Jovan Marjanović — Tajna Slobodne Energije Klatna

Poštovani prijatelji,

pred Vama je novi naučni rad Jovana Marjanovića, dipl. ing. elektrotehnike, koji predstavlja jedan od najvažnijih teorijskih doprinosa u fizici dvostepenog mehaničkog oscilatora.

Jovan Marjanović — Tajna Slobodne Energije Klatna

U ovom radu autor je prvi put identifikovao centrifugalnu silu kao izvor over juniti rada pod izvesnim uslovima i takođe izračunao maksimalne koeficijente efikasnosti mašine.

Problemi koji lako mogu da potkopaju over juniti ponašanje mašine su identifikovani i rešenja predložena.

Uticaj dužine klatna i kritičnog ugla na efikasnost mašine su jasno objašnjeni i matematički podržani.

 

Kompletan rad možete pročitati na sledećem linku (PDF – 211KB):
http://www.veljkomilkovic.com/Docs/Jovan_Marjanovic_Tajna_Slobodne_Energije_Klatna.pdf

S poštovanjem,

PR & Web tim
Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković
Bulevar cara Lazara 56
21000 Novi Sad
Srbija
Napomena: Ovu poruku ste primili jer se Vaša e-mail adresa nalazi u našoj mailing listi i sistemu za obaveštavanje prijatelja sajta www.veljkomilkovic.com
Ako ste slučajno primili ovu poruku ili je Vaša e-mail adresa greškom na našoj mailing listi, prihvatite naše izvinjenje za neželjnu poštu.
Ako ne želite da više primate obaveštenja i novosti sa naše adrese molimo Vas da se klikom na sledeći link odjavite sa naše mailing liste http://www.veljkomilkovic.com/mailing-lista-odjava.php

Sa velikim žaljenjem obaveštavamo prijatelje i saradnike da je preminuo naš dragi kolega, pesnik Lazar Dašić iz Grishajma kod Darmštata

Sa velikim žaljenjem obaveštavamo prijatelje i saradnike da je preminuo naš dragi kolega, pesnik Lazar Dašić iz Grishajma kod Darmštata, član  uprave i jedan od osnivača Udruženja pisaca “Sedmica” i član Udruženja književnika Srbije.
Lazar Dašić je rođen 17. novembra 1949. godine u Brezojevici kod Plava, u Crnoj Gori. Detinjstvo je proveo u Drsniku kod Kline, u Metohiji.
Pesme objavljivao u “Pobedi”, “Bagdali”, “Osvitu”, “Zavičaju”, “Jedinstvu”, “Stremljenjima”, “Književnim novinama” i u drugim listovima i časopisima.
Na nemačkom jeziku pesme objavljivao u časopisima “Hessische Literatur Bote”, “Literat” i “Gegenwind”.
Objavio je desetak knjiga pesama. Jedan je od autora zbornika književnih radova jugoslovenskih pisaca koji žive i rade u Nemačkoj: “Usnule zvezde”, “Sunce iznad domovine”, “Pismo sa Majne”, “Kapi života”, i “Razglednica iz Nemačke”.
Dobitnik je nagrade za poeziju “Lazar Vučković” i “Kočićevo pero”.
Svojim decenijskim radom i zalaganjem ostavio je neizbrisiv trag u savremenoj srpskoj književnosti.
Sahrana Lazara Dašića će biti u sredu 11.05.2011. u 13.30h na groblju u Grishajmu kod Darmštata.

Uprava UP “Sedmica”

Hiermit habe ich die Ehre und Freude, Sie auf eine Veranstaltung am 17. Mai in Berlin hinzuweisen

Sehr geehrte Damen und Herren!
Liebe Freunde!

Hiermit habe ich die Ehre und Freude, Sie auf eine Veranstaltung am
17. Mai in Berlin hinzuweisen, die u.a. von der Föderation der Dersim
Gemeinden in  Europa e.V. (www.fdg-dersim.com) veranstaltet wird. Sie finden
zwei PDFs im Anhang, und ich wäre Ihnen außerordentlich dankbar, wenn Sie
diese beiden Einladungen auch an Ihren Verteiler weiterleiten könnten.

