Preporucujemo

Preporucujemo

Ukoro izlazi prvi broj casopisa Vidovdana koji ce biti dostupan i u
elektronskoj formi na sajtu. Citacemo se jos.

Vidovdan na facebooku
http://www.facebook.com/group.php?gid=52493547356

Grbic Beogradski sindrom
http://www.vidovdan.org/component/content/article/46/914

Reljic Musa Kesedzija drugi put medju Srbima
http://www.vidovdan.org/2010-03-28-13-57-42/1074-2010-06-21-10-16-55

Radun: Srbija navija ali se i savija
http://www.vidovdan.org/2010-03-28-13-57-42/1048-2010-06-19-23-32-30

Vesti na vidovdanu
http://www.vidovdan.org/2010-04-26-12-27-13

Dan secanja na srpske zrtve
http://www.vidovdan.org/component/content/article/1101-10——–

Tema na forumu Zasto je Dusan Damnjanovic odlezao 30 meseci u Zabeli
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=12&t=3479&st=0&sk=t&sd=a&start=15

Homoseksualizam zalutala u zdrav zivot
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=7&t=1957

Mundijal 2010
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=7&t=9679

Povratak Osmanlija na Balkan
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=12&t=8149

Prosledite ovaj mejl prijateljima. Hvala.

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 23. Juni 2010

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

23. Juni 2010

Patriarch Irinej: Albaner und Serben sollen in Eintracht und Liebe leben. Neues Kirchenoberhaupt zum ersten Mal im Kosovo

Patriarch Irinej (rechts) und Metropolit Amfilohije von Montenegro im Kosovo

(PEC) Der Serbische Patriarch hat bei seinem Besuch im Kosovo am vergangenen Wochenende gesagt, er wünsche sich, die Serben und die Albaner würden wieder in Eintracht und gegenseitiger Liebe leben. Die beiden Völker lebten seit Jahrhunderten zusammen, betonte das Oberhaupt der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK). Er fügte hinzu, dass es den Serben und den Albanern früher möglich gewesen sei, „eine gemeinsame Sprache und eine gemeinsame Lebensweise“ zu finden. Patriarch Irinej erinnerte in einem Gespräch mit Journalisten am Samstag in Pec daran, dass er im Kosovo-Metohija von 1947 bis 1975 gelebt habe.

Der im Januar gewählte Patriarch Irinej hat am vergangenen Wochenende zum ersten Mal das Kosovo-Metohija besucht. Sein Ziel war das Patriarchatskloster von Pec im Westen Kosovos: der traditionelle Sitz der Oberhäupter der SOK. In Begleitung des Patriarchen befand sich Bischof Teodosije von Lipljan, der Vikarbischof der Diözese Raszien-Prizren, die das Kosovo-Metohija umfasst. Zwei Mitglieder der serbischen Regierung begleiteten ebenfalls das Oberhaupt der SOK: der Religionsminister Bogoljub Sijakovic und der Kosovo-Minister Goran Bogdanovic. Auch der Administrator der Diözese Raszien-Prizren, Metropolit Amfilohije von Montenegro, und Bischof Joanikije von Budimlje-Niksic (Westmontenegro) gesellten sich dem Kirchenoberhaupt zu. Am Sonntag zelebrierte Patriarch Irinej die Hl. Liturgie in Pec und besuchte das Kloster Visoki Decani, den Sitz von Bischof Teodosije.

Hl. Liturgie in der mittelalterlichen Patriarchenkirche: Patriarch Irinej (sitzend links) und Bischof Teodosije (sitzend rechts) in Pec

Im Gespräch mit den Journalisten in Pec hat der Patriarch auch den bekannten Standpunkt der SOK wiederholt, dass das Kosovo nicht „vom serbischen Volk, der serbischen Geschichte und Kultur“ getrennt werden solle. Wenn das geschehen sollte, würde das Kosovo zu einem „neuralgischen Punkt“ und einer „Quelle von Konfrontationen und Missverständnissen“ werden.

Auch der serbische Religionsminister sprach in Pec mit Journalisten. Er sagte, die bevorstehende Inthronisierung des Serbischen Patriarchen in Pec sei ein sehr wichtiges Ereignis sowohl für die Kirche als auch für den Staat.

Patriarch Irinej wurde im Januar in der Belgrader Kathedrale inthronisiert. Am 3. Oktober soll eine feierliche Inthronisierungszeremonie in Pec erfolgen.

Das Patriarchatskloster in Pec wird von der italienischen Truppe der internationalen Streitkräfte im Kosovo (KFOR) bewacht.

Pec war seit 1253 der Sitz der serbischen Erzbischöfe. Zuvor hatte sich ihr Zentrum in Zica nahe der heutigen Stadt Kraljevo in Mittelserbien befunden. Der serbische Zar Stefan Dusan erhob Pec 1346 in den Rang eines Patriarchats. Unter den Osmanen blieb Pec bis 1463 Sitz der serbischen Patriarchen. Das Patriarchat wurde 1557 wieder ins Leben gerufen, jedoch im Jahr 1766 von den Osmanen aufgehoben und dem Patriarchen in Konstantinopel unterstellt. Die Kirchen in Montenegro und der Vojvodina (heute Nordserbien) blieben dennoch unabhängig. Das Serbische Patriarchat mit Sitz in Belgrad wurde 1920 gegründet. Pec gilt aber weiterhin als das spirituelle Zentrum der SOK. Einer der Titel des Serbischen Patriarchen ist immer noch „Erzbischof von Pec“. Das Patriarchatskloster untersteht immer noch unmittelbar dem Patriarchen und nicht der örtlichen Diözese Raszien-Prizren.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

www.diozese.eu

Pregled aktivnosti za potrebe razvoj sela

Postovani G-dine Dušane Nonkoviću,Glavni i odgorvorni urednice: ,,GLASA DIJASPORE,,-Internet prezentacije srpske dijaspore, dostavljam Vam donji idejni predlog Pregled aktivnosti za potrebe razvoj sela u nasim Opstinama, kako biste pomogli koliko mozete.
Predlazem Vam i ujedno Vas molim, da izdate-da izdaju nalog da se po primerak ovog pismena izstampa i da se dostavi mnogima koji su Vama jos merodavniji.


Postovani,
nalazimo da su date u ovom tekstu korisne, interesantne i sto je najvaznije primenljive i jednostavne ideje koje ne traze velika Opstinska i druga izdvajanja, naprotiv…, niti traze odjednom da se na ,,gomilu,, odmah imaju novcana sredstva i druga nenovcana sredstva), kako bi se eventualno nesto preduzelo  po pojedinim delovima po ovom donjem aktu, preko E-maila mog bratanca Nemanje, jer ja nemam svoj E-mail-ADSL vezu, pa molim sve zainteresovane da se obracaju preko E-maila: nemanjafolic@yahoo, sa naznakom za Moma Folica. (PS. Inace ja sam u zanimanju pravnik.).


PREGLED  AKTIVNOSTI

ZA PREVAZILAZENJE TZV. ,,JADA, BEDE (GLADI) I ZLIH VREMENA,, KOJE SU SE POSEBNO SLILE NA ,,LEDJA,, 40  NAJNERAZVIJENIH OPSTINA U SRBIJI (SADA KAZU DA SE NJIHOV BROJ UVECAO NA 48); A I KOD SVIH UGROZENIH SRBA NA KOSOVU I METOHIJI I INTERNO RASELJENIH SA NJEGA PO SRBIJI;  UGROZENIH SRBA U REPUBLICI SRPKOJ SA SRPSKOM HERCEGOVINOM I ISELJENIH PO SRBIJI; UGROZENIH SRBA  IZ LIKE, KORDUNA, BANIJE, ISTOCNE SLAVONIJE I  ISELJENIH PO SRBIJI; UGROZENIH SRBA U RASKOJ OBLASTI I SIRE OKO NJE; UGROZENIH SRBA ,,VASOJEVICA,, I DRUGIH KOJI SE SLOVE SRBIMA U CRNOJ GORI; KAO I  SVIH DRUGIH UGROZENIH SRBA KOJI ZIVE ILI SU ZIVELI PO BIVSIM REPUBLIKAMA BIVSE SFRJ I SRJ, UZ  POMOC SVIH SRBA KOJI  POTICU  IZ vaseg opstinskog kraja I SRBIJE , KAO I OD ONIH KOJI ZIVE ILI SU ZIVELI  PO BIVSIM REPUBLIKAMA SFRJ, SRJ  ILI I U DRUGIM  INOSTRANIM  ZEMLJAMA, Osnivanjem Udruzenja gradjana domacinskog, RAZVOJNOG I humanitarnog  novcanog fonda za pokretanje biznisa u Svim krajevima gde  zive SRBI  U SRBIJI  I SIRE KAO STO JE NAPRED IZNETO, ALI ZA POCETAK U SVOM OPSTINSKOM KRAJU

(formiranje potpuno apoliticnog Fonda)

1. Pomognite u prevazilazenju ekstremnog-velikog siromastva i u ekonomskom razvoju nasih Opstina-naseg rodnog kraja ili pak pomenutom kraju iz koga poticete, kao i u drugim krajevima gde zive Srbi, posebno kako je naznaceno u ovom naslovnom ,,Pregledu aktivnosti,, u savladavanju vladavine tzv. ,,Jada, bede (gladi) i zlih vremena,, (zajednickim snagama – ,,ugasimo taj pozar,,) zdruzene sa aktuelnom ekonomskom krizom koja su zadesila i ovaj nas kraj, pa je sada vrlo nuzno da se ovaj kraj svekoliko pomogne od svakog Srbina, ma gde bio sa zivotom na ovoj planeti na svakojaki nacin (obavezno koliko ko moze, kako ko moze i ako moze), kao i to u odmah, odn. u nekom razumnom a u kratkom vremenu…, jer u suprorotnom vreme nam je da se pocne sa spomen plocom na kojoj bi trebalo da napisemo: ,,ovde pocivaju samoubice,, !!!

2. Zaposlimo nasu omladinu !!!

3. Povecajmo stopu nataliteta !!!

(PS.:  Zelja mi je da pokusam nekim inicijativama na ovaj nacin eventualno doprinesem razvoju Vaseg divnog kraja, vec samo sam jos jedno ,,Srpsko uvo,, koje samo zeli opsti boljitak Vaseg kraja, ukoliko bude nesto od istog npr. bude ,,zazivelo,, na ma koji dobar nacin, odn. ukoliko isto dovede do nekog pozitivnog pomaka napred makar i nezntnog, utoliko ce mi biti draze da se ovaj moj trud isplatio.

Isto cu E-mailom poslati svim meni dostupnim posebno nerazvijem Opstinama u Srbiji i na Kosovu I Metohiji, normalno tu gde je Srpski zivalj, itd., kao I drugim interesnim organima, organizacijma, institucijama, privrednim subjektima I odredjenim meni dostupnim pojedincima /nemogu velikom broju, ali se nadam da ce se svi kojima se obratim, svojim  E-mailima izvestiti ostale iz Vaseg kraja I sire.

Postovani, posto sam prinudjen da Vam se ovime ,,nasiroko,, obratim, gde izneti tekst isto ,,trazi,, pa s obzirom na duzinu istog, tehnicki moram da ga podelim u VII tema /pojedine teme mogu vise zavredeti neke interese pa su one obradjene kao posebne celine, a neke ne, pa postupati sve po specificnostima u Vasem kraju/, koje saljem kao prilog  uz ovaj E-mail kao svojevrsno obrazlozenje gornjeg).

TEMA  I :

OSNOVNA POLAZISTA  I  GAJENJE  POTREBNE HRANE  DA BI SE OTKLONILA

GLAD  I GLADOVANJE  NASEG NARODA

Naime, nastojim da iznesem neke Predloge inicijativa ideja vezanih za privredno poslovanje-vrsenje privrednih poslova, sve vezano za ekonomski boljitak zivota i drugog koje ide posle toga od ogromnog znacaja za zivot i uopste za postojanje nasih ljudi uz potenciranje pokusaja postizanja potrebnog minimuma nivoa sloge naseg roda i naroda u Vasem kraju i sire.

Da se ,,korak po korak,, i to sve bez kredita  realizuje  osnovna ili i generalna ideja  da ,,Srbija i njeni pojedinjeni krajevi  budu jedna  velika plantaza,, , a njena sela da se pretvore u ,,kosnice i mravinjak,, za proizvodnju zdrave i zdravije  hrane sa sela u Vasem kraju - iz inace vrlo zdravog ,,Eko,, kraja i ,,Bogom danog,, za proizvodnju odredjene hrane, sa  interesno Udruzenim poljoprivrednim domacinstvima Vaseg kraja, kao i da Opstine (sa ukljucenjem njenih organa i njenih drugih potencijala), vrlo doprinesu da se gornje stvarno I ,,dogodi,,-ostvari, odn. uslov za isto je samo da se postigne minimalni nivo potrebne sloge ili i zajednickog htenja  u nekom selu-Vasoj Opstini, ili  i delovanja i da se ide u ka ciljnom  naumu  istrajno, uporno i strpljivo u realizaciju  istog ,,malo po malo,,- polako, tj. ,,korak po korak,, (jedne godine jedno, druge godine drugo, trece-trece, itd.).

Takodje i ovo stoji: ,,da u ovoj ekonomskoj krizi shodno ekonomskim misliocima I biznismenima – savetuje se ulaganje (pored zlata) i u zdravu ili i u zdraviju hranu, kao i u sve drugo sto je povezano sa zdravljem ljudi, a obican covek bi valjalo da postane sto je vise moguce nezavistan od sistema, odn. da samostalno uzgaja sopstvene namirnice I energente. (,,Hvala Dobrom Bogu, ljudima u Srbiji-u Vasoj Opstini podareno je obilje drvne mase, i …).

Time, bi se jednom za svagda stavila ,,tacka,, na nedostatak hrane za stavnovnistvo u Srbiji I Vaseg kraja  u pojedinim  vanrednim (kriznim) vremenima  i  na taj nacin  normalno bi se zadovoljile  i  druge mnogobrojne  potrebe, kao  i time  bi se obezedili bolji uslovi za zivot svih zitelja u Vase Opstine i kod drugih krajeva u Srbiji i drugde gde zivi ostala nasa ugrozena Srpska populacija, a i posredno bismo pomgli i mnogim nasim Srbima koji zive sirom ove planete (odnosno ova vrsta pomoci je uzajamno uslovljena samim cinom tog postojanja), gde bi smo ujedno i ostavili (sto) bolje uslove za zivot, rad i razvoj nasih nastupajucih generacija.

Prvi i polazni sadrzaj pedloga ovog pismena je, da se postigne potrebni minimum nivoa sloge za stabilizaciju i povecanje stope radjanja u Vasoj Opstini sa vracanjem stanovnistva iz grada-ova u sela Vaseg kraja ili i ostanka u Vasem gradu i prvenstve u Vasim selima sa Osnivanjem Udruzenja gradjana humanitarnog  novcanog Fonda za privredni oporavak i za ekonomsko-privredno razvice Vaseg kraja uz predhodno I neodlozno gasenje POZARA  vladavine gladi velikog broja naseg naroda koje stanje je vrlo almarantno, KATASTROFALNO i  porazno I TO NA ,,KUB,,, posebno kod 40 ili sada                            48 najnerazvejnih Opstinabez Kosova i Metohije, medju kojima je i Vasa Opstina, kao i kod drugih nabrojanih kategorija ugrozenih Srba navedenih u naslovu ovog akta: ,,Pregleda aktivnosti za prevazilazenje…,, , a da ne pricamo da ove Opstine ne mogu da plate ni ogrev, ni struju, ni vodu, itd. kod skola, obdanista, a  tek drugo…

(NAPOMENA: Prema napred iznetom smatram da nije dovoljno, postupiti samo tako sto cemo donirati-pokloniti pare,                                      npr. kako bi narodne kuhinje radile tako sto bi one kupile toliko i toliko makarona, konzervi ili se izvrsila raspodela druge dugotrajne hrane-namirnica ili tzv. ,,lanc paketa,, /nego kazu da sada nema dovoljno para ni za njih, pa se njihov broj smanjuje/.

Isto za pocetak je dobro i nemoze drugacije, ali to je samo prvi korak u postupku suzbijanja gladi-gladovanja, pa ovaj postupak nije zavrsen trajno problem ishrane naseg naroda i nasih porodica sa decom.

Nego bas potom trebamo da omogucimo nasem ,,coveku,, da sam za sebe i za svoju porodicu proizvodi hranu nezavisno od bilo koga I cega, tako sto cemo uputiti izvesnu pomoc npr. ovde spomenutom Fondu-Agenciji, itd. o tome.

V/2010.g.- na TV-eu objavljen je statisticki porazan podatak,  da u Srbiji je gladan svaki 10 covek=670.000 ljudi, a I kazu da se procenjuje da u celokupnoj Srbiji da 1/3 Srba samo puko pezivljava-imaju na ,,granici,, minimum osnovne zivotne egzistencije i samo za neku hranu, gde za ostale osnovne zivotne potrebstine nema kao npr. za licnu i drugu higijenu…      = preko 2 miliona ljudi u Srbiji…

1.

Stoga, potrebno  je da sa svim raspolozivim snagama I sa svim preostalim ili i jos svim ne iskorisenim ljudskim I drugim potencijalima zdruzeno, kako unutar Srbije, tako I van nje ofanzivno krenimo I ugasimo ovaj pozar gladi I gladovanja po Srbiji u ovo mirnodopsko vreme /istim uklonicemo i ovu poraznu cinjenicu na ,,na kub ili cak I vise od toga…,, koja se u dosadasnjoj Srpskoj istoriji, nije u mirnodopsko vreme dogodilo gladovanje I glad Srba u tolikom broju ni cak u ratno vreme bar ja na takvu knjigu ne znam-niti takvu pricu iz naroda nisam cuo—/.

Ali, nazalost-ukoliko je tacno u dnevnoj novini ,,Press,, od pre neki dan VI/2010.g. objavljena je vest ,,Da je jedna starica u okolini Leskovca, preminula od gladi.,, I ukoliko je tacno to ce da bude prvi slucaj u istoriji Srba da je neko u drzavi Srbiji preminuo od gladi u mirnodopsko vreme, nego danas 16.6.2010.g. i na TV ,,Bellamiju,,-u TV emisiji ,,Tacka,, Nis,                                 je izneto, da je I jedan dipl.  Elktro. Ing. sa navrsenih 40.g. radnog staza u ,,EI,,-,,Elektronskoj,, u Nisu, /takodje/ preminuo od gladi, pa ostajem bez reci …, iako nas u ovo vreme objektivno potresa ogromna unutrasnja ekonomska kriza

/a posebno u nasim najnerazvijenijim krajevima/ i spoljna velika ekonomska kriza, ali sam ubedjen da zdruzeno I uz malo vecu organizaciju ili cesto uz poboljsanje iste sa uvodjenima novih ,,akcija,, ili aktivnosti, mozemo puno toga promeniti na bolje.

Svima nama je znana cinjenica normamalnog covekovog panasanja kod gladi I gladovanja, to: ,,Da kad je gladan covek, jedino sto to ga momentalno interesuje je njegov bioloski opstanak, a sve drugo je za njega potpuno nebitno.,,.

Pa moja poruka bi bila, posebno, shodno iznetom u prethodnom pasusu, da se  svi zajedno /i oni koji su u poziciji vlasti i oni koji se nalaze u opoziciji vlasti uz animiranje-pobudjivanje svih nasih Srba ma gde ziveli na ovoj planeti/ i da se obavezno moramo malo vise okrenuti selu, jer Bogami uvek  je selo bilo garancija svekolike ili ukupne sigurnosti i da se pored imovine /mala-bogastva-imucnosti/ gladan se ne moze biti, u ma kakvom vremenu cime cemo ujedno potuno eleminisati ovu za nas vrlo sramotnu odnosnu katastrofu koju nam donosi glad I gladovanje velikog broja nasih ljudi.                                                                                                                                                                                             Mora nam selo zaziveti.

A dotle iznosim da ne trebaju da se od strane nekog pojedinaca daju velike pare, vec  naprotiv sa masovnim ucescem nasih ljudi da se prikupiti ogromni novac, samo je potrebna manja a osmisljena organizovanost ljudi koji zive ili poticu iz Vaseg kraja, ali obavezno da ta organizovanost mora bude potpuno apoliticna-,,bez politike,, I ujedno  uz podrsku svih politickih stranaka i drugacije drustveno organizovanih snaga u Vasoj Opstini I kraju (vladinih I nevladinih organizacija, razne interesne organizacije, udruzenja, savezi, ustanove, kancelarije,  itd.,  kako je po svemu  izneto u temi VI. Npr. na tri ara njive moze da se podigne plastenik i u njemu da se proizvodi rano povrce koje uvek ima kupca).

Stoga, stoji potreba da se  maltene odmah preduzme sledece:

1) Da se osnuje Fond za privredni oporavak i za ekonomsko-privredno razvice Vaseg kraja-Domacinski, razvojni i humanitarni novcani  Fond za pokretanje biznisa kao Udruzenje gradjana u Srbiji, registrovanih sa sedistem po njenim Opstinama (u daljem tekstu: Fond za pokretanje  biznisa) kako bi se njime doslo do potrebnih nam investicija/investitora tj. do novca za nas, napacen narod, Republiku I njene Opstine, ali sve bez kredita i sve polako i mudro sracunato ,,korak po korak,, i  na duge staze!;


2) Da lokalne vlasti odmah agresivno pokrenu kampanju resavanja pitanja stabilizacije broja stanovnistva i povecanje stope radjanja i povratka ljudi iz gradova u sela i njihovog opstanka u selima kroz pitanja resavanja  tkz. ,,krova nad glavom,, mladih bracnih parova i njihovih osnovnih imovinskih problematika sa resavanjem pitanja novog zaposljavanja mladih i drugih;  da lokalna vlast odmah agresivno pokrene koordiniranu kampanju probijanja I u pocetku sto jeftinijeg saniranja puteva po selima uz aktivno ucesce svih organizovanih snaga sa svim drugim raspolozivim potencijalima.

Npr. u samom pocetku za bulduzer-neku drugu gradjevinsku masinu treba nam samo nafta  ili na svaki moguci a razumni nacin pospimo bar puteve sa lokalnom ,,kameno glinenom,, zemljom koja u sebi ima kamena ili peska koja se po pravilu moze naci na ,,licu mesta,, pored nekog seotskog puta.

A isto tako ovim mozemo ,,popuniti,, i tako privremeno sanirati ,,rupe,,  ranije npr. asfaltirane seotske puteve, gde samo na rubu istog trebamo malo da otkopamo ili i…, pa lopatom to sabijmo, kao I sada ima asfvalt u dzakovima da se kupi,    (tzv. ,,hladni postupak,, ugradjivanja asfvalta, uz sabijanje lopatom, prelazenje vise puta ,,tamo-amo,, gumama traktora, automobila I sl., ili uz sabijanja drugim sredstvima kao npr. malim valjkom, itd., kao i sve shodno upustvu sa tog dzaka  /—trebalo je da moze da se isto kupi na benzinskim stanicama prema najavama sa TV-ea—/, nego ja posedujem adresu tog proizvodjaca kod Beograda I u zavisnosti od interesovanja isto bi E-mailom poslao).

2.

Gde pri tom I pozvati seljane-ljude od strane Opstinskih struktura uz sadejstvo Mesnih centara-zajednica na ,,akciju,, u svom selu ili i ako se ,,nema kud,, zapoceti I sa izvodjenjima javnih radova uzimanjem ucesca u tome Zavoda za zaposljavanje (ionako Vasa Opstina ima ogroman broj neuposljenih I smatram da je poveci broj sa nekvalifikovanim zanimanjem, ili i…).

A, kasnije zapoceti I gradnju prave razne infrastrukture po selima (npr. kod puteva po selima, cak da ono ima i osvetljenje izasvfaltiranih odnosnih puteva), itd. objekta, ali sve polako – jedne godine jedno, druge drugo, trece nesto trece…

(NAPOMENA: Studija poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, kaze isto, da se ispod linije siromastva nalazi se i 38,7 % poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.                                                                                                                                                 ,,Siromasno je svako drugo domacinstvo koje se bavi iskljucivo poljoprivredom i priblizno trecina nepoljoprivrednih domacinstava,, , rekla je dr Natalija Bogdanov, profesor na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.).

Ujedno bi ta ista lokalna vlast  zatrazila ogromnu podrsku i pomoc Republike, kao i posebno od svih nasih ljudi ma gde da zive na ovoj planeti uz ukljucenje vrlo znacajne crkvene organizacije I nenog uticaja kako bi se dobila njena, takodje, ogromna podrska i pomoc u svemu napred ovde spomenutom, a posebno u vezi potrebe osnivanja Fonda za pokretanje biznisa-Fonda za ekonomski razvoj Opstina u Srbiji i u drugim krajevima gde zivi Srpski zivalj u bivsim ,,EX YU,, drzavama, kao i  kod ,,popularisanja,, ovog Fonda, kako unutar Srbije-tako I van nje.;

3) Da se postigne potrebni minimum nivoa sloge u Vasim Opstinama, da bi se osnovalo neko interesno Udruzenje nasih seljana koje po Zakonu  registrujemo u Opstini, kako bi se za pocetak podigao neki zasad-ili vise njih, npr. na preko                10-25 ha u nekom selu koji bi udruzili svoje obicno usitnjene i razbacane parcele na vise mesta, shodno svojoj mogucnosti pocev od npr. 4-5 ara pa na vise i tako napravili 1-nu veliku parcelu i vise velikih parcela, gde bi se tim bi ostvarila pretpostavka  ciljanog  interesnog udruzivanja,  gde bi ujedno obrada zemljista bila zajednicka, a vlasnistvo nad zemljistem  pojedinacno, itd. o daljnem interesnom Udruzenje nasih seljana kao u temi V.

(NAPOMENA: Prosecna velicina zemljista po porodicnom domacinstvu na selu u Srbiji je mala, a jos je manja prosecna velicina njihove proizvodne parcele /njive/.

Zbog ovakvog stanja usitnjenosti zemljista nas seljanin ne moze vise sam, ni uz najvece znanje i umece i sa potrebnom radnom snagom iz njegove porodice za slucaj da je ima i sire /a nemaje, kao I koja radna snaga po nasim selima, sada uglavnom ni ne moze da se nadje/, biti konkurentan sa svojim proizvodima ni na domacem, a pogotovo ,,ni da pomisli,,-ne na stranom trzistu.

Pa, nasi seljani treba odmah  da pocnu da zdruzuju svoje usitnjene posede sa drugim seljanima, da bi ih ukrupnili,                          npr. preko  10 ha, a zatim da iskoriste i druge pogodnosti udruzivanja /npr. da se pokusa da se iskoriste-dobiju odredjena bezpovratna sredstva, ma kolika ona bila, u delu koji drzava ili neka nevladina organizacija I drugi  koji su spremni da daju-plate za bolji I brzi razvoj poljoprivrede/ i zajednickog nastupa na trzistu, jer kad dodje kupac on hoce da kupi vecu kolicinu, pa ukoliko za to ima uslova on posalje kamion-/pa i tzv. ,,sleper,,/ da bi mu se isplatio transport i on je obicno vece nosivosti, /iznosimo po istoj ,,tematici,, nase tzv. ,,kazivanje: pa seljani u Vasem kraju,  tim udruzivanjem bili bi spremni da takav  kamion ,,napune,, i tada prodaja-plasman ,,poljo,, proizvoda je skoro sigurana kad se radi o vecim kolicinama…/.

A i mora se obezbediti mogucnost da se u svakom trenutku moze, npr. u sezoni zrelosti neke,,poljo,,biljne vrste ili I npr. pored grozdja I vina i ove rentabilne vocne vrste Aronije-sibirske borovnice ,,napuniti,, i vise kamiona, ili i…

Stoga, ponovno se pozivam na nuznost potrebe interesnog ukrupnjavanja nasih razbacanih i usitnjenih poseda /iskoristimo sve pogodnosti udruzivanja/, kako je to ovde-u temi V izneto, jer tada mozemo pored iznetog i  lako privuci  I drugi a znacajniji  kapital koji uz to trazi regulisanu, kultivisanu, uredjenu sredinu, odn. hoce kvalitetnije odnose medju ljudima u  selu ili kako zna  da  se kaze u nasem narodu, da bi neko ulozio negde neki kapital-on: ,,Hoce domacinsku atmosferu.,,.).

U daljnim temama detaljnije su obrazlozene, neka od znacajnih pitanja potrebnih za I oko razvoja nase poljoprivredne delatnosti i nasih sela, a gore ,,ovlas,, spomenutih, odn. nadalje kako stoji u tekstu dole navedenih tema. 3.

TEMA  II :

POTREBA KUPOVINE GELA PROTIV SUSE, STOCNOG KELJA…

Nasi seljani bi pored osnivanja Udruzenja, mogli bi uzputno da izvrse i nabavku cistog ,,Eko-bio,, gela za zemljiste i biljke protiv suse – oskudnog sa kisom npr. Vaseg kraja (za vocke sa 4-tvoro godisnjim delovanjem, a za drugo bilje sa 1-no godisnjim delovanjem), isplativog i ne suvise skupog, a i koji gel protiv suse se moze koristi kako na plodnijim zemljistima, tako I na  kiselim i zbijenim-tvrdim i nerestrestim zemljistima (smonicama), a i na peskovitim, itd. zemljistima, kao i za kupovinu semena stocnog kelja relativno nove Novosadske sorte NS Bikovo -  sa prinosima i do 70 t/ha koji sva stoka i druge pernate zivotinje rado jede (npr. krave daju vise mleka I sa vecim %-tom masnoce pomuzenog mleka, kokosi i druge pernate zivotinje bolje nose I bolje se tovu, svinje imaju veci prirast, posebno je dobar za krmace koje tada luce vise mleka kod proizvodnje prasadi, kao i mogu da drze kravu i oni sa malo zemlje=0,40 ha /jer pravilo je da bi se mogla drzati 1-dna krava treba 1ha zemlje/, kao i ciju cenu spomenutog semena jos neznam, ali smatram da ce ta cena biti prihvatljiva, kao i njegovo seme sitno koga u kg ima dosta za setvu istog, itd.), a on se stoci moze davati zelen upravo ubran tokom cele zime, npr. krajem februara (zeleni listovi ovog kelja se mogu brati-koristiti i ispod snega sa minusnim temperaturama).

Radi toga trebaju nam manje kolicine sena.

Na taj nacin bismo mogli doci do vrlo jeftine stocne hrane, koja se moze polagati i uz seno  i drugu stocnu hranu=ustedeli smo i to bas na senu i drugoj stocnoj hrani, s tim da kad se ubere ovaj  kelj obavezno mora da jedan dan (ne sme dva dana, jer isti ,,ogoca,, pa stoka nece da ga jede, a i jedan dan mora da predhodno ,,odlezi,, kako bi se zagrejao na uobicajenom vazduhu u stali da se stoka nebi prehladila), ukoliko mozemo da dodjemo do semena koji kelj je uz to i medonosan-daje dovoljno meda I pcelinjeg polena, sto je I pcelarima znacajno za prezimljavanje pcela, jer cveta isti pocev od septembra, kao I koje seme inace svake godine ga treba npr. centralizovano treba nabavljati I kupovati za neku Opstinu kao celinu, sem ukoliko ga ne ostavimo I druge godine da bismo proizveli seme.                                                                               Njegovo gajenje upravo nam omugucava koriscenje gore pomenutog gela protiv suse.

Imam Upustvo o njegovom gajenju (koje sam ,,skinuo,, sa Interneta) i koje bi E-mailom poslao zainteresovanom Udruzenju.

Posebno je vazno to sto ovaj kelj na prolece ostavlja ciste njive od korova posto ih ugusuje i koji se uz to seje posle skidanja zita, povrca, itd. sve sto zrene oko 15 jula ili oko 5 septembra (a moze I da se poseje I u prolece), kao I to da deluje protiv raznih nematoda – jajasaca buba koje prezimljuju u zemljistu.

On za ishranu stoke i drugih domacih zivotinja moze se koristiti za njihovu ishranu samo u prvoj godini koriscenja, jer u drugoj godini zivotnog veka, ovaj stocni lisnati kelj se moze koristi za proizvodnju semena /inace stocni kelj je dvogodisnja biljka/, i za spravljanje jeftinog prirodnog djubriva, tzv. ,,komposta,=zemljisnog djubriva koje mirise kao sumsko zemljiste, umesto sto upotrebljavamo skupa I zdravstveno stetna vestacka djubriva gde uz to sebi vrlo pojeftinjujemo svoju ,,poljo,, proizvodnju, ali tada obavezno sa drugim virusno nezarazenim biljnim ostacima iz nasih njiva, vocnjaka I vinograda (cime bi se ujedno regulisao vecim delom otpad iz seotskih sredina), ostataka od rezidbe brzo rastuce zive ograde, piljevine, tankog sloja ,,lokalnog,, zemljista, itd. se mogu vrlo upotrebiti za spravljanje jednostavnog, sada brzog leti I zimi (najvise leti sada za  2-3 meseca, a zimi za 4-5 meseca).

Takodje, znao bih postupak njegovog spravljanja, nego nema se kapitala, a i treba napraviti manju I jacu masinu sa valjkastim nozevima koji mogu da usitnjavaju pored zelenih ostataka ,,poljo,, bilja I zelenih reznica vocaka I vinograda, cak i deblje granje preostalo pri rezidbi vocaka I vinograda, ukrasnog drveca i grmlja na elektro pogon I koju uz malo maste I znanja moze da napravi dobar majstor (pa ujedno molim sve ljude koji su iz ili poticu iz Vase Opstine, da kada dodju do upotrebljive informacije o tome ko bi magao da napravi ovu masinu, da me na svaki nacin o istom obaveste, sto ce biti posle i od koristi njima, majstoru i Vasoj Opstini, itd.), kao i za sada mogu izneti pravno da treba eliminisati emisiju neprijatnih mirisa od eventualnog truljenja biljnih ostataka I drugog sto je biljno, pocev od smetanja komsijama, itd., a u Srbiji od skora moze da se kupi trenutni eliminator neprijatnog mirisa koji nije skup, gde pored toga postoje I druga sredstva za to.

(NAPOMENA: Inace uglavnom je teze kupiti-nabaviti vece kolicine djubriva stajnjaka u selu, npr. za potrebe podizanja novih  zasada, a pored toga smatram da ljudi cene 1 traktor ,,pregorelog stajnjaka,, u  Srbiji skoro oko 30-50 eura /ali ukoliko I ovaj ,,stajnjak,, moze da se kupi, jer su ujedno postojani losi uslovi za podizanje novih vocnjaka I vinograda, gde je vrlo smanjen stocni fond i to znatno ili potpuno ga nema po mnogim selima, narocito po brdsko-planinskim krajevima/,                    s tim da se npr. 30-60 tona skoro da ne moze ni da se prikupi-kupiti, kao I tada za to treba izdvojiti oko 1500-3000 eura.

