Ми нисмо они који су своје право на отаџбину куповали лојалношћу према освајачима

(img:197505760295452)     Ми нисмо они који су своје право на отаџбину куповали лојалношћу према освајачима. Следили смо традицију предака и лична убеђења, са жељом да будемо своји на своме.      Бранили смо отаџбину, војничку част и људско достојанство….        Као највише, неодвојиве и основне вредности, истичемо: СЛОБОДУ, ПРАВДУ И ЈЕДНАКОСТ!!!          Настали смо удруживањем бораца, инвалида, породица палих бораца, расељених и прогнаних, у ратовима после 17.08.1990.године, учесника НОР-а, поштовалаца традиције ослободилачких ратова на овим просторима.        Желимо да наше идеје прихвате и нама се придруже сви поштоваоци слободарских традиција, сви обесправљени, интелигенција, радници, сељаци, омладина и сви други који су незадовољни тешким положајем у коме се налазе и који искрено желе да се сачува и очува ова наша отаџбина!                                                                     УВЕК ВЕРНИ СВОМ НАРОДУ!!!                                                                

OCENE SU PREVAZIDJENE PEDAGOŠKE METODE ŠKOLSKOG OBRAZOVANJA – SPUTAVAJU RAZVOJ LIČNOSTI – UMESTO NAPREDKU VODE KA ANOMALIJAMA I SPUTAVANJU POSTIZANJA OPTIMALNIH REZULTATA – TREBA IH ŠTO PRIJE SKINUTI I ODSTRANITI IZ ŠKOLSKOG SISTEMA OBRAZOVANJA

Ocene su najveća glupost u sistemu obrazovanja jer sputavaju prirodan i nesmetani razvoj čoveka, bez kojeg nema optimalnih rezultata,  služeći nastavnicima i profesorima samo kao paravan iza kojeg skrivaju svoju nesposobnost kao i svoju pedagošku nemoć, neznanje da nauče učenike i bez drakonskih kažnjavanja ocenama. Svaka kazna je kontraproduktivna jer ne podstiče nadahnuće niti inspiraciju bez koje nema posebnih rezultata a bez njih opet svako društvo stagnira a o konkurentnosti na medjunarodnom tržištu da i ne govorimo-Empirijski je dokazano da se najbolje uči kroz igru-Ajnštajn je jednom prilikom napisao ; učenje nebi smelo da bude kisela dužnost, ocene vode baš tome-Tu je Ajnštan i te kako u pravu. Ako jedan profesor nije u stanju motivisati svoje učenike da postižu dobre rezultate i bez ocena onda se nalazi na pogrešnom radnom mestu. Ali kako da to bude drugačije kad nam je ceo školski sistem zasnovan na pogrešnim principima pa i etičkim normama koje se zasnivaju na principima nehumanosti! Bliži se kraj školske godine. Lošim ocenama će se zakucati krstovi smtri ponekoj još ni neprocvetaloj mladosti. Nekima će se zaustaviti daljni razvoj a neki će na popravne ispite. Zadovoljiće se poneka sueta ponekog profesora koji je lošim ocenama zadovoljio svoju sujetu i svoje komplekse promašenog života. Nijedan od tih primera nije društveno progresivan već naprotiv štetan po celokupnu zajednicu. Ne zadovoljava niti jednu elementarnu potrebu savremenog društva. Neki će morati i na popravni ispit. Stim će im biti ukinut potreban odmor da bi bili za iduću školsku godinu svežiji za postizanje boljih rezultata. To je najbolji način za postizanje kisele dužnosti a ne za postizanje visokog stepena stimulacije bez kojeg nema ni visokog stepena u razvoju društva odnosno naše državne zajednice a kako već reče ni sposobnih inovacija sa kojim bi bili mogli biti uspešni na medjunarodnoj pijaci odnosno berzi i kojekakvim tezgama medjunarodnog tržišta. Dok industrijsko razvijene zemlje ulažu u stimulaciju i pronalaženje izuzetnih nadarenosti specifičnih individui da sa radosti obradjuju predvidjenu materiju naši odgovorni za obrazovanje i kulturu ulažu u masovnosputavanje putem rigorozno loših ocena. U nemačkoj gde živim već decenijama pratim njihov sistem školstva. I dok se ovde diskutuje o ukidanju ocena kao sretstvo disciplinovanja poneki naš profesor će posegnuti za lošom ocenom i ne samo zagorčiti mlad život, zadovoljiti neku svoju fiksnu ide već će i zajednici učiniti „magareću uslugu“

PS: Za mene je celokupno školovanje bila skoro nepodnošljiva tortura. Na popravnim ispitima isto nisam bio bolji niti sam za vreme raspusta išta naučio, to i nije bilo moguće jer sam bio legasteničar-Nastavnici su me jednostavno propuštali sa obrazloženjem da dečko nije glup ali i iz sažaljevanja …pošto mi je otac poginuo pa su govorili da je možda to posledica tome što sam tako loš učenik-Iz toga se da zaključiti da bi ja po na osnovu ovog školskog sistema Srbije ostao analfabeta. To vam pišem samo zato da bi uvideli da ocene nisu odlučujući faktor šta će i kakav će ko čovek postati -Izuzetni rezultati se postižu izuzetnim novim metodama a ne idući utabanim stazama- Tako se ne odkrivaju novi putevi a stim se ne stvaraju ni inovacije koje su za uspešnu medjunarodnu konkurenciju neminovne! Na kraju bih hteo da podsetim, da sam svake godine išao na popravni ispit koje sam samo zato sa uspehom polagao jer je kolegijum većinskim delom profesora to tako hteo jer sam bio bez oca ratno siroče. A i jedanput sam ponavlja. Pa i to na kraju da napomenem da sam samoinicijativno osnovao Glas Dijaspore koji i danas uredjujem-Često sam se pitao gde su oni odlikaši iz mojeg vremena tužnog ali njih nije nigde bilo pa sam onda ja od muke osnovao ovaj Glas Dijaspore-Uz to mogu reći da sam bio asistent , drugi čovek u selekciji krmnog bilja tada najvećoj selekcijskoj stanici Nemačke a danas i najveće na svetu i još samo to da napomenem da sam zbog postignutih rezultata u humanitarnoj pomoćo domovima i školama za vreme privredne blokade bio naknadno odlikovan visokim državnim odlikovanje Jugoslavije.  Svega toga nebi bilo da sam živio u današnjem školskim ili bio učenik neke današnje škole u Beogradu ili drugde u srbiji-Vreme je da se profesori odreknu fetišizma prema ocenama kako bi se potom potom ocene i podpuno ukinule da bi obrazovanje usmerili ka posebnim naklonjenostima deteta i unapredjivali to u njemu što mu pričinjava zadovoljstvo! Na kraju školske godine bi trebala da stoji neoficielna preporuka bez ikakvih ocena!

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore internet prezentacija srpske dijaspore od oko sedamstotinahiljada poseta.

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 86 Followern an