Србију су хтели да разоре новом врстом бомби

Политика

Кембел: Србију су хтели да разоре новом врстом бомби

Рекао сам Веслију Кларку да нам јаве ако планирају да баце бомбу која може да уништи четири фудбалска игралишта, како бисмо смислили одговарајуће објашњење, пише у својим дневницима спин-доктор бившег британског премијера

За разлику од Блера, Клинтон је био колебљив када је Србију требало напасти копненим снагама Фото Бета

У време НАТО бомбардовања, Веслија Кларка „мучила” је дилема да ли да на Србију баци до тада непознати тип бомбе велике разорне моћи – с најавом или без ње, записао је у свом дневнику Алистер Кембел, бивши саветник за медије Тонија Блера.

Кембел је први део дневника под називом „Блерове године” објавио 2007. године. Британски „Гардијан”, преноси Танјуг, јуче је објавио делове из друге књиге Кембелових дневника, који ће се у продаји наћи 20. јануара, а у којима стратег медијског рата против Србије, саветник тадашњег британског премијера, објашњава позадину читавог низа догађаја који су пратили НАТО бомбардовање 1999. године.

Петак, 2. април – Још увек сам био јако уморан и од исцрпљености сам почео да осећам трнце у ногама. Губили смо пропагандни рат против Срба. Тони Блер је звао раније и желео је да се ствари јако убрзају. Разговарао је с Билом Клинтоном о малодушности војне стратегије. Он је разговарао с Маргарет Тачер прошле ноћи и она је била згрожена чињеницом да су војни команданти и амбасадори држава чланица НАТО (међу собом) расправљали о метама. Желео је да упути поруку да појачавамо нападе. Рекао сам му да смо то већ урадили.

Уторак, 6. април – Породични одмор у Француској – Десничарски настројени коментатори су вриштали на сав глас и сложили смо се да пробамо да убедимо Тачерку и Чарлса Пауела (њеног бившег саветника за спољну политику) да кажу да им није право што левичари воде рат, али да би требали да подрже оно што радимо. НАТО би могао да посрне, али смо били одлучни да ставимо комуникације под контролу и обезбедимо да престонице буду концентрисаније око ствари које говоре и раде.

Среда 7. април – Имали смо нешто успеха са стратегијом за десницу, Чарлс Пауел и Дејвид Харт (бивши Тачеркин саветник) пристали су, али су нас десничарски опредељене новине и коментатори толико мрзели да су били одлучили да дају све од себе да све пропадне. Да је ово био рат који воде торијевци, подржавали би га на сваком кораку.

Губимо медијску битку

Четвртак, 8. април – Нисам никако успевао да се искључим и почео сам да смишљам промене за које сам сматрао да су нам потребне у вези с међусобним комуникацијама. Много се ствари сада вртело око комуникација. Али Милошевић је имао потпуно контролу над својим медијима и наши медији су били осетљиви на оно што су они објављивали. Могли бисмо да изгубимо битку за јавно мњење и уколико спустимо гард у неким од држава НАТО имаћемо проблем да ово наставимо.

Петак, 16. април – Пробудио сам се у 5.30 и ушао у воз за Брисел у 6.53. (Директор комуникација НАТО Џејми) Шеј је био фасциниран начином на који смо, као нови лабуристи, променили приступ медијима и био је уверен да и они могу из тога свашта научити. Осећао сам да немам превише времена. Требало нам је више људи и боља организација. Требао нам је стратешки приступ комуникацијама, снажнија централизација, тако да се све престонице осећају делом онога што смо говорили и радили, али и да имају право да знају о чему се ради, чак и уколико немају претераног утицаја.

Рекао сам (генералном секретару НАТО Хавијеру) Солани да, уколико поново жели да иступим, треба само да ми каже. Одговорио је да му се свидео начин на који смо припитомили медије. Рекао само му да нисмо, али да смо их навели да помисле да јесмо.