Zatim i ovo stoji da stetnim vestackim djubrivima zagadjujemo zemljiste, vodu, bilje I same nas dugorocno-,,polako, ali sigurno,, gde se tada od toga pritom razboljevamo od razno-raznih bolesti, pa cak I od onih najtezih.

Stoga, vrlo je potrebno da se ,,okrenemo,, razvoju stocarstva u sto brzem a mogucem roku, kao iIi i ujedno da sami otpocnemo da spravljamo svoje prirodno djubrivo- tzv. ,,kompost,,=zemljisno djubrivo koje mirise kao sumsko zemljiste.).

1.

Radi napred iznetog trebalo bi da se pristupi sastavljanju spiska zainteresovanih seljana kako bi se isti gel protiv suse i seme stocnog kelja, vec upotrebilo isto kod sejanja-sadjenja npr. na  prolece ili u pozno leto u 2010/2011.g. pored drugog bilja kojeg planiramo da zasadimo-da posejemo, kao i kod eventualno za sadnice vocke Aronije-sibirske borovnice, donje susare, a i istovremeno pristupilo potrebi interesnog udruzivanja, kao i gde ujedno, treba sakupiti potreban novac od zainteresovanih sa svim troskovima kupovine ovde pomenutog gela protiv suse, za pomenuto seme stocnog kelja i eventualno za kupovinu sadnica vocke Aronije-sibirske borovnice, odn. da se radi vece efiksnosti isto kupi na dozvoljen-moguc nacin u Srbiji preko Opstine ili nekog u Opstini ili npr. i tada pokrenuti ,,pitanje,, potrebe interesnog udruzivanja nasih seljana.

Npr. Ovo bi moglo ili i trebalo bi kupiti centralizovano, pa shodno izvrsenim uplatama pojedinacnih seljana izvrsiti istima raspodelu gela protiv suse, semenja stocnog kelja i eventualno za sadnice vocke Aronije-sibirske borovnice, kao I nek Opstina bude ta gde se npr. preko njenog sekret.-resora za privredu-poljoprivredu, itd., izvrsiti spomenutu raspodelu ili ako je u finansijskoj mogucnosti da ona delom ili i u celosti kupi isto na bilo koji dozvoljeni nacin, pa da isto bez nadoknade podeli svojim zainteresovanim seljanima ili eventualno i da ona refundira isto kod dole spomenutog razvojnog Fonda, spomenutog u temi VI.

Raditi sve ono na selu sto smo dosada proizvodili, tj. sada u ovim kriznim ekonomskim vremenima smatramo da PRVENSTVENO treba da se gaji sto vise zita, kukukuruza, krompira i drugog povrca /jer kaze se za voce I grozdje da je ono u krizna vremena luksuz, pa ga ljudi manje kupuju u gradu/, gde upravo upotreba gore spomenutug gela za susna sela u nasim Opstinama, odn. i u selima, kao I u drugim nasim krajevima, isto vrlo omogucava.

Odnosno, gel protiv suse uz to je ,,Eko,,- ,,PRAVI I VEOMA KORISNI PROIZVOD,, za dosada gajeno bilje, itd.

Po potrebi nabavke uvozom cistog-,,Eko,, sredstva protiv suse ,,AGROGELA,, iznosim iz reklame o istom: Da razliciti mogu da budu komercijalni nazivi ovog sredstva-gela protiv suse: npr. ,,Terra Cottem  Aqua stop,, , itd…, kao i koji gel je slucajno pronadjen u Americkoj svemirskoj stanici ,,NASA,, a koji se sada proizvodi u SAD, Engleskoj, Francuskoj i Nemackoj, odakle se uvozi u Srbiji (siroku primenu je nasao u zemljama Afrike, Azije te u susnim podrucjima Mediterana), kao i cena  1 kg=19 eura + porez-PDV-18% +  dostava iz Srbije (nego sam cuo da se gel protiv suse moze nabavi za manju cenu po kg ovog gela /i ima manjih kolicina od kg/, tj. ili za 10,11,12…eura za KG tog gela + porez=18% I dostava=/cene iz maja 2009.g./).

Ili pretpostavljam samo da ovde postoji neka ,,caka,,-izgleda mi da neki od ovih gelova vise vode za sebe vezu-vise ima tog zelatinastog rastvora pa im je i cena zbog toga veca /jer neki gelovi vezu i do 300 l vode na njihov 1 KG, a drugi 100-150-200 l vode/, nego vazno bi bilo da gel bilo kog komercijajalnog naziva je prioretno da se pronadje ovaj gel I bez obzira koliko se tog zelatinastog rastvora dobija, ali da bude najmanje da za  njegov KG veze 100 l vode, kao i ovim putem pozivam sve po nase domicilne Srbe i sire da i oni uzmu ucesca u tome da se nadje sto jeftiniji ovaj gel I kakav je isti…

Smatram da bi npr. svi u nekom selu koji ,,kubure,, sa oskudicom u vodi u nekoj Opstini, mogli da posade svoje npr. baste sa  kolicinom od 5 dzaka od po 5 kg = ukupno 25 kg ovog sredstva u granulatu gde bi se dobilo  2500 l ovog ,,zelea-gela,, , kao I posle nije potrebno da zalivaju, a I ukoliko to rade ne smeta u relativnom susnom vremenu, jer ovaj gel pri apsolutnoj-ekstemnoj susi omogucava da biljke mogu da izdrze duze mesec dana, nego bilje koje nije tretirano ovim gelom.

Samo zamislimo broj rasada-zasada koji sa 100 l tog zelatinastog rastvora mozemo da posadimo u nase njive-baste u koji samo nakratko moramo da umocimo po pravilu malog korena-cica nekog rasada-sadnice pre sejanja-sadjenja ili i za seme shodno upustvu o nacinu koriscenja istog…, itd.

Takodje, moze da se upotebi za razno semenje /primeniti navode iz upustva za ovaj gel/, bilo da se sadnja vrsi u polju ili u plasteniku i sl. gde ovaj gel protiv suse crpi vlagu iz zemlje i ujedno za koren biljke veze  i onu najminimalniju vlagu iz zemljista i vazduha, cak i rosu koristi i veze je (1-1,5  meseci moze da izdrzi vrelinu i bez kapi kise), a sa vodom ujedno upija hranjive elemente-soli koje su nedostupne biljkama, kao i jos aktivan, odn. jos bolje-vise veze vodu kada padne kisa ili se pak nekako zalije i sa manjom-srednjom kolicinom vode, itd. o korisnom dejstvu ovog sredstva.

Posto je kod upotrebljavanja cistog ,,Eko,, gela za zemljiste i biljku protiv suse, potreban manji broj  zalivanja, isto bi bilo od veceg znacaja, posebno u odnosu na paprike, kod paradajza, kod krastavca i kod drugog bilja koje zahtevaju dosta vodeusparacemo puno toga.

Npr., za zalivanje 1 ha pod paradajzom potrebno je dva puna motora koji po cenama iz 2009.g. potrose goriva za 35-45 eura u zavisnosti od toga da li se radi o ravnicarskom ili brdovitom reonu.

S obzirom da bi trebalo da se zaliva najmanje 1-nom nedeljno, pitanje je koliko ce se proizvodjaca odluciti na ovakav trosak.

Ipak, pravi uticaj konstantnog podizanja cena goriva na cene voca i povrca na pijacama i drugde osetice se npr. 2010.g., jer ce gorivo uveliko poskupeti pripremu zemljista, setvu, seme…

Zato ce mnogi proizvodjaci na kraju odustati od proizvodnje.

A to znaci da ce stradati i kupci i prodavci jer robe nece biti dovoljno. 2.                                                                                                                                                                             

Kao i tek bi isli oni najskuplji troskovi: za razna djubriva (ovde je maltene najgora situacija gde ovde iznosim 1-dan ,,nebulozan,, a najsveziji primer za koji sam cuo na TV-eu, da nas seljanin u Srbiji mora da proda cak 300 kg krompira da bi mogao da kupi 50 kg vestackog djubriva za cenu od oko 15-17 eura=oko 1500 dinara /pocetak III-2010.g-ine/ koje djubrivo se pravi uz to od nafte, pa je krajnje vreme-da sto pre okrenemo koriscenjima prirodnog djubriva), za zastitu od stetnika i od bolesti kod bilja i drugo za i oko ,,poljo,, bilja, a da ne govorimo o stocarstvu, pcelarstvu…

Cena bi vazila za interesno udruzene nase seljane gde se npr. og 1 kg tog gela protiv suse moze da se dobije najmanje 100 l zelatinastog rastvora u koji npr. trebamo samo da kratko umocimo koren nekog rasada-zasada kojim se resava problematika nedostatka vlage suse za naredne 4 godine /ovo vazi za visegodisnje bilje/ i cuva hranljive mikro elemente koje biljka usvaja tokom vremena iz zemljista, ali nakon kise i bez nje ne dolazi do pojave pokorice koju semena klica ne mogu da probiju.

Nego, najvaznije je to sto ovim sredstvom mozemo da resimo problem suse gde i smatramo da je isto bas vrlo isplativo za slucaj susnih sela, itd. /cena tog sredstva je verovatno  cenovno prihvatljiva za vecinu/ istovremeno tako obezbedjujuci vise prinose /a nije ni beznacajno pored iznetog, to sto isto ujedno cisti-dezinfekuje zemljiste=ciscenje zemljista od zaraznih klica i od stetnih materija pa time ne izdvajamo novac za izvesne hemijske preparate bar za zastitu od nekih stetocina-larvi-jajasaca raznih buba—, kao i mogli bismo koristiti razna prirodna zastina sredstva, gde se samo pre 50-60 godina nije znalo za postojanje raznih hemijskih sredstava, npr. Za razne hemikalije protiv insekata, korova, i sl./, a zemljiste uz to biva i rastresitije sitneci ga-dobija mrvicastu strukturu-sto je od znacaja za npr. nase zbijeno kiselo zemljiste-neplodnu i tvrdu smonicu, kao i jos bolji su rezultati gde je zemlja plodnija), kao i isti se moze koristiti i za  vec posejane biljke…

(NAPOMENA: Ozbiljni naucnici su zabrinuti za sudbinu nase poljoprivrede, pogotovu stocarstva, smatrajuci da se mora nesto ozbiljno uciniti kako bi se predupredila susa kao cesta pojava ovih klimatskih promena.).

Takodje, treba u neko dogledno i pogodno vreme pokrenuti i akciju da se poseje-zasadi sve sto moze da se poseje-zasadi sto nam omogucava pomenuti gel protiv suse, tako sto bi nam maltene svaka nasa parcela bila pod ,,vodom,, (pasnjaci i utrine, brzo se ne mogu pretvoriti u njive, ali npr. pasnjaci i utrine odmah mogu posluziti za kod podizanja razlicitih vocnjaka ili i vinograda, kao ili i da se u postojecim prvenstveno privatnim sumama izvrsi, gajenje drva-suma sa skupljim drvecem, itd.).

Smatram i da sa spomenutim gelom protiv suse, mozemo ostvariti i dve zetve u jednoj vegetacionog godini.

(NAPOMENA: Npr. ,,Kada bi smo odmah posle zetve psenice posejali rane hibride kukuruza bez ikakvih problema bi smo mogli da imamo solidan rod u septembru, a time i drugu zetvu i duplu zaradu,,- kaze upravnik Odeljenja za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Djordje Jockovic.

Napred izneto u predhodnoj recenici, upravo nam omugucava koriscenje gore pomenutog gela protiv suse.).

Interesano je da kada su zemljisne parcele stalno ,,pod vodom,, ostvaruju se veci prinosi od 40-50% cak i u odnosu na godinu u kojoj je kisa padala u proseku potrebnom u gajenju mnogih ,,poljo,, bilja o cemu govore najnovija istrazivanja.

(NAPOMENA: Visoko razvijene zemlje npr.  sa ,,zapada,, ,  ne koriste vise navodnjavanje kako se to radi u Srbiji, a i kazu: ,,Da navodnavanja vodom raznim prskalicama, makar ono bilo i sistemom ,,kap po kap,,  voda spira hranljive mikro elemente koje biljka usvaja tokom vremena iz zemljista,,.

Takodje, oni vec duze vreme ne koriste skupe sisteme navodnavanja i vestacka djubriva /već ih prodaju nama/.

Osnovu o iznosenju gornjeg o gelu za protiv suse nasao sam u reklami  istog, a i dva puta je bilo na Srpskom TV-eu u emisiji za poljoprivrednike u terminu-u vremenu predvidjenom za EPP-a-preporuke i reklame, po pitanjima korisnosti koriscenja ovog sredstva, pa ipak  misljenja sam, da se po istom obavezno ponasamo kako je to izneto u narednom pasusu ove napomene.

Dakle, po iznetom ipak zakljucak bi bio da najmanje ono sto je potrebno da mi probamo, prvo, sta ce desiti sa malim nasim zasadima, bilo zita, kukuruza, bilo voca, vinograda i povrca, livada, travnjaka /Npr. i za bilje koje dosada nije gajeno, kao sto bi bilo kod stocnog lisnatog kelja/… jer tako se obicno postupa sa ,,novitetima,, koje mi nismo dosad primenjivali, kao i da se moramo obavezno pridrzavati upustva o upotrebljavanju pomenutog gela protiv suse.).

Ili i da se izvrsi eventualna kupovina sadnica rentabilne I nezahtevne jagodaste vocke Aronije-sibirske borovnice uvozom iz Srbije ili… (,,Jagodaste vocne vrste najbolje uspevaju na rastresitim i dovoljno vlaznim zemljistima…,, – porucuje  Mr Velickovic iz savetodavne sluzbe za biljnu proizvodnju B. Polje, sto nam sve upravo to omogucuje pomenuti gel protiv suse.                                                                                                                                    3.

Ali Aronija-sibirska borovnica, ne trazi neki posebni kvalitet zemljista; uspeva od 0 metara pa do 1600 metara; vrlo je otporna na mnoge ,,bolestine,, bilja, na mraz, na susu /sem u prvoj godini po sadjenju/, cak I na so; hemijski se u pravilu ne prska; djubri se kad hoce da se posadi, pa posle tek nakon 3 godine; ne vrsi se rezidba u prve 4 godine, sem u                                   1-oj godini mora da se skrati kada poraste preko 70 sm, da bi bolje ,,bokorila,,-stvorila vise grana-razgranala se; plodonosi odmah 2 godine po sadjenju; medonosna je, a I ujedno je samooplodna; zivotni vek joj je 50.g. a u puni rod daje do svoje 25-30.g. zivota po 10-17 kg po sadnici sa stupanjem u pun rod u 5-toj godini njene zivotne zrelosti; njen plod neopada dugo vremena; ne mora se obratati odjednom; skoro je univerzalno lekovita; moze da se ova vocna vrsta bude ukrasno drvo sve u zavisnosti od nacina gajenja I oblikovanja moze se njen plod  konzumirati svez, moze se zamrzavati, susiti  i dalje preradjivati  u kuhinji ili u nekom pogonu, samostalno ili sa drugim vocem dodajuci im lepu tamnu teget boju ove vocne vrste, a i od ovog ploda moze  vrlo upesno spravljati  rakija, liker, sirce, cak i  vino, itd.).

(NAPOMENA:  Npr. u berbi vocne vrste Aronije-sibirske borovnice, koja se obavlja lako i bez saginjanja, jer moze da ode u vis do 2,5m  /nego rezidbom regulisemo njenu visinu tako npr. da ona bude visoka oko 2 m gde je samim tim jasno da nema opasnosti od covekovog obolevanja od misje groznice kao kod slucajeva branja obicne sumske borovnice po nasim planinama—veci broj beraca odustao je od branja iste, plaseci se spomenute bolesti, iako bi se to dalo resiti navlacenjem hiruskih rukavica—/pa  jasno je da se u berbi vocne vrste Aronije-sibirske borovnice mogu angazovati  i  one  kategorije  stanovnistva  koje pripadaju  kategoriji  izdrzavanog /deca, starije osobe, penzioneri/.

A nije ni beznacajno pitanje potrebne visine lokaliteta gajenja Aronije-sibirske borovnice u odnosu gajenja drugih vrsta borovnica gde se pri trazi strogo ispunjavanje I u pogledu odredjene kiselosti zemljista i drugih uslova u njihovom gajenju.

Npr. Lokaliteti koji u pogledu pedoklimatskih osobina odgovaraju za gajenje drugih vrsta borovnice u nasoj zemlji najcesce su u planinskim i priplaninskim terenima cesto dosta udaljenih od vecih naseljenih mesta i bez znano obicno dobre putne mreze. To znacajno utice na povecanje troskova proizvodnje /prevoz radnika, itd oko njih, kao I oko drugih pratecih troskova/ i pad kvaliteta plodova zbog dugog transporta losim putevima. Proracun je da se oko 40% obranih plodova borovnice izgubi na putu od ,,njive do trpeze,, sto itekako utice na njenu konacnu cenu kostanja gde to mora da plati kupac. Veliki deo ovog gubitka posledica je lose manipulacije plodovima posle berbe, ukljucujuci i transport.

Zatim, po pravilu je lakse bilo da se covek bavi vocarstvom, nego stocarstvom /inace se stocarstvom moramo-trebamo obavezno baviti I to sve vise, kao ili  i…/, jer samo mleko i meso uvek ne donosi ,,vece,, pare i zaradu, posebno ako se radi o bavljenju sa visoko rentabilnom vocarskom  proizvodnjom kod gajenja neke vocne vrste, a uz to ne smeta da se i dalje bavimo ,,poljo,, poslovima koje smo do tada radili.

Dalje, primera radi, u Hrvatskoj  su  pre nekoliko meseci izradili drzavni projekat njihovog Ministarstva poljoprivrede gde nameravaju da zasade Aroniju-sibirsku borovnicu na 900 ha /kojih 900 ha su podelili na 300 poslovnih stanica = 1-na poslovna stanica im je 3 ha/ u brdsko-planinskim podrucjima, kao i gde im je zamisao da obrada zemljista bude zajednicka, a vlasnistvo nad zemljistem pojedinacno u sta bi bili ukljuceni I seljani, njihove zadruge i ostali preduzetni ljudi. Hrvati su vrlo dobro primetili da se samo pomocu ove vocne vrste  moze dobro prihodovati  na  Aroniji-sibirskoj borovnici, npr. bruto prihod sa 1 ha je 25000 eura x 900 ha = 22.500.000,00 eura /za KG=1 eur/, a ukoliko bi se 1 kg ploda ove vocne vrste prodavao za 1,2 eura/kg, onda bi bruto prihod iznosio  28.125.000,00 eura  /a inace 2009.g. njen KG kostao  2-3 eura u Srbiji/, jer se i lako ista gaji, kao i to da po ovoj vocnoj vrsti relativno nisu potrebna oveca sredstva za zasnivanje zasada ili i kasnije za njeno  odrzavanje.

Pa kad mogu Hrvati da zdruzuju svoje pacele I da podizu zasade sa ovim vocem, mogli bi I mi Srbi /smatram I to mnogo bolje mozemo to da uradimo, samo ukoliko to hocemo, zelimo I volimo/.

Kod nas u Srbiji bi bilo potrebno malo para, bar za neki pocetak podizuci male zasade /a kasnije, kada isto probamo I vidimo kako nam ,,ide,, sa ovim vocem…/, i to npr.: samo za 4 ari=300 eura za 100 sadnica=10 KG njenog ploda po sadnici=njena 1-dna sadnica u III/2010.g. kostala je 3 eura /za nekoliko komada/-bolja je prolecna sadnja, ukoliko se upotrebljava spomenuti gel protiv suse /100×10=1000 KG/=bruto 1200 eura po ceni 1-dan KG njenog ploda=1,2 eura /a glatko bi isla I visa cena za KG ovog voca-npr. 2-3 eura/, koja uz to moze da punim kapacitetom da plodonosi do                      25-30.g., a posle prinos opada gde je njen zivotni vek 50.g.

Nadalje, i Rusi su Srbiji  preporucili da ona sto  vise uzgaja voce Aroniju-sibirsku borovnicu /kad njih je zovu: rjabina/, jer su Ukrajini, posle  katastrofe u nuklearke u Cernobilju, utvrdili da se ona moze vrlo koristiti  kao ,,upijac,, radio-aktivnog zracenja, a ovo obzirom da je Srbija 1999.g.  bila  zasuta ,,NATO,, bombama sa osiromasenim uranijom /kome je vek raspadanja veoma dug, pa ce ,,zakaciti,, nekoliko generacija,  koji  vec  veoma utice lose-uvecan  je broj nasih ljudi sa bolestima raka, a uz to je i bitno umanjen imunitet nasih ljudi, koji se lako razboljevaju i od banalnih bolesti I zaraza; uvecan  je broj nasih ljudi koji  imaju znatnije zdravstvene  probleme  sa plodnoscu  i  sa radjanjem kod oba  pola, sto ce dovesti do bitnog I daljeg smanjenja broja stanovnikagde je sve ovo izazvano i ovim uranijom…, kao I gde se uz sve izneto I bez stetnog dejstva ovog uranijuma smanjujemo u broju ljudi, nego on samo isto povecava I pospesuje umanjenje broja novorodjenih kod naseg naroda/.).

Inace kod mnogih privrednih delatnosti, a posebno u poljoprivredi, vazi znano pravilo: ,,Nije vazno koliko sta nesto kosta, npr. kod nekog sejanja-sadnje, vac da li se ulozeno isplati!,,.. 4.

TEMA  III :

RAZVOJ VOCARSTVA, STOCARSTVA, ODN. POLJOPRIVREDE  SA ,,SEOTSKIM,, TURIZMOM  I  SA DRUGIM  PRIVREDNIM DELATNOSTIMA  VEZANIH  ZA I POVODOM  NJE

Npr. nasa perspektiva u nasim Opstinama (isto malo vise vazi za brdsko-planinske reone, mada se dosta korisnosti mogu koristiti I ravnicarskim reonima), po pitanjima poljoprivrede po nasim selima i delatnostima koje se direktno oslanjaju na nju i naposletku pravcatog-punog razvoja turizma, je:

Prvo, razvoj tzv. ,,organskog,,-,,Eko,, vocarstva (a po pravilu skoro, svo voce oprasuju pcele I onda trebalo bi zainteresovati ljude da nabave bar 3 kom. kosnica za pocetak i da isto ,,ide,, npr. preko Udruzenja pcelara, jer onaj vocar koji ima pcele u vocnjaku, prinosi voca su mu veci i do 30%, a I znano je da pcele veoma uticu I kod oprasivanja drugog ,,poljo,, bilja, cime su nam tim I nasi drugi prinosi znatno visi, sa jedne strana I gde sa druge strane, stoji I da se vec zbog stalnog nestajanja pcela, npr. u Velikoj Britaniji se vec oseca nestasica voca i povrca), kao i tek raditi I sa gajenjem voca na klasican nacin.

(NAPOMENA: Ili, i nadalje, odn. i npr. da se formira na gornji nacin udruzenje vocara Vaseg Opstinskog kraja za gajenje voca Aronije-sibirske borovnice, po pitanjima gajenja voca sa naznakom sa  robne marke tog iIi i drugog voca, kao ili I vinogradara /ukoliko za gajenje grozdja ima uslova/ npr.: ,,Fruit of Udruzenja _______________,, /a moglo bi jos bolje, blize I vise naznaka kod naznake neke Vase ,,poljo,, robne marke, npr.: ,,Fruit of Udruzenje _________________ ,selo____________- _______________,,  , i slicno… /  uz nanaku natpisa na pakovanju Plodovi Srbije ili Unije udruzenja vinogradara I vocara Srbije, kao i sa nalepnicom ,,Made in Serbia,, cime bi ujedno nase proizvedeno voce-roba imalo svoje geografsko poreklo-,,proizvelo se ,,u tom i tom,, mestu-podrucju-reonu-kraju,, kojoj bi se pridodala i oznaka da se radi o ,,hrani sa sela,, a ubrzo i o ,,Eko-bio hrani,, sto bi sve imalo za rezultat da ista hrana skuplje rodaje /a jos skuplje bi se prodavala potpuno ,,Eko-bio,,hrana/ uz angazovanje i pomoc Opstinskih relevantnih organa i drugih organa.

Zatim, trebamo da vrlo obazrivo postupamo kod gajenja ma kojeg voca koje dosada u selu nije gajeno /jer i navodi Knjige: ,,Prakticno vocarstvo,, od Dr Spasoja Bulatovica, Nolit-Bgd.,1974.g. iz naslova ,,Procena rejona,, upucuju na: ,,Da kada neke vocne vrste u nekom rejonu nisu ranije gajene, treba postupati sasvim oprezno, a najbolje  je pristupati ogledima makar u najmanjm obimu, pa tek kada se stekne izvesno iskustvo, treba podizati vocnjake na velikim povrsinama.,, , a  posle toga… .).

Drugo, Formiranje mini farme ovaca dosada gajenih za potrebe mleka i mesa (npr. za pocetak do 10.kom.) uz gajenje za potrebe iskljucivo mesa valjalo bi gajiti Srpsku rasu ovce ,,Mis,, (npr. za pocetak do 5-10.kom.-relativno nove rase ovce), nego i zavisno od interesovanja ja cu E-mailom poslati ono sto imam o osnivanju farme ovaca, koje sam ,,skinuo,, sa Interneta.

(NAPOMENA: Ono sto ,,Mis,, ovcu cini posebno interesantnom je ekonomicnost proizvodnje i visok kvalitet mesa.                                               Naime, jagnjad ,,Mis,, populacije do uzrasta od 90 dana po kg ostvarenog prirasta trose manju kolicinu hrane cak i do 20%, u poredenju sa drugim rasama na nasem podrucju.                                                                                                                                             Ova ovca spada u red populacija vece plodnosti, tako da se u prirodnom procesu reprodukcije od 100 ojagnjenih grla dobije od 130 do 160 jagnjadi.

Sve vise se siri po Srbiji. Jagnjad se radaju sa prosecnom masom 4–5 kg, a za mesec dana utrostrucuju pocetnu telesnu masu. U uzrastu od 60 dana, jagnjad ,,Mis,, ovce dostizu vrednost mase tela od preko 20 kg, sto podmladak nase domace ovce rase pramenka ostvaruju tek za tri meseca. U uzrastu od 90 dana kada se u nasim uslovima jagnjad prodaju, telesna masa podmlatka ,,Mis,, ovce iznosi od                     35 do 40 kg. Vec u uzrastu od 6 meseci, na prelazu iz kategorije jagnjadi u kategoriju siljezadi, masa tela belezi prosecnu vrednost od oko 50 kg.                                                                                                                                                                                                                       Nakon klanja jagnjadi i iskostavanja, kod ,,Mis,, ovce samo 17,56% cini kostano tkivo koje se, naravno, ne koristi u ishrani, dok kod vecine ostalih populacija koje se gaje u našoj zemlji vrednost ucesca kostiju je mnogo veci, cak prelazi 30% /kao sto je to slucaj sa ,,virtemberg,, rasom/. Meso ,,Mis,, ovce je marmorirano masnim tkivom i bogato proteinima, sto ga cini veoma vrednim i ukusnim.

Danas je u Srbiji pod kontrolom oko 1.000 grla mis ovce, smestenih na cetri vece farme ovaca:
– Farma ovaca Instituta za stocarstvo, Beograd-Zemun, gde je mis ovca i nastala;
– Farma ovaca ,,Moj San,, , selo Belotic iza Sapca, na putu za Bogatic;
– Farma ovaca ,,Balkan,, Svilajnac, nalazi se na putu za Pozarevac;
– Farma ovaca ,,Centar za poljoprivredu,, Lajkovac. 1.
U cilju sto efikasnije selekcije, ove farme imaju kooperativnu odgajivacko-selekcijsku strukturu po principu piramidalne organizacije sa centralnim nukleusom, a otvorene su i za nove buduce odgajivace ,,Mis,, ovce.).

Formiranje manje farme koza za potrebe mleka i mesa rasu koza ,,Alpina,, i ,,Sanska koza,, (npr. za pocetak do 10.kom.) i druge odgovarajuce rase koza, nego i zavisno od interesovanja ja cu E-mailom poslati ono sto imam o osnivanju farme koza, koje sam ,,skinuo,, sa Interneta.

Formiranje manje farme od par goveda: visokomlecne rase ,,Holsajn,, (npr. bar 1-3 kom.-cime bismo smatram dobili dnevno od 40-60 litara mleka po kravi), a za potrebe mleka I mesa ,,Simentalsku rasu,, (npr. bar 1-3 kom.-cime bismo smatram dobili dnevno do 35 litara mleka po kravi, kao i samo za potrebe mesa Kanadsku crvenu—ridju— otpornu rasu od bolesti i hladnoce rasu goveda  ,,Red Angus,, , itd. (duzi joj je zivotni vek, nego kod drugih krava; dugo pasu i cele godine se nalaze van-pasu svo vreme /ali smatram, ipak nocu da ih treba zatvarati u torove koje krave bi cuvala dva psa tzv. ,,ovcara,,-npr. ,,sarplaninca,,/; lako se gaji gde u prilog ovoj rasi ide i to sto zahteva minimalan ljudski rad, jer se ne muze, nego svo mleko se koristi za tov-ishranu teleta gde je ova vrsta goveda, idealna za gajenje po sistemu: ,,krava-tele,, , kao i gde ova krava ima dovoljno mleka za tele koje sise malo duze nego ostala telad ostalih rasa, a s obzirom da su cele godine van, nema  veceg ciscenja, ni posle toga slaganja stajnjaka, da bi stajnjak ,,pregoreo,,; nije potrebna izgradnja skupe stale /jedino u razdoblju telenja i jake zime, bilo bi dobro da osiguramo drvene nadstresnice, cija se cena ne moze ni blizu meriti sa cenom gradnje tradicionalnih stala/; nisu zahtevne ni za I oko ishrane, vec jedino ako je jaka zima i visok sneg moramo ih prihranjivati senom ili silazom, ili…, itd./ ; njihovo meso se moze prodavati  I kao ,,Eko,, meso I ono je vrlo zdravo I ukusno—ukusa na govedinu I na meso divljaci– /koje je na ,,zapadu,, veoma trazena roba, pa plasman njenog mesa bio po pravilu zagaratovan —prodaje po lako ,,daj ga samo ako ga imas,,— cak tamo ima I restorana koji sluze razna jela sa ovim mesom, kao I nazivu tih restorana je sadrzano bitna cinjenica-ime ove rase goveda ,,Red Angus,,/), uz gajene nekoliko krava ,,Simentalske rase,, i za potrebe ukrstanja sa Kanadskom rasom goveda ,,Red Angus,, , jer se mogu ukrstati samo sa kravama ,,Simentalske rase,, gde bi smo tako prolazili jeftinije, itd. o tome.                                                                                    Nego zavisno od interesovanja adekvatnim udruzenjima seljana ili eventualno nekom Vasem privrednom subjektu za preradu mesa, I slicno tome, o ovoj rasi goveceta  ,,Red Angus,, , ja cu  E-mailom poslati ono sto imam o tome, koje sam ,,skinuo,, sa Interneta.                                                                                                                                                                                                  Ujedno, ovim predlazem postojecim privrednim subjektima koji se bave mesom i preradom mesa ili mleka da po mogucstvu svoje kooperante-seljane interesno kreditiraju, npr. tako sto bi oni njemu dali visokomlecnu kravu rase ,,Holsajn,, ili na kraju pak ,,Simentalske rase,, npr. sa odgovarajucim bikom, a koje bi seljanin otplacivo kroz otkup mleka ili mesa, kao ili i npr. oni koji se bave mesom i preradom mesa, tako sto bi oni nasem seljaninu dali mesnu kravu I bika rase  ,,Red Angus,, , a seljanin bi isto otplacivo kroz otkup mesa (recimo za naredne 2-5 godina u zavisnosti od kostanja krave I bika), ali da kamata bude obracunata isto kao I sto je obracunavaju komercilno-poslovne banke ili cak I da ona bude malo niza, kao ili I sl. I za meso I kod druge krupne I sitne  stoke, I kod zivine, I kod uzgoja ribe, kao i slicno to bi vazilo I kod podizanje novih zasada sa povrcem ili vocem, sa vinovom lozom,pa I kod gajenja pcela.

Veliki interes spomenutih postojecih privrednih subjekta, bio bi taj sto bi oni takodje tako imali blizog kooperanta-seljanina vremenski duze ugovorom poslovno vezanog, tako da ti postojeci privredni subjekti, tada ne bi morali da otkuplju mleko i sa udaljenih teritorija od npr. nekoliko preko 40 km ili i stotina kilometara; ili isto tako vazi I za preradivace mesa, povrca I voca.                       Osim tog, svi bi oni mnogo ustedeli na transportu, na mehanizaciji, na kvalitetu otkuplhjenih sirovina I na mnogim drugim troskovima, cime bi tako znatno pojeftinili svoju proizvodnju, kao I na inderektan nacin, vrlo razvili ,,poljo,, proizvodnju I tako i po nasim selima uticali da se mnogi ljudi vezu za nasa sela. Zatim,za kod prerade mleka imam mobilni telefon u Srbiji gde moze da  se kupi oko 12000 eura mini linija za proizvodnju kackavalja npr.za preradu kozjeg mleka,a I vrlo mala sirara (neznam njenu cenu),kao i male pakerice (neznam njenu cenu)…

U sve ovo smatram, da treba ukljuciti I nadlezna Ministarstva I druge drzavne organe uz narocitu aktivnost Opstina (pa nek Opstine morale I vise puta da zovu neko nadlezno Ministarstvo, kao i nek ispadne da su ,,dosadni,, I nema odustajanja kod tih Ministarstva I kod drugih Republickih organa dok se razumne vrste poslova nezavrse,              npr. kod mikro-mini pogona I osrale vrste poslova koji su ovde izneti), raznih naucnih Intstituta I opste nauke—svim Opstinama u blizini su Univerzitetski centri— I druge razne organizacije, Udruzenja I drugi razni privredni subjekti, itd.                                                                                                                                                                                      Kao i predlazem da samo povodom ove rase goveceta   ,,Red Angus,,, ukljucimo I ,,zainteresujemo,, resor za stocarstvo pri Ministarstvu poljoprivrede I druge drzavne organe uz narocitu aktivnost Opstina kako je napred izneto, a zatim I da ,,zainteresujemo,, mnoge privredne subjekte koji se bave mesom I preradom mesa, nauku i Institute, razne vladine I nevladine organizacije koje se bave oblascu stocarstva, Udruzenja stocara I mnoge druge koje ne mogu nabrojati, a zanimaju se za oblast stocarstva.

(NAPOMENA: Npr. Kazu: ,,Kad ljudi prodaju goveda, ovce, koze I konje, kao i kada odu sa sela na bilo koji nacin, onda se zapuste pasnjaci i pojila u njima, a livade se pretvaraju u sikare i korovista, nestaje korisnih prirodnih biljaka, nestaju prirodna stanista za mnoge vrste korisnih zivotinja-ca, korisnih insekata, pa i za gusenice i na kraju nestaje i leptira.,,.