Mit gleicher Post möchte ich Ihnen noch folgende Links zusenden, die beim
Bekanntwerden Dersims, seiner kulturellen und religiösen Vielfalt und seiner
Geschichte, mithelfen wollen und so Gott will auch können:

Film über Dersim von Christian Zimmermann, Kurzfassung
http://dersim.square7.ch/

Links von dem Dersimer Dichter Hasan Dewran
1.    1.www.youtube.com/watch?v=iO62fWefcIA
2.    www.youtube.com/watch?v=xgINTvY5q2A

Zeitzeichen zum 22. März 2001: Todestag von Sabiha Gökcen
http://medien.wdr.de/radio/zeitzeichen/WDR5_Zeitzeichen_20110322_0920.mp3

Zum Welttag der Muttersprache am 21. Februar:
http://www.zazaki.de/deutsch/nadjawelttagmuttersprache.pdf

Zum Weltwassertag (gegen die Staudämme am Munzur)
http://www.fdg-dersim.com/turkce/images/stories/pdf/weltwassertag.pdf

Auch um deren Weiterverbreitung bittet Sie recht herzlich

mit vielen lieben Grüßen

Ihre

Nadja Thelen-Khoder

PS:
In der Hoffnung, dass Ihnen mein jüngster Text gefällt, erlaube ich mir,
auch darauf hinzuweisen – obwohl er eigentlich nichts direkt mit Dersim zu
tun hat; oder vielleicht doch?

Der Böse Blick
http://www.migrapolis-deutschland.de/?id=1997

„Gospodar“ stigao i u Beograd

„Gospodar“ stigao i u Beograd

Tekst drame je provokativan do te mere da bi se mogao nazvati skandaloznim jer ubada kao prst u oko u ono u šta se u Srbiji ne dira ili se dira samo onda kada postoje nečiji politički interesi. Prvi put su u jednom tekstu, jednom pozorišnom komadu, prozvani svi krivci za propast Srbije, a da ne postoji politička pozadina za ovaj čin.

Zahvaljujući hrabrosti čačanskih glumaca predstava Gospodar nikako da dodje je 29. aprila odigrana u Teatru 78 u Beogradu. Naravno mediji su ostali slepi i gluvi za ovo remek delo, ali predstava polako ulazi u narod i poruka se prenosi od čoveka do čoveka.

Prema tekstu romanopisca, pripovedača i dramskog pisca Miodraga Lukića, ujedno i osnivača srpsko – švajcarskog pozorišta „Duga“, komad „Gospodar nikako da dođe“ postavio je na scenu čačanski glumac Baćko Bukumirović sa glumcima neformalne pozorišne trupe „Otpisani“.

Ova predstava demistifikuje metode globalnog projekta pod nazivom „New age“ ili „Novo doba“, kroz autentične događaje i odnose na političkoj i društvenoj sceni u Srbiji. Radnja ove predstave smeštena je u prostorije „ministarstva za odnose sa Gospodarom“. Ovom kancelarijom upravlja ministar za odnose sa Gospodarom – Peko Poltron, koji je u stalnom kontaktu sa državnim sekretarom – Rikom Uvlakušom. U ovoj kancelariji pojavljuju se likovi: sekretarica Dala Vazdan, direktorka nevladine organizacije za zaštitu srbomrzaca Sonja Sačekuša i kolporter koji povezuje ministarstvo sa srpskim narodom.

Da je ova drama satira koja satire, potvrđuju i reči autora, Miodraga Lukića: „Ovo nije ni komedija ni tragedija, ni drama ni parodija, već najcrnja zbilja, kojoj moramo da se nasmejemo, jer kada bi je shvatili sasvim ozbiljno, zamuknuo bi smeh među nama za narednih dvesta godina…“

Drama „Gospodar nikako da dođe“ je prvobitno bila namenjena za izvođenje u srpsko-švajcarskom pozorištu „Duga“, ali se zbog provokativnog sadržaja igra i u Srbiji, ali samo na mestima gde postoje dovoljno hrabri umetnici.

Glumci trupe „Otpisani“, rukovode se rečenicom: „Sve nam možete oduzeti, ali dušu nikad!“, i ističu da svi koji se bave pozorištem moraju biti društveno angažovani.

Igraju:

Baćko Bukumirović,

Ana Vladisavljević,

Aleksa Ilić,

Ana Milinković i

Ivana Nedović.