Главнокомандујући снага НАТО, амерички генерал Весли Кларк,дозволио ми је да говорим баш дуго. Рекао је: „Дакле, свиђа ми се доста од онога што сте рекли и, да не околишам, морамо нешто да предузмемо јер смо на ивици пропасти”. Било је прилично узнемирујуће чути га како то отворено изговара, као што је узнемирујуће било када ме ухватио под руку и на одласку ми рекао: „Срећно, Алистере, сви ми рачунамо на вас”. Одговорио сам: „Зар то нисам требао ја да кажем?”

Било је мало застрашујуће што сам, на врхунцу војне кампање, седео с генералима и говорио им како да је воде, бар када је реч о медијима и жалио се да им у медијској кампањи недостаје дисциплина која се од војске очекује. Објаснио сам му да нисам залуђеник слободом медија и заиста сам осећао да понекада превише одајемо. Рекао сам му да не бих приказао напад на воз. То нам није ишло у корист. Уколико водите рат, морате ратовати на свим нивоима.

Како је војна кампања одмицала. Блер је био све одлучнији да би НАТО требало да се припреми за распоређивање копнених снага – што је изазвало бес у неким круговима у Вашингтону. Блер је посету Вашингтону у част 50. годишњице НАТО искористио да се заложи за копнене снаге.

Колебљиви Клинтон

Среда, 21. април, Бела кућа – Тони Блер је рекао да бисмо морали да код Милошевића изазовемо већу неизвесност око употребе копнених снага. Бил (Клинтон) рекао је да није за то, као и Сенди (Бергер, саветник за националну безбедност). Он је рекао да би било неодговорно да не почнемо да правимо неке планове, али на начин који не би довео до подела међу савезницима.

Четвртак, 22. април – Тони Блер је рекао да ће, уколико Бил није сигуран, отићи да га убеди, јер се овако нешто не може извести без САД. Коликом ризику излажемо наше односе? Џонатан (Пауел) га је подсетио на време када је Тачерка рекла Бушу да није време за колебање (дискутовали су о ирачкој инвазији на Кувајт августа 1990. године).

Разлика је, указао је Тони Блер, у томе што је „она била премијер дуго, а ја сам овде тек две године”. Али рекао је да жели да се поново састане с Билом Клинтоном и нагласио да нећемо моћи да се тек тако извучемо. Снажно је осећао да у историји постоји слободно место за Била Клинтона што би одувало све смеће о његовом приватном животу. Непрестано је понављао да је то морално питање. Био је сав усплахирен и, иако је на себи имао само гаће и чарапе, било је тешко несхватити га озбиљно, иако сам га све време охрабривао да се обуче.

Блер је одлетео за Чикаго ради једног од најважнијих спољнополитичких говора за време своје владавине, током које је успоставио принцип либералног интервенционизма. У том говору су представљени принципи према којима једна суверена држава може напасти другу.

Тони Блер је деловао све забринутији јер смо замољени да помогнемо операцију која би се могла окончати траљавим договором. Уколико би се тако нешто догодило, никада више не бисмо могли да пошаљемо наше снаге у неку операцију те врсте.

Недеља, 25. април –Немачки канцелар Герхард Шредер ме је питао како тече наша кампања дезинформисања. Рекао сам му да би текла много боље да се укључи и неколико Немаца. Тони Блер је одвео Била Клинтона у одвојену просторију, где су били само њих двојица, где га је опет притискао око копнених снага, рекавши да нам је потребно право решење и да се то може догодити само уколико Сједињене Државе јасно кажу да ће бити спремне када за тако нешто дође време. Касније је рекао да је Бил био јако колебљив.

Такође, рекао ми је да би ја требало да преузмем руковођење целом медијском операцијом.

Уторак, 27. април – Путовање аутомобилом и ручак у замку надомак Брисела, који је користио Весли Кларк. Он ми је рекао да постоји бомба коју желе да употребе и која може да уништи простор величине четири фудбалска игралишта, а да се тек тада активирају гранате па се штета додатно прошири. Рекао је да Срби не знају да је имамо. Питање је једино да ли да их упозоримо или је једноставно употребимо?