A, shodno statistici je: ,,U selima Srbije, danas ima blizu milion hektara neobradjenih njiva godisnje i vise od 30000 praznih objekata za stoku.,,.). 2.

Intezivno od kada smo morali da izbegnemo sa Kosova, redovno se zanimam i pratim aktuelna zbivanja I najnovija dostignuca u  Evropskoj, Ruskoj poljoprivredi I u poljoprivredi zemlja iz okruzenja, kao i u nasoj skoro unistenoj poljoprivredi, gde je rezultat toga ovaj predlog Pregleda aktivnosti.

Poslednjih godina, prica se o potrebi razvoja turizma, koju inicijativu pozdravljam, ali mora da se po meni uradi nesto drugo sto je korisnije, lepse i ozbiljnije.

Mnogi-veci broj krajeva u Srbiji su vec duze skoro bez stocarstva ili sa vrlo malim brojem sitne I krupne stoke (nema ovaca, koza, goveda, itd., a da ne iznosim da nema tu u broju farmi), bez vocarstva, (a da ne iznosim da nema vise ni ,,uljanika,,-pcelara npr. u vecem broju sa bar minimalnim brojem kosnica kao pre).

A, i skoro sve nase njive se sve vise ,,zalivadjuju,, tako da nema radne snage po selima, kao I tako ni dovoljno hrane ili skoro nema viskova domace hrane za trziste…, odn. u nasoj poljoprivredi je skoro sve unisteno ili najmanje u dogledno vreme ukoliko se nesto brzo ne promeni, bice sve u njoj potpuno unisteno.

Pitam se sta turista iz inostranstva moze da vidi npr. po nasim selima Zlatara, Javora, Golije, V. i M. Jastrebca, Radana sa Sokolovicom, Stare Planine, Suve planine, Svrljiskih planina, Kukavice, Vardenika, Besne Kobile, Ostrozuba, Cemernika, Dukata, itd. po drugim planinama Srbije, sa njenim planinskim obroncima?  Pustos!

Sta ce da pojede turista – da li ce se turistima nuditi meso iz uvoza, sireve i kackavalj, kao i ili sirovo voce ili i doradjeno i preradjeno voce (ili povrce) iz neke druge zemlje, itd., a i cega ce on secati iz naseg kraja (turista se po pravilu seca ukusa, mirisa I ljudi iz odredjenog kraja)!?

Pokretanje pitanja konkrektnog razvoja vocarstva I gde moze vinogradarstva, stocarstva, odn. poljoprivrede I svega drugog vezano za I oko nje (ma koliko mogucnosti razvoja napred pomenutog  u pocetku bilo minimalne-treba ovde krenuti polako-,,korak po korak,, , ali je vazno da se ne ,,stane,,), pa moramo sto je pre I pod hitno, otpoceti sa izgradnjam mikro preradjivackih kapaciteta npr. po nasim selima podstaklo bi razvoj ,,seotskog,, turizma, kao I pitanja mnogih drugih mikro-mini privrednih delatnosti, a sve to bi podstaklo  mnogo toga drugog od ,,zivotnog,, znacaja za nase ljude I za mnoga nasa sela, sve sa razloga navedenih u donjoj temi VII.

To ce pre razviti nasu turisticku privredu sa njenim ogromnim potencijalima, od bilo cega drugog uvazavajuci I druge ovde u ovom tekstu iznete navode!

Zato pre ski-centara, zicara, hotela, luksuznih opremanja I gradnje skupih objekata restorana, a i pre nekih velelepnih zgrada, kompleksa zgrada iIi i sl. tome, trebamo PRVO, ulagati sva na bilo koji nacin raspoloziva sredstva u poljoprivredu-u nasa sela, koja moramo da ozivimo i da ih potom stalno razvijamo, kao i da nasa sela sacuvamo sto je vrlo znacajno uz to primenjuci izneto I vezano sa navodima donje napomene, jer u Srbiji nasa sela su pred nestajanjem uz ogroman pad nataliteta-,,topimo se kao narod i polakako, polako nestajemo,, ali… , jer tada ukoliko ,,bioloski nestanemo,, vise nije vazan ni turizam (ski-centara, zicara, hotela, luksuznih opremanja I gradnje skupih objekata restorana, a i pre nekih velelepnih zgrada, kompleksa zgrada iIi i sl. tome), niti je vazno otklanjanje bilo cega drugog od znacaja za ljude u nasoj drzavi.

(NAPOMENA: Posebno je vazno povezivanje poljoprivede i turizma.

Znano je, da postoje i objektivni problemi kao sto je ocajna infrastruktura pre svega i dalje putevi ili i njihovo  odrzavanje, itd., ali udruzeni smo jaci I mozemo da savladamo mnogo toga ,,mic po mic,,- ,,korak po korak,, svaku prepreku i drugu problematiku mozemo da resimo  i razresimo, pa stoga uzmimo za primer turizam  koji se  u danasnjim okvirima razvio u predelima pustih morskih obala, planinskih vrhova…sa tada njihovim vrlo siromasenim stanovnistvom , i to ne tako davno – pre 50-60 godina, a ni oni tada nisu imali  ,,dobru  i pravu-punu,, infrakstruturu, nego su je gradili ,,korak po korak,, ; npr. jedne godine su probili i napravili zemljani put; kroz neku godinu ga izasfvaltirali i ne sve odjednom; tamo neke, su uveli telefone; itd. /dan danas jos nisu obezbedili ,,pravu- punu,, infrakstruturu-npr. non-stop nema jos vode po svim visim reoninima nekog tamosnjeg turistickog mesta u letnjoj senzoni na moru u Crnoj Gori, koja je do skoro bila s nama u jednoj drzavi.

Pri tom se ujedno iznosi i primer, njihovog pocetka u bavljenju sa turizmom, da  ni oni nisu tada mogli  da zamisle da ce neko doci u njihove puste  i  krsevite primorske krajeve samo da se okupa, ili da ce ljudi dolaziti  visoko u planinama samo da bi skijali, itd.ne samo u u Crnoj Gori, nego I u drugim sada mnogo vise razvijenijim turistickim mestima.

Ali, sada se sve vise ljudi okrece tzv. ,,seotskom turizmu,, /ljudima je dosta buke od motornih vozila po gradovima sivila betona, smoga i necistog vazduha, a ni ni boravak na moru nije vise sto je bio gde je npr. samo za jedno vece zagaratovan provod uz obilje vrlo glasne muzike, itd. o tome./.

Uvazeni prof. dr Korac iz Biotehnickog fakulteta B. Polje, je izneo: ,,Da svaki gradjanin treba da vidi selo kao dobru biznis varijantu i mesto u kojem svojim radom moze narodski receno: ,,da zaradi pare,,. Potrebno je motivisati gradjane i podici njihovu svest da je selo veliki potencijal.                                                            Drzava moze da uradi bolji marketing i tako ljudima ponudi uslove i benificije i opredeli ozbiljnija sredstva. 3.
Npr. ,,Grejs,, period od pet godina, krediti od 15 i vise hiljada, bolja kontrola i vece prisustvo predstavnika ministarstva i strucnih ljudi, da jacaju poljoprivredu i da vracaju ljude na selo.

Poznato je da nasa drzava i dalje uvozi mleko, mlecne proizvode, meso i mesne proizvoda sto pokazuje da ima prostora za bavljanje biznisom na selu, odnosno stocarstvom.

Bilo bi dobro da se buducim potencijalnim poljoprivrednim proizvodlacima omoguce grupna putovanja u evropske zemlje kao sto su Nemacka ili Holadnija gde mogu da vide kako izgledaju savremene farme i kako zaradjuju i zive farmeri.

Mislim da je to dobar nacin da se nasim ljudima ,,otvore,, oci, jer su u inostranstvu ozbiljni farmeri zaista bogati ljudi.

Posebno znacajnu ulogu za rentabilnost i odrzivost ovakvih poljoprivrednih projekata predstavlja ,,grejs,, period /period mirovanja glavnice duga ili I kamate na dug/ i kamatna stopa koja bi takodje trebalo da bude usaglaseni sa evropskim ili barem sa zemljama u okreuzenju.
Izneto, nam daje za pravo obracanja javnosti, drzavnicima, politicarima, privrednicima, poljoprivednicima i da se sa svim snagama: ,,upremo i ozivimo selo jer neiskorisceni prirodni resursi Bogom dati vec dovoljno dugo cekaju i vreme je da se stave u pogon,, kaze on.

Takodje, znano je da drzava ili I Opstina u svom vlasnistvu poseduje obradivo iIi i ,,zalivadjeno,, poljoprivredno zemljiste koje se ne koristi, pa potrebno je da drzava ili I Opstina ustupi takvo zemljiste i pasnjake onima koji su spremni da se bave poljoprivredom i stocarstvom, odn. ukoliko je uopste moguce npr. da Vase Opstine zakljuce ugovor o zakupu do 99 godina za pasnjake i utrine i za obradivo poljoprivredno zemliste koje se ne koristi.).

Zatim, temeljno stoji I to bas, da ce Vrlo brzo ili najmanje ubrzo biti, da onaj koji ima zemlju ,,Eko,, kategorije, smatrace se vrlo  bogatim-imucnim  licima, kao I  takva  zemlja bice veoma na ceni-,,da se ni suvim zlatom, nece moci takvo zemljiste kupi I da sve to hoce neko,, gde je za sada stanovnistvo  nasih krajeva, nesvesno bogastva sa kojim raspolaze.

Za isto ,,zdravo,, zemljiste za dzaba se ne interesuju Austrijanci, Nemci, Englezi, Italijani, cak i Kinezi i mnogi drugi, doduse za sada ,,ko bajagi stidljivo cekaju li cekaju…,, da se za njih kao kupce stvore sto bolji uslovi, tj. da nase zemljiste I sela kupe za ,,bagatelnu cenu,, preko nekog tamo posrednika-agencije za nekretnine ili preko nekog advokata, pa cak idu I dotle, da cekaju da skoro potpuno zamru-izumru nasa sela ili da nema vise ko da radi na I oko poljoprivrede, da bi mogli tako da mogli da ,,dodu,, do kupovine vece povrsine zemljista spajanjem nasih usitnjenih parcela pa I citavih sela, gde jos cekaju da napravimo puteve, a posle toga oni ,,nastupaju,, /nemojmo I kao Srbi da dozvolimo da stranci budu vlasnici nase zemlje Srbije I njenog I naseg vrlo cistog I zdravog zemljista koje okruzuje nezagadjena voda I vazduh/,  jer im nece biti apsolutno nikakav problem da I ,,uvezu,, jeftinu radnu snagu cak iz daleke Kine  ili iz Afrike.

Kao I hrana I zdravstveno ,,ispravna,, voda ce se u vrlo blizim vremenima vrlo traziti kako u Srbiji, tako I van nje, odn. skupo ce se ubrzo ona (hrana, pa I voda) prodavati kao npr. sada vrlo trazena nafta i zemni gas, jer hrane I vode, nece ni izdaleka biti dovoljno, a I ona ce ,,svakim danom,, biti skuplja sa cenom I to znacajno ce ona da kosta, tj. hrana ce se vrlo lako prodavati – ,,daj je bre, samo ukoliko je imas,, (npr. kao sto je izneto u temi I, gde je kazano da ova krizna vremena treba ulagati I u zdraviju hranu).

Ali predhodno ,,dozovimo se malo u pamet ljudi,, , pa nase bogastvo je upravo neverovatno veliko, bas u zdravom zemljistu (nezgadjenom pesticidima,inseksekidima,herbicidima, sa mnogo upotrebljavanim vestackim djubrima, itd. sa drugim hemikalijama), zdravoj pijacoj vodi I drugoj zdravoj vodi I zdravom vazduhu sa kojim raspolazemo u ,,Bogom danim,, I shodno tome izvanrednim mogucnostima u gajenju mnogo hrane po nasim selima (a ne da gladujemo kao sada) kao sad, pa onda moramo ,,na sve razumne i dozvoljene nacine,, da to iskoristimo, odn. da ove ,,Bogom dane,, blagodeti stavimo u poljoprivrednu, turisticku I drugu ,,Eko,, privrednu funkciju koju nam nasa zemlja po selima donosi, kao I koja ce sluziti nama, tj. nasim starim I mladim ljudima, unucadima I buducim

pokolenjima mnogobrojnih brastava, roda I naseg naroda u nasoj Srbiji i u mnogim drugim krajevima, gde zive Srbi u

bivisim ,,EX YU,, drzavama iIi ma gde da se nas narod nalazi na ovoj planeti, uz primenu visoke tehnologije, koja nam nije ili nebi nam bila strana u proizvodnji hrane sa sela, odn. proizvesti kvalitetno, domace I zdravo.                                                                                                                                                                                                                      To je ono sto se trazi.                                                                

Trece, je zdrava hrana, ma odakle ona potice: ili je ona gajena, ili su to besplatni samonikli sumski plodovi, a I u u narednoj temi IV, bice reci o strateskim razlozima naseg seljanina I tu jaceg razvitka nase poloprivrede i nasih sela.

To je spas za nase krajeve uz obavezno koriscenje navoda iz predhodna dva pasusa, jer imamo potencijale kakve nema mnogo krajeva I zemalja u svetu (cisto nam je zemljiste, vazduh i voda, pa mnoga  nasa ,,poljo,, roba, moze da bude bas vrlo brzo i ,,Eko,, ,,poljo,, roba i da se kao takva plasira-proda na stranom I u zadnje vreme malo i na domacem trzistu npr. i do 5 puta skuplje, odn. sve kako je vec izneto u predhodnom pasusu, sto vazi i za ovu tacku).

(NAPOMENA: Srbija ima obilje zdravog zemljista po jedinici povrsine sa cistim vazduhom i vodom, ali I ta vode je u ogromnom  delu I po pravilu cista i zdrava ili je i ta voda negde prvoklasna cak do 98-100%, kao i u njoj ima znacajnih vodenih povrsina /reke, jezera/ cije postojanje imaju velikog indirektnog uticaja na svaki vocnjak iIi i na vinograd.).

4.

Kasnije kada ,,zrenu,, uslovi npr. i da se kod udruzenih ,,poljo,, domacinstavima-uzgajevacima po  selima  Srbije bude dozvoljeno da  mogu  razna lica da sami  beru i tako  kupuju kvalitenu, vrlo zdravo senzonsko najsvezije ili i suvo  razno ukusno voce i povrce za jeftiniju cenu po KG roda /tada moze biti i prodata i druga hrana, odn. eventualno I druga razna roba koju je poljoprivrednik proizveo/.

Kao i da mogu da na jesen aktivno ucestvuju kod  spremanja ,,domace,,-sa sela,, zimnice ili i druge zimnice koju su kupili negde drugde, sa mogucnoscu njihovog boravka npr. onoliko dana dok se ne spremi ta zimnica, a tada uz pripremu uobicajenog jela koje jede to domacinstvo ili i uz npr. pecenje u susari domaceg hleba-pogace-proje koja je mnogima pravi dozivljaj…, gde bi se tako otpocelo i sa bavljenjem seotskim turizmom.

,,Na zapadu,, ovaj vid  kuporodaje ,,poljo,, bilja je odavno zaziveo po njihovim selima, gde uz to potupno besplatno I do mile volje mogu da pojedu sa grane svako voce koje sami uberu u senzoni zrelosti istog, pa smatram da je krajnje vreme I mi da pocnemo sa takvom kuporodajom  naseg ,,poljo,, bilja, onim koji zive po gradovima.

Stoga predlazem da se sto pre krene  sa ovim vidom  kuporodaje naseg ,,poljo,, bilja, tako sto bi smo mi ,,za prvu ruku,, odstampali odredjeni reklamni letak-tzv. ,,flajere,, gde bi neko lice lako zaradilo npr. 5-10 eura, gde bi iste samo stavljao u postanska sanducad kod onih koji zive u gradu I tako se mnogi oni obavestili, a ,,za drugu ruku,,, kasnije bi se isto obznaninilo-,,popularisalo,, bi se ujedno na lokalnom radiju, TV-iziji, lokalnim novinama ili I sire.

Zainteresovani bi se vec javljali za takvu kupovinu njima potrebnog ,,poljo,, bilja u senzoni njihovog zrenja, ukoliko bi sa istom mogucnoscu budu upoznati, koje bi sami brali npr. plodove nekog voca na vocci  uz to da mogu potupno besplatno I do mile volje da pojedu sa grane svako voce koje sami uberu u senzoni zrelosti istog, kao i da oni-kupci sami beru najzrelije i najljepse plodove, na njivi iIi i plodova  koje zrenu nad zemljom i pod zemljom, kao sto su npr. paradajz, mladi I drugi luk, sargarepa, luk, cvekla, mladi I drugi krompir, boraniju-maune, itd.).

Odnosno, izneto bi bilo od obostrane koristi.

Korist za potrosaca-za kupca: On bi mogao da izabere sveze ili suvo voce i povrce uz gornje, da izvrsi povoljan I jeftiniji vid kupovine poboljsavajuci svoj kucni budzet gde pritom on-kupac moze da bira najbolje  plodove, kao I bas veliki  interes lica van sela-potrosaca-tih kupaca, je da se time se vise nece praviti razlika ,,poljo,, robe koja je namenjena za prodaju licima koja su van sela i one ,,poljo,, robe koja je namenjena ishrani samog ,,poljo,, proizvodjaca i ishrani njegovih clanova porodicnog domacinstva.

Kupac po pravilu ima sigurnost da je ispostovana zdravstvena bezbednost ,,poljo,, robe koju kupuje gde je ispostovan termin tzv. ,,karence,,-rok poslednjeg prskanja od 40 dana raznim hemijskim zastitnim preparatima, pre nego sto se namerava to ,,poljo,, bilje prodati.

Ipak u izvesnom broju slucajeva neka ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci-prodavci ne postuju tu tzv. ,,karencu,, pa prskaju svoje ,,poljo,, bilje posle svake obilnije kise, jer im tako ,,poljo,, bilje ima lepsi I sjaniji izgled kod njihove prodaje od tog  prskanja, ,, , ili cak i pojedina ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci-prodavci imaju I dve baste (,,jedna sluzi za ishranu clanova porodice tog ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaca-prodavca, a druga basta namenjena je za prodaju iste  na pijaci ili supermarketima,, ili ,,stoji,, primer 1-og kupca  u Srbiji, koji kolima svake nedelje prevali i do 40 km iz grada, da bi se snadbeo kod sad svog prijatelja na selu sa bezbednom hranom, umesto da je kupi na obliznoj pijaci ili u supermarketu).

Kupac po pravilu za ista neprimerna prodavceva ,,neponasanja,, ne moze da zna, pa u takvom slucaju jedino ostaje ovaj vid kupoprodaje ,,poljo,, bilja sa njive u nekom selu, da bi predupredio posebno nepostovanje roka poslednjeg prskanja raznim hemijskim zastinim sredstvima, koji su uz to vrlo zdravstveno opasna kod kozumiranja za njega I njegove clanove porodice, kao I bas zbog nepostovanja termina roka iz tzv. ,,karence,,dovelo je do ekspanzije ovog vida  kupoprodaje ,,poljo,, bilja sa njive u mnogim ,,zapadnim zemljama,, , a nije ni njima, zanemarljiva ciinjenica da kupac prolazi jeftinije.

Korist za ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaca, kao prodavca bila bi ta: sto su u stanju da  svoju robu prodaju ,,na licu mesta,, iako za nizu cenu, ali kojom oni profitiraju-zaradjuju, jer zadrzavaju novac koji bi  inace izgubili  u prevozu, da svoj  rad  uloze  u druge  i tada u obicno vrednije  poslove, no da beru, pa da isto sortiraju, da ciste, peru I ,,glancaju,, svoju ubranu robu sa njive da bi je izneli na zelenu pijacu, da na njoj plate tezgu, da plati prevoz, kao i pitanje da li ce se ubrano i prodati, a i da jos taj dan su ,,izgubili,, , uspostavlja se prisniji kontakt sa kupcem, itd.

(NAPOMENA: Ovo je npr. od vrle vaznosti da se zitelji gradova pridrzavaju kod berbe sledecih saveta koji bi ujedno bila i obavezna pravila njihovog ponasanja tada na selu i na njivi kod nasih seljana-kod ,,poljo,, domacinstava-uzgajevaca , i to:

a) Da uvek stupe sa  ,,poljo,, domacinstvima-uzgajevacima dan ili dva pred odlazak, kao i na sam dan puta, radi najsvezijih informacija  o vremenu berbe, sta  se bere tog dana, o  uslovima na terenu, i o trenutnim  cenama.                                                                                                                                                                  b) Da ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci koji omogucavaju prodaju ,,poljo,, robe potrosacima  iz grada  na njivi, ne obezbedjuju merice ili sudove po pravilu.                                                                                                                                 Dakle, potrosaci moraju po istom da pitaju unapred i da  budu spremni da ponesu svoje merice, korpe, vrecu za kupovinu ili kolica.                                                                                                                                                                                                    c) Opste je poznato  da se ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci  nalaze u prirodi.                                                                                                     Potrosaci radi toga moraju da budu spremni  na mnogo sunca, buba, blata i zivotinja.                                                      5.

To znaci, da oni  radi svoje zastite  treba da pripreme, grubu odecu i cipele-obucu za koju nemaju nameru da  stede od prljavstine, da ponesu zastitnu kremu, sprej protiv insekata i bocu sa vodom.                                                                                                                         d) Potrosaci moraju da zapamte da ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci ostvaruju skroman prihod, pa oni se moraju ponasati  u skladu sa  iznetim, da postuju i ovaj deo  pravila, pa da ne bacaju  povrce, voce  i  drugo, da kupe smece za sobom,  i da ne daju deci da se previse rastrce.                                                                                                                                      e) Potrosaci moraju da sa sobom ne  vode kucne  ljubimce.                                                                                                    Krave  i sve duge domace zivotinje, kao i sve pernate zivotinje i pilici  bice Vam za to zahvalni.                                                                                                                                                                               f) Potrosaci ne mogu ocekivati devicansko cisto povrce kao sa slika.                                                                                                           ,,Poljo,, domacinstva-uzgajevaci nisu  kombinati, niti su u njihovom sastavu, pa ono sto plodovima nedostaje u izgledu, vise nego obilato bice nadoknadjeno ukusom.                                                                                                                                                                                                Zatim, opste je znano da se senzona branja proteze od maja do oktombra /zavisno od klimatske zone, nego sad  se gaji i po plastenicima, itd. o tome/, pa npr. moze se brati krajem maja ili u pocetku juna sargarepa, u junu ili julu bobice, a paradajz i ,,mlad, kukuruz u  avgustu.                                                                                                                                                         Moze se posetiti ,,poljo,,  domacinstvo-uzgajevac u septembru i da pocupate krompir iz zemlje i oberete jabuku, a u oktombru, savrsene bundeve i druge zimske tikve sa njive, kao i eventulno da se sa njima dogovorite i oko spremanja  tzv. ,,zimnice,,.).

Sada u ovim redovima koji slede – ne mogu a da ne iznesem sledece istinito cinjenicno stanje, u nadi da ce se naci ,,neko,, da spreci nerazumna ekonomska ponasanja (za isto ne treba veliko ekonomsko znanje, vec je dovoljno obicno domacinsko razmisljanje i ponasanje):

1) Naime, kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, veliki nedostatak je taj sto se vecina nasih poljoprivrednih proizvoda plasira na domace ili strano trziste u svom izvornom obliku, a mali deo odlazi na  preradu, itd.

2) Veliki deo profita se gubi i nestaje u izvozu ,,gotovih poljoprivrednih proizvoda,, , a  potom ponovo te iste a nase proizvode kupujemo od  drugih zemalja (uvozimo) u konzervisanom i u drugom preradjenom  stanju.

Najbolji primer za to su nase pecurke kao samoniklo bilje ubrano po nasim sumama, koje prodajemo drugim zemljama i njih kao  izvozimo u ,,velikim  dzakovima,, , da bi smo ih potom (normalno daleko skuplje) u teglama ukiseljene kupovali-uvozili te iste nase pecurke.

Odnosno, tu se ponasamo nerazumno ili zasada se ,,posmatra,, I adeakvatno se ne reaguje od strane nasih drzavnih organa, odn. od za to kompetentnih ljudi.

Normalno, ,,cute,, i trgovci, jer oni ovo  stanje veoma vesto koriste da  bi ostvarili sto vecu zaradu…

Najbolji primer za to kako  ,,posmatramo,, to da stranci sleperima odvoze nase jabuke samo zato da bi je oprali, kalibrirali-(,,sortirali,,), uglancali, upakovali i vratili takve nase jabuke nama nazad.

Ali tada cena tako vracene nase jabuke nije vise ni 30, ni 50, pa cak ni 80, nego bar 120 ili cak i 150-160 dinara po kilogramu (ta jedna od najzdravijeg voca-nasa jabuka je tada mnogo skupa,da je cesto skuplja no banana,itd.,,juzno voce,,).

Kada bismo mi to radili, ne samo da bi nasi i proizvodjaci  i dobavljaci ostvarili  vecu zaradu na domacem trzistu, kao i ne samo da bi novac klizio u nas umesto u strani ,,dzep,, , nego bi i nas kupac prolazio jeftinije.

Domacu, kod nas visoko obradjenu, jabuku kupac bi placao najvise 80 dinara po kilogramu u najnepovoljnijem trenutku, umesto sto Kinesku, a ,,obicnu,, jabuku placa 135 dinara po kilogramu (koju uz  to uvozimo, cak iz Kine).

(NAPOMENA: Stoji i to u sadasnjem trenutku, ili da u odredjenim trenucima na trzistu nedostaju neke  kolicine  voca  i povrca, itd. prehrambene robe koju potrazuje trziste i tada trgovci jednostavno takvu  robu  uvoze.).

3) Isto tako, tada trgovcima  uvoznicima  voca  i povrca  je  zapravo najlakse da uvezu takvu robu,  jer nemaju  nikakvoga  rizika ugovaranja proizvodnje, cekanja kada  ce se  neka  roba  proizvesti, kako ce uspeti  proizvodnja i slicno.

Trgovac jednostavno kupuje, po odredjenoj ceni odredjenu kakvocu.

Kolike  se zapravo  stete  nanose  nasoj  zemlji, nasem narodu I nasem selu (poljoprivredi i poljoprivrednicima koji na takav nacin sve vise siromase I smatram  da nema vise kud, nego sada moze da se kaze: ,,dozovimo se malo pameti  ljudi,, I nemojmo vise dozvoljavati dalje ekonomsko propadanje nasih sela I ljudi po njima), itd. a da  i ne ,,govorimo,, to neke-takve trgovce jednostavno uopste nije briga, nego ih interesuje samo sto veca njihova zarada, ali takva njihova ponasanja su na neki nacin razumna, prvenstveno zbog navoda  iznetih u gornjoj napomeni, pa tu je I znacajno pitanje ostvarivanja trgovceve zarade (vrsta zanimanja trgovac, ne bi postojala, ukoliko se ne bi ostvarivala zarada – isto je kao I ma kojoj privrednoj delatnosti) i sve to sa jedne strane.

A sa druge strane, da dotle neka drzava podigne kredit I da ih dodeli kao namenske kredite nasim seljanima, da bi oni proizveli ,,poljo,, proizvode koji nedostaju nasem trzistu – da bismo  imali dovoljno  naseg  jeftinijeg domaceg  svezeg ili I kozerviranog preradjenog u teglama I flasama ili osusenog voca  i povrca, a i druge hrane, kao i dotle neka trgovci ovu nedostajucu robu uvoze. 6.

TEMA  IV :

IZGRADNJA MALIH UNIVERZALNIH FIKSNIH SUSARA I NABAVA MANJE

MOBILNE SUSARE I STRATESKA NASA ORJENTACIJA KA SPRAVLJANU

DEHIDRIRANOG (SUVOG) POVRCA I VOCA

Za kod potrebe imanja univerzalnih fiksinih i molbilnih susara iznosi se i da je isto nuzno jer: mi imamo nikakve puteve kojom prilikom se nase povrce I voce, takvim putevima vrlo ostecuje i ono tada ne valja za susenje, kao i radi toga i radi drugog, stoji vrla potreba da se izgrade mini jeftine-vrlo isplative (pa i strateski u svakojakom smislu) Fiksne univerzalne susare na drva i slicno drvetu (bez uglja) kod npr. nasih seljana I njihovog interesnog Udruzenja vocara ili I vinogradara Vase Opstine – do cca 40-50 kg po Vasim selima (ne onih primitivnih susara).

A, sve kako bi se moglo da se ,,Eko,, sasusi razno ,,poljo,, i drugo bilje bez dima, jer kazu najnovija istrazivanja da dim u sebi  sadrzi izvesna kancerogena jedinjenja (ako nam je volja mozemo ga I malo odimiti-meso i ono od mesa, jer ova susara ima takvu tehnicku mogucnost koja ce nas maksimalno do kostati oko 1000 eura ,,ukoliko drzimo ruke u dzepovima,,) kod interesno udruzenih seljana nasih krajeva, kako bi se moglo da se ,,Eko,, sasusi razno ,,poljo,, i drugo bilje, a i tako  sacuva duze ono malo sto nam je ,,rodilo,,, kao i da nas ne bi ucenjivali razno-razni nakupci, itd. o tome.

Takodje, ona moze da nam posluzi kao pekara za pecenje domaceg hleba, jagnjica, prasica, itd. i za spremanje jela npr. pod sacem-crepuljom; ili kao otvoreno ognjiste za pecenje jela na raznju.

Zatim, ili da se jelo skuva u kotlicu sa verigama; ili kao rostilj; ili da izradimo u sklopu nje i cesmu; da i za svoje potrebe mozemo u njoj da sasusimo meso i mesne preradjevine pocev od trajnih i polutrajnih  raznih kobasica; ili i da sasusimo, npr. i od povrca: boraniju-maunu, grasak, pariku iseckano osucenu, crveni, crni, beli luk I praziluk narezan na kolutove ili u listice, pa osusen moze I da se samelje u prah, itd. od povrca (iseckano i uz malo soli, neprocenjivo je u spavljanju jela) i namenjene susenju, npr. od voca: sljive, jabuke, kruske, dunje, divlje jabuke i kruske, Aroniju-sibirsku borovnicu i drugo voce, kao i upotrebiti i za susenja npr. raznih samoniklih i ,,besplatnih,, sumskih plodova (borovnice, pecurke, sipurke…) i aromaticnog, lekovitog bilja i zacinskog bilja, kao ili i njihovog korenja kojih ima u obilju smatram u Vasem kraju.

Npr. pecenje u susari domaceg hleba-pogace-proje ili jagnjeta, ili praseta, itd. koja je mnogima pravi dozivljaj…, kao i tako bi se otpocelo i sa bavljenjem seotskim turizmom, koja uz to ukoliko poprimi prilikom  njene izgradnje spoljni izgled                         ,,mini veternjace,, (onda bi to bio ,,pravi i puni pogodak,,) - ona ce  biti ,,ukusna,, i oku u inace prelepim krajolicima Srbije, tj. Vas kraj je posebno prelep krajolik i bogat prirodnim lepotama, odn.,,Bogom je dan,, za odmor po njenim ,,Eko ,, selima sa obiljem cistog vazduha, vode I mira, gde bi im se mogla ponuditi zdrava hrana gajena u Vasim selima sa njenim divnim ljudima koji su  inace, ljudoljubivi, prijateljski nastrojeni, ljubazni, srdacni, gostoprimljivi...

Posedujem kratku fotokopiranu publikaciju koja sadrzi  recepte, prakticne  savete za samostalno spravljanje i cuvanje mesa i mesnih  preradjevina u domacinstvima, npr. sremske kobasice, kulena, sunkarice, tirolske,  kranjske kobasice, letnje kobasice, srpske kobasice…, kao i  moze da posluzi za za spravljanje barene kobasice-domace virsle, domace hrenovke, domaci parizer, domace salame (cak i kako napraviti domacu jetrenu pastetu)…, ali na njoj ne stoji ime autora.

Nego nadam se, doci cu u brzom vremenu I nekako do adrese autora ove publikacije… , ali ujedno bih zamolio sve ljude koji su iz ili poticu iz Vaseg kraja da kada dodju do upotrebljive informacije o istoj, da me izveste E-mailom.

(NAPOMENA: Posedujem fotokopirani projekt ove susare, ali posto ona predstavlja necije autorsko delo, ne smem po Zakonu, da fotokopiju projekta ove susare da je dalje dajem, aIi npr. i ja sam iznasao na njoj neka poboljsanja: slobodnom rukom sam je nactrtao i zamislio kao ,,malu veternjacu,, , gde uz to mozda sam ,,pronasao,, na trzistu I novi gradjevinski materijal koji moze mozda da jos vise pojeftini njenu gradnju I da ona bude toplotno jos efikasnija /nego I to se treba utvrditi sa nekim gradjevinskim inzinjerom ili I sa projektantom ovde u Nisu/, kao i za i oko ove susare susenja i imam jos toga napisanog o potrebi njene gradnje i o nekoliko ostalog o potrebi i raznom susenju voca, povrca i pecuraka…!?

Ali  posto namera bi mi bila da tu zamisao projekata dam Vasem kraju, tj. nekom u Vasoj Opstini ili ovde spomenutom Fondu ili nekom Vasem interesnom udruzenju sa jedne strane, a sa druge strane, mogla bi da se u Vasoj Opstini iznadju i za ovo omanja sredstva i otvorio ziro racun u Vasoj Opstini  kako bi se platio Projktant za ovu susaru kod nekog projektanta-biroa ovde u Nisu, kao I zatim za umnozavanje i za distribuciju-dostavu tog projekta susare do svakog zainteresovanog iz Vaseg kraja/, itd. o tome.

Sve bih to ispitatao sa nekim ovlascenim Projektantom /inzinjerom ili i sa nekim artitehtom/ ovde u Nisu.).

Zatim, kasnije da se organizuje I formira otkup toga sasusenoga voca, povrca i bilja, da se nabavi univerzalna mobilna susara cca 250-300 kg od strane Udruzenja, pa da ona kruzi od vocara do vocara.                                                            1.

Npr. kao kod vocara u SO Rekovac u Srbiji-koja mobilna susara je izgradjena po projektu Masinskog fakulteta u Kragujevcu za oko 5000 eura, koji fotos mobilne susare imam i koji bi poslao E-mailom… , ali ujedno bih zamolio sve ljude koji su iz ili poticu iz Vase Opstine, da kada dodju do upotrebljive informacije o ovoj mobilnoj  susari, da  me izveste E-mailom) i gde se tada osuseno voce moze da se transportuje na neku daljinu ovom mobilnom susarom zakaceno za auto kuku nekog terenskog auta (npr. za LADU RIVA) i pri tom ne treba, dakle, nikakva ambalaza za pakovanje, kao i itd.