Autor:              Miodrag Lukić

Režija:             Baćko Bukumirović

Autor muzike: Rastko Radičević

Scenografija:   Vlade Šutić

Dekor:             Ana Nedeljković

Rasveta:          Vojkan Petrović

Ton:                 Nedeljko Vučićević
Produkcija:      Pozorište „Otpisani”
www.pozoristeduga.ch

Gordana Randjelovic
+41 79 723 49 43

Laza Pacu
+41 79 438 73 72

AKADEMIK BUROVIĆ U LEKSIKONU CRNOGORSKE KULTURE

AKADEMIK BUROVIĆ

U LEKSIKONU CRNOGORSKE KULTURE

 

 

U LEKSIKONU CRNOGORSKE KULTURE, delo Nikole Rackovića, objavljeno u Podgorici godine 2009, pretstavljena su nam tri rođaka Burovića: Nikola, Luka i Kaplan. Dva prva su poznati kao prestavnici crnogorskog baroka. Grof Nikola je sakupljanjem narodne poezije prethodio čitav vek Vuku Karadžiću, dok je akademik, prof. dr Kaplan Burović poznat kao književnik, crnogorski, balkanski, evropski i svetski disident Br. 1, pogotovo kao naučnik, balkanolog i albanolog.

Ovo nisu jedini Burovići koji su zaslužili da se uvedu u taj Leksikon. Ima i drugih. Među njima spomenućemo groficu Jozefinu Burović, prva Crnogorka koja je napisala i objavila knjigu poezije i proze, još 1847. godine, u jedno vreme sa GORSKIM VIJENCEM Petra Petrovića – Njegoša.

Leksikon N.Rackovića je prvo delo crnogorske kulture preko kojega se odaje dužna i zaslužna pažnja, pa i javno priznanje Akademiku Buroviću. Do sada je zvanična i nezvanična Crna Gora ćutala o njemu. Doduše, još 1953, preko podgoričkog OMLADINSKOG LISTA rečeno je nekoliko pozitivnih reči za tada mladog književnika Kaplana Burovića, ali se posle toga njegovo ime izbrisalo i iz sećana Crne Gore i Crnogoraca, pa i šire, jer, pošto se afirmirao kao disidentni književnik, on se persekutirao, zlostavljao i proganjao, pa i hapsio, osuđivan, više su puta pokušali da ga i fizički likvidiraju.

Akademik Burović je zauzeo zasluženo mesto u Leksikon, ali nije i tretiran zasluženo.

Pre svega, ako je iko zaslužio da mu se unese i fotografija, ili je to zasluzio On, ili malo ko. Zatim, u njegovoj biografiji se uopšte ne spominje kao književnik disident, kamoli i kao disident Br. 1. Ali za N.Rackovića izgleda da ne postoji disidencija, jer je ne spominje ni kao odrednicu. Ne verujemo da je to učinio namerno. Moguće su mu to imponirali oni sa vlasti, jer je neverovatno da N.Racković ne zna za disidenciju, pogotovo kad on u ovom Leksikonu tretira i Milovana Ðilasa, koji se po svetu pogrešno uzima kao disident Br. 1 Jugoslavije.

Za Akademika Burovića se kaže da je “pobjegao iz Jugoslavije u Albaniju”, ali se ne kaže zašto, iako se zna sasvim dobro da mu je pre toga insceniran sudski proces i kažnjen potpuno nevin, razorena porodica, pa – kako naglasismo – više puta su pokušali i da ga fizički likvidiraju titoističke vlasti Jugoslavije, a isto tako i u Albaniji enverističke vlasti, koje su ga kaznile na doživotnu robiju, živog ga odrali u doslovnom smislu reči, tražeći od njega da porekne jugoslovensko (srpsko-crnogorsko) državljanstvo i nacionalnost, te da se izjavi za Albanca. Na njega su do sada Albanci izvršili i više atentata, pa su mu preko interneta opevali i opelo, porodicu mu satrli a decu masakrirali, primeri ovi bez presedana u istoriji čovečanstva.

Spominje se kao autor naučnih dela, ali se prelazi cutke (u biografiji!) da je albanolog.

