovni ugovor tako da ga svet mora prihvatiti radije nego nastavak rata. Liga je u biti Imperija sa Amerikom kao kolonijom prihvaæenom na isti naèin kao i ostale na¹e kolonije“.
Haus dalje analizira mentalitet Amerikanaca, za koje ka¾e da su „neizleèivo naklonjeni herojstvu i velikim podvizima, te se njima veoma lako mo¾e manipulisati“.
Glavni igraè bankarima je Vudro Vilson, koga savetuju ljudi „Krune“.
Haus i Vilson
U Izve¹taju se otkriva i da je „Kruna“ preuzela kontrolu nad Amerikom jo¹ za vreme mandata Teodora Ruzvelta /1901-1909/, kada je bankarska ekipa Rot¹ild – Morgan veæ kontrolisala 25% amerièke ekonomije.
„Mi sada dr¾imo sve amerièke novine i izolujemo
Amerikance od svakog neamerièkog uticaja, kao da su na drugoj planeti. Ovo realizujemo uz pomoæ „Asosijeted presa“ u drugih na¹ih informativnih agencija“.
Prosto reèeno: kontrolu javnog mnjenja u Americi potpuno su jo¹ tada preuzeli bankari. Dana¹nji globalni mediji su svi u njihovom vlasni¹tvu.
Haus dalje navodi kako SAD „igraju spolja kao da su nezavisna dr¾ava, ali potvrda da rade za nas i da su samo kolonija je ¹to je predsednik Vilson otkazao realizaciju velikog plana o izgradnji amerièke mornarice, i vodjstvo na okeanu prepustio Britaniji“.
„Nije li na¹a anglo-amerièka alijansa postala
dominantna u finansijskom svetu“, hvalisavo primeæuje svoj uspeh Haus.
Haus dalje navodi kako su bankari „Krune“ finansirali izgradnju japanske ratne flote, one iste koja æe ne¹to kasnije ratovati sa SAD. U izgradnji flote kori¹æen je èelik iz Engleske.
„Ne pokazuje li to koliko su SAD i dalje zavisne od nas?“
„Novcem koji smo pozajmljivali US vladi za ratne ciljeve, iskoristili smo da kupimo naftna polja u Kaliforniji, Meksiku i Ju¾noj Americi“.
„Rat nas je uèinio gospodarima najveæeg dela svetskih sirovina“.
Dakle, osnivanje Lige naroda je bio plan da se suverenost ove moæne dr¾ave- kolinije transferi¹e pod okrilje „Krune“.
Zahvaljujuæi jakoj opoziji koju su tada u Kongresu èinili republikanci, SAD je odbila ovaj „mirovni plan“ i osnivanje Lige naroda je propalo. Ipak, zavera bankara je samo privremeno prekinuta.
Judeo-bankari su, sada se to pouzdano zna, kasnije finansirali i Hitlera (svaki rat je brat) i izazvali veliku ekonomsku depresiju u SAD. O ljudskim ¾rtvama i jevrejskom holokaustu ne treba govoriti, jer je to za judeo-bankare samo kolateralna ¹tata. Zanimljivo je da su prestra¹eni evropski Jevreji iprihvatili nakon rata da se presele u novu dr¾avu Izrael, koju su upravo stvorili Rot¹ildi kupovanjem palestinskog zemlji¹ta. Do tada su to Jevreji odbijali.
Isti bankari uveli su svojim lobiranjem SAD u Drugi svetski rat iako SAD nisu imale nikakav interes kao dr¾ava da ratuju u Evropi.
Prvobitno zami¹ljena Liga naroda je ipak za¾ivela kao oganzacija Ujedinjenih nacija 1945.
Bankari svoju borbu nastavljaju upravo kroz nameru da UN danas reorganizuju tako da bude potpuno pod njihovom kontrolom, a stalni teroristièki napad i sejanje straha od terorizma je njihova namera da jo¹ jenom pokrenu ratnu ma¹ineriju u svetskim razmerama. Zato su „teroristi“ svuda.
Ali, ova igra judeo-bankara je danas shvaæena, i svet se polako ujedinjuje u drugi front – antiglobalistièki. Nacije, religije i stvarni ekonomski status dr¾ava u ovoj borbi ljude ne razlikuju. Jer, svi gradjani sveta bore se zapravo protiv du¾nièkog ropstva- ili samo protiv ropstva.
Filed under: AKTUELNO, Privreda, Srpske Novine, Vesti | 3 Comments »
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 