Takodje STOJI, DA i prema novom Zakonu o rakiji, nas seljanin u Srbiji vise ne moze od 1.1.2010.g. da prodaje svoju proizvedenu rakiju na pijaci, ni po kafanama, kao i niti firmama-(svi one nesmeju da vrse otkup od za to  ne registrovanog proizvodjaca), ukoliko se ne registruje za prozvodnju rakije, gde uz to mora da ispuni odredene Zakonske uslove, a nema nikakvih problema ukoliko mu ona sluzi za licne potrebe (sem ukoliko je  ne  proizvede preko 1000 l ), pa ubuduce od nasih seljanina I od drugih, sa pravom mozemo ocekivati da ce vise u buducem vremenu ulagati u susare (npr. za ovu vrstu susare treba do 1000 eura, gde otprilike za kazan sa opremom za pecenje rakije treba toliko, ako ne i vise…, a plus se mora imati shodno zakonu odgovarajuca prostorija, tj. procenjem slobodno, da treba oko 5000 eura ako ne i vise, zavisno od kolicinske mogucnosti ,,pecenja,, rakije).                                                                       

(NAPOMENA: Znano je  da su nasi seljani I drugi, prinudjeni da svoje voce stavljaju u kace da im nebi ono propalo, pa ga tako koriste po pravilu u velikom broju pecu rakiju.

Stoga, prelazem susenje voca /i povrca i drugog/ u potrebnim kolicinama, ciji postupak u vecini slucajeva po nasim selima je poznat ili lako mozemo da dodjemo do ponovnog saznanja o susenju istog /po potrebi obucimo se, zasta nam treba vrlo kratko vreme, itd. o tome/, pa tek kasnije ili i spravljanje susenog vocnog sira /bez mleka ili brasna/ od sezonskog gajenog ili od sumskog voca i tada nam ne treba da bude od prvoklasnog voca /jer znano je da voce nizih klasa ide obavezno na dalju preradu, a upravo to je slucaj kod ovog vocnog sira, tj. posredi je prerada ovakvog voca, sto je narocito znacajno uvek, a posebno u vrlo kisnim ili u vrlo susnim godinama/, bogatog sa pektinom: kao npr. sto su jabuke I kruske /mogu i divlje/, dunje, visnje /tresnje ne/, jagode, maline, sljive, sipurke, sumske borovnice, itd. /npr. spravljati suseni ovaj vocni sir od sljiva, ili od dunja, I sl., kao i kada je javljano na TV-ima u ovoj 2010.g. da je u pojedinim a u mnogim krajevima ,,besnelo,, veliko nevreme I da je grad ,,obrao,, mnogo nase voce i sljivu, ,,palo mi je na um,, da koliko-toliko da bi se umanjila steta nasem seljaninu I dugim plantaza koje nemaju protivgradne mreze je da npr. mogu da se koriste i zelene sljive ocicene  kada ih ,,obere,, grad ili drugo nezrelo voce /sem tresanja i grozdja/ uz manju kolicinu drugog nezrelog bez secera, a vecim kolicinama istog uz omanje koriscenje secera I ukuvano I sterilisano, za spravljanje tzv. ,,Mezge,,-pektinastog kocentatrata (najblizi naziv toga bio bi: vocni gustin) koji se dodaje ostalom vocu kada se sprema dzem, marmelada ili vocni sir, cime se  i potrebno vreme za pripremu istog skracuje, kao i …/.

Ili  /npr. i kod ovog sira se moze u sezoni grozdja mleti I njegova kozica koja ostaje nakon dobijanja sire, posto se izmulja i izpresuje grozdje za spravljanje vina  moze se korisititi u mesavini sa drugim vocem za spravljanje istog vocnog sira /gde tako dobijamo I vino I ovaj suseni sir/, kao isto tako i npr. posto se izpresuje sok Aronije-sibirske borovnice i u presi namenjenoj za  presovanje grozdja, odn. i kod Aronije-sibirske borovnice njena kozica koja ostaje nakon dobijanja soka, moze se korisititi u mesavini sa drugim vocem za spravljanje istog vocnog sira, /gde isto tako mozemo da dobijamo i sok od ove vocne vrste iIi od nje i vino, kao ili i…/.

Inace, trebalo bi da se pristupi gradnji ovih mini susara koje bi tako bile blize vocnjaku kod obicnog susenja voca, gde mora da se odabere najbolje-prvoklasno voce, kao i kako bi svoj ,,poljo,, rod brzo osusili, da im se ubuduce voce ne steti prilikom transporta.).

Ali, jos su znacajniji navodi koji ovde slede: ,,Gledno,, i sa ove strane, jeftina gradnja Fiksnih mini univerzalnih susara za voce, povrce, sumske plodove i druge zdrave hrane ili i za susenje lekovitog bilja, vrlo bi doprinela nasim poljoprivrednim proizvodjacima (posredno i svom stanovnistvu) da svoje ubrane poljoprivredne proizvode sacuvaju tako sto bi ih konzervirali susenjem: da ih ne bi ubuduce prodavali ,,bud zasto,,; ili da je ne bi bacili kao neupotrebljivu robu; ili da izbegnu situaciju da ih je bolje baciti nego prodavati radi velikih troskova prodaje, jer voce i povrce su u vreme berbe u pravilu najjeftiniji samo zato, sto poljoprivrednici obicno moraju da prodaju svoju robu po bilo kojim uslovima, svesni da ce im ona propasti (ako je nemaju gde odgovarajuce cuvati, pa tu ,,muku,, seljana upravo ,,obilato,, koriste razni nakupci vodjeni svojom zaradom da bi od njih kupili robu za ,,bagatelu,,); ili da izbegnu situaciju da ih u odredjenom trenutku nemaju kome prodati (ni nakupcima-jednostavno nema ih) i da ih radi toga sacuvaju, kao i da ih lakse i duze mogu cuvati i sacuvati za svoje i druge potrebe za u razno-raznim pa cak i u vanrednim situacijama.

(NAPOMENA: Potvrdu gornjeg za nivo poljoprivede u Srbiji ili u Kursumlijskom kraju, a posredno ,,u opstem smislu te reci,, I potpuno, nalazim u kazivanjima nasih eminetnih umnih ljudi I strucnjaka, kao npr. sto  prof. dr Miladin M. Sevarlic, predsednik Drustva agrarnih ekonomista I ove 2010.g. I mnogo decenija pre, ovo Drustvo bezuspesno dosada ukazuje: ,,Da strategija razvoja poljoprivrede nasih ruralnih podrucja /sela/ ne moze da se bazira na konceptu dominacije meretropolizacije /Beograda/ ili razvoja nekoliko /vecih/ urbanih centara uz drustveno-ekonomsko visedecenijsko zapostavljanje 85% teritorije /manjih mesta sa ogromnim brojem sela/ na kojoj zivi 55% stanovnistva Srbije.,,. 2. A izneo je i da je: ,,Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Teodor Sulc, prilikom promocije i dobijanja tog znacajnog, najveceg priznanja, izrekao je najvecu pohvalu poljoprivredi  i  selu, odnosno agrarnoj ekonomiji.

On je rekao: ,,Siromastvo je pokazatelj nepoznavanja  ekonomike poljoprivrede,,. Dakle, nije jedna zemlja  siromasna zato sto je agrarna, nego zato sto se neracionalno ponasa u oblasti agrarne proizvodnje,, zakljucuje nas uvazeni prof. dr Miladin M. Sevarlic.

Nas uvazeni prof. dr Petar J. Markovic, akademik, sa druge strane, u intervjuu za list,,Zelene strane,, 2007.g.-Tribina u naslovu- ,,Manjak izvozne pameti,, iznosi: ,,Kada bi Srbija imala strategiju izvoza poljoprivrednih proizvoda, Srbija bi mogla da dospe u sam vrh 20 najvecih svetskih proizvodjaca dehidriranog /suvog/ povrca, a I voca.,,.

Pa navodi: ,,Prvi primer imamo u Italiji koja je prva u svetu po otkupu svih vrsta zive stoke, ali i po izvozu obuce i drugih koznih proizvoda.

Drzava, naravno, pomaze ovakvu izvoznu strategiju, jer od zive stoke dobija sirovinu za industriju koze.

Meso im prakticno ostaje besplatno.

Dakle – profit ostvaruju izmedju sirovina i gotovih proizvoda. /PS. Cuo sam da se pitanjima pravljenja Italijanskih cipela /inace skupih/, rade se bas od koze 1-ne krave gde dobiju 100 cipela=50 pari, kao I od krave pore koze I mesa, sve od krave iskoristi, npr. i rogovi./. Drugi primer imamo u Holandiji. Ona ne proizvodi ni zrno uljanih kultura, ali je jedan od vecih proizvodjaca ulja u Evropi.Treci primer su SAD. One su najveci izvoznik psenice, ali i veliki uvoznik.

Sta i zasto je uvoze? – Amerika uvozi tvrdu psenicu tzv. ,,tritikum durum,, koju je uspesno selekcionirao nas veliki Institut

za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Oni od uvezene psenice prave razne vrste biskvita, keksova i testa. To govori da i Amerika ima svoju strategiju

poljoprivrednog izvoza.

I jos samo jedan primer: Tajland, jedna relativno mala drzava na obalama Pacifika, ipak ima svoju strategiju izvoza poljoprivrednih proizvoda. Tajland izvozi ribu, jer ostvaruje najveci ulov na svetu.

Izvozi je u Nordijske zemlje, kao zamrznutu, a posle koju mi u Srbiji uvozimo i trosimo je od tih istih Nordijskih zemalja.

Konacno, i Srbija mora usvojiti sopstvenu strategiju izvoza poljoprivrednih roba.

Velika traznja za dehidriranim /suvim/ povrcem i vocem, vlada u Evropi i SAD.

Da stvarno poseduje strategiju izvoza, Srbija bi vec uveliko proizvodila dehidrirano-suseno povrce i voce.

Ono ima veliku prednost nad smrznutim ili preradjenim proizvodima, jer sacuva sve vitamine kojim je povrce i voce

posebno bogato.,,. /PS. Svo povrce pre susenja treba kratko do 5 minuta blansirati-,,propustiti,, kroz kuvanje na pari, sem

belog luka i paprike, a voce pre susena ne treba blansirati, sem sljive je prethodno na minut ili isto na minut potopiti ih

u toplu vodu nakon pranja da bi se njene opne-kozice ,,skinuo,, njen vostani sloj jer se potom sljiva brze kuva ili susi./.

Na osnovu iznetog u prednjoj izjavi naseg uvazenog prof.dr Petara J. Markovica, akademika, primecujem da nam vrlo hvali to malo-nesto bolje zdruzene I interesne organizacije ne samo po pitanju tog dehidriranog /suvog/ povrca i voca, nego I kod svega drugog vezanog za poljoprivredu u /naj/ nerazvijenim reonima-krajevima Srbije, pa jos jednom apelujem zdruzimo se, jer je u zajednickom delovanju  ljudi ogromna moc…

Ogromni potencijal Srbija poseduje u sumarskim plodovima.

Npr.I sa nesto boljom organizacijom, bili bismo cak prvi po izvozu sumske borovnice.

Srbija nije na listi 20 velikih proizvodjaca borovnice, a nase sume su prebogate njome.

U jesen, npr. sume Crne Trave /i po mnogim nasim sumama/ se prosto plave od borovnice.

Dakle, tako bi Srbija mogla da dospe u sam vrh 20 najvecih proizvodjaca dehidriranog /suvog/ povrca  i voca i zasto onda Srbija po njenim regionima ne otpocne sa izgradnjama manjih susara po nasim selima?

One ne traze velike investicije i brzo se otplate.

Npr. Izgradnjom malih susara po reonima Srbije, bili bismo prvi u svetu i po izvozu nasih sumskih I drugih /gajenih/ pecurki…

Pola povrsina u Srbiji su poljoprivredne oranice I livade, a druga polovina je pod sumama.

Nase sume su u cistoj, prirodnoj sredini: zbog toga su nasi zdravi sumski plodovi veoma trazeni na svetskim trzistima.

Sumski darovi prirode su i divlje jabuke i kruske, od kojih se mogu proizvoditi vocni sokovi bogati vitaminima i raznim mineralima.

Te robe mogu biti nezamenjiva hrana za decje ustanove, bolnice i narod generalno.

Nadalje, smatram da i u Vasem kraju ima da se pronadje ,,bogatstvo,, kao sto:  ,,po Kursumlijskim sumama ima mnogo, divljeg voca /kruske, jabuke, tresnje, lesnici, oskoruse, drenjine, maline, kupine, jagode, sipurci, sumske borovnice, crni i crveni glog/ od cega moze da se dobije kvalitetni osuseni proizvod ili od koga moze da se napravi kvalitetan sok, dzem, slatko,  jabukovo sirce, rakija i razni melemi.

Da veoma unosno zanimanje Vasih stanovnika postalo je sakupljanje gljiva /vrganji, lisicarke…/ i mnoga domacinstva vise zarade od njihove prodaje nego od poljoprivrede. Da i u Vasem kraju ,,ima velikih kompleksa livada bogatih su raznovrsnim lekovitim biljem /kamilica, kantarion, lincura, kleka, bokvica, majcina dusica, hajducka trava, beli slez, kopriva…/ koje se nedovoljno sakuplja,, , sve kako kazu Kostic A., Gligorijevic R., Tankosic R., 2000., str. 14.). 3.

TEMA  V :

POTREBA INTERESNOG UDRUZIVANJA NASIH SELJANA OD MANJEG DO

VISEG NIVOA I INTERESNOG POVEZIVANJA

Potom ipak, iznosim cinjenicu da unapred znam ili i da pretpostavljam, da ce sada ,,narod,, kazati kako je u ovakvoj teskoj ekonomskoj situaciji nemoguce nesto pokrenuti na selu ili pak i gradu,  a unapred se moze odgovariti i isto tako sa ,,narodnom,, mudroscu  i  kazivanjem:

,,Da je sasvim  nemoguce  uspeti, ako nista ne ulozis u uspeh,,. Ne misli se na pare.

(NAPOMENA: Skoro svakome od nas je znano: ,,Da nam niko nece pomoci, ako sebi to sami ne uradimo.,, ,pa onda nemojmo da ne cekamo na nikoga, nego oslonimo se na nase ljude ma gde na ovoj planeti ziveli /a u narodu je odavno receno: ,,Dobri Boze mozes da me ostavis I bez duse, ali Te molim nemoj me ostaviti bez  ljudi.,,/.

Pa ovo nam puno toga govori – znaci da mozemo da se oslonimo na mnoge nase ljude I na sebe, odn. na sve nase licne kvalitete koje su nama Srbima od strane mnogih prepisane I priznate – na nasu pamet, inteligentnost, mastovitost, samoinicijativu, marljivost, promocurnost, snalazljivost u svakakavim teskim uslovima koji su sada bas posebni, ljudoljubivost, kao I upotrebimo i druge raspolozive materijalne resurse ma kakve one bile, uz preduzimanje svih dozvoljenih i raspolozivih mogucnosti i time da izvrse svoje zaposlenje npr. za i oko poljoprivrede u svom selu /kako je ovde izlozeno od strane uvazenog prof. beogradskog Ekonomskog fakulteta dr Zorke Zakic – Vujatovic i od G-dina Branislava Gulana iz Privredne komore Srbije/ - ili kako I nas narod mudro kaze: ,,u se i za se,, ).

Takodje, postojan je i primer da su i ,,veliki krenuli od ,,0,, i oni nisu bili Kapitalisti, niti se radi o ljudima koji imaju nadprosecnu inteligenciju u odnosu na nas, nego su to bili samo ,,obicni,, i posteni  Radnici i Seljani, koji su bili inatniji i smeliji u finansiranju.

Zatim, ovom prigodom se iznosi, samo deo mudrih ,,kazivanja,, iz neke knjige koju sam odavno imao u ,,rukama,, , ali nazalost neznam ko je njen autor /sad vidim da sam pogresio, vec tada mi je jedino bilo dovoljno da zapisujem ovako lepe i mudre  misli, koje slede/:

,,Toliko ljudi ostaje po strani uz uglavnom neopravdane i neistinite izgovore:

Ne mogu.; Nisam u stanju jer..;, Prestar sam.; Premlad sam.; Nemam srece.; Nisam isao u pravu skolu itd.-/,,ono-ovo,, razlozi/. Svako od nas moze naci izgovor za gotovo sve.

U vecini slucajeva ovakve reci nas ipak sprecavaju u ostvarivanju kod svega u zivotu ili i u ostvarenju-u osvajanju ciljeva.

Pokusajte iz svojih misli i svog govornog recnika da izbacite reci poput: ,,Ja ne mogu… i ,,Ja nisam… kao i zameniti ih sa boljim izborom reci, poput:  ,,Mogu… i  ,,Jesam…,,.

Ovde nadalje se iznosi, a sto je bitnog je to da se i sami ljudi, koji npr. zbog gubitka posla iako sigurno prolaze kroz najtezi period zivota, da ne dozvole da im se zbog toga pogorsa-unisti psiho-fizicko zdravlje,  da se saberu, da prihvate situaciju, kao i da krenu dalje, kao I nalazim da je istima dobar osnov primene, svega sto je izneto po svim temama od kojih                            npr. mogu da krenu.

Prema, iznetom u ovoj temi stoji I to, kad vec zaposlenim licima, niko i nista ne garantuje sigurnost u poslu, karijeru, zaradu, itd. /u gradovima, ma koliko da su oni veliki, posebno u ovim kriznim vremenima/, a I isto tako i nezaposlena lica moraju se oni osloniti na licne kvalitete, pre svega na sopstvenu inteligenciju i pamet, snagu svoje licnosti, upornosti, umece sa ljudima, samoinicijativu  i  na druge raspolozive resurse uz preduzimanje svih dozvoljenih i raspolozivih mogucnosti  i time da izvrse svoje zaposlenje npr. u poljoprivredi-u svom selu I u privrednim delatnostima vezane za nju.

O ovim daljnim navodima mnogi ce reci, prosto receno u najmanju ruku da su oni neverovatni I ne istiniti, ali istovremeno su I te kako istiniti  I sa vtlo argumentovanih razloga, I to: da iako postoje velike regionalne razlike izmedju vecih i manjih mesta, izmedju ostalog je radi toga sto bi ,,gro,, ljudi iz manjih mesta pre bi da vrse npr. neke tzv. ,,proste ili najprostije vrste poslova,, u vecim gradovima-u gradovima ili u sezoni i na moru, na planini i sl., nego da uloze neku energiju i probaju nesto vise u svom rodnom mestu da naprave (da rade na svojoj zemlji-imanju izvrsavajuci mnoge poslove koje su naveli profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta dr Zorka Zakic-Vujatovic i G-din Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije).

1.

Odnosno, oni rade po pravilu za vrlo malu ,,paru,,-najcesce 15-16000 dinara meseno, kao priuceni-e konobara-ice, sobara-ice, ,,fizikalci,, u raznim privrednim delatnosti istovarajuci-utovarajuci raznu robu za ,,gazde,, npr. po gradovima obicno muski pol, itd.ili i cistaca-ice, kao ili i drugih vrsta poslova u raznim privrednim delatnostima.

Kao i vrsenje toga posla je po pravilu, potpuno van Zakonskih uslova zasnivanja radnog odnosa sa odsustvom bilo kakve zakonsko-pravne radne zastite za I oko rada uz svakojako maltretiranje, pa i uz ,,sikanu,, , gde pri tom stanuju, npr. vrlo cesto u neuslovnim i u ,,memljivim,, sobama, garazama, raznim ,,stracarama,, i supama, tj. iste nezadovoljavaju ni minimalne uslove zivljenja I stanovanja-ni samo da se prespava,  gde ce brzo izgubiti snagu I zdravlje koje imaju, pa itd., odn. cesto su ti objekti koji se izdaju potpuno nedostojni za covekovo zivljenje, narocito po Beogradu koje se podstanirima izdaju sa malim parama sa kojima mnogo od njih raspolaze.

A da se ne iznosi da nemaju ni za mnogo drugog osnovnog, npr. ni za raznovrsnu normalnu ishranu, ni za I letnju ili zimsku odecu, obucu, ni ,,zimi,, za grejanje, ni za osnovnu musku i zensku kozmetiku sa npr. dezodransom, itd.

Ali im se sa sela njihovi ostareli i onemocali roditelji uz ogromni napor sa ogromnim delom, nadomestaju od onoga sto proizvedu na selu svojoj deci koji zive van sela (kod nas Srba: ,,Roditelj uvek ostaje roditelj.,,), umesto da ta njihova odavno punoletna deca i u punom ,,naponu zivotne snage,, da ,,se nadju,, i da ,,rade,, cak I da izdrzavaju svoje ostarale roditelje, nego ostarali roditelji ,,rade,, za njih i za koje oni-,,deca,, nisu ni svesna (,,ne znaju,,) da ,,iskoriscavaju-eksploatisu I to zetoko,, svoje ostarale roditelje - (—toga da su svesna narocito ,,zenska deca,, smatram da isto to sebi nebi nikojako dozvolila,  a ni ,,deca,, muskog polja—), kao i van senzone I po gradovima s jeseni, zime ta ista ,,deca,, su potpuno zavisna od hrane, od ogreva, itd. od onoga sto im sve stariji roditelji dostave npr. sa sela (prirodno je da ce roditelji jednog dana da umru, a kako ce posle ta nasa ,,deca,, I kako ce I kada ce oformiti svoje porodicu I imati svoju decu).                                                                                                                                                                                

(NAPOMENA: Srbinu nije u mentalitetu da bude kao Nemac ili drugi ,,zapadnjak,, da se o svoj deci ne brinu od momenta kada postanu punoletna, tj. od kada mogu da za za sebe zarade-makolika da im je plata ili od kada zavrse redovno skolovanje na fakultetu, itd. o tome.).

To je mozda i logicno jer  uz ovakvo staticno i ,,ucmalo,,stanje koje momentalno vlada po nasim selima uz sve drugo ovde izneto  za I oko nasih  sela /posebno medju mladima-bilo tu da se radi o muskoj ili zenskoj populaciji/, pa mnogi  nasi seljani u ovakvoj  losoj  ekonomskoj situaciji  misle samo na to  kako da prezive!

Nego, nadam se da cemo kao Srpbi I Srpski narod sa svim trenutno rapolozivim snagama sviju  nas zdruzeno i interesno se ,,uhvatiti u kostac,, da tako konacno, brzo,  a potpuno ,,razbijemo,,to ,,ucmalo,, stanje koje momentalno vlada po nasim selima i u drugim mestima, kao I da cemo u brzim danima ga ukloniti I  resiti ga se kao sto se predlozilo polako ,,korak po korak,,, , strpljivo I uvek uporno I na sve razumne nacine.

Uopste znana cinjenica, uz sada ovu ekonomsku krizu sirokih razmera po celom Svetu, da po nasim gradovima, pa i sire, definitivno, vise nema posla kao nekada ni za stanovnike spomenutih gradova i sire.

Pa uz ovo predlozeno interesno udruzivanje, smatram da posebno mladja radno sposobna nezaposljena populacija dalje treba da se za ovo udruzivanje sto vise zaloze i da istovremeno uz spomenuto udruzivanje izvrse i registrovanje svoga npr. poljoprivrednog dobra-gazdinstva /jer u Srbiji registrovano poljoprivredno dobro  moze da se bavi uvozom i izvozom/, pa da ga kasnije /u neko dogledno vreme/ eventualno dalje interesno udruze /radi svoje svakojake vece ekonomsko-privredno-pravne sigurnosti sa interesno udruzenom kooperativom u npr. selu /usputno uzimajuci bezpovratna sredstva od 130000-160000 dinara od Nacionalne sluzbe za zaposljavanje, jer su sebe ,,skinuli,, sa njene liste nezaposlenih i da sebe zaposle u svom poljoprivrednom dobru, kao i npr. ili i da pokusaju da dobiju od drzave kreditna sredstva namenjena razvoju poljoprivrede, smatram na 20 godina, npr. od 5000 do 15000 eura do kog iznosa ne treba tzv. ,,Biznis plan,, smatram sa malom kamatom 3-5% (povodom ovog kredita nisam siguran kako je to sada u ovoj 2010.g., a pre je to tako bilo),a  i da:

,,Ko kaze da za recimo 10 godina, da mladi bracni par ne moze da naprave kao sto je ,,Beverli Hils,, kuca sa dvoristem na brdu iznad sela; da samostalno izasfaltiraju-izbetoniraju auto prilazni put do kuce; da voze dobar auto za zadovoljenje licnih potreba, da imaju i 2 auta za ,,poljo,, potrebe /npr. manje i vece dostavno vozilo—dostavno vozilo tzv. ,,pik-ap,, i kombi—, razne potrebne ,,poljo,, masine i puno druge mehanizacije sa potrebnim  prikljuccima/  i  da ,,sutra,, neko drugi  radi na njihovim  poljima za dobru platu umesto njih;, kao i da oni to tada nadgledaju i da time  rukovode,,./.

To je veoma lako dostizno.

Ovo se odnosi i na one sa fakultetom i na one bez njega.

A sad o tome da je u dnevnom listu ,,Politika,, objavljen je interesantan intervju sa profesorom beogradskog Ekonomskog fakulteta dr Zorkom Zakic – Vujatovic, u kome se u njenom jednom delu kaze: ,,Povratak u seoska podrucja zemlje ne znaci poseljacenje radnika i njihovo vracanje motici i traktoru, vec njihovo zaposljavanje u oblasti poljoprivrede – u sumarstvu, vodoprivredi, raznim usluznim delatnostima, zanatstvu, domacoj radinosti, infrastrukturi, malim i srednjim industrijskim pogonima, cija proizvodnja neugrozava ekolosku ravnotezu,,.

2.

Na taj nacin se resavaju dva problema: ozivecemo Srpsko selo, a ljudi koji ostaju bez posla obezbedice sebi i porodici novu egzistenciju.                                                                                                                                                                             Tako ce se vratiti zivot u Srpsko selo,, !

Iza toga i G-din Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije,  za dnevni list ,,Politika,,. istim povodom iznosi, da: ,,nikako neznaci da se nas covek mora ponovo vratati motici I traktoru, vec da ljudi  rade poslove kojima ce pametno da iskoriste preduzetnicki poljoprivrdnu delatnost-to znaci vratili bi se obavljanju raznim usluznim delatnostima, zanatstvu, domacoj radinosti, infrastrukturnim, mikro, malim i srednjim industrijskim pogonima za raznu preradu voca, povrca i drugog bilja, sumarstvu, vodoprivredi /npr. izrada mini hidro elektrana, itd./,,.      

Oba ova intervjuua, pored interesantnosti su i vrlo ubedljiva!

Zatim, iz primera koji sledi…- moze da vazi za neka sela po Srbiji i uopste /pored enormnog-prevelikog gubitaka stanovnika po selima u Srbiji u njenim drugim podrucjima…, moja ,,primedba,,/, u navodu  Knjige  Milicka Stanica: ,,Hronika sela Seoca,, po pitanjima ,,Negativne morlne ljudske osobine,, stoji I kazuju da:                                               

,,Na prvo mesto dolazi zavist i zato sto podstice neke druge /negativne/ osobine…

,,U nasem selu, kao u malo kojem drugom, prisutna je nesloga. A sta je drugo ime za neslogu, nego zavist. Nesloga  nam  donosi  razne nevolje.

Nikako nam ne polazi za rukom da se udruzimo zarad opsteg dobra. Nasi seljani su…, ali i nepristupacni, cesto puta pozitivnim uticajima…                                                                                             Time se bogastvo zivljenja usporava da udje u selo, a rezultat je siromasenje.,,).

Sa velikom verovatnocom se iznosi, da mnoga sela u Vasoj Opstini imaju neplodnu i susnu zemlju, pa i stoga ono sa svojim stanovnistvom egzistira kao vrlo siromasno selo, iako se ulaze od njenih ljudi veliki trud da obezbede dovoljno zivotnih namirnica, ali i da pored velikog ulozenog truda desavalo se da zbog suse nemaju ni sta da uberu sa svoje zemlje (srecom pronadjen je spomenuti gel protiv suse, sto je izneto gore po Temi II).

Shodno navodima iz predhodne recenice, moze se reci pored toga sto Vasa sela u Optini egzistiraju kao siromasna sela sa odsustvom organizovanosti, skoro da je ,,normalno,, i da tada skoro niko sa nikim na valjasan nacin ne ,,govori,, i da vlada svakojaka ,,razmirica,,.

Iz ovoga jasno proizilazi, da u mnogim nasim selima, uopste nije nista kao pre sto je bilo-ljudska povezanost, uzajamna ispomoc u radu, npr. tzv. ,,moba,, i u svemu i uopste pre je bila prisutna svekolika sloga u sirem smislu ovog znacenja,                   a ovako se svako ,,smeo u svom ekonomskom jadu,, sa skoro potpinim odsustvom,makar one najmanje organizovanosti cak i interesne, a kamoli druge po nasim najnerazvijenijim krajevima.

Inace, znano je da se iz svih ekonomskih nestabilnosti, radjaju mnoge ljudske nestabilnosti i iz kojega nastaju mnogi ,,nevaljasni,, odnosi medju ljudima i komsijama svuda, pa normalno je da tako bude i u nasim selima.

Ali i pored toga, smatramo da je sada zadnji trenutak da izneto u predhodna dva pasusa  odbacimo iIi i da je bar makar recimo privremeno ,,zaledimo,, (neslogu) u ovim vrlo teskim ekonomskim I cak svakojako kriznim momentima po Srpski narod.

Nije vreme za stvaranje nekakvog otpora i neverice, jer se radi o zloj i o vrlo ogromnoj-alarmantnoj problematici bioloskog opstanku naseg naroda, kao i tek ,,idu,, druge  alarmantnoj problematike kao sto su glad, jad i bedni zivot koji vodi veliki broj naseg stanovnistva u Srbiji- skoro 2 milona njenih ljudi bez njene pokrajine Kosova i Metohije, kao i  gde bi ujedno tako doslo do ostvarivanja opste i velike korisnosti za skoro svakog naseg seljanina koji bi se udruzio sa drugim seljanima i sa drugim ljudima, kako u nasoj Opstini, tako i van nje.

Dakle, potrebno je da vrlo ubrzo postignemo nuzno potreban minimum nivoa sloge u selu i van njega i da nasim zajednickim delovanjem omogucimo desavanje pokretanja uvecane ,,poljo,, proizvodnje u selu I TO BAS U OVIM SVEKOLIKIM KRIZNIM VREMENIMA.

Isto, koje mozemo da postignmo samo zajednickim delovanjem  i sa svim nasim udruzenim snagama (sa svojom pamecu i sa cuvenom Srpskom promocurnoscu;  sa svojim udruzenim znanjima i sposobnostima=ogromna moc se upravo nalazi u zajednickom-zdruzenom delovanju ljudi, pa nema tog problema koji tako zajedno mi ne mozemo otkloniti, samo je potrebno da postignemo potrebni minimum sloge radi ostvarivanja svega ovde iznetog i sa svojim raspolozivim materijalnim-nenovcanim i novcanim snagama ma kakve da su one momentulno male-minijaturne, kako bi smo sebi, svojim clanovima porodice, unucadi i buducim nasim pokolenjima obezbedili i iza sebe ostavili vece I bolje korisnosti, blagostanje, itd., kao i time bi se automatski-ujedno obezbedilo opste dobro na indirektan nacin svih po selima i u samom Vasem kraju, Srbiji I drugom nasem rodu I narodu, ma gde on zivi na ovoj planeti), a tu su i nasi ljudi iz Vaseg kraja I drugi Srbi, koji ce nam itekako rado pomoci i uz ostvarenje razlicitih ljudskih interesa, koji su sada vrlo bitni  ma gde se oni nalazili, npr. na nacin kako je izneto u ovom pismenu.

3.

Inace se jednostavno se sada formira neko ,,poljo,, Udruzenje koje se registruje u Opstini (sa najmanje punoletna 4 clana-istomisljenika koji ce poneti sa sobom svoje licne karte, prilagodjeni kratki Osnivacki akt, Statut…, sve shodno novom Zakonu o udruzenjima) i eventualno dalje videti sa vec nekim postojecim udruzenjem, kao I npr. tek kasnije to da npr. da bas ovo Udruzenje registruje-oformi-osnuje neki mikro-mini privredni subjekt za preradu neke ,,poljo,, robe npr. u nekom selu I sl., radi sticanja vece zarade-dobiti-profita.

Nakon toga trebamo da ,,krenemo,, sa visim nivoma interesnog udruzivanja i da tada osnujemo i otvorimo razne mikro-mini zemljoradnicke interesne kooperative, mikro-mini pogone za preradu proizvedenog ,,poljo,, bilja, fiksne univerzalne susare malih kapaciteta=npr. cca 40-50 kg sljive, povrca i za susenja drugog bilja;  mobilne univerzalne susare malih kapaciteta=npr. cca 350 kg sljive, povrca i za susenja drugog bilja, koje mogu da se prikace na auto kuku nekog teretnog auta (pri tom ne treba, nikakva ambalaza za pakovanje), pa da npr. ista kruzi od vocara do vocara; hladnjace malih kapaciteta-                 tzv. ,,sok komore,,=cena iz 2009.g.-400 eura, da kupe transportna sredstva; da kupi, da se adaptiraju postojeci neiskorisceni prostori koji su pre sluzili za neku drugu namenu (npr. prazni skolski objekti /privremeno/ i slicno), ili I izgrade poslovni objekti; izgradi infrastuktura, itd.

Shodno iznetom u prethodnom pasusu, valjalo bi da se npr. za 3-4-6-10 meseci pokrene pitanje viseg nivoa interesnog udruzivanja poljoprivrednih gazdinstava sa njihovim ucescem u vlasnistvu, sa ciljem osnivanja seocke interesne kooperative kao privrednog subjekta (ne one klasicne stare zemljoradnicke zadruge, ali ne smeta njeno postojanje ukoliko ista dobro radi).

Tako sto bi se npr. osnovao mikro (najmanji)-mini, mali u nekom selu sa kancelarijom-ama i drugim npr. u delu nekog doma koji je izgradjen ili se gradi u selu (a I npr. dok se isti dom ne zavrsi ili ga nema, moze i da se deo neke kuce koja je

prazna tokom veceg dela godine uzme u zakup, koja ispunjava na najbolji nacin komunikacione i druge infrastrukturne

uslove, npr. gde je mogucnost upotrebe fiksnog telefona obavezna, kao I ukoliko u nekom selu nema fiksnih telefona,

onda se svakako mogu upotrebljavati mobilni  telefoni), a po broju clanova od 1-20 pa i do 100 privredni subjekt D.o.o. = Deoncarsko drustvo sa ogranicenom odgovornoscu kao i moze da se i predvidi mogucnost, (npr. dok se isti ne osnuje) da mogu da udruze i ljudi iz drugih sela neke Opstine ili i drugi ljudi iz drugih-mesta koji su za ovaj kraj na bilo koji nacin vezani ili ma odakle da su oni (ali samo njihov ukupan broj  ne moze premasiti broj od 100 clanova nasta upucuje Zakon o registraciji za D.o.o.).