Doduše, kod odrednice ALBANOLOGIJA uneto je njegovo ime kao autor priloga “iz ove oblasti”, iako se zna da je on ne samo autor priloga, već i čitavih dela, pa i takvih kakva još nije objavio nijedan drugi, ni crnogorski niti svetski albanolog. Akademik Burović je autor albanoloških teza, po kojima Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri, ponajmanje Pelazgi. Ove teze su sada svetski priznate pa ih prihvaćaju i sami Albanci. Kao takav, Akademik Burović je aktuelno ne samo najveći albanolog Crne Gore, već i Balkana, Evrope i sveta. O posebnom značaju tih teza upravo za Crnogorce i Crnu Goru, nije potrebno govoriti. Autoru Leksikona se ukazala dobra prilika da preko Akademika Burovića stavi na znanje čitaocima tog Leksikona za tu aktuelnu i vanredno važnu istinu. Ne shvaćamo zašto ju je prećutao.

Ova prećutkivanja ne možemo drukčije shvatiti do samo kao cediranje autora pred albanskim teroristima uopšte a pred onima Crne Gore posebno.

U mnoge odrednice se ime Akademika Burovića ne spominje, iako je zaslužan. Tako kod ALMANASI ne spominje se njegov almanah ULCINJ, kod ANEGDOTA ne spominje se njegova zbirka ličnih anegdota, kod ANTROPONIMIJA ne spominje se kao autor više značajnih studija iz ove oblasti, zatim se ne spominje kod BALKANOLOGIJA, CRNOGORSKA KULTURA (Akademik Burović je jedini crnogorski književnik koga su uveli u zvanični Program Ministarstva provete i kulture Albanije za škole svih kategorija i universitete!), kod ČASOPISI ne spominje se njegov časopis YLBERI (DUGA), kod DIJALEKTOLOGIJA ne spominje se, iako se zna da se Akademik Burović diplomirao po drugi put naučnom monografijom iz oblasti dijalektologije ULCINJSKO NAREČJE, ne spominje se ni kod EMIGRANTSKA ŠTAMPA, EPISTOLARNA KNJIŽEVNOST, EPSKE NARODNE PESME, ESEJ, FONETIKA (Akademik Burović je otkrio i formulisao zakon fonetike po kome dugi i kratki samoglasnici naglašenog sloga, duž fleksije reči, prelaze u samoglasnike srednje dužine, koji važi za sve jezike sveta!), ni kod GRAMATIKA se ne spominje, ni kod ISTORIJA, ISTORIJA KNJIŽEVNOSTI, KNJIŽEVNA KRITIKA, KNJIŽEVNOST ZA DECU, KULTURA ALBANACA U CRNOJ GORI (U ovoj kulturi niko od Crnogoraca nije doprineo više i niko nije žrtvovao više od Akademika Burovića!), KULTURA ROMA U CRNOJ GORI (Burović je prvi Crnogorac koji je pisao pripovetke o njima), ne spominje se u odrednicama LEKSIKOGRAFIJA, LEKSIKOLOGIJA, LINGVISTIKA, MEMOARI, ONOMASTIKA, POLEMIKA i u drugim odrednicama, iako se i tamo afirmirao posebnim delima.

Akademik Burović je objavio čitavu knjigu NJEGOŠ I ALBANCI (Podgorica, 2002), za koju je književna kritika rekla: “Nakon objavljivanja knjige NJEGOŠ I ALBANCI u tzv. njegošologiji ništa neće biti isto”. Akademik je preko podgoričkog lista POBJEDA još 1993. godine procenio Njegoša tako visoko, da se niko ne može uporediti sa njim. Ipak se u odrednici NJEGOŠOLOGIJA i ne spominje.

Akademik Burović je poznat i kao najveći savremeni etimolog Crne Gore, pa i kao najveći savremeni etimolog Albanije. Ali, kao odrednicama DISIDENCIJA i KULTURA GRKA CRNE GORE, tako i odrednici ETIMOLOGIJA nema ni traga u ovom Leksikonu.

LEKSIKON CRNOGORSKE KULTURE je jedno grandiozno delo, koje zaslužuje svaku pohvalu, ali i svaku kritiku. Posebno u vezi tretiranja akademika, prof. dr Kaplana Burovića. Nadajmo se da će autor Nikola Racković imati u predvid ove primedbe za naredno izdanje.

Luka TOMOVIĆ

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 81 Followern an