Тешко питање. Рекао сам, уколико је ипак употребите, јавите нам раније да бисмо могли да смислимо одговарајуће објашњење.

Четвртак, 29. април, Даунинг стрит – Указао сам (Тонију Блеру) да већина осталих дели мишљење Била Клинтона о копненим снагама – Шредер, Ширак, Јељцин. Али, војска тврди да без тога не може да победи, рекао је он.

Танјуг
објављено: 16.01.2011
  • facebook
  • twitter
  • stampanje
  • posalji prijatelju

Последњи коментари

Stanislav Kalenic | 15/01/2011 20:48

Zar nije u jucerasnjoj Politici pisalo da je preko 57% (verovatno nekih fantoma) gradjana Srbije za ulas u “evroatlantske integracije”? Pitam se, pitam.

veciti ponavljaci | 15/01/2011 20:59

Meni se cinilo za vreme rata da su Srbi shvatili rat kao neku igru. Jos jedan dokaz da se iz istorije nista nije naucilo. Niko ih ne podseti kako je Hitler bombardovao Beograd, niti su oni koji su to preziveli imali priliku da to nekome kazu. Zapadna propaganda o navodnom biranju ciljeva progutana je kod Srba kao legitiman i jedini nacin kojim mora rat da se vodi protiv njih, iako, gle cuda, nisu ni sami u Bosni ni na Kosvu, vodili mnogo racuna o “ratno vrednim” ciljevima. Hteli su da rat dobiju svim sredstvima, ali kad njih neko napadne onda mora to da bude po protokolu i u rukavicama. po mogucstvu negde na Kosvu, ali ne u Beogradu, naroito kad je vreme spavanju. Uvek sam mislio, da su Srbi, u svoj svojoj gluposti, veoma dobro prosli u ovom ratu. Moglo je biti, mnogo, mnogo gore, kao sto to ovaj clanak pokazuje. Ali opet Srbi nista nece nauciti iz toga.Nastavljaju da brbljaju o tome kako ih nisu pitali o tome kako bi voleli da ih NATO generali bombarduju.

Социјалиста али прави | 15/01/2011 21:14

Лабуристичка партија ,чији је Блер био шеф (а и даље има истту политику) је вероватно најснажнија партија Социјалистичке интернационале. Због тога ми није јасно,односно чудно ми је да ДС и СПС истичу са поносом да су оне чланице ове (без икакве сумње про америчке) организације.

ŽIVOT

ŽIVOT  

Život prohukta
kroz zenicu oka
od silne lepote
tuge radosti i bola
na domaku kraja
osta
samo jedna slika
prepuna
sećanja čežnje i bola
iz najlepših uspomena
ljubav poslednja i prva
u mirisu jorgovana
ispod kišobrana
u šetnji alejama
purpurnih ruža
praćeni pogledima
vevrica i košuta
uz pesmu slavuja
u pratnji belih labudova
zakićenih nebeskim dugama
protkanih nitima sunca

šaputasmo na svakom koraku
zastajući u ritmu

valcera
ljubeći usne i obraze
predući priče

od tanane svile
sanjajući

o večnoj ljubavi
bebama deci svojoj sreći
živeći je u sebi
celog života
do zadnjeg uzdaha

 

a koja je započela
grmljavinom groma
paranjem oblaka
otvaranjem duša
koracima valcera
ispod kišobrana
u vremenima
proloma neba
jecajima zvona
što zvoneše oblacima
protiv grada, leda
kad kiše liše
ko suze radosnice
kišobranom naše sreće

Ponovo čuh zvona
ista ko tada
kad se nebom prolamaše
ljubeć zalutale kapi kiše
ispod kišobrana naše sreće

Ponovo čuh zvona
samo sada
ljubiše se usne
ispod bele svile
umesto kišobrana
šaputajući reči
u svetome hramu obećanja
uz prasak zvona
visinama neba
dubinama duša
zaljubljenih
pod belim velom
svilenog šlajera
sretnih duša
jednog života!
DN
>

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 81 Followern an