(NAPOMENA: Veliki broj iz navoda do sada iznetih, mozemo naci I u potvdama-u izjavama od 8/2009.g. direktora Zavoda za proucavanje sela u Srbiji, prof. dr Djura Stefanovica, I to:

,,Osnovni razlozi za takvu situaciju su potcenjivanje seljanana I njegovog rada, migracije mladih u gradove, losi ekonomski uslovi I nepostojanje odgovarajuce infrastrukture, gde u prilog tome govore cinjenice da  sе tek sada grade putevi u pojedinim selima,, , kao i u ,,kazivanju,,: Potpredsednika privredne komore Srbije, dr Stojana Jeftica iz 8/2009.g. da: ,,Osim toga, u selu mora postojati neko institucionalno jezgro – najcesce je to privredna organizacija, mada je najprirodnije da to bude zadruga koja bi bila pokretac razvoja poljoprivrede,,.).

Npr. Sredstvima ovde spomenutog Fonda (naredna tema VI), izgradili bi se-osnovali bi se razni mikro-mini,mali pogoni po Opstinskim selima prvenstveno u delatnosti prerade-dorade voca I povrca i da na taj nacin, da nasi seljani zdruzeni sa drugim zainteresovanim ljudima ili i da sami neki domaci i iz dijaspore da se pojavi kao samostalni investitor ili neki strani investitor zapocnu sopstveni biznis u kome bi ih Opstina podzravala, kako bi se npr. neko voce otkupljivalo sa cele Opstine i pravilo od njega kompot, slatko, pekmez-dzem, maremelada, sok, sirup, rakija, liker, vino, susilo voce, suseni vocni sir (bez mleka ili brasna), itd., gde bi  u toj preradi-proizvodnji, posao bi naslo mozda  i do 20 ljudi, npr. u nekom selu.

Tada bi se sve moglo prodavati po visestrukoj ceni, nego da se samo sveze voce u gajbama prodaje i da neko na ,,zapadu,, skida kajmak (,,Zasto da prodajemo npr. samo smrznute maline, a da ne napravimo sok, itd. ili zasto od nasih paprika po selima ne bi spravljali ajvar, pa da izvezemo tom ,,zapadu,, ili itd.,,.!???), tj. da isti ostvaruje visestruki  profit od naseg voca, koje mi posle tako preradjeno nase voce, ponovno kupujemo-uvozeci ga koje tada ,,daleko,, skuplje kosta, gde pritom nas seljanin u Srbiji propada…, a i nas kupac to isto nase voce ili povrce je prinudjen da isto skuplje placa.

Na taj nacin bi imalo dosta ljudi da zarade od svog tog voca ili od povrca.

Naravno da se ne bi oni obogatili ali bi koristili postojece potencijale, a i imali bi se i odredjene ,,poljo,, financijske olaksice i bezpovratna sredstva-subvencije ma koliko malo da iznose, ali sdruzeni moze se skupiti visa suma novca, nego sto se po istom da pojedicu (pa povodom ovih sredstva, iskoristimo ih npr. kao Udruzenje).

4.

Takodje, za potrebe interesnog udruzivanja seljana, za potrebno je zdruziti svoju ,,poljo,, tehniku koja se ima i koja bi se upotrebila po potrebi od strane tog seljanina kao vlasnika iste kod drugih seljana sa nama interesno udruzenih, kao i ona bi se normalno nalazila kod tog seljnjina i kojoj bi se on starao: traktore;  motokultivatore; prikljucne masine, uredjaje i drugu opremu za navednu tehniku; motorne kose; motorne  pumpe i drugu  tehniku, itd., sve sa ciljem da se napravi tzv. ,,mehanicki prsten,, , jer ne moze svako  sve da ima od tehnike,  kako  bi se svo ,,poljo,, bilje ili npr. i ova vocna vrsta  sto lakse i uspesnije  gajila  kod interesno udruzenih seljana.

Pomenuta tehnika kao sto je izneto u prethodnom pasusu, ostajala  bi kod onog ko je ima nakon upotrebe iste, a i on bi ili neko njegov sa njom  upravljao, gde bi samo interesno udruzenje-privredni subjekt npr. u nekom Vasem selu, istog angazovao  shodno  sacinjenom  normativu i obostranim interesima utvrdjenih u medjusobno zakljucenom Ugovoru /, kao i gde po istom Ugovoru kada se upotrebi neka ,,poljo,, masina, uredjaj, oprema predlazem da cena goriva, maziva-energenta obracuna npr. 30% vise od cene kostanja istog i plus 5% kada se uz neku  masinu koristi  neka prikljucna masina, uredjaj  i druga oprema.

Takodje, sva ,,poljo,, mehanicija, uredjaji-aparati i druga oprema za navednu tehniku koju je kupilo formirano interesno Udruzenje, ili i novo formirana interesno preduzetna kooperativa-zadruga zdruzenih seljana I po njihovoj odluci kao vlasnika iste, istu bi Ugovorno davala svojim udruzenim seljanima, slicno uslovima iz predhodnog pasusa, itd.

(NAPOMENA: Odavno su jos od 1950.g. na ,,zapadu,, organizovana specificna udruzenja-,,masinski krugovi,, , pa deo toga pokusavam I da se primeni kod nas, shodno stanju koije sada vlada po nasim selima.

Ali kod nas isti ne bi bili posebna udruzenja, vec bi oni cinili tzv. ,,masinske prstenove,, i bili bi formirani i organizovani kod interesno udruzenih seljana i u  sklopu njihovih Udruzenja iIi i u sklopu njihovih interesno preduzetnickih kooperativa-zadruga, kako bi se stvorio i stvarao sistem podrske eksploatacije masina nasih seljana sa kojima oni oni raspolazu ili eksploatacije masina na njivama kod nasih seljana koje kasnije kupe njihova Udruzenja iIi njihova interesno preduzetnicka kooperativa-zadruga, a ne da se po istom stvara drugo i  posebno udruzenje.

Osnovna ideja tzv. ,,masinskog prstena,, bazira se na potrebi i zelji suseda na selu za medjusobnu ispomoc uz pruzanje radnih usluga koja – narocito u slucajevima starackih poljoprivrednih domacinstava /ovde isto ima ogromno posebani znacaj/, gde bi se ujedno iznasao novi vid opstanka i razvoja naseg starackog kao najbrojnijeg i najsiromasnijeg dela ,,poljo,, stanovnistva.

Pojava potrebe za organizovanjem tzv. ,,masinskog prstena,, rezultira iz potrebe nesrazmernog velikog ulaganja naseg seljanina koje ce neminovno prekomerno opteretiti njegove prihode, itd.

Dalje, potrebe za organizovanjem tzv. ,,masinskog prstena,, mali i srednji seljani nisu u stanju da ekonomicno organizuju eksploataciju sopstvenog masinskog parka, niti su finansijski sposobni kao sto je napred izneto, da kupe savremene i skupe masine velikh ucinaka /zitni kombajn,berac kukuruza, masinu za vadjenje npr. krompira, itd./.                    

Istovremeno velicina poseda malih i srednjih seljana znatno zaostaje iza velicine povrsine njihovih malih poseda,sto rezultira prisutnost znatnog viska masinskog kapaciteta. Karakteristicnu kljucnu pogonsku masinu kod malih i srednjih seljana predstavlja traktor motorne snage od 60kW.                                                                                                                                                                                         Ova pogonska masina pokriva potrebe npr. ratarske proizvodnje na površini od 150 ha, pod uslovom da je opremljena odgovaraucim prikljucnim masinama.

Funkcionisanje tzv. ,,masinskog prstena,, pored gornjih prednosti ima i niz drugih prednosti, kao npr. sto je:                            Odrzavanje poljskih puteva i saobracajnica I leti I zimi; odrzavanje higijene seotskog ambijenta i stvaranje uslova i razvoj seotskog turizma, itd.

Funkcionisanje tzv. ,,masinskog prstena,, pored gornjih prednosti, svakako nosi u sebi i niz nepovoljnih ogranicenja.                                                                                                                                                                                                     Ova ogranicenja su medjutim prisutna i u svim ostalim vidovima zajednistva bilo kog profitnog I neprofitnog subjekta, kao npr. I kod interesno udruzenih seljana I njihovih Udruzenja I interesno preduzetnickih kooperativa-zadruga, a ispoljavaju se u vidu porasta zavisnosti lca sa sela kao pojedica, potreba za delimicnim uskladjivanjem sopstvenih sa tudjim interesima,sto sve pretpostavlja postojanje aktivne komumunikacije, dobre volje i medjsobno poverenje.

Nedostatke koji se budu eventualno budu pojavljivali u funkcionisanju tzv. ,,masinskih prstena,, moramo u ,,hodu,, otkloniti sa dobrom-domacinskom analizom /koju analizu nikako nesmemo preskociti I ostaviti je za neki drugi put/ i za najvise narednih 24 h, ma koliko bilo veliko ili malo npr. nase interesno Udruzenje, Itd.).

5.

Interesno udruzivanje seljana u selu je vazno, jer izmedju ostalih pogodnosti toga udruzivanja- interesne kooperative mogu ugovoriti bolje cene kod bilo cega, tj. svega potrebnog u nabavci za sejanje-sadnju, a I kada se ubere rod da bolje, lakse i pod povoljnijim uslovima (kod cene I drugog) proda nas ,,poljo,, proizvod, nego sto bi to mogli pojedinacni poljoprivredni proizvodjaci; da preko njih steknemo nova znanja i da znamo nove tehnologije vezane za i oko poljoprivrede, ili  i da mogu da sprece-umanje i neku svoju nepogodu, odn. ili i svoje eventualno potpuno imovinsko propadanje.

Interesno udruzivanje seljana u selu je Kapital-imovina sto je vrlo interesantno, jer i udruzivanje je imovina,

tj. imajuci u vidu i sve izneto u ovom podnaslovu, ispada da je isto veoma dobar kapital.

(NAPOMENA: Zatim, ovom prilikom iznosimo bar malo od onog sto ekonomski analiticari kazu o potrebi interesnog udruzivanja:

,,Nego, i pored toga se mora istaci i to da je nas seljanin izgubio osecaj za zadrugu. Deo njegovog mentaliteta je da bude individualista, da svastari i prodaje robu nejednakog kvaliteta.

Ipak, ne vidimo alternativu zadruzivanju ili intersnoj kooperativi-osnivanju novih  savremenih zadruga, jer su oni sitni proizvodjaci i kao takvi nece uspeti na trzistu.

Inace, sa  razvojem  kooperativnog preduzetnistva osnivanjem interesnih kooperativa odstranilo bi se ono lose  iz dosadasnjeg rada i delovanja starih zadruga. Moraju nasi seljani da zajednicki  nabavljaju i da prodaju robu.

I pored toga, ukoliko dodje do „kikseva,, , kazu ti ekonomski analiticari, to ce biti sasvim u skladu sa evropskom politikom kojoj tezimo, a koja podrazumeva da sve sto nije valjano mora da nestane.                                                                                                                                                                                                               To, naravno, nece vaziti samo za poljoprivredu.,,.

Oni koji hoce da zive od poljoprivrede morace da postanu deo vecih asocijacija koje ce primenjivati istu tehnologiju i koje ce na trziste izlaziti sa serijama istovetne, klasifikovane robe koju ce znati kome prodaju.

A domaci poljoprivrednik kao i svaki drugi proizvodac mora da zadovolji uslove ugovora, ne samo u pogledu kolicine, rokova isporuke i kvaliteta robe, vec i u pogledu i ambalaze.

Treba li to da uplasi domace poljoprivrednike, od kojih vecina svastarski proizvodi na usitnjenim posedima i prodaje robu neproverenog i neujednacenog kvaliteta?

Ne treba, odgovaraju ekonomski analiticari, ako su ti isti poljoprivrednici spremni da odmah menjaju svoje proizvodne navike, pocev od toga da zdruzuju svoje usitnjene posede /koji se uglavnom nalaze npr.na 5-6 razlicitih obicno manjih u povrsini parcela I na razlicitim lokacijama u selu/ sa drugim seljanima, da bi ih ukrupnili, npr. preko  10 ha ili i…, a zatim da iskoriste i druge pogodnosti udruzivanja /,,velikog i znacajnog ,,poljo,, proizvodnog subjekta,,/ i zajednickog nastupa na trzistu.

Na zidu Doma zadrugara u Sicevu kod Nisa, tridesetih godina proslog veka- jos pre oko 80 godina, ispisano je:

,,Udruzivanje JE ZAKON ZIVOTA NA KOME SE TEMELJI SVEKOLIKI NAPREDAK,,

Ovo geslo je danas, mozda vise nego ikada, aktuelno u nasoj ,,posrnoloj,, poljoprivredi I privredi, a pogotovo  u najnerazvijenijim Opstinama u Srbiji, kao I u drugim krajevima Srbije.

ZADRUGE KAO TRZISNI PRIVREDNI SUBJEKT

Da li znate….

·         da se u razvijenim zemljama, zadrugarstvo tretira kao treci privredni sektor, pored javnog i privatnog?

·         da je u svetu poznato preko 100 razlicitih vrsta zadruga, a kod nas  tek desetak /poljoprivredne, potrosacke, stambene, zadruzne stedionice, ucenicko-studentske …/?

10 dobrih razloga za osnivanje novih, savremenih zadruga sa  razvojem  kooperativnog preduzetnistva I sa osnivanjem interesnih kooperativa:

1. Zadruge su specificna ,,preduzeca,, /privredni subjekti/ koje zadruge na trzistu sticu zaradu-dobit-profit /tada mora da bude 10 clanova/ sa posebnom unutrasnjom organizacijom, koju cine njeni clanovi koji interesno za sebe rade kroz zadrugu, a zdruzeni su sa drugim seljanima, gde im je rad zajednicjki, a vlasnistvo  nad zemljom i dalje potpuno svoje-individualno, kao i njihova je i dalje  poljoprivredna tehnika-mnehanizacija…

2. U uslovima usitnjenog poseda u poljoprivredi, samo putem organizovanja u zadruge, moze se preci na savremeniji i efikasniji trzisni nacin poljoprivredne proizvodnje.

3. Zadruge omogucavaju privredni razvoj i ekonomsku korist, kako  lokalnim zajednicama, tako i drustvu kao celini /zadovoljavanje potreba clanstva kroz snabdevanje, preradu i prodaju proizvoda; aktiviranje pojedinih resursa privrednog razvoja i sl./.

4. Zadruge sire ekonomsku moc zadrugara i doprinose zaustavljanju iseljavanja seoskog stanovnistva u gradove.

5. Zadruge unapredjuju demokratiju /zadrugari su  njeni vlasnici  koji svojim udelima /novcanim i nenovcanim/ doprinose u pocetnom obezbedjeju kapital za rad zadruge koji one posle oplodjuju, biraju organe zadruge, odlucuju o raspodeli dobiti…./.                                                                                                                                                                                6.

6. Zadrugari ostvaruju korist od vlasnistva nad zadrugom, pre svega kroz  zadovoljavanje svojih ekonomskih i socijalnih potreba, a zatim i kroz raspodelu dobiti, ukoliko zadruga uspešno posluje.

7. Zadruge podsticu konkurenciju i otvaranje trzista.

8. Zadruge su sistemi za razvoj.

9. One olaksavaju da  proizvodi i usluge zadrugara izadju iz lokalnih okvira i ukljuce se u regionalnu ili nacionalnu mrezu.                                                                                                                                                                                                                              Na taj nacin se povecava obim poslovanja, poslovna efikasnost i  povecava dobit.

10. Organizacija zadruga omogucava zadrugarima da se snabdevaju nekim proizvodima po diskontnim cenama /nizim cenama, nego sto su u malo trgovinskim prodajnim objektima/.                                                                         

Osnivanje, rad i prestanak rada zadruga, regulisano je  Zakonom o zadrugama.

Najbolje bi bi bilo da zadrugu osnuju pomenuta ,,poljo,, interesna Udruzenja koja nisu profitna /videti npr. Rad nekog postojeceg Pcelarskog ili Vocarskog saveza-unije-udruzenja i sl. u svojoj ili u drugoj Opstini/, ali za pocetkak bilo kog ,,poljo,, razvoja mogu puno toga dobrog da ,,urade,, i pripreme teren za kod boljeg i daleko lakseg osnivanja nekog privrednog subjekta.

Delatnost zadruge je obicno: proizvodnja, prerada prodaja poljorivredno-prehrambenih i drugih proizvoda zadruge i zadrugara, snabdevanje zadrugara reprodukcionim materijalom /makar to bilo i do npr. 2 dzaka necega/, energentima, sredstvima za proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehanizaciju i dr., kao i promet roba zadrugara.                                                                                                                 Zadruga obavlja delatnost prvenstveno sa zadrugarima, ali moze i sa nezadrugarima i za nezadrugare, u obimu koji ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva zbog kojih je zadruga osnovana.

Zadruge se mogu osnovati sa udelima ili bez udela, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadruznim pravilima.

Dobit se rasporedjuje u rezervni fond i zadrugarima.

Eventualni gubitak  se pokriva na teret obaveznog rezervnog fonda, a ako nije moguce, pokriva se iz drugih fondova, iz sredstava za druge namene, ali ne iz imovine zadrugara sem iz dela koji je uneo za osnivanje i pocetak rada zadruge.

Dakle,  ako gubitak ne moze ni tako da se pokrije, onda se  pokriva na teret ulozenog udela zadrugara, a dakle ne iz njegove licne imovine, ukoliko nije doneo sa drugima drugaciju odluku priliko osnivanja-formiranja te zadruge.).

Pored iznete potrebe interesnog udruzivanja u cilju boljeg ostvarivanja istog u predstojecim brzim vremenenima treba obezbediti da pored iznetog u predhodnom pasusu i da seljaninu bude otkupljeno ono sto proizvede po trzisnim cenama od npr. Novo mikro-mini registrovane zemljoradnicke interesne kooperative iIi od  mikro-mini pogona za preradu voca I povrca izgradjenih po selima, gde bi oni sa svakim pojedincem zakljucivala klasican ugovor o kooperantskom odnosu ili slican ugovor sa zasnivanjem radnog odnosa ili i ugovor o mikrolizingu gde bi udruzeni kooperant kroz robu koja se otkuplje npr. vrsio otplatu nekog ,,poljo ,, i drugog uredjaja kroz otkup…

Stoga pored drugog ovde iznetog, u interesno udruzivanje vrlo je potrebno u mnogome, ukljuciti i ujedno zatraziti svekoliku mogucu pomoc i podrsku nasih Opstina Srbije, kao i za kod njene mogucnosti potrebe obracanja raznim nadleznim Republickim organima, vladinim i nevladinim organizacijama, a i kod drugih… u ime ljudi koje ona predstavlja, koja-i inace bi dala-i tome ogroman znacaj i ujedno u tom naumu odigrala-i bi ogromnu ulogu.

(NAPOMENA: Da smo zaista najsiromasnija agrarna zemlja sa niskom produktivnoscu potvrdjuju i cinjenice da jedan nas seljanin proizvodi hrane za sest ljudi, Rumun za osam, Madjarski poljoprivrednik za devet, Bugarski za 16 /ali, posebno Bugarski seljanin: za 10 ljudi vise proizvodi hrane, nego mi Srbi/, u Italiji i Austriji  jedan poljoprivrednik proizvodi hrane da moze da hrani 22 ljudi /ova zemlja Austrija nigde nema ravnice, ali ipak njen seljak moze da  hrani 16 ljudi vise, nego Srpski seljanin/, u Francuskoj 35, a u Nemackoj cak 46 osoba.

I interesantno je da, sve ove drzave imaju u proseku manje obradive zemlje po glavi stanovnika nego Srbija, ali seljani u ,,zapadnim zemljama,, su udruzeni I koriste sve blagodeti tog udruzivanja, pa normalno je da ih lokalne samourave-Opstine ,,prate,, razvoj ,,poljo,, delatnosti u svojim selima, jer iz toga I te iste Opstine imaju materijalne koristi kod ,,punjenja,, I trosenja para iz njihovog budzeta, gde sve te koristi ima I ostvaruje I njihova drzava na direktan ili na indirektan nacin, pa ih radi svih koristi ,,prati,,.).

Isto udruzivanje bi imalo  indirekno ili i direktno za posledicu da se tako zadrzi domicilno stanovnistvo u selu i da se mnogi vrate iz grada u sela i time i utice na sprecavanje, tzv. ,,bele kuge,, sa svim negativnim posledicama koja ona nosi i donosi, tj. spomenuta Udruzivanja, bila bi inicijalna kapisla i veliki podstrek mladima da napuste gradove ili i da se i presele iz njih u nasa sela ili i da mladi u selu ostanu u njemu uz primenu iznetog, kao i uz primenu odredjenih manjih poreza /za poreze ce tesko ici ili nikako nece biti manji/, manjih taksi ili I npr sa potpunim odsustvom Opstinskih naknada-taksi za npr. naredne dve godine, a uz primnjivanje mnogih jednostavnih razlicitih stimulativnih mera da nam sela budu konacno sa puno radosti, pocevsi da ona budu ispunjena sa decijom grajom, preko toga da nas narod vise ne bi bio ,,ubijen u pojam,, ,  a da bi nam mladi ljudi ziveli zdravije, bili bi veseliji, normalniji…

Dakle, i izneto moze biti i povod za jace razresavanje vrlo vaznog pitanja potrebe interesnog Udruzivanja nasih seljana i iznalazenja mogucnosti novog zaposljavanja kao I drugog spomenutog u navodima ovog ,,pismena,, , a sve sa krajnim ciljem stabilizacije i povecanja broja stanovnika. 7.

TEMA  VI :

OSNIVANJE FONDA ZA POKRETANJE BIZNISA- Fond/Agencija za ekonomski razvoj U NASIM OPSTINAMA I SIRE

Medjutim, ovde se nudi izlazak iz ekonomske krize na veoma jednostavan, mada ne i na  lak nacin, sa naglaskom na potpunoj informisanosti svih nasih ljudi u  svemu npr.  kao sto je ovde izneto I po svim temama.

(NAPOMENA: Ali pre nego da uopte nesto dalje izlazim po potrebi osnivanja ovog Fonda, moram da napomenem da je svakom dobronamernom coveku isuvise jasno da u ovom poslu u daljnim aktivnostima ovog Fonda – u njegovom privrednom, finansijkom i u njegovom biznis delovanju politici nema mesta, tj. da pripadnost bilo kojoj stranci i otvaranje privrednih subjekata ma gde u Vasem kraju i u drugim ovde spomenutim krajevima moraju se strogo razdvojiti jedno od drugog.                                                                                        

Fond za pokretanje biznisa bice potpuno apolitican - saradjivace sa svima, a ujedno i vrlo ocekuje pomoc svih organizovanih snaga i pojedinaca, kao i ,,upliv,, bilo koje politicke stranke u isti ce biti strogo zabranjen!!!

Shodno iznetom, ovaj Fond nece zavisiti od godisnjih budzetskih izdvajanja sredstava od nekog drzavnog organa ili od Opstine, jer isti mora biti potpuno finansijski nezavisan.

Dakle rad i delovanje ovog Fonda bice iskljucivo vezano za privredno poslovanje-VRSENJE POSLOVA biznisa,  a ujedno sve vezano za ekonomski boljitak zivota svih nasih ljudi, kao i ponovno sve to je u uskoj sprezi sa mogucnoscu stabilizacije i povecavanja broja stanovnika naseg kraja, jer se I to bas ,,topimo,, kao rod i narod koji ujedno sve vise i vise siromasi cesto i…  uz temeljenje osecaja bezperspektivnosti, sto jedan od najvecih razloga sto nasi mladji ljudi se ne odlucuju da zasnuju porodicu. Razlog tome je velika ekonomska kriza i bedan zivot koji vodimo tako dugo vremena.).

Jedno od mogucih resenja je osnivanje Fonda za pokretanje biznisa cija sredstva bi se koristila samo za Predloge incijativa koje su ovde iznete, i to:

I) Misljenja sam da se uz pomoc anagazmana sredstava ovog Fonda, moze da se izvrsi stabilizacija i da se potom i poveca broj stanovnika posebno u nerazvijenim Opstinama Srbije i svog naseg roda i naroda, uz obezbedjivanje mladim bracnim parovima ,,krova nad glavom,, i obezbedjivanje ,,posla,, da roditelji mogu da izdrzavaju svoju porodicu sa decom ,,za prvu ruku,, , a kasnije… Sredstva prikupljena kod ovog Fonda, bi se delila podjednako bez obzira na velicinu nekog njenog sela ili i same Opstine, kao I tada npr. po azbucnom redu.

II) Fond za pokretanje biznisa ne bi davao pomoc u novcu dok se ne izgrade objekti koji su ovde navedeni, tj. vec bi ,,izprve,, novac od priloga ulagao u izgradnju kuca, a i stanova (stanova u gradu-icima) pod jedan (cime bi se obezbedilo ono najvaznije da covek ima: ,,krov nad glavom,,).A, pod dva za eventualne kupovine zemljista sa ukljucivanjem zainteresovanih lica-porodica da oni izaberu kucu i imanje sa koja se prodaje i da se oni pogadjaju oko kupoprodajne cene istog i za izgradnju novih mikro zadruga I pogona za preradu voca I povrca ili i mikro-mini proizvodnih pogona ili i privrednih subjekata koji bi npr. pružali usluge iz delatnosti seotskog turizma i drugog, kako bi se obavezno zaposlile zene po selima od 60-80%, a muskarci 20-40%, kao i kako bi se tako obedjivalo vece  zaposljavanje sadasnjih i buducih majki, a i tako zenama prilikom zaposljavanja bismo dali tome prirotet i potom i mnogo drugog.; kao i pod tri i za: - izgradnju puteva; za izgradnju telekomunikacijskih veza I ostale infrastrukture prvenstveno po selima.

1.

Pored gornjeg predlazem da se i istaknu natpisi na vrlo vidljiv nacin i da to bude propraceno u lokalnim i drugim medijima, odn. da je po istom npr. Invenstitor je bio taj i taj… , ispred svake zgrade ili naselja sa izgradjenim kucama (ili na svakoj novo izgradjenoj kuci); ili na svakom novo izgradjenom putu; ili na svakoj novo otvorenoj Interesnoj kooperativi po selima, mikro-mini pogonu-radionici-fabricici i drugih privrednih subjekta po Opstinama, odn. izgradjeno je isto zahvaljuci sredstvima iz dijaspore (toga I toga lica, odn. grupe istih) ili domicilnih Srba ili I u zajednici – I jednih I drugih; ili lokalne samouprave, regiona, drzave; ili i drugih domacih ili inostranih donatora; ili i normalno i grupno, kao posebno je vazno reci koji su efekti postignuti tim invenstiranjem.

III) Ubedjen sam ili najmanje bar smatram I da verujem da bi taj Fond za pokretanje biznisa u kome se zna gde odlazi svaki ,,dinar-euro,, sa lakocom privukao prilicno mnogo donatora i iz Opstine, iz Srbije, iz bivsih ,,EX,, YU republika i iz dijaspore, koji bi mesecno davali po samo npr. bruto sa  porezom-PDV od  1 do 5 eura-USA dolara ,,npr. sa najmanje jednim okretanjem naseg telefonskog broja,, dok im se normalno ne javi neko sa druge strane ,,zice,, itekako doprineli ,,punjenju,, racuna ovog ,,naseg Fonda,, tj. prikupljena bi bila znacajna  sredstva i gde bi oni ujedno postali clanovi istog Fonda i o tome im se izdala clanska karta za tu godinu i za naredne godine koja bim se poslala na njihovu adresu radi uplate godisnje clanarine u iznosu koju bi sami odredjivali shodno svojim mogucnostima.

Ili i da pozovu ,,taj nas,, telefonski broj svojim fiksnim (kucnim) telefonom ili da posalje ,,praznu,, SMS poruku mobilnim, jednom ili vise puta u toku trajanja akcije, gde bi time doslo do veceg davanja-doprinosa tog lica odnosnom ostvarivanju ovog humanitarnog cilja prihodovala odredjena potrebna novcana sredstva (ovo mi je odatle sto sam saznao na Kosovu i Metohiji, da i tako slicno rade siptari-albanci na Kosovu i Metohiji za ,,njihovu stvar,,).

Kao ili i predvidja se mogucnost, da neko od njih moze da izvrsi uplatu jednokratno ili na drugi nacin odredjenu svotu novca kao donaciju-poklon na ziro racun Fonda (ponovno koliko ko moze I kako moze I ako moze).                                                                                 

Pored iznetog postavlja se pitanje: Kako pridobiti ljude za ideju?

Fino, neka to Predsednik predlozi u nekoj Opstini u Republici Srbiji, a odbornici neka se potrude da po svojim selima sire tu ideju i da ubjedjuju ljude, da im kazu kako iza toga stoji Predsednik, Opstina, Region, Republika i drugi…

Tu ideju siriti i putem lokanog radija-TV-a-lokalnih novina, Interneta npr. na Opstinskom ,,S-aitu,,.

Opstina sama ili preko spomenutog Fonda ili I sam ovaj Fond moze, npr. i da plati koji clanak I nekim medijima (novima, radiju, televiziji…), kao sto je dole izneto.

(NAPOMENA: Da se obaveste i nasi tzv. ,,gastarbajteri,, i nasi domaci iz Opstina I sela u Srbiji ili i po bivsim republikama ,,EX,, YU, kao ili ma gde da zive Srbi po Svetu, koji su voljni da pomognu sela u Srbiji I drugim Srbima koji zive u ostalim delovima bivse ,,EX YU,, /bilo aktivnih ili penzionera ima mnogo uspesnih strucnih ljudi koje iznedrio ma koji kraj u Srbiji ili i u drugim krajevima u kome zive Srbi po bivsoj ,,EX YU,, , sa najvecim stepenima obrazovanja i znanja i sa drugim nivoima  obrazovanja i znanja, uspesnih privrednika koji zive I rade u bivsoj ,,EX YU,, ili van nje po velikom broju zemalja sirom ove planete/ I tako pomognemo na ovaj ili onaj  nacin svom  kraju, kao i posredno svom Srpskom narodu po vaskolikoj Srbiji i Svetu.

Dakle, preko medija /radia, TV-ea, Interneta, itd./ treba da se pozovu svi nasi Srbi na interesno investiranje i na donatorska ulaganja /obavezno koliko ko moze, kako ko moze i ako moze/ i na pruzanje svekolike pomoci, itd., kao I da nasi Srbi ma gde bili u zajednici sa drugim ljudima uloze u svoj kraj kako bi isti ostvarili ekonomsku dobit, pa po istom predlazem da Opstina, Mesne zajednice-Mesni centri, sastave spisak odnosnih ljudi van Opstine i da se oni obaveste na sve nacine i pozovu na pomoc /ponovno, obavezno koliko ko moze, kako ko moze i ako moze/.

Takodje, danas svi koji se nalaze u inostranstvu, verujem nece imati problem izdvojiti 30-50 dolara-eura mesecno npr. u naredne tri godine da isfinansiraju mikro-mini projekate koji bi omogucili pokretanje privrede i nova radna mesta, ali bi oni nakon toga sticali i vrsili sva imovinska prava I upravljanje u novoosnovanom privrednom subjektu o cemu bi se za odnosnu godinu izdavala vlasnicka potvrda o udelu I o uplati odredjene svote novca ili na drugi nacin shodno Zakonu o privrednim subjektima, ali tako da u 1-dnom privrednom subjektu ne sme biti vise od 100 ulagaca-clanova koji vrse investiranje, kao i nema problema da njihovo investiranje sticanjem vlasnickih udela,  nastave u novom 2-om,  3-cem… privrednom subjektu na isti nacin.

Zatim, stoji da nasi ljudi koji zive u dijaspori pojedinacno u vecini slucajeva, bez dizanja kredita, imaju para da otvore najmanje kiosk. 2.
Medjutim,  kada bi se nasa dijaspora organizovala od strane nekog u Opstini i otvorila Fond ovde predlozen, mogao bi se sakupiti prilicno veliki iznos za Opstinu I njene ljude koji zive u istoj, kao I isto je potrebno I zbog nerazumno visokih kamata komercijalnih banaka za I oko ,,poljo,, delatnosti koje ,,idu,, I  preko 20%, tj. kao da radi o vadjenju zlata /I tad bi isto  bilo ,,sumanuto,,-vrlo nerazumno/, a ne o poljoprivredi.
Ukoliko bi sredstva bila prikupljena ciljno radi ostvarenja profita od nasih ,,dijasporaca,, , onda bi Fond za pokretanje biznisa po istom otvorio poseban pod ziro racun da bi se skupila potrebna sredstva za investiranje nekog privrednog subjekta, naravno, kojim bi vlasnicki I uopste upravljali isti ti deonicari-akcionari koji su ulozili novac.                                                                                                                                                  Dobro njima, za penziju, dobro  Opstini.).

Da ova akcija ,,za prvu ruku,, traje najmanje npr. 6-10 meseci, pa onda da ona i dalje ,,tece,, i da ovaj Fond u toku prvih 6 meseci svog rada ima svoj prelazni period-probni rad, dok radno I ciljno ne uhoda, a posle…

Stoga, ponovno se iznosi potreba da svako selo – Mesni centrar-zajednica, morao bi da sacini spisak svih zivih ljudi rodjenih u istom ili njihovih potomaka ma gde se oni nalazili i poslati im na adresu cirkularno pismo u kome ih ukratko sa upoznati sa gore navedenom akcijom i pozvati ih uz kratko iznosenje gore navedenih razloga na ekonomsku i drugu pomoc (koliko ko moze i kako ko moze I ako moze) gde troskove za pisma snosila bi Opstina ili odnosni razvojni Fond (predlog cirkularnog pisma imam sastavljen I koji predlazem da potpise sam Predsednik Opstine I kojeg bi E-mailom isto poslao zavisno od interesovanja).

(NAPOMENA: Skoro svuda u svetu organi vlasti na nivou svake Opstine i Republike-drzave po odredjenim pitanjima  su inertni = ostaju u stanju mirovanja i inferiorni su=podredjeni-nezainteresovani, dok ih gradjani ili seljani ne pokrenu na ostvarenje odredjenog razumnog  cilja.).

Siguran sam da potpuno sam Predsednik Opstine ne moze postici sve, i zato apelujem da i ostali ljudi iz Skupstine Opstine, urade onoliko koliko god mogu i znaju da bi nesto pokrenuli u svojoj zajednici ili selu i sto je najvaznije da se na taj nacin sto brze rese problemi.

Npr. za cas ce proci par godina-mandata na koji su izabrani i onda je dzaba ,,kukati,, da nije nista uradjeno, a za neke stvari jednostavno to vise nece biti moguce /kako zna ono da se kaze: ,,ni uz pomoc trikova,, , odn. tada se oni i pravdaju pozivajuci se-iznalazeci cesto ,,one-ove,, razloge, a uz to isti su obicno neargumentovani i neobjektivni-nestvarni…/.

Dakle, treba vrlo agresivno krenuti ka resavanju gorucih problema, npr. koji  su u ovde navedeni.

Shodno iznetom u predhodnom pasusu, Predsednik Opstine ce sigurno uticati da se aktiviraju mnogi iz Opstine i  da  pokazu da li su stvarno odlucni da sto brze rese ili smanje mnogobrojni problemi, tj. da aktiviraju mnogi pripadnici partija i koalicionih partnera koji su mozda u polumrtvom stanju i da ih natera predsednik Opstine i njih npr. da se ugledaju na opoziciju i da se aktiviraju, odn. da pronalaze resenja kako bi se sto vise iskoristiti postojeci potencijali Opstine, da pronadju i oni neke firme ili investitore bilo domace, bilo iz Srbije ili bilo iz neke strane drzave-dijaspore, itd. u funkciji razresavanja ovih problema koji su nevedeni i u ovom pismenu…

A i, posebno uz izneto I da se angazuju za I oko problematika resavanja pitanja interesnog udruzivanja nasih seljana,                          tj. za I oko iznalazenja raznih mogucnosti I aktivne podrske novom zaposljavanju iz domena iskoriscavanja svih raspolozivih mogucnosti Opstine I sve sa krajnim ciljem povecanja broja stanovnika.

Stoga, I pozivam Predsednika Opstine ,,da udari sakom o sto,, i da naredi tim silnim ekonomistima, sluzbenicima, pravnicima, inzinjerima i drugim na radu u Opstini,  da izrade gomilu idejnih planova vezanih za vrsenje raznih biznisa pocev od poljoprivredne delatnosti I po drugim delatnostima gde bi se svi mogli informisati sta bi se na nasoj Opstini isplatilo raditi i da ulazu u nas kraj /od seljaka preko zanatlije pa do gradjevinskog ili masinskog inzenjera, itd., kao I zavisno od interesovanja ja bih E-mailom poslao                                 npr. u nazivu Sekretarijatu-sluzbama-kancelarijama, itd. vezano za privredu I poljoprivredu, npr. postojecim Udruzenjima vocara, stocara i drugim Udruzenjima, mnogo biznis projekata, planova I drugog vezanog za poljoprivredu, turizam, I mnogo drugog smatram korisnog I korisnih ideja, odn. ono sto sam ovih godina ,,skinuo,, sa Interneta/.

Posto on ima velika ovlascenja moze da ubrza taj proces, da pozove direktore postojecih firmi i pronadje neke firme koje bi bile voljne za ulaganje u Vas kraj uz obezbedjivanje njima razlicitih, a razumnih povoljnosti; da animira nadlezne sa nivoa  Regiona, Republike, da zatrazi ispomoc i pomoc od posebno naucnih I strucnih organizacija I institucija, kao I od drugih Opstina kako bi i one pomogle sa svojim rasoplozivim kapacitetima, ili itd.).

Opstina bi za pocetak  rada ce ovom Fondu obezbediti omanja inicijalna sredstva kako bi poceo raditi.

3.

Opstina bi isto dala svoje, npr. 2 kancelarije u prostorijama Opstine opremljene kancelarijiskim namestajem, opremom sa npr. 3 fiksna i sa 1-2 kom. mobilna telefona, sa kompjuterom koji ima svoj ,,s-ait,, i svoju Internet adresu-,,e-mail,, sa tzv. ,,adsl,, konekcijom i sa potrebnim koncelarijskim materijalom.

Ovaj Fond bi pored izabranog izvrsnog direktora od Upravog odbora, imao i dva uposljena sposobnija i komunikativna radnika koje bi Opstina privremeno rasporedila na rad kod ovog Fonda za vreme do 3-6 meseci uz radno angazovanje volontera kao radnika u istoj, a posle toga prihode isti Fond bi prikupljao od donatora i od drugog, gde bi npr. posle 1-3 meseca ovaj Fond placao sve svoje troskove rada, kao i normalno mogao bi da zaposli za stalno tada svoje radnike-kada dovoljno finasijski ojaca, a posle…

Ovaj Fond, pravno formalno bi imao bi svoj Statut, Program rada, svoje organe: Skupstinu, Upravni odbor i izvrsnog direktora.

Zatim predlazem da sa strane Opstine i njenog celnog coveka-Predsednika organizuje donatorsko vece kako se i ovim putem prikupila sto veca sredstva koja su potrebna za pocetak rada spomenutog Fonda I gledati da to bude leti kada ima I vise sa ,,strane,, i tzv. ..dijasporaca,, , kao i prvenstveno poci tada od oslanjanja na domace privredne subjekte I na imucnije pojedince iz Opstine I njenih sela, kao I na sve ljude koji mogu na ovaj ili onaj nacin da pomognu svoj Opstinski kraj.

Donatorsko vece mora dobro biti organizovano.

Takodje, i postojeci  privredni  subjekti  u Opstini, I druga tzv. ,,pravna lica,, sa njene teritorije (npr.Opstinski organi, sudski organi, organ unutrasnjih poslova, zdravstvena-e ustanova-e, apoteka-e, kao i svi drugi privredni subjekti) da daju i da pruze finansijsku I drugu pomoc Fondu za pokretanje biznisa, a kasnije Fondu/Agenciji za ekonomski razvoj Opstini (kad to mogu i koliko ocene da mogu).

Zatim, predlazem da Predsednik Opstine da uglavnom treba obidje i jace firme po Srbiji koje bi bile zainteresovane za ulaganje u proizvodjnu na nasoj Opstini.

Bilo koji privredni subjekt, da se osnuje od takvih sredstava treba strogo voditi racuna da se bavi proizvodnjom-npr. preradom voca ili povrca.

Kod proizvodnje postoji uvek mogucnost da se nesto moze izvoziti u inostranstvo i da se na taj nacin dodje do deviza.

Dalje, pored obaveze iz narednog pasusa, isto bi se odnosilo i na novoosnovane privredne subjekte: interesne kooperative po selima i na  mikro-mini, itd. pogone-radionice-fabricice-ke po selima (sem ukoliko to nije ,,fizicki,, moguce onda u samoj Opstini), mikro-mini, itd. privrednih subjekata koji bi pružali usluge iz delatnosti turizma sa seotskim turizmom i drugih privrednih subjekta po selima u Opstini (sem ukoliko to nije ,,fizicki,, moguce onda u samoj Opstini), da daju i da pruze finansijsku I drugu pomoc (kad god mogu i koliko ocene da mogu) odnosnom Fondu za pokretanje biznisa.

A i, ukoliko su ti mikro-mini, itd. privredni subjekati osnovani sredstvima ovog Fonda, onda oni bili obavezni da jednom godisnje po zavrsnom racunu, uplate u korist ziro racuna ovog fonda npr. 1-3% od svoje cisto ostvarene dobiti-profita za odnosnu poslovnu godinu.

Nadalje, ovaj Fond bi ostvarivao i prihode od godisnje clanarine gde bi ista npr. iznosila koliko ko moze za godinu u pitanju, kao i clanovima Fonda bi se izdavalo propisana clanska karta.

Pa, nakon toga i posle izvesnog vremena, posebno kada se Fond za pokretanje biznisa ,,stabilizuje,, da isti ,,preraste,, u znacajniju instituciju u Opstini u Fond/Agenciju za ekonomski razvoj Opstine koju bi vodili najbolji I ne iskljucivo politicki kadrovi stranke na vlasti, vec najbolji strucno dokazani kadrovi sa cele teritorije u Opstini, kao I kadrovi vecih profila znanja I osposobljenosti-van Opstine, tj. za kod pruzanja potrebnih raznih saveta visih strucnjaka sa kojima Opstina ne moze za svaku oblast da kvalifikovano raspolaze-,,da je pokrije,, , a posebno da se u rad ovog Fonda ukljuci visoki strucnjaci iz nauke-iz Univerziteta ili i iz odgovarajucih Instituta, normalno sve o trosku ovog Fonda.

4.

Nego isto tako, veoma je bitno da svakodnevno stanje racuna tog razvojnog i humanitarnog fonda  mora biti dostupno na Internetu, a I svaka tri meseca mora se objaviti stanje njegovog periodicnog racuna na lokalnom radiju, u nekoj dnevnoj novini i na Internetu, kao i jednom godisnje stanje zavrsnog racuna na lokalnom radiju, u nekoj dnevnoj novini, Regionalnom ili na nekom drugom TV-eu i na Internetu uz tada znacajnog navodjenja sta je sve izgradjeno i sa cijim novcem, kao I kakvi su efekti postignuti upotrebama ovoga novca i drugog.

Na lokalnom radiju (ili na vise njih ukoliko ih ima) bi se dok traje akcija svakodnevno popularisala sve ono sto je ovde bitno izneto (obicno je osnivac lokalnog radija Opstina, a i bez obzira ko je vlasnik ovog radija isti bi imao ocigledne ekonomske i druge koristi kako je navedno u donjoj napomeni).

(NAPOMENA: Svi mediji /radio, novine, TV-ei, Internet, itd./, imali bi i ocigledne ekonomske i druge koristi, jer bi ih zainteresovani ,,narod,, vise kupovao, citao, slusao, ili i ,,posecivao,, Internetom, gde bi sebe i postojeci privrednii subjekti vise reklamirali-,,EPP-om,, , kao gde bi i ovaj razvojni i humanitarni fond imao svoj ,,S-iat,, na Internetu, a i on bi imao odredjene markentiske aktivnosti-prikazivanja i reklamiranja, itd.).

Fond za pokretanje biznisa – Fond/Agencija za ekonomski razvoj Vaseg kraja bi prikupljena sredstva interno podelio na dva podjednaka dela gde bi isti neposredno ulagao u razne biznise, a drugi deo bi davao za kredite kako Opstni, tako i fizickim licima, shodno biznis interesu I biznis cilju.

Iz ovog Fonda-Agencije i sama Opstina bi mogla npr. na 5 godina podizati kredit sa povoljnih 2-3% kamate na godisnjem nivou za odredjene infrastukrne radove vezane za blisko buduce vrsenje novog biznisa.

A takodje iz istog Fonda-Agencije, davali bi se i razvojni krediti fizickim licima sa povoljnih 2-3% kamate na godisnjem nivou za pokretanje sopstvenog mikro biznisa prvenstveno po selima Opstine, a onda I ljudima u samoj Opstini npr. onima koji nameravaju da svoju zemlju u selu stave u funkciju (ovi u gradu-tzv. ,,mesoviti,, koji poseduju obradivo zemljiste, odn. kaze statistika da je 28 % njiva u Srbiji u njihovom vlasnistvu, pa bi trebalo da se oni najdirektnije ukljuce u pokretanje  razvoja svega sto je vezano za ,,poljo,, biznis, ali ne da to zemljiste drze u parlogu i da ga ne obradjuju), ali  ne u novcu, nego, npr. u stoci, u sadnicama, u rasadu ili I u semenju, u djubrivu, u masinama, aparatima, opremi  i sredstavima, za namenu podizanja I ekonomskih objekata, itd.  vezanih za ,,poljo,, preradu ,,poljo,, proizvoda ili u jednom ovecem delu u pruzanju finansijske povoljne pomoci za i oko nabavke potrebne ,,poljo,, mehanizacije, aparata, opreme i sredstava, itd. vezano za I oko ,,poljo,, proizvodnje na selu ili u gradu za osnivanje nekog mikro-mini preradjivackog ili drugog privrednog subjekta vezano za neko selo.

Sve ovo da se ne bi palo u iskusenje da se parama kupi polovan automobil ili npr. nesto od ,,bele,, tehnike, ili da se mozda omalterise kuca I slicno.

Znaci mogli bi se dobiti i veoma povoljne kredite od svojih gradjana kako Opstina, tako i fizicka lica od onih ljudi koji ulazu u rodni kraj, a dalje npr. mikro-mini privredni subjekti bi zaposljavali ljude sa teritorije Vase Opstine I davali Opstini odredjene prihode koje bi ona otom-potom ubirala, itd.

Kada se radi o pruzanju finansijske i druge pomoci ovom Fondu-Agenciji o cemu bi se izdavale plakete ili i zahvalnice, bilo da su isto ucinjeli postojeci  i na novoosnovani privredni  subjekti ili fizicka lica.

Po ovom pitanju, takodje, stranim, domacim donatorima i drugim zasluznim subjektima i licima bi se obavezno obelezile izdavanjem zahvalnice i plakete, gde bi se za vece doprinose isto obavezno obznanilo u nekom od domacih medija i na Internetu.

5.

TEMA  VII :

NEKOLIKO RECI O STABILIZACIJI I POVECANJU BROJA NASEG

STANOVNISTVA

Da Opstina u zajednici sa spomenutim Fondom-Agencijom u temi VI, besplatno dodeljuje bez naknade, placeve-zemljiste i drugo sto moze oko potrebne infrastrukture za izgradnju mikro-mini privrednih objekata (put, struja, voda, dozvole, itd.), kao i da stalno pruza podrsku u sprovodjenju preduzetnickih biznis projekta-plana vezanih za poljoprivredu-za zemljoradnike, za obavljanje u raznim usluznim delatnostima, zanatstvu, domacoj radinosti, za gradjevinare, za mikro-mini prehrambenu industriju koje sve nabrojane delatnosti su vezane za razvoj nasih sela I nase Opstine, kao i drugih krajeva gde zive Srbi u bivsoj ,,EX YU,, .

Opste jer znana cinjenica da  ni dan danas, mnoga sela nemaju ni struju, ni vodu, ni prodavnicu /npr. da bi kupili so, secer I druge osnovne namirnice, seljani moraju ici po nekoliko kilometara u grad /pa I po nekoliko desetina kilometara zbog istog/.

Po selima nema ni ambulanti /nema lekara i daleko su apoteke da se kupi potreban lek/, ni skole, ni crkve, ni… itd., kao i ni puteve na koje se posebno osvrcem /npr. iako ih nekim slucaju neka sela imaju I to sa asfaltom, no ti isti putevi cesto su neupotrbljivi sa velikim, ,,rupama-kraterima,, , jer obicno od kad su izgradjen,i nema ni tzv. ,,letnjeg, ni zimskog odrzavanja,, tih puteva, pa je bolje ni da nisu izgradjeni, jer oni prestavljaju ,,prave-pravcate,, prepreke pa I za                                 tzv. ,,Terence,, , a da ne govorimo o kamionu-konbiju-autu sa prikolicom/, pa u takvim uslovima nasi seljani ni ne mogu da sa punim kvalitetom da ponude na prodaju svoje proizvode /u transportu isti bivaju znatno osteceni, gde nas seljnin mora puno toga da baci, pa upravo je razlog za granju gore spomenute male Fiksne univerzakne susare, itd/.

Prikupljenim sredestvima kod Fonda za pokretanje biznisa-Fonda za ekonomski razvoj nasih Opstina i drugih krajeva gde zive Srbi u bivsoj ,,EX YU,, , stvoreni bi bili uslovi da se zapocene sa ekspazivnom gradnjom potrebnih stambenih jedinica; puteva I druge infrastrakture; seotskih prodavnica; seotskih skola; crkvi po selima, seotskih ambulanti /bar da se ustanove one mobilne – da u nasim selima dodju u nekim danima u nedelji lekari, kojima bi npr. direktor zdravstvene ustanove lekaru izdao radni nalog, kao I da npr. 1-om bar u 3 meseca Opstina ili I ovaj Fond, organizuje iz neke bolnice-da lekari spec. pregledaju seljane I da im bez naknade daju prepisane lekove sve na teret sredstava  ovog Fonda/; da se na teret sredstava ovog Fonda-Agencije, kombijima-terenskim vozilima (npr. ,,LADA RIVA,,) obezbedi  javni prevoz i prosirenje svih Opstinskih komunalnih delatnosti i na sela gde se to npr. sada moze; gradnja I osnivanje Interesnih kopoperativa udruzenih seljana po selima;  mikro i malih privrednih subjekata u kojima bi se zaposljavalo; itd. korisnosti  koje bi se ostvarivale I bile od ogromnog znacaja i za privredu Opstine i za druge krajeve gde zive nasi Srbi u bivsoj ,,EX YU,, , odn. od gornjeg novca najmanje je moguce izgraditi 10-100-nak stanova-kuca mesecno /stanova u Opstini /-Npr. Trebamo da i omogucimо mladim bracnim parovima da dodju u posed kuca i imanja po simbolicnim cenama.

Pritom moramo voditi obavezno racuna i o sledecem: da nas ,,covek,, nevoli nista sto je besplatno /onda mu je tu nesto sumljivo/, nego to bi otkonilo ukoliko se uz druge povoljne uslove, njima omoguci da sami izaberu, kupe i tako dobiju kuce i imanja u svojinu /kada su im potrebne pare, da iste oni mogu uzeti potrebna novcana sredstva za tu namenu kod novo obrazovanog Fonda-Agencije u Opstini/ i osnovati bar mesecno 1-3 novoosnivanih mikro-mini-malih privrednih subjekata, itd.ali stvarno ubrzo I zna se nemoze sve odjednom, nego jedne godine ovo, a druge godine to i to, kao i svake naredne godine ubrzo da se na selu nesto izgradi…—, /npr. kao sto su Francuzi svojevremeno ,,spasili,, sela koja su takodje pocela da se ,,prazne,, I sada su Evropi prvi po pitanju uvecavanja svog stanovnistva, premavsivsi  Irsku I Svedsku, a mi smo-Srbi medju prvih 10 u  celome svetu, ali po starosti nasih ljudi/.

Pa kako su Francuzi, to spasili svoja sela?

Oni su PRVO izradili ,,korak po korak,, (1-ne godine ovo, 2-ge godine ovo I tako za mnogo godina po mnogim selima u  Francuskoj) potrebnu infrastrukturu I mikro-mini preradivacke pogone po selima, pa  onda mnogo toga ostalog podizuci tako imucnost sela  I seljanina, a ujedno (,,recimo,,) pod DRUGO, stvorili su ,,situaciju,-,,klimu,, gde su shvatili da devojke sa sela /sa pravom/ hoce, tzv. ,,partnerki odnos,, sa muskarcem.

Sto je za zene veoma vazno.

Zena kod seljana, trazi, da on izgleda uredno i negovano, da joj ukazuje paznju, da se ceo zajednicki zivot ne svodi samo na rad…                                         

Njoj su potrebni pored rada i drustveni kontakti (i u Srbiji I svuda u drugim drzavama je to tako, verovali ili ne mi muskarci), npr. odlazak u bioskop, na neki muzicki koncert ili na neku kulturno-umetnicku predstavu (npr. sve napred izneto u ovoj recenici u Vasoj Opstini), kao i da bar 1-om godisnje otputuju negde na letovanje-zimovanje, kao ili cak i npr. u neku stranu zemlju da otputuje na odmor, itd.                                                                                                                                                                                                          Pa onda sebe mi mozemo opravdano priupitati: ,,Da li zene, od nas muskaraca zahtevaju previse!??? 1.

A, mi muskarci bi hteli suprotno, trazimo zenu koja bi se iskljucivo podredila porodici i imanju, pa onda potrazujemo zdravu i jedru zenu koja ce nam obezbediti potomstvo i da radi, odn. da ona treba da kao zena brine o nama, o nasim roditeljima, kuci, deci, da cisti, da kuva, da radi u polju, u stali, da se domacinstvo stalno razvija i da donosi novac.

Nego ovde nema prostora da se nadalje razmatra pitanje problematice stabilizacije i uvecanja broja stanovnistva,tj. i povratka ljudi iz gradova u sela i ostanka onih ljudi koji su vec u njemu, gde bi to proizvelo normalanu posledicu novog radjanja dece (jer bi ti roditelji konacno imali mogucnosti da deci pruze potrebne uslove koji su normalni za deciji razvoj), kao I zavisno od interesovavanja E-mailom bi poslao neke ideje o tome gde po istom sam svojevremeno sastavio primeran akt.

JEDNOSTAVNO  OMOGUCIMO  NASIM  ZENAMA  DA  RADJAJU!

Ipak, iznosim samo deo istog akta, (u zavisnosti od interesovanja Emailom bih isto poslaonapominjem da nemamo puno vremena ,,za cekanje,,), ali uz preduzimanje konkretnih mera i aktivnosti radi njihovog ostvarenja-realizacije, iznosi se da je potrebno sto vise ostvarivati tri najbinija uslova bez zdravstvene problematike i slicno, a koja se sve daju razresiti npr. u narednih od 1 meseca do 5.g., kao i do 10 godina, a ti uslovi su:

1. UKLANJANJE I SMANJIVANJE FINASIJSKIH BRIGA ZENE I MUZA (SUPRUZNIKA) SA ZASTITOM

NJIHOVE DECE.                                                                                                                                                                                2. RADNO  PRAVNA, PENZIJSKA I ZDRAVSTVENA ZASTITA ZENA, MAJKE, DETETA,  ITD.                                                                                                                                                                                           

3. OSTVARENJE SLOBODNE VOLJE ZENA.                                                                                                                                    3. a) DRUGA PITANJA KOJA SE MOGU PODVESTI  POD OSTALO.

Skoro je opste poznato da drzave nema bez vitalnog, naprednog i razvijenog sela.

Sela su nam svakim danom sve vise praznija, gde vec sada u nekim podrucjima ponekad ni na nekoliko desetina kilometara ne mozemo da  vidimo ,,zivu dusu,,-nikoga, uz to da po nasim selima sve vise preovladava starija populacija, odn. ono sve vise i vise stari, a pritom su izgleda zaboravili, kako oni visoko uceni-tako I drugi nasi Srbi (bar u prakticnom zivotu, itd. o tome) na onu znanu narodnu izrecenu mudru misao: ,,Da bez narodom bogatog sela I imucnog sela, nema ni bogate drzave.,,!

Dakle, po nasim selima nema mladalacke radne snage i sto je od svega najgore je da nema dece i njihove radosne graje /nema radosne graje dece-prema tome ni veselja u selu/, skole nam se gase posebno po selima i gde se skole ugase i ta sela se veoma brzo ugase, itd.

,,DECA JESU NESTO NAJLEPSE I NAJPAMETNIJE STO SMO URADILI  U NASEM ZIVOTU,,!

A i po gradovima-icima svake godine je sve manji broj novoupisanih djaka i u njima je sve manje stanovnika (i oni se ,,prazne,,), kao i oni po velikim gradovima (Beogradu, Novom Sadu…, interesano negde sam procitao podatak da se oni prazne, kao i da je u njima sve vise starijih i starije populacije), a i tu posebno oni sto su materijalno imucnija lica ma gde da zive i u kojoj Opstini po Srbiji, treba da se sami priupitaju:

,,Ko ce da ih hrani  u nekom ,,ne dajte Boze,, ratu ili ko ce da ih tada eventalno brani, u buducnosti  od nekog agresora (nekada ne pomazu ni pare-ni milioni npr. dinara-eura-dolara… koje neko ima,     ni uvoz, itd.) ili u mirnodopskim vremenima, kako, koga ce i gde ce, obezbediti potrebne radnike za svoje privredne subjekte u unutrasnjosti Srbije van Beograda ili i u nekim delovima Vojvodine van Novog Sada,,itd., gde zbog toga oni bi trebali prvi, interesno i vise ,,smisljenije,, da vise ulaz u mnoge potencijale nasih  sela, npr. u zdraviju hranu sa oznakom nekog sela iz Vaseg kraja???!!!

Sada tek jasnije ,,vidim,, da siptari-albanci na Kosovu I Metohiji, za dzabe ne govore-ne kazu i to sa punim pravom:

,,Da je covek najbogatiji, onda kad se imaju vise dece, jer tada se imaju vise ruku za sve: (1) i za rad, (2) i za roditelje kada onemocaju, (3) i za porodicu, (4) i za drzavu…

A mi se kao Srpski narod ubrzano ,,topimo,, I to u svim sfverama, prazne nam se mnoga nasa sela i krajevi, odn. nestajemo li, i nestajemo li, i nestajemo li…, kao I Srpski neprijatelji  su nas na ovaj ili onaj nacin u predhodnom veku genocidno urnisali-,,desetkovali,, , itd. !!!

2.

Pa nemojmo u buducnosti vise da dozvolimo to ,,tiho,, I brojcano nestajanje naseg roda I naroda, a sada nam se ,,dogadja,, I ekonomsko veliko propadanje nasih gradova I sela, gde I radi toga nemamo zasnivanje novih porodica (roditelji nece da im deca pate i hoce da im omoguce zivot dostojan zivljenja, da materijalno nezavise od svojih roditelja uz to da oni imaju stalna svoja dovljna za zivot mesecna primanja po osnovi svog rada, itd., pa zato nece da se zene-udaju, nece da formiraju svoju porodicu gde ce oni I jos njihova deca I to vrlo bedno ziveti).

Nas narod hoce da vredno radi za sebe, ali nema gde, pa zaposlimo nasu omladinu npr. kako je to ovde po svim temama predlozeno.

Nego, ukoliko to ekonomsko propadanje nasih gradova I sela ne zaustavimo I ne sprecimo odmah I ubrzo bicemo potpuno unisteni, da se necemo moci povrati, ni uz pomoc ,,trikova,,.

Zato, dok jos mozemo preduzmimo nesto kako bismo izneto u predhodnoj recenici otklonili zdruzeno sa svim snagama I sa svim razumnim a preostalim sredstvima I sa angazovanjima sto vise mozemo da upotrebimo od nasih jos nedovoljno ili neiskoriscenih potencijala kod nasih mnogobrojnih ljudi ma gde da isti zive sirom ove planete, jer ukoliko to nestajanje naseg roda I naroda sebi nadalje dopustimo, trebalo da napisemo: ,,ovde pocivaju samoubice,,.

A ,,baska,, apsolotno bi bilo bespredmetno-iluzorno da povodom iznetog u prethodnom pasusu-u takvom slucaju, da slucano trazimo krivce ili da govorimo-iznosimo razloge: ,,onaj-ovaj je kriv ili one-ove okolnosti su krive,, koji bi tada normalno bili potpuno nevazni i nebitni, vec se zdruzimo I interesno povezimo, radi naseg boljitka, radi boljitka nase dece I omladine, radi boljitka nasih unucadi i buducih pokolenja, kao i radi boljitka naseg roda I Srpskog naroda, jer u suprotnom isto bi dovelo do potpunog nepostojanja nas Srba gde bi time mi bili u mirnodopsko vreme, tj. bez rata I kako se ono kaze: ,,bez ispaljenog metka,, bili potpuno porazeni I unisteni.

Dakle, ova ekonomska opasnost koja se ,,nadvila,, nad nama I u kojoj se nas narod-nasi ljudi nalaze, gora je I ,,podmuklija,, kao i opasnosnija je, nego sto bi bio ,,metak,,-steljanje naseg golorukog naroda zajedno sa ,,million,, tona ,,NATO,, bombi ili i cak…(a I smatram da toga nismo ni svesni ili bar ne dovoljno od strane Veceg broja nasih ljudi-naseg naroda).

(NAPOMENA: Potvrdu gornjih navoda da se ,,prazne,, od stanovnistva I gradovi, nalazim u jednom delu u kazivanju za  „Politiku,,/2009.g./, dr Vladimira  Nikitovica iz Centra za demografska istrazivanja Instituta drustvenih nauka-Beograd, da:

,,Srbiji pored demografskog izumiranja sela pocinje da preti demografsko izumiranje gradova velicine 20-30000 do 70000 stanovnika, u kojima zivi polovina urbane populacije drzave,,jer mlade zene napustaju manje gradove, a muskaraci moraju da ostanu u njima, itd…, kao i koji je pre nekoliko godina u svojoj naucnoj publikaciji izneo I da: ,,gradska populacija Srbije brze stari od seoske,,.).

,,Drzava, trebalo bi izgradi puteve I da se pozabavi izgradnjom druge infrastrukture, jer je drzava ranije sve cinila da selo raseli I da bi sada drzava trebala da krene u suprotnom pravcu, ako Srbija hoce da ima bogata I razvijena sela, kakvih je danas malo,, , kako je kazao prof. dr  Djuro Stevanovic.

Nego ni, ne mozemo vise da cekamo na drzavu (ne moze ona nista uradititi vidljivo za I oko nataliteta sa nedovoljnim novcanim sredstvima, itd. o tome), gde je uz to sada nastupila objektivna vladavina ove velike ekonomske krize i ona onda za dugo vremena ne moze da prikupi slobodna, nedostajuca, a ogromna sredstva sve I da hoce I da moze, pa nam ostaje jedino to da se oslonimo na sebe, kao sto narod mudro zna da kaze: ,,u se, i u svoje kljuse,, i na taj nacin pristupimo resavanju ovog neodloznog, a alarmantnog pitanja dejstvujuci zdruzeno odmah od sada do najvise u narednih 10 godina  – naseg bioloskog postojanja  i opstanka !!!

(NAPOMENA: Potvrdu iznetoga u predhodnom pasusu u glavnom delu, nalazim u kazivanju za  „Politiku,,/2009.g./, Dr Vladimira  Nikitovica iz Centra za demografska istrazivanja Instituta drustvenih nauka-Beograd, da:

„Pitanje opstanka sela bice gotovo nemoguce resiti ako se bude cekalo pet do deset godina,,.).

Pa je to jos veci razlog da se oslonimo na sopstvene snage, jer ukoliko nam prodje jos narednih                        5-10 godina, ,,propali bi smo skroz na skroz,, kao Srpska nacija i izgubili smo svaku sansu za biolosku samoobnovu (kao sto je na naredoj stranici u napomeni izneto: ,,tada drugi problemi bi bili nebitni i beznacajni…,,), kao i isto necemo moci popraviti ni kako se ono kaze: ni uz pomoc ,,trikova,, ukoliko jos i ovo preostalo vreme uzaludno ,,potrosimo-procerdarimo,,.

3.

Zatim, po istom veoma je vazno izneti cinjenicu, kako ju je  izneo jos pre 8.g. Dr Tomić da i do ove 2009.g. da nije nista uradjeno po pitanjima stanovnistva po selima i razvoja sela /tada/ SRJ (nego, smatram da je bilo dosta reci /,,ili onoga-ili ovoga,,…/, trosenja vremena, para…, nego preduzmimo svi zajedno nesto konkretno –                   da konacno uradimo nesto u tom pravcu, a to ponovo ponavljam i to podvlacim da za isto nemamo mnogo vremena, tj. imajuci pri tom u vidu navode iz predhodna dva pasusa i iz narednog pasusa sa napomenom!!!

Uglavnom ukoliko se i ovde nesto ne ucini preti nam opasnost da vec za koju godinu postanemo zapustena agrarna zemlja, ali bez sela i seljaka. Kaze statistika da u 84% nasih sela nema nataliteta.                                                                                                                      U nasim selima se najbrze sire groblja, jer I kako sam to gore izneo u njima, vecim %-tom zivi staracka populacija.

(NAPOMENA: Stoga, ponavljam alarmantnu cinjenicu da cemo za 2-3 decenije, ali tada cemo skoro potpuno bioloski nestati, odn. bicemo najmanje drzava staraca /i tada nece vise biti vazan nijedan problem, ni nezaposlenost, ni potreba izgradnji mikro-mini pogona, ni razvijanje poljoprivrede- ni ,,Eko,, poljoprivreda, ni turizam, ni alkolizam, ni gradnja autoputeva, ni brzih pruga, ni mostova, ni itd…./, ukoliko se nesto u brzom vremenu ne preduzme.).

Radi iznetog stanja jos jednom na sve apelujem na sadejstvo svakog od Srbina ma gde ziveli na ovoj planeti, da moramo odmah I neodlozno svi zajedno poraditi na svekoliki razumni nacin ekonomskom boljitku ljudi naseg kraja I Srbije (koliko ko moze i kako to moze i ako moze), tj. po svim ovde iznetim pitanjima u temama od I do VII: preduzmimo nesto konkretno i to odmah u nekom razumnom a u kratkom vremenu…, jer u suprotnom vreme nam je da se pocne sa spomen plocom na kojoj bi trebalo da napisemo: ,,ovde pocivaju samoubice,, !

(NAPOMENA: Normalno, podrazumeva se da mozete da u ovom pismenu nesto promenite u redosledu predlozenog,                   da nesto izbacite, da nesto dodate i tako razradite, tj. da isto razradite shodno Vasim potrebama i specificnostima, kao I posebno da Vasa Opstina /npr. na teret sredstava ovde spomenutog Fonda I zajednicki s njima/ zatrazi izmedju ostalog po svim temama ovog idejnog predloga I pregleda inicijativa i strucnu pomoc prvenstveno po pitanju resavanja problematike nataliteta, ekonomskih I drugih problema od Instituta drustvenih nauka Beograd /shodno nadleznostima i po mogucnostima ovog Instituta/, ul. Kraljice Natalije 45 /Narodnog fronta/ 45, p. fah 605, tel. 011-3613-856; 011-3613-859 i 011-3618-187, http://www.idn.org.rs/index203_sr.html, pa tek onda od drugih, itd.                                                     

Smatram, da ce isti Institut na najbolji nacin moci da vrlo sagleda sa strucne strane, ukupnu konkretnu I specificnu problematiku Vaseg kraja I dati pravce I mere-redoslede poteza koje treba sprovesti sa odredjivanjem nosioca po svakom zadatku, itd.  

Na dalje po svemu, iznetom imamo sastavljene pojedinacne predloge za razresavanje problema za koje smatramo da su satkane sa interesantim, a sa jednostavni idejama: a) stabilizacije i povecanje broja stanovnistva; b) nesto o ,,Eko,, poljoprivredi; c) pismeno-predlog o redukciji alkoholizama koji nepovoljno utice na natalitet; d) ukoliko se ispolji zainteresovanost udruzenih ljudi I seljana za i oko univerzalne fiksne i mobilne susare za susenja voca, povrca I drugog, poslao bih E-mailom ono sto imam o tome u svom kompjuteru; e) poslao bih E-mailom informaciju gde moze da se kupi mini hladnjaca u Srbiji=neto za  400 eura; f) I ukoliko se ispolji zainteresovanost udruzenih ljudi I seljana poslao bih isto   E-mailom, kao i za I oko gajenja nove vocne vrste  Aronije-sibirske borovnice i o nabavci njihovih sadnica u Srbiji, a i za seme stocnog kelja, ono sto imam o tome u svom kompjuteru; i g) puno drugih predloga biznis ,,poljo,, planova, programa I raznog ,,poljo,, stiva koje sam ovih godina ,,skidao,, sa Internet s-aitova I u Srbiji, I u Hrvatkoj I u BiH, I u Crnoj Gori, I u Makedoniji, I u Sloveniji, I u Rusiji, itd. a koje bih bio voljan shodno interesovanju E-mailom da posaljem Sekretarijatu-Sektoru-Odelenju,sluzbi, kancelariji, itd. za privredu-poljporivredu, Mesnim zajednicama-mesnim centrima mnogih sela neke Opstine, npr. Udruzenjima vocara i vinogradara, udruzenjima povrtara, Stocarskim udruzenjima, itd. interesnim udruzenjima, ukoliko ona postoje i h) predlog tzv. ,,cilkularnog pisma,, koji bi se imao uputiti nasim Srbima sa apelom za pomoc, kako unutar Vase Opstine I Srbije, tako I van nje.

Na kraju bih predlozio I da Vasa Opstina kada smogne u nekom narednom vremenu, da napravi svoju Internet prezentaciju I tada, da na svom Opstinskom ,,S-aitu,, , ima i link adresara ljudi koji poticu iz Vase Opstine ma gde oni ziveli, slicno kao npr. sto ima  SO Kursumlija (http://www.kursumlija.org/adresar.html).

Ovaj adresar ljudi koji poticu iz Vase Opstine, omogucio bih njihovo  Internet druzenje; uzajamno njihovo  pomaganje; lobiranje ljudi koji poticu iz Vase Opstine za svoj kraj gde bi uz to radili znatno vise bez i sujete, da isti izradjuju programe razvoja I da traze od aktuelnih vlada pomoc za realizaciju programa I da se po istim odmah-brzo donese I sprovede akcioni plan, da Vas kraj ponosnih, dobrih i pametnih ljudi sto pre izadje iz nerazvijenih uz zadrzavanje mladih, sve to radi nuzne stabilizacije I povecavanja stanovnistva; kao i da vrati makar deo svojih ljudi koji poticu iz Vase Opstine iz rasejanja, itd.).

U Nisu, 23.06.2010.g.     Momo Folic

sada kao interno raseljeno lice sa Kosova

sa boravistem u Nisu, a pre iz Pristine


ESSEN/SKOPJE/BELGRAD (Eigener Bericht) – Der serbische Wirtschaftsminister Mladan Dinkić fordert den deutschen Medienkonzern WAZ wegen dubioser Machenschaften zum Rückzug aus Serbien auf

Newsletter vom 24.06.2010 – Meinung bilden (II)

ESSEN/SKOPJE/BELGRAD (Eigener Bericht) – Der serbische
Wirtschaftsminister Mladan Dinkić fordert den deutschen Medienkonzern
WAZ wegen dubioser Machenschaften zum Rückzug aus Serbien auf. Es
könne nicht angehen, dass die WAZ mit zweifelhaften
“Hinterzimmergeschäften” sich die Kontrolle über eine der wichtigsten
Tageszeitungen des Landes verschaffe, erklärt Dinkić nach
Bekanntwerden eines Deals, der dem Essener Konzern eine
marktbeherrschende Stellung in Serbien verschaffen sollte. Dabei
versuchten die WAZ und WAZ-Geschäftsführer Bodo Hombach (SPD), sich
mit Hilfe eines Strohmannes stückweise in den Besitz der
Anteilsmehrheit an Večernje Novosti, der auflagenstärksten
Tageszeitung des Landes, zu bringen. Der Strohmann, ein serbischer
Oligarch, will die bei ihm zwischengeparkten Anteile nun offenbar
nicht herausrücken. Hintergrund des Deals ist, dass die WAZ zunächst
wegen kartellrechtlicher Bedenken Večernje Novosti, ein in Serbien
meinungsbildendes Blatt, nicht kaufen konnte – und deshalb die Dienste
des Strohmannes in Anspruch nahm. Der Essener Medienkonzern ist das
stärkste westeuropäische Unternehmen auf dem Pressemarkt in
Südosteuropa und hält in mehreren Staaten eine marktbeherrschende
Position von bis zu 70 Prozent – abgefedert durch beste Beziehungen
ins politische und wirtschaftliche Establishment.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57841

Komedija Gospodar nikako da dodje – Miodrag Lukic

Komedija Gospodar nikako da dodje

Ovo nije ni komedija ni tragedija, ni drama ni parodija već najcrnja zbilja, kojoj moramo da se nasmijemo jer kad bi je shvatili sasvim ozbiljno zamuknuo bi smijeh medju nama za narednih dvjesto godina.

Naravno ja preuzimam cjelokupnu odgovornost na sebe u slučaju da neko odluči da nas tuži.

Sve se odvija na jednoj sceni koja predstavlja kabinet Ministra za odnose za gospodarom. Na zidu vidimo slike koje predstavljaju Luciferovo oko (svevideće oko) pentagram i lik Bafometa, slika Madlen Olbarajt, Džordža Soroša, a mozda dodamo slike Ričarda Holbruka i Zbignjeva Bežinskog)

LIKOVI:

Peko Poltron, Ministar za odnose sa gospodarom

Riko Uvlakuša, državni sekretar.

Dala Vazdan sekretarica i istovremeno ljubavnica obojici, stvarni gazda u ministarstvu.

Sonja Sačekuša direktor NVO za zaštitu Srbomrzaca, domaćih izdajnika, stranih plaćenika, antiratnih profietara i ostalih naprednih gradjana.

Slika 1

VRIJEME:      2000 i neka

MJESTO:        Kabinet ministara za odnose sa gospodarom.

Na scenu žurno izlazi ministar, osvreće se oko sebe i pogleda preko publike.  Dlanom štiti oči od svjetlosti i gleda u daljinu.

MINISTAR:   Odakle ovolika svetlost, kad se se zna da gospodar ne voli svetlost?

(sjedne i zagleda se u ekran kompjutera). Ono jeste da se oni koji su najbliži njemu zovu prosvetljenim, ali on, on voli kad caruje tama. Gospodar voli tamu i buku, nikako svetlost i tišinu, ali što ge nema? Rekao je da će uskoro doći, ali šta je to za njega uskoro? Tako je poručivao i mom dedi, pa ga ovaj nije dočekao iako je uradio sve što mu je ćopavi naredio.

Nema, nema poruke od gospodara, nema, a sve smo učinili što je tražio od nas. Da nas nije neko oklevetao pa nas zaobilazi?

Na scenu ulazi Riko Uvlakuša, zastane i kašljucne, ministar skoči i pozdravi ga satanističkim pozdravom.

MINISTAR:   Dobrodošli gospoda….proklet bio zašto ne kucaš kad ulaziš!? Sav se isprepadah misleći da je gospodar…a njega nema.

UVLAKUŠA:            Šta da kucam kad Dala nije na poslu, znam da ne mogu da vas zateknem in flagranti, a gospodar se, čuo sam, ljuti na nas.

MINISTAR:   Prokleta pijanduro, hoćeš li da kažeš da ja imam aferu sa gospodjicom Vazdan?

UVLAKUŠA:            Ne baš vazdan, samo u toku radnog vremena i ponekad kad Vam supruga otputuje na sastanak sa gospodinom Ološem ili njegovim izaslanicima.

MINISTAR:   Riko! Riko Uvalkušo, ko mi te samo dodeli za državnog sekretara, da mi je da znam. Šta to drobiš govedo brdjansko, kakva Dala i kakve afere i odkud ti samo hrabrost da pominješ moju suprugu i gospodina Ološa? Znaš li ti bre da je on apostol?

UVLAKUŠA:            Au, znači on je medju prvih dvan’est do gospodara?

MINISTAR:   Nije, on je na trideset i trećem stepenu, ako već nije prosvetljen, ali ne razumeš ti to, nije to štivo za čobane.

UVLAKUŠA:            Nije, ne razumijem ja to, ali se odlično razumijem u intrige, kad je to u korist mom ministru.

MINISTAR:   Dobar si što jest, jest, svaki put kad zatreba da obrukamo ove fašistoidne Srboide nenadmašan si u sprovodjenju mojih ideja. Sećaš se ono kad smo im smestili paljenje ambasade i to je bila moja ideja, sećaš li se?

UVLAKUŠA:            Imam i ja ideja…

MINISTAR:   Imaš, imaš, ali si previše radikalan, ne može se jedan narod uništiti preko noći, mora polako u rukovicama. Prvo moramo da im uništimo dušu, a za tela ćemo lako, malo gladi, malo bolesti, a NATO je već posijao osiromašeni uranijum, još malo pa će da se pokažu rezultati.

UVALKUŠA:            Kako Vi kažete gospodine ministre, kako Vi kažete, ali gospodara nema iako je najavio da će doći.

MINISTAR:   (uzdahne i sjedne) Nema ga.

UVALAKUŠA: Reko’ ja da smo nešto zabrljali.

MINISTAR:   Kako bre zabrljali? Uradili smo sve što je preko svojih apostola poručio, a i više od toga. Evo Srbi, ovaj, ova Srbodino-fašistoidna rulja polako nestaje. Godišnje umre sto-dvesto hiljada za par godina očistićemo ove prostore za gospodara,

UVLAKUŠA:            Au znači ispraznićemo Srbiju, za gospodara. Hoće li onda gospodar doći da živi ovde medju nama?

MINISTAR:   Ćuti budalo i ne pominji mi tu reč nije to nikava Mrbija, to se kaže; ovi prostori ili region, tu reč pod hitno zaboravi.

UVLAKUŠA:            Nema problema, ja svejedno nisam odavde.

MINISTAR:   Nisam ni ja.

UVLAKUŠA: Kako bre niste? Pa rodjeni ste u sred Šumadije?

MINISTAR:   Region! Ovi prostori! Balkan! Nema starih naziva koje koriste Srboidi, jel’ jasno.

UVLAKUŠA:            Ma jasno, nego mogu li ja da sednem, moram nešto da Vam kažem, pa…

MINISTAR:   Sedi, šta imaš da mi kažeš? Nešto dobro?

UVLAKUŠA:            (sjedne) Nije dobro.

MINISTAR:   (ustane) Nije dobro?

UVLAKUŠA:            Mislim, možda je dezinformacija, Sonja mi malo pre reče….

MINISTAR:   Koja Sonja.

UVLAKUŠA: Ma ova, direktor ove nevladine organizacije…

MINISTAR:   Koja? Svaka druga nevladina organizacija ima za direktora Sonju, ne zna se koja je ružnija sestru im njihovu, sve Baba Roga do Baba Roge. Ali po gospodaravoj želji ja sa njima opštim kad god to one hoće.

UVLAKUŠA:            Sonja Sačekuša direktor nevladine organizacije za zaštitu Srbomrzaca, domaćih izdajnika, stranih plaćenika, antiratnih profitera i ostale bagre.

MINISTAR: Molim, šta si to rekao?

UVLAKUŠA: Pa pitali ste koja Sonja, pa…

MINISTAR:   Ko je bagra, bagro jedna?

UVLAKUŠA:            Ja nisam rekao da ste Vi bagra, nisam, evo gospodara mi….

MINISTAR:   Rekao si Sonja Sačekuša direktor nevladine organizacije za zaštitu Srbomrzaca, domaćih izdajnika, stranih plaćenika, antiratnih profietara i ostale bagre!

UVLAKUŠA:            Pa da, gde sam pogrešio?

MINISTAR:   U nazivu govedo jedno brdsko,  u nazivu. Nije i ostale bagre već ostalih naprednih gradjana.

UVALKUŠA:            (Ustane i pozdravi satanističkim pozdravom) Taj sam!

MINISTAR:   I ja sam, sedi dole i govori šta ti reče Sonja Sačekuša, ona divna dama.

UVLAKUŠA:            Odkud sad dama, kad malo pre rekoste da je Baba Roga? A i jest vala ima gušće brkove nego ja.

MINISTAR:   Psst! Nemoj to više nikad da ponoviš, Sonja je gospodaru draga mimo sve ostale veštic…mislim sve ostale kurv…O gospodaru oprosti mi, ne znam šta se sa mnom dešava.

UVLAKUŠA:            Sonja kaže da je gospodar ljut jer ovi, kako ih Vi zovete Srboidi, nisu spremni za pomirenje. Svadjaju se mnogo sa ostalom stokom. Daju loš primer ovim papcima iz Bosne i onim papcima iz Hrvatske.

MINISTAR:   Molim? Mi nismo spremni za pomirenje? Ovaj, mislim Srboidi nisu spremni za pomirenje? Da li si ti lud?

UVLAKUŠA:            Ne znam, Sonja tako kaže.

MINISTAR:   Sonja kaže da si lud?

UVLAKUŠA:            Ne, gospodja Sačekuša kaže da nismo dovoljno uradili da Srbi, ovaj izvinite, Srboidi, mislim nismo dovoljno učinili da Srboidi oberučke prihvate krivicu i pomire se sa ostalim, pre svega sa Albancima, koji ne mogu nesmetano da rade, ne mogu da prodaju sto tona heriona godišnje, koliko gospodar očekuje već samo osamdeset i pet.

MINISTAR:   To se mene ne tiče, to nije moj deo posla, to neka se obrati NATU oni to kontrolišu neću da se mešam, moj to jest naš zadatak je da uništimo Srboide, očistimo ove prostore od Srboida i mi radimo po planu.

UVLAKUŠA:            Kako radimo po planu, kad oni neće da se pomire?

MINISTAR:   Nemaš ti pojma, ostala je šaka jada takvih, par profesoričića i malo naroda nema za šta kuče da ih ujede. Ostalo je sve pod našom kotrolom, evo jedan primer, hoćeš li da ga čuješ?

UVLAKUŠA:            Naravno gospodine ministre.

MINISTAR:   Evo zamisli, Srboidi su, i to onaj naprimitivniji deo, sagradili četiri džamije bosanskim muslimanima i to u poslednjih par godina.

UVLAKUŠA:            Ne verujem, kako to da oni grade, kad ceo svet zna da su oni rušili džamije u Bosni i oni i Hrvati?

MINISTAR:   Vidiš ovako, da bi ovu bagru iz regiona držali pod kontrolom mi smo još davno napravili dva tumora, dva velika tumora, dve rakčine koje žderu ono malo zdravog razuma što bagra ima.

UVLAKUŠA:            Ne razumem, kakve rakčine, kakvi tumori?

MINISTAR:   Nemaš ti pojma. Davno smo mi montirali dva velika tumora i nekoliko manjih. Na jednoj strani smo napravili ljubičastu televiziju koja ispira mozak ovim manje obrazovanim, a na drugoj strani ovu prosvetljenu televiziju četiri puta dvadeset i tri, koja ispire mozgove ovima koji pokušavaju da razmišljaju, razumeš li sad.

UVLAKUŠA: Ne razumem, pa i ja gledam i jedne i druge.

MINISTAR:   Pa zato i ne razumeš i tebi su isprali mozak.

UVLAKUŠA:            (uhvati se za glavu) Niko mene pipnuo nije.

MINISTAR:   Govedo brdjansko i ne treba niko da te pipa, dovoljno je da gledaš njihove programe i da ti iscede mozak kao limun.

UVLAKUŠA:            Dobre de šefe šalim se, nego kako su onda najprimitivniji Srboidi napravili četiri džamije u Bosni? Hajde de da su ovi napredni što im prosvetljena televizija brka po mozgu, pa i da razumijem, ali oni drugi….

MINISTAR:   Najprimitivniji Srboidi su u dijaspori, oni koji vikendom idu u folkoteke. E vidiš oni tamo daju novac kojekavim Halidima, Kemalima, Dženanima, Šerifima i slično, a oni posle po Bosni prave džamije, zar to nije fenomenalno? Kad to sazna gospodar biće ponosan na nas. Naravno svega ovog ne bi bilo da nije ove ljubičasto-ružičaste televizije koja im je temeljno isprala mozak.

UVLAKUŠA: Pa vi ste genije, gospodar bi trebalo da odmah da Vas postavi za apostola.

MINISTAR: Hvala, hvala dragi moj Uvlakušo, iz vaših usta u gospodareve uši.

UVLAKUŠA:            Ali šta da činimo kad gospodar nikako da dodje?

MINISTAR:   Pozvaću Sonju da je pitam za savet (uzima telefon i bira broj)

Ministarstvo za odnose sa gospodarom, ministar Peko Poltron…draga gospodjo Sačekuša imam jedno pitanje, mislim ako dozvolite da Vas pitam…baš ste hteli da dodjete do mene, treba Vam moj…da to sam mislio moj državni sekretar Riko Uvlakuša…da, da dabome on je majstor za intrige…čekam Vas.

UVLAKUŠA:            Šta bi?

MINISTAR:   Treba te Sonja! Gospodja Sačekuša je bacila oko na tebe, pred tobom je budućnost.

UVLAKUŠA:            Fuj, ima brkove!

MINISTAR:   Vidi budale? Ko bi rekao da si ti tako glup? Gospodja Sačekuša je gej, a i da nije, ona je dama, koja nikad ne bi tako nisko pala da se pari sa nekim tamo državnim skeretarčićem. Ona kad se pari, pari se samo sa onima koji su iz kruga dvojke.

UVLAKUŠA. Srećom, neka njoj nek se pari sa ministrima, dobra je meni i Dal…

MINISTAR:   Molim? Šta to moje uši čuju?

UVLAKUŠA: Ništa, ništa.

MINISTAR:   Kako bre ništa?

UVLAKUŠA:            Ništa, lepo ništa, hteo sam da kažem meni ništa ne ostaje. Vi se parite i sa ovima iz nevladinih organizacija, a i sa gospodjicom Vazdan, a ja ništa…

MINISTAR:   Još jednom, još samo jednom ako pomeneš gospodjicu Vazdan, sećaš će me se dok si živ, jel’ ti jasno?

UVLAKUŠA:            Naravno gospodine ministre. (pozdravi ga satanistički)

MINISTAR:   Lakše, izbićeš mi oči tom rogom. Jednom me tako jedan klinac na rok koncertu umalo nije oslepeo.

UVLAKUŠA:            E to, kad već pomenuste, zašto rokeri uvek pozdravljaju gospodara, jel’ oni kao i mi rade za njega?

MINISTAR:   Neki i rade, ali uglavnom je to stoka, mislim slušaoci, obične mašine za govna i ništa drugo. Ali mi smo ih takvim napravili i to raduje gospodara.

UVLAKUŠA:            Čekajte, setio sam se nečega. Da li je moguće da je Lenon ubijen jer je izdao gospodara? Mislim, pričaju neki da je to bila kazna što je izdao gospodara?

MINISTAR:   Ko to priča? Sigurno ova Srboidna bagra? Oni što ih nismo pohvatali ni sa sa jednim tumorom?

UVLAKUŠA:            Pa sigurno da su ti, nismo dovoljno učinili za gospodara zato neće ni da dodje.

MINISTAR:   Ko nije dovoljno učinio? Jesmo li ubili premijera? Jesmo, čim je počeo da razmišlja svojom glavom, to jest kao Srboid, ubićemo još jednog ako treba. Jesmo li ubili onog patriotu kojeg nismo mogli da potkupimo, Krstić se valjda zvao? Jesmo, neće nama niko glumiti nepotkupljivog, svi su potkupljivi kao i mi? Jesmo li uništili crkvu? Jesmo, svaki drugi vladika je mason ili rotarijanac, a da znaš ima i naših medju njima. (pokaže rogu). Na kraju, napravili smo naciste od Srboida, mislim na ove klince mi ih ispod žita plaćamo, pa šta više hoće od nas?

UVLAKUŠA:            Znači iz iste kase se finansira Stromfront kao nekad Otpor? Da li je to moguće? Mislim ja sam u Otporu dobro profitirao, mogao sam opet…

MINISTAR:   Ko bi rekao da si ti tako glup. Hajde idi, muka mi je više od tebe i pošalji mi gospodjicu Vazdan.

UVLAKUŠA:            Opet će te vazdan gospodjicu Vazdan.

MINISTAR:   Marš napolje i ne mrdaj se iz ministarstva dok ne vidimo šta gospodja Sačekuša očekuje od tebe, a sad briši.

UVLAKUŠA: Razumijem gospodine ministre (pozdravi ga sa dvije roge, ministar samo odmahne rukom i usredsredi se na kompjuterski ekran, Uvlakuša savije kažiprste i male prste i isturi srednjake, nasmiješi se kvarno i pobjegne napolje.

SLIKA II

Ministar  u predjašnjem položaju trlja sljepoočnice kažiprstima i malim prstima, lupajući potpeticama ulazi Dala Vazdan, u ruci nosi fasciklu, a na licu osmijeh koji obećava oluju.

MINISTAR:   (osvrene se) Dalo gujo moja prisojkinjo. Kobro moja najotvornija. Aspido moja misirska.

DALA:            (Tresne fascilu na sto) Šta je ovo? Dokle ćeš da me vučeš za nos?!

MINISTAR:   Dalo zmijče moje šta ti je?

DALA:            Ne pitaj me šta mi je, već odgovaraj kako si mogao da za putovanje u Ameriku planiraš sebe, svoju ženu, onu tvoju odvratnu feministkinju i Riku Uvlakušu?

MINISTAR:   Nije moja Staša feministkinja, ona se samo bori za prava žena. Znaš ona ti je iz stare revolucionarne porodice i to je njoj u krvi, borba, revolucija, razumeš? Njena baka je svojeručno ubila na stotine četnika, doduše zarobljenih i izmrcvarenih, ali su bili bradati i izgledali strašno…

DALA:            Ne tiče me se to vaše sranje, u pravu je narod kad kaže da je komunizam gori do kuge, vi ste bre kao kuga.

MINISTAR:   Kakav komunizam, kakav narod? Dalo dušu da nisi nešto pogrešno ušmrknula? Šta ti je.

DALA:            (sjedne i prebaci nogu preko noge) Šta mi je? Pitaš me šta mi je? Matori perverznjače, još se usudjuješ da me pitaš šta mi je? Mladost si mi upropastio i pitaš me šta mi je.

MINISTAR:   Čekaj, čekaj malo. Koliko si se vukla po demonstracijama nikad ne bi završila fakultet da nije mene bilo, nemoj da si takva, a nisi jedina koja je poklonila svoju mladost starijem intelektualcu, šta ti fali? Živiš kao princeza i tu se žališ zbog jednog putovanja u Ameriku, ma vodiću ja tebe na kraj sveta i to o svom trošku veruj mi.

DALA:            Trebalo je ja da se udam za stranca dve banke starijeg od sebe, pa bi sad bila poznata kao i Bilja, mogla sam i ja da pljujem po Srbiji i svemu što je srpsko kao i ona. Ona medju zvezdama, a ja na kolenima u ministarstvu «šlj» kategorije.

MINISTAR:   Nemoj tako, na kolenima sam češće ja nego ti.

DALA:            Samo zato što si impotentan i perverzan, inače bih ja nadrljala.

MINISTAR:   Ćuti, nemoj da neko čuje.

DALA:            Šta se štrecaš i novine već pišu da si ćorak i da ti ni kokain više ne pomaže. Možda ti gospodar vrati moć kad dodje, ako dodje.

MINISTAR:   (čim čuje riječ «gospodar» pozdravi) Misliš da može?

DALA:            Naravno da može, ali ne znam da li će doći.

MINISTAR:   A zašto ne bi došao?

DALA:            Čula sam da smo otpisani, nismo ispunili sve zadatke, ima previše ovih, kako da ih nazovem…

MINISTAR:   Srboidnih…

DALA:            Da tih, ima ih previše i još uvek se radjaju kažu obaveštajci i to čak i u Beogradu, verovao ili ne?

MINISTAR:   Neće dugo. Ne bi ni ovi, već se doselila bagra posle poslednjih ratova i nemaju para da kupe televizore pa se pare, čim kupe televizore naši tumori će im pojesti zdrav razum.

DALA:            Gospodar je nestrpljiv.

MINISTAR:   Pa šta hoće bre? Evo doveli smo dotle da se više na razmnožavaju. U ovoj državi imamo više od pola miliona žena starih izmedju trideset i pedeset godina koje se udale nisu. Neće se ni udavati, a ako se slučajno i udaju radjati sigurno neće, jer isprali smo im umove. Isto toliko, ako ne i više, imamo neoženjenih Srboida koji se neće oženiti jer žene neće da se udaju. Eto uništen milion jednim udarcem, plus u prosjeku samo dvoje nerodjene dece po paru i to je još milionče.

DALA:            I ja sam prešla tridesetu…

MINISTAR:   I to odavno…

DALA:            Šta se smeješ životinjo? Radi tebe sam tri puta abortirala i sad ne mogu da radjam, a lekar koji me je lečio dobio nacionalno odlikovanje, nacionalono odlikovanje, a ubio mi tri deteta.

MINISTAR.   Upravo to, nacionalna odlikovanja dodeljujemo onim lekarima koji su za vreme prakse ubili barem jedan grad, recimo veličine Leskovca.

DALI:             Ali ja sam želela dete?

MINISTAR:   Šta će ti dete? Kad imaš dete nemaš život.

DALA:            Mislila sam, ako već nemam dece da barem napravim karijeru, ali ja nikako da mrdnem dalje od tvoje sekretarice.

MINISTAR:   Pa dobro, hoćeš li da te postavim za ambasadora? Ako je ona Baba Roga mogla da pošalje svog ginekologa na mesto ambasadora u Egipat, zašto ja tebe ne bih mogao da pošaljem za ambasadora u recimo Meksiko, ti voliš sunce, a tamo je toplo.

DALA:            Slavu, hoću da budem slavna, hoću da o meni pišu novine, a da to ne bude žuta štampa.

MINISTAR:   Slavu? Hm, pa naravno, postaviću te za ambasadora i srediću da dobiješ prestižnu književnu nagradu.

DALA:            Ali ja ne umem da pišem. Istina je da sam studirala i pomalo pisala ali…

MINISTAR:   Pismena si i to je dovoljno. Pišeš, lepo gomilaš reči i što te manje ljudi razume tim bolje po tebe. Uz put pljuneš malo po šajkači, opancima i guslama i nagrada ti ne gine.

DALA:            Misliš da to ide tako?

MINISTAR:   Zar sumnjaš? Evo ovaj Ćosić, ne, ne mislim na Kobricu, već ovaj što je živeo u Berlinu dobio državnu penziju ove države, a ništa drugo nije radio do pljuvao po Srboidima.

DALA:            Nije loše, nije loše, još kad bi se posle po mojoj knjizi snimio film…

MINISTAR:   Prvo napiši knjigu…(smije se)

DALA:            Već jesam, samo me stid da ti pokažem, mislim malo mi je naivna, ne znam da li će ti se svideti.

MINISTAR:   O čemu se radi?

DALA:            Pa ovako, mlada lepa devojka, naravno prozapadno orijentisana, krene u sred rata da traži verenika koga su silom mobilisali i poslali u Republiku Šumsku. Čim predje Drinu uhvate je petorica bradatih brdjana i siluju na smenu sedam dana.

MINISTAR:               To! To je ono što se traži. Zli bradati, prljavi Srboidi uhvate mladu finu devojčicu iz velegrada i siluju je da iznemoglosti, sutradan se pojave lepi, čisti, namirisani Amerikanci ili Evropljani i spasu siroticu.

DALA:            Ne baš sutradan, nakon sedam dana…

MINISTAR:   Dobro, nakon sedam dana! Još ako napišeš da je devojka recimo nešto drugo, da nije baš Sr…mislim, razumeš šta hoću da kažem.

DALA:            Naravno, evo ovako, neka devojka bude….hm, dala sam joj ime Mirjana, neka bude Merima i neka recimo ne traži verenika već brata koji je silom odveden u rat i da on recimo bude gej.

MINISTAR:   Fantastično! Zato imaš da pokupiš nagrade kako literarne tako i filmske, možeš odmah da računaš na Oskara. Ima da te prevedu na strane jezike, bićeš četvrto V koje se prevodi na strane jezike.

DALA:            Ne razumem?

MINISTAR:   Prezivaš se Vazdan, prezime ti počinje sa V, mislim u poslednje vreme Evropa hoće samo one čije prezime počinje sa V…

DALA:            A Bilja i Vlada?

MINISTAR:   Bilja i Vlada….Hm, biće ipak da prevode one koji su na našoj liniji, one koji pljuju po srbodino-fašistodinoj bagri i da to nema nikave veze sa početnim slovom prezimena.

DALA:            Znači mesto ambasadora, književno nagrada, a kasnije i filmska. Divno dragi moj, nisam se pokajala što sam odlučila da ti saopštim ovu novost.

MINISTAR:   Ništa mi nisi saopštila?

DALA:            Sedi i uhvati se za stolicu.

MINISTAR:   Dolazi gospodar?

DALA:            Ma ne, nije to.

MINISTAR:   Šta je, ne muči me molim te?

DALA:            Ona brkata veštica, ona kurva matora Sonja Sačekuša hoće po svaku cenu da dobije Nobelovu nagradu, a ja znam da je i tebi stalo…

MINISTAR:   Ona hoće da dobije Nobelovu nagradu?.

DALA:            Da, da bi došla do nagrade ona je tebe, tebe dragi moj Peko…

MINISTAR:   Šta mene?

DALA:            Oklevetala te kod gospodara…

MINISTAR:   Molim?

DALA:            Da, rekla je da se tajno sastaješ sa nekim tamo matorim profesorima koji su ekstremno Srbodini i da praviš neki rezervni plan da ako gospodaru krene niz brdo predješ na stranu Srboida?

MINISTAR:   Nečuveno! Ja jeste da glumim patriotu kad to treba, mislim kad treba da tu bagru podrijem iznutra, ali uvek i samo da ispunim ciljeve koje je odredio gospodar.

DALA:            Rekla je kučka da su te upecali jer su ti podvodili mlade devojke, ali ja znam da to nije istina, nije istina da si se kljukao vijagrom i bio na orgijama tamo sa nekim primtivcima, jel’ da da nije istina?

MINISTAR:   Naravno da nisam, i ti si mi na vrh…

DALA:            Opa! Tako znači ja sam ti na vrhu one stvari.

MINISTAR:   Ma mislim ti si mi vrh, vrhova.

DALA:            Rekla sam ti, pa ti radi šta znaš i molim te isposluj mi to što hitnije ono što si obećao.

MINISTAR:   Koje?

DALA:            Mesto ambasadora u nekoj topoloj zemlji, ali nemoj u Meksiku ima puno sirotinje, neću da gledam i tamo bednike kad već moram da ih gledam ovde svakim danom sve više, a bila je tamo ona Vesna i kažu zli jezici da je toliko lokala da su se domaćini zgrozili.

MINISTAR:   Nemoj tako ona je verna gospodaru, nemoj tako o njoj da govoriš molim te?

DALA:            Rukopis ću sutra da pošaljem izdavaču, a ti mu javi da je vreme da dobijem neku književnu nagradu.

MINISTAR:   Kojem izdavaču?

DALA:            Po onom tvom prijatelju, (rukom dočara čovjeka sa velikom bradom) znaš ko je medju izdavačima najverniji gospodaru…

MINISTAR:   Ah, da njemu…

DALA:            Scenario neću ja da pišem, zato kontaktiraj nekog zanatliju da mi to uradi, po mogućnosti nekog ko je već nagradjivan za pljuvanje po Srboidima, neću da mi početnik upropasti posao.

MINISTAR:   Gde žuriš?

DALA:            Žurim da pobegnem iz ove doline suza, ma kako mrzila ovu seljačku bagru ponekad mi bude teško da gledam kako izumiru od posledica našeg rada.

MINISTAR:   Stop! Šta je sad to? Da se možda ne kaješ? Znaš li da je kajanje gospodar strogo zabranio? Hrišćani se kaju, a mi, mi imamo za cilj da uništimo hrišćane. Hrišćani, heteroseksulaci i patrioti su najveća smetnja našem gospodaru. Istina uništićemo mi i ostale religije, ali hrišćani su najveće zlo naročito ovi pravoslavni.

DALA:            Ne kajem se, nego požuri da održiš obećanje pre nego što počnem da se kajem što sam zbog tebe upropastila mladost….i da znaš mogla bih ja da dobijem Nobelovu nagradu za književnost. Evo dobila je ova anonimna Nemica, čisto iz političkih razloga, zašto ne bi mogla i ja?

MINISTAR:   Čuj i ti bi Nobelovu nagradu? Ti bi kao i Sonja? Na osnovu čega bi ona da je dobije?

DALA:            Kaže; ako je mogao da nagradu dobije AL Gor za slajd-šou o globalnom otopljavanju i ako je mogao da dobije Barak Obama za predizborna obećanja, mogu i ja jer ja sam učinila za gospodara više nego oni, a imala sam daleko manje mogućnosti nego oni.

MINISTAR:   Vidi ti nje, ccc, a zašto ona misli da je smetam?

DALA:            Ne znam, pitaj nju, rekla je da će doći danas da razgovara sa tobom, ali molim te nemoj da otkrije da ti znaš da ti ona radi iza ledja, budi lukav kao što si bio onda kad smo organizovali da latentni homoseksulaci napadnu na gej paradu, paradu koju smo naravno mi organizovali iako nismo gej, pa smo za napad optužili fašistoidne Srboide.

MINISTAR.   Odlična ideja, nego da se mi malo opustimo pre nego što ona dodje?

DALA:            Mmm, nemam baterija za…

MINISTAR:   Ima prstiju, ne trebaju ti baterije.

DALA:            Prvo mi reci gde ću biti ambasador?

MINISTAR:   Pa evo recimo, mogla bi…mogla bi u da budeš u Crnoj Gori, imaju more, a belog koliko voliš…

DALA:            U Crnoj Gori? Ne dolazi u obzir.

MINISTAR:   Možeš u Albaniju, imaju more, nemaju toliko belog, ali i žuto može da se šmrče..

DALA:            Ti si se izgleda već jutros gadno ušmrkao kad lupaš takve gluposti, kakva bre Crna Gora i Albanija, ja hoću da odem daleko, hoću sjaj i glamur, a ne da budem ambasador u nekoj balkanskoj banana državici.

MINISTAR:   Onda mi ne preostaje ništa drugo nego da te pošaljem na Kipar, mala zemljica kao stvorena se za pisce kao što si ti, jedan pisac je već bio, što ne bi i drugi?

DALA:            Može, Kipar vidiš može, more toplo i ubilo se za pranje novca, a ja mnogo volim opran novac.

MINISTAR:   Zamisli volim ga i ja…

DALA:            Odlično idemo na Kipar, a sad dodji da te tvoja Dala izmasira…

MINISTAR:   Odmah gujo moja prisojkinjo…

Svjetlo

SLIKA 3

VREME:         Nešto kasnije…

MJESTO:        Ista scena

LIKOVI:         Riko Uvlakuša i Sonja Sačekuša.

Ulaze na scenu, Riko propušta Sonju snishodljivo se klanjajući.

SONJA:          Ne ponašajte se kao paž. Ženama moje orijentacije ne trebaju te šovinističke

farse.

RIKO:             Naravno gospodjo Sačekuša, naravno. Kako sam samo mogao da zaboravim da ste Vi prava svetska dama, a ne neka domaća šmizla koja drži do toga da se oko nje obleće kao oko kraljice.

SONJA:          Na koga mislite?

UVLAKUŠA:            Ih, na koga, ima ih mali milion, ali Vi viste prva dama ovih prostora…

SONJA:          Hvala, hvala, Vi ste stvarno pravi gospodin, samo…

UVLAKUŠA:            Samo?

SONJA:          Ne znam kako da Vam kažem, bojim se da Vas ne uvredim

UVLAKUŠA:            Samo izvolite, nema potrebe da se ustežete.

SONJA:          Kako da kažem…mislim Vi ste pravi gospodin, lep, pametan, svetski čovek samo….mislim sliku o Vama malo kvari taj vaš naglasak.

UVLAKUŠA:            Naglasak?

SONJA:          Kad govorite zvuči kao da ste pravi pravcati…

UVLAKUŠA: Mislite da zvučim kao da sam s’ one strane Drine?

SONJA:          Zvučite kao da namerno naglašavete taj akcenat onih odvratnih divljaka iz Republike Šumske.

UVALAKUŠA:To ja namjerno radim da prevarim one medjede, pa mi prešlo u naviku.

SONJA:          A tako, pa bravo gospodine Uvlakuša, bravo, tamo baš i nemamo tako mnogo uspeha kao ovde.

UVLAKUŠA:            Jeste, jeste, nezgodni su, glupi i nepismeni, toliko nepismeni da ih štampom prevariti ne možemo, ne čitaju. Ima ih mnogo koji žive po kojekakvim rupama gdje ne mogu da prate televiziju pa ostanu nedodirnuti. Čim zinu iz njih gusle progovore, strahota, ali ipak smo jedan dobar dio uspjeli da uništimo televizijom i naprednim idejama.

SONJA:          Da, da, oni su tvrd zalogaj, ali ništa ne brinite gospodar će to preko svojih satelita lako da sredi. On samo udari dlanom o dlan ima opet da se pokolju sa Hrvatima i Bošnjacima. Gospodar je ostavio tempirane bombe, treba mu ravno trinaest minuta da izazove rat u Brčkom, a odatle bi se kao požar proširio na sve četiri strane sveta. Gospodar je genije, nemate pojma koliko mu se divim, on je jedini muškarac kome opraštam što je muškarac.

UVLAKUŠA:            Naravno, podrazumeva se.

SONJA:          Nego, kad smo već kod tih šumnjaka, jeste li čuli da naš ministar, mislim gospodin Poltron ima nekave rodjačke veze sa tim divljacima?

UVLAKUŠA:            To nisam čuo, ne.

SONJA:          Niste čuli ni da se smuca sa nekim ovdašnjim matorim profesorima, sve sa nekim gnjidama Srboidnim.

UVLAKUŠA:            On? Ma dajte budite sigurni da to on nikad ne bi radio, on voli sam ono što i Vi volite, krug dvojke i to samo one koji su bezrezervno vjerni gospodaru.

SONJA:          Tako? Niste čuli ni to da je za mene rekao da sam matora brkata lezbača čija je jedina zasluga što je prestala da leti na metli?

UVLAKUŠA:            Ne, budite sigurni da to on nije rekao, on Vas mnogo poštuje.

SONJA:          Onda sigurno niste čuli da on želi da Vas izbaci iz ministarstva jer ne želi više sa Vama deli ljubavnicu i jer ste kako ono kaže brdsko govedo koje je nekako zalutalo medju napredne?

UVLAKUŠA: Šta? U majku mu bludnicu i oca pedera i svu familiju, pa on, ona svinja impotentna za Vas kaže…

SONJA:          Šta kaže?

UVLAKUŠA:            Kaže da ste vještica i kurva, mislim izletilo mu, posle se molio pred gospodarevom sjenom da mu oprosti za grešne misli.

SONJA:          Vi ga još uvek štedite, a on se spremio da Vas šutne i to znate kako?

UVLAKUŠA:            Ne, odkud ja da znam?

SONJA:          Namestiće da Vas na ulici dohvate ovi mladi nacisti.

UVLAKUŠA:            Neće oni mene

SONJA:          Molim? Kako to da razumem, neće oni Vas?

UVLAKUŠA:            Ma fininsara nas ista banka. Sad mi ministar reče da i oni dobijaju pare odakle smo i mi dobijali dok sam bio u Otporu.

SONJA:          Jao kako ste Vi mudri gospodine Uvlakuša! A da li ste Vi znali odakle se finansirao Otpor dok ste bili u Otporu?

UVLAKUŠA:            Nisam, bio sam tada mlad, mlad, ali napredan zato sam i primljen u Otpor, policija mi je bubrege odbila što sam skidao Miloševićeve plakate, ali isplatilo se…

SONJA:          Nije Vam palo na pamet da ni ti klinci koji glume naciste nemaju pojma ko ih finansira i da bi Vas skuvali kao gulaš kad bi im rekli da dobijaju novac iz istog izvora kao što je nekad dobijao Otpor?

UVLAKUŠA:            U u u pravu ste. Šta da radim jadan ja!? Ona ministarska kurva hoće da mi dodje glave ni krivom ni dužnom (zaplače i klekne na koljenja) … ma znam šta ću, ja ću njega nožem preko vrata…neću, ja ću lepo izneti u javnost sve što znam o njemu.

SONJA:          Ništa Vam to ne vredi. Odavno smo obezvredili sve medije koji bi to objavili, a ostali mediji su pro-gospodarski orjentisani iz prostog razloga što su njegovo vlasništvo.

UVLAKUŠA:            Pa šta da radim?

SONJA:          Postoji samo jedan način, a to je da ga kompromitujemo kod gospodara.

UVLAKUŠA:            Kako? Ako treba zakleću se pred svevidećim okom da…da je recimo…uh šta da mu natovarim?

SONJA:          Ruse.

UVLAKUŠA:            Ruse?

SONJA:          Da Ruse i crkvu.

UVLAKUŠA:            Ruse ‘ajde de, ali crkvu, pa od crkve nema ništa i ovog patrijarha smo izabarali mi da nam ne smeta, ministar kaže da su pola vladika rotarijanci i masoni.

SONJA:          Ima ih, ima ih koji su opasni. Kriju svoje namere kao zmija noge, smeškaju se i pričaju lepe priče, a samo čekaju da potpale onu Srboidnu bagru i pošalju ih na nas. Ne dao gospodar da se to desi opet bismo morali da podvijamo repove i da se klanjamo pred ruljom, ali mi, mi se više saginjati nećemo.

UVLAKUŠA:            Uh što me to podsjeća ne nekoga, ne mogu samo da se sjetim na koga, hej nije valjda da…

SONJA:          Pa šta? On je daleka prošlost, a nekad, nekad smo bili u prijateljskim odnosima, mislim sve dok ga gospodar nije pustio niz vodu.

UVLAKUŠA:            Ja više ništa ne razumijem, ja stvarno više ništa ne razumijem, da li je moguće da ste, mislim da je i on….

SONJA:          Nemojte da razbijate glavu teškim mislima, nego smislite priču da se ministar tajno sastaje sa nekim vladikom, nekim pravim hrišćaninom koji ne drži do skupih automobila, luksuza i slično i da preko njega kontaktira sa Rusima.

UVLAKUŠA:            A gdje takvog da nadjem? Pa naše…mislim njihove vladike se voze u najskupljim džipovima, stanuju u vilama, a vole i da pojedu i popiju, za neke kažu da vole i seks, čak kažu da ima i pedofila. Možda da smislim priču da je u vezi sa ovim za koga se priča da je pedofil.

SONJA:          Taj je naš budalo…izvinite, izvinite, poneše me emocije…

UVLAKUŠA:            Ne izvinjavajte se gospodjo Sačekuša, budala sam nego šta, ja nikako da shvatim da je dobro ono što nije dobro, a da je loše ono što je dobro, to jest da dobro ono što je loše iako nije loše ono što je dobro, au sav sam se izgubio.

SONJA:          Dobro, dobro, smislićemo nešto jer i ja nikako da se setim nekog vladike da se ponaša kao pravi hrišćanin. Znate šta čula sam da po šumama u regionu ima nekakvih Zilota, smislićemo priču da je Poltron sa njima u vezi jer su mu obećali da će mu vratiti potenciju…

UVLAKUŠA:            Ne pije vode, ja sam ih špijunirao i oni Vam ništa ne drže do seksa, samo poste i mole se, budale žestoke vjerujte mi.

SONJA:          Šta onda Vi predlažete?

UVLAKUŠA:            Znate šta, dovodio sam ja njemu jednom jednu balerinu…

SONJA:          Seksualna afera ne dolazi u obzir, to bi za njega čak bilo pozitivno.

UVLAKUŠA:            Balerina je bila Ruskinja, a čuo sam da je iz svešteničke porodice, stric joj valjda vladika, jest da se familija nje odrekla, ali opet njihova je…

SONJA:          (udari dlanom o dlan) Savršeno, gospodine Uvlakuša Vi ste genije. ( poljubi ga u obraz, on napravi izraz lica kao da ga je zmija ujela) Na tome napravite priču, to će da ga ukopa, njega da ukopa, a Vas da promakne u ministra.

UVLAKUŠA:            Ministra?

SONJA:          Da ministra ni manje ni više, ja lično ću da se založim da postanete ministar čim njega smene. Nasledićete sve što je njegovo.

UVLAKUŠA:            Nadam se da neću naslediti i Stašu.

SONJA:          Naravno da ćete naslediti i nju, znate kakva su pravila, ko skine bosa on spava sa udovicom.

UVLAKUŠA: Nemojte za ime gospodara, pa ona je kao santa leda…

SONJA:          Tako mora da bude, Onazis se uopšte nije bunio kad je dobio Žaklinu, a ni ovaj naš što spava sa udovicom se uopšte ne buni, tako mora da bude.

UVLAKUŠA:            Nije valjda da je on…uh sunce mu njegovo ko bi rekao da onaki svilen tip ima petlju da smakne bosa?

SONJA:          Ima nešto utešno za Vas, Staša je gej, njihov brak je samo na papiru, ona je uzvišeno biće, a ne kao ova Dala Vazdan što je delite vas dvojica.

UVLAKUŠA:            Ali Dalu mogu i hoću da nasledim.

SONJA:          To se podrazumeva, a sad da čujem kako ćete da lansirate informaciju da naš ministar pravi zavere sa Rusima i ruskim vladikama?

UVLAKUŠA:            Ništa lakše, napišem tekst i pustim ga na forumu ove naše prosvetljenje televizije četiri puta dvadeset i tri, svi gospodarevi novinari odatle uzimaju informacije, već sutra vest će da bruji intrnetom, prekosutra će da bude u štampi, a zakosutra i na televizijama. Sava i Dunav neće moći da ga operu kad ga jednom prozovu u televiziji četiri puta dvadeset i tri.

SONJA:          Talenat, Vi ste nesumnjivi talenat, verujte mi da se nećete pokajati, takvi kao Vi kad tad sednu gospodaru pored kolena.

UVLAKUŠA:            Hvala, hvala gospodjo Sačekuša Vi ste, kao što sam rekao, prva dama ovih prostora.

SONJA:          Hvala i Vama, a sad na posao, a ja ću da sačekam Vašeg budućeg bivšeg šefa.

UVLAKUŠA:            Budućeg bivšeg šefa (smije se)

Nasmiju se oboje i pozdrave rogama.

Svjetlo

SLIKA 4

Nastavlja se…

Sonja šeta pozornicom, zastane pred slikom Bafometa i pozdravi satanističkim pozdravom, pod slikom Malden Olbrajt se pokloni.

SONJA:          Kad bih ja bila ovako lepa kao ona.

Ulazi ministar, hramlje naslanjajući se desnom rukom na štap. Lijevom rukom vadi nevdljive dlake iz usta i pljucka. Primjeti Sonju i hitro spusti ruku niz tijelo, prebaci štap iz desne u lijevu i podigne ruku na pozdrav.

MINISTAR:   Sonja, već si tu? Jao izvini zadužio sam onog magarca Riku da mi javi čim stigneš, a vidiš govedo brdjansko odlutalo, takvo ti je kad ti uvale za sekretara bivšeg otporaša koji je karijeru napravio obavljajući kurirske zadatke.

SONJA:          Dragi Peko, ne uzrujavaj se, upravo sam uživala u tvojoj kolekciji umetničkih dela. Imaš istančan ukus što jest, jest. Gospodar je sigurno ponosan na tebe, a kad malo bolje razmislim ti si gospodareva slika i prilika, mislim tako ćopav, pa ta brada, još ti samo fali (pokaže na čelo).

MINISTAR:   A oni, nikako da porastu, ali porasće nadam se, eno u Kini jednoj starici porasli, gledao sam neki dan na internetu.

SONJA:          Ne pitaš me zašto sam došla?

MINISTAR:   Sigurno da popijemo nešto ili da zajedno povučemo liniju. Slušaj imam novu robu, beo je kao sneg, a udara!!!

SONJA:          Kasnije, kasnije, prvo da razgovaramo o poslovima.

MINISTAR:   Kakvim poslovima?

SONJA:          Gospodarevim poslovima.

MINISTAR:   Gospodarevim poslovima, uvek spreman za gospodara! (pozdravi)

SONJA:          Pa dobro daj neko vino, crveno kao krv nevine dečice, da nazdravimo gospodaru.

MINISTAR:   Naravno, odmah, odmah (šepa do stola u uglu i donosi flašu i dvije čaše i toči vino)

SONJA:          (kucaju se) U slavu gospodara

MINISTAR:   U slavu gospodara i za nas draga Sonja.

SONJA:          Dobro ovo vino, kao da je iz Rusije

MINISTAR:   Kakva crna Rusija, (pljucne tri puta) ja da pijem vino iz Rusije, pa ja više volim američko govno nego rusku tortu. Radije bih pio vodu, nego vino iz Rusije.

SONJA:          Tako treba, tako treba, ali gospodar je naredio da (pije)

MINISTAR:   Šta, šta je naredio?

SONJA:          Moraćeš da odložiš putovanje u Ameriku i otputuješ u Rusiju.

MINISTAR:   Hoće da namontira nešto kao Otpor i u Rusiji, e to neće biti tako lako, pobiće ih onaj manijak, onaj jebeni KGB-ovac ima kravije ruke nego i mi sami.

SONJA:          Ma ne, ne, treba nešto drugo da uradiš, nešto bezopasno.

MINISTAR:   Bezopasno?

SONJA:          Mislim nije baš sasvim, ali nije ni opasno. Treba da napraviš jedan mali tumorčić, kakve mi ovde imamo…

MINISTAR:   Ma nemojte mi reći. Pa gospodar je već kupio dobar deo medija u Rusiji.

SONJA:          Ne razumeš, mi moramo da uništimo rusku crkvu kao što smo uništili našu, ups, to jest njihovu.

MINISTAR:   Biće teško.

SONJA:          Za tebe da bude teško, daj ne nasmejavaj me, pa ti si stari šakal, a imaš i porodičnu tradiciju i tvoj deda je poznavao Ruse.

MINISTAR:   Grešiš, nije poznavao Ruse nego komuniste, boljševike, nisu nas u drugom svetskom ratu oslobodili Rusi već komunisti, da su se Rusi pitali, ona pravoslavna žgadija, oni bi i nas i svoje komuniste utopili u Crnom moru.

SONJA:          U pravu si komuniste, sećam se da si mi pričao…

MINISTAR:   Uvek sa ponosom to pričam, još moj deda je radio za gospodara, to nam je porodična tradicija. Bilo je to ovako, poslao on ovu srbodinu balavardiju da golim grudima probiju nemačku odbrambenu liniju, a baćuška general mu kaže:

Tovariš, ne šalji decu da ginu, pusti da to mi odradimo kaćušama.

A moj deda, junačina, stane ovako pred njega i kaže:

Njet tovariš general, ovo je planirano da izgine.

Bilo je planirano da pogine četrdeset hiljada srboidnih mladunaca, sve osamnaest-devetnaest godina starih, ali nas Nemci zajebaše. Povukli su se već nakon dvadeset i pet hiljada ubijenih…

SONJA:          Izvanredno, zato ti imaš kod gospodara specijalan status. Gde mi koji smo od juče možemo da se merimo sa tobom?

MINISTAR:   Ne treba da se merite, gopodar ocenjuje sve po zasluzi, a ti si mnogo za gospodara učinila.

SONJA:          Učinila sam koliko sam mogla, a volela bih da učinim još više. Nego imaš li plan  za Rusiju.

MINISTAR:   Naravno, ti i ja putujemo u Rusiju, zajedno ćemo to da odradimo, to je prilika da se pokažeš pred gospodarom.

SONJA:          Odlična ideja, ali, ja sam alergična na Ruse dobijem osip, sva pocrvenim po licu.

MINISTAR:   Ništa strašno, stavićeš krinku, znaš da je naša deviza davno bila; krinka i bodež.

SONJA:          Mislim, ti si mi ukazao ogromnu čast, ne znam kako da ti se zahvalim.

MINISTAR:   Nije nužno da se zahvaljuješ, putujemo zajedno.

SONJA:          Ali ja nikako ne mogu?

MINISTAR:   Vidi, a zašto?

SONJA:          Ko će ovde da drži bagru na oku?

MINISTAR:   Hajde na budi smešna, ovde imamo na hiljade ljudi koji su do bezumlja verni gospodaru, plus ovo ovde je gotovo uništeno još samo da počnu da umiru od gladi, a Rusija, Rusija prokleta bila, ona je ogroman izazov.

SONJA:          Setila sam se! Moram da se javim Nobelovom komitetu i pod hitno moram da otputujem u Stokholm i ostaću tamo neodredjeno dugo, tako želi gospodar.

MINISTAR:   Tako želi gospodar?

SONJA:          Da tako želi gospodar i tvoja supruga putuje sa mnom i nemoj molim te da pomisliš da imam nešto sa njom, obe smo dominatne i to ne dolazi u obzir, mi svaka sebi ulovimo po neku mladu patkicu…

MINISTAR:   Gospodar želi da ti ideš u Stokholm? Još nije vreme dodele nagrade, Obama je uze svima ispred nosa, za par praznih obećanja pokupi čovek i čast i milione.

SONJA:          Ne, ne radi se o Nobelovoj nagradi, to jest radi se o planu da barem dvoje iz regiona dabije nagradu jer će tako postati nedodirljivi pred ovim divljacima.

MINISTAR:   A jedno od njih ćeš biti ti?

SONJA:          Ja? Ma idi begaj gde ja mogu da dobijem nagradu, za šta?

MINISTAR:   Za mir, za mir dobijaju nagrade ratni i antiratni profiteri. Evo Al Gor je ratni profiter i dobio je nagradu.

SONJA:          Ali ja nisam profitirila u ratu…

MINISTAR:   Nisi u ratu, već na ratu kao i ja, da nije bilo ratova koje je gospodar izazvao ti i ja bismo bili obični niže rangirani službenici u bankama ili osiguranjima, ovako smo gospodari ovih prostora, istina iz senke, ali istinski gospodari.

SONJA:          Ti kao da ne bi imao ništa protiv da ja dobijem Nobelovu nagradu?

MINISTAR:   Ja? Pa da li si ti normalna? Ja da imam nešto protiv, pa ja sam prvi za to da je ti dobiješ.

SONJA:          Ti to stvarno?

MINISTAR:   Da čudne žene, stvarno nego šta.

SONJA.          (poljubi ga) Da sam žensko spavala bih sa tobom, bi gospodara mi.

MINISTAR:   Bolje nemoj ni da pokušaš, ne diže mi se ni na žene.

SONJA:          Znači podržavaš me?

MINISTAR:   Naravno, rekao sam ti već.

SONJA:          Izvini, izvini ja ovo moram da podelim sa mojom ljubavnicom.

MINISTAR:   (Pruža joj telefon)

SONJA:          Ne, ne, ja moramo ovo lično da joj kažem, ne mogu preko telefona.

MINISTAR:   Pa srećno onda.

SONJA:          Ali nismo…

MINISTAR:   Šta nismo?

SONJA:          Nismo ono (pokaže kako šmrče drogu)

MINISTAR:   Ah to, odmah ću da te počastim (vadi odnedud brašno dvije vrećice i pravi dvije linije, Sonja požuri da ušmrkne) Vidi je bela kao sneg, da ne kažem bela kao mišomor.

SONJA:          (već je ušmrknula drogu u jednu nozdrvu) Mišomor? Da me nisi….?

MINISTAR:   Ne budali, gde bih ja tebe mišomorom evo vidi…(ušmrkne i on)

SONJA:          Ma znam ja da ti ne bi meni zlo naneo, već me štrecnu pominjanje mišomora.

MINISTAR:   Ja, ja kad bih želeo zlo da ti nanesem ne bih te trovao, ja bih tebe poslao u Rusiju, oni bi te sa zadovoljstvom inicirali u red Ivana Groznog…

SONJA:          Ne misliš valjda da sam ja htela tebe…?

MINISTAR:   Ne, ma kakvi, ja verujem tebi da ti nemaš ništa protiv mene i verujem da si pogrešno razumela gospodarevu poruku jer on je meni pisao da idem u Moskvu na kongres gospodarevih sledbenika, a ti takodje putuješ u Moskvu, ali ne direktno nego preko Groznog, treba tamo da pripremiš žene, da im objasniš da ako postanu atentatori samoubice, da će u sledećem životu biti lepotice kao ti…

Sonja, klone glavom na sto, ministar ustane:

MINISTAR:   Uvlakušo!!! Dala!!! Dodjite i očistite ovo djubre odavde…

Zavjesa…

SLIKA 5

Utrčavaju Uvlakuša i Dala, on u hodu zakopčava patolone, a Dala košulju, slobodnim rukamama pozdravljaju ministra

MINISTAR:   Uhvaćeni na delu! Buduća ambasadorka Vazdan sa ljubavnikom Uvlakušom. Sram vas bilo, ja vas hlebom hranim, a vi mi tako vraćate. Zašto ne sačeka da postaneš ambasadorka pa da mu onda uplatiš neki sitniš da snima filmove kao što je činila Milica dok je bila ministarka?

DALA:            Gospodine ministre, mi nismo ono…

MINISTAR:   Znam, znam, ali mene se to više ne tiče, izabrala si Uvlakušu eto ti ga. Samo mi ovo djubre sklonite iz kancelarije.

UVLAKUŠA:            Pa to je gospodja Sačekuša, šta joj bi?

MINISTAR:   Da je ne žališ slučajno?

DALA:            Gospodine ministre, evo, ja je uopšte na žalim, nek je crkla i bila je obično djubre.

UVLAKUŠA:            Nije valjda crkla? Od čega? Danas sam je vidio i bila je zdrava i čila kao ždrijebe.

MINISTAR:   Nije crkla, ali će da crkne od gladi i žedji u našem podrumu.

DALA:            Tako i treba, svako ko se drzne da radi protiv našeg ministara, treba da crkne kao pas.

UVLAKUŠA:            Ko je radio protiv ministra, ona? Pa danas me srela i o ministru sve najbolje pričala.

MINISTAR:   Ma nemoj? Šta li će to biti da ti o ovoj odvratno brkatoj žabi tako lepo govoriš? Da ti nije obećala moje mesto kad mene smakne?

DALA:            Ona Vas da smakne, ova naduvena žaba da smakne našeg ministra?

MINISTAR:   Dosta više Dalo, sad pripadaš njemu Uvlakuši, ali ne moraš da se ponašaš kao prava uvlakuša.

UVLAKUŠA:            Hvala.

DALA:            Gospodine ministre, mi stvarno nismo…

MINISTAR:   Ti ćuti, a ti Uvlakušo govori šta ti je predložila ova kreautura ovde.

UVLAKUŠA:            Ona je mene danas srela i rekla mi: Uvlakušo ti si ovako fin i lijep, čovjek, zgodan i pametan, samo…

MINISTAR:   I ti si poverovao u ti laži?

UVLAKUŠA:            Jesam, mislim, što ne bih kad mi to kaže jedna tako sposobna žena.

DALA:            Ma vidim ja da ti bazdiš na ženski parfem, mora da si ti bio sa njom u krevetu, zato si kod mene došao onako nikakav, na sve ličiš na muško ne ličiš.

MINISTAR:   Vidi, vidi, pa ti priznaješ da si sa njim…

DALA:            Samo otpozadi. Ništa ljubav samo ….ma čisto kao fiziološka potreba…

UVLAKUŠA:            Tako znači?

MINISTAR:   Dalje, dalje, šta je rekla Sonja.

UVLAKUŠA: Pa rekla je, Uvlakušo ti si pametan, obrazovan, produhovljen, sve te žene vole, samo imaš jednu, kako da kažem manu…

DALA:            Imaš ti sto i jednu manu i nikad ti meni ne bi prišao ni odpozadi da nisu brige i obaveze, a možda i neke vračare svezale moć našem ministru.

MINISTAR:   Ćuti zmijurino jedna molim te!

DALA:            Odkud sad zmijurino, pre sat sam bila tvoja zmijica, tvoja draga aspida?

MINISTAR:   Ćuti, pusti me da završim sa ovim skotom, tebe ću da ostavim za dezert.

DALA:            Baš se radujem.

MINISTAR:   Nastavi Uvlakušo.

UVLAKUŠA: Tako ti ona meni sve cile-mile i niz dlaku, da bi na kraju rekla….

MINISTAR:   Govori, šta ti je rekla?

UVLAKUŠA:            Uvrijedila me je da znate, ali sam ja zbog Vas prećutao, znate Vi rekoste da je mnogo draga gospodaru, pa se ja ujedi za jezik i prećutah.

MINISTAR:   Je li bre govedo brdsko, jel’ treba ja jezik da ti isčupam? Predji na stvar!

UVLAKUŠA:            Dobro, evo odma’. I  veli ti ona meni, taj tvoja naglasak kvari sliku o tebi, zvučiš kao da si iz Republike Šumske i to najprimtivniji šumnjak onaj što kad usta otvori iz njega gusle progovore….

MINISTAR: Predji na stvar da ne bi iz mene mrak progovorio.

UVLAKUŠA:            Veli ti ona meni tako, da mora da mi poveri jednu važnu stvar, ja se zagledam u nju ovako, čisto se zablenem kao tele i velim; dje meni da povjerava važne stvari jedna takva dama.

MINISTAR:   Bodež! Dalo, bodež, konop i otrov mi donesi, da ga izbodem, udavim i otrujem istovremeno. Govori kurvin sine da te je kupila i okrenula protiv mene?

UVLAKUŠA:            Mene? Mene da okrene protiv Vas jedna pišulja? Molim Vas ne vrijedjate me, evo ovde me sjecite, ali me ne vrijedjajte.

MINISTAR:   Ništa ti ne brini, znam ja gde ću da zasečem pa da te više zaboli nego po vratu, a Dalu ću malo da nasekiram kad te secnem.

Dala zastane u pola koraka i sakrije nož iza ledja, uplašeno gleda ministra.

MINISTAR:   Pričaj, šta ti je rekla.

UVLAKUŠA:            Veli ona meni: Uvalkušo sad imaš priliku da se dokažeš, tvoj ministar je u opasnosti, neko ga je oklevetao kod gospodara…

DALA:            Ko bi drugi do ona?

MINISTAR:   Ne prekidaj ga…Šta je rekla ko me je oklevetao?

UVLAKUŠA:            Nije rekla ko je, samo je rekla da odem i pročitam na forumu televizije četiri puta dvadeset i tri, neko je tamo napisao da naš ministar ima aferu sa jednom ruskom špijunkom koja je ni manje ni više nego nećakinja nekog ruskog vladike…

MINISTAR:   Molim? Nije valjda da to stvarno piše tamo?

UVLAKUŠA: Nisam provjerio, zadržala me Dala…

DALA:            Ne laži džukelo jedna, molio si me pola sata da ti okrenem ledja.

UVLAKUŠA:            Jesam, pošto nisam mogao da udjem kod ministara jer je Sonja bila kod njega.

MINISTAR:   Tišina! Brzo pogledaj piše li to na forumu televizije četiri puta dvadeset i tri! Ja ne mogu da gledam, ako to bude istina ja sam gotov.

DALA:            (sjedne za sto i gleda u ekran) Piše…

MINISTAR:   Šta piše?

DALA:            Sramota! Poznati borac za ljudska prava, ministar za odnose sa gospodarom Peko Poltron uhvaćen in flagranti sa Irinom Starorusovom, balerinom za koju se pouzdano zna da je špijun Ruske prdoslavne crkve..

UVLAKUŠA:            Valjda pravoslavne

DALA:            Ovde piše prdoslavne, to je stil televizije četiri puta dvadeset i tri da sve što je pravoslavno baci u blato.

MINISTAR:   Irina? Odkud znaju za Irinu? Uvlakušo ubiću te kao psa skote jedan brdjanski, samo si ti znao za nju?!

DALA:            Opa, tako znači dragi moj ministre ti si me varao sa nekom ruskom kurvetinom, pa da znaš đubre jedno perverzno nije mi žao što su te provalili.

MINISTAR:   Kako se samo usudjuješ!?

UVLAKUŠA:            Nisam ja kunem Vam se gospodarom, ne bih ni znao da mi Sonja nije rekla.

MINISTAR:   Propao sam, ali da znate ni vas dvoje nećete biti pošteđeni, ako moram da propadnem povući ću i vas sa sobom.

DALA: Zašto misliš da si propao?

MINISTAR:   Mi smo na per si pred trećim licima, to jest ti si dužna da me persiraš pred svima pa i pred tvojim otpozadi ljubavnikom Uvalkušom.

DALA:            Nije on moj ljubavnik, on mi je samo onako….

UVLAKUŠA:            Nisam, nisam, pogledajte kakva je kao roga, to ja radi Vas.

MINISTAR:   Ma nemoj molim te, kako to radi mene?

UVLAKUŠA:            Pa znate da je danas najveća bruka da Vam neko drugi oprema sekretaricu, pa ja velim da ona ne bi hodala sa bilo kim, red je da je opremim ovde u ministarstvu, niko to ne zna da sam ti bio ja i sve ide na vaš račun.

DALA:            Džukelo jedna, misliš li ti da ste mi Vas dvojica jedini?

MINISTAR:   Znači nismo?

DALA:            Niste, moj jedini ljubavnik je gospodar, vas dvojica ste samo…samo onako.

MINISTAR:   Ne huli na gospodara kučko.

UVLAKUŠA:            Ako ste joj rekli! Čuj ti kučke ona da bude ljubavnica gospodaru? Pa glupačo jedna, gospodar je uzvišeno biće, on je gej…

MINISTAR:   Dalo! Daj bodež, otrov i konopac, sad moram da ga izbodem, otrujem i obesim za jaja. Pa govedo da bil’ govedo brdjansko, odkud ti hrabrost da kažeš da je gospodar gej?!

UVLAKUŠA:            Rekla mi Sonja, rekla mi je da su svi uzvišeni duhovi gej, a da smo mi obični… obična stoka.

MINISTAR:   Rekla ti Sonja i ti poverovao?

UVLAKUŠA:            Jesam, ako je ona, mislim Sonja bila gej, vaša supruga gej, zašto gospodar ne bi bio gej?

DALA:            Ha, ha, znala sam da je ona odvratna Staša ništa drugo do lezbača, pa nije čudo da si postao impotentan kad živiš sa onom buba švabom.

UVLAKUŠA:            To je rekla Sonja, nisam ja…

MINISTAR:   Sad je dosta, moram da nazovem gazdu televizije četiri puta dvadeset i tri, da skine onu gnusnu laž sa foruma…

DALA:            Hoćeš li ja da to učinim, biće brže?

MINISTAR:   Stvarno?

DALA:            Naravno srce moje, nego reci mi u kojoj državi ću biti ambasador? Mislim ako neko bude prepisao sa foruma i objavio u svojim novinama već sutra će biti u zatvoru, veruj mi…

MINISTAR:   Ah tako, to volim da čujem….Kipar naravno, zmijo moja zmijice

UVLAKUŠA:            A ja?

MINISTAR:   Ti nosi ovu mrcinu u podrum i dobro je zaključaj da slučajno ne izmili.

UVLAKUŠA:            Kako Vi kažete gospodine ministre, kako Vi kažete….samo uvjek ja čistim govna, a Vas dvoje…

Vuče Sonju za ruke ka vratima, Dala bira broj i bosom nogom miluje ministra po natkoljenici

DALA:            Macane, imam jedan mali problem…ne, ne treba mi belo imam ga na pretek…treba da se obriše nešto sa foruma televizije četiri puta dvadeset i tri…ma nije važno šta, sruši im sajt i optužićemo sroboide da su to oni uradili….šta kažeš, dobra ideja….e vidiš ima još jedna izvanredna ideja, neko mora sutra da bude kriv za rušenje sajta, e pa lepo, sutra da budu uhapšeni svi oni koji budu objavili slovo o mom ministru, optužićeš ih za rušenje sajta i napad na ljudska prava, gradjanske slobode i demokratske tekovine…genijalno zar ne…hajde vidimo se uskoro….

Ministru:

Eto, gotovo je.

MINISTAR:   Zmijče moje kako da ti zahvalim?

DALA:            Kao i uvek, na kolena dragi moj.

MINISTAR: (spušta se na koljena) Rekao sam ja, saginjaćemo se još.

Kraj prvog čina

DRUGI ČIN

Slika 6

Likovi: Dala Vazdan i Riko Uvlakuša

Vrijeme: Dan kasnije

Mjesto: Nepromjenjeno

Dala sjedi zavaljena u ministrovu fotelju odsutna duhom. Riko ulazi zakopčavajući rajfešlus i brišući ruke o pantolone.

UVLAKUŠA: Ona brkata lezbača došla sebi.

DALA:            (Odsutna) Mesto ambasadora na Kipru, prestižna književna nagrada i film, e to ti je Dalo odlična prilika da pobegneš iz ovog balkanskog blata.

UVLAKUŠA:            Opa, već si sve pripremila, a ja?

DALA:            Molim? Kad si ušao?

UVLAKUŠA:            Slušam te već satima kako budna sanjaš ili bolje da kažem; buncaš, a ne znaš da je lako moguće da nikud nećemo otići ni ti ni ja.

DALA:            Znaš šta, ti i ja smo završili ne interesuješ me više ni otpozadi. Još malo pa ću da se proslavim, a onda, onda ću da nadjem sebi nekog mladog i lepog manekena i uživam u njegovoj mladosti. Dosta sam gubila vreme sa impotentnim strakeljama.

RIKO:             Samo ti sanjaj. Bolje bi bilo da čuješ šta priča Sonja, možda nam se ovo sve o glavu obije.

DALA:            Sonja je mrtva, crkla je, a ako i nije uskoro će.

UVLAKUŠA:            Ništa od toga, eno je živa i zdrava…mislim živa ali nekako pogubljena, kao ti ponekad, glavu ima mozga nema.

DALA:            Kako živa ali pogubljena? Trebalo je da crkne, ministar je rekao da će da crkne?

UVLAKUŠA:            Znaš kako se ponaša? Kao oni mrtvaci u filmovima?

DALA:            Tako? Ti meni tako? Ja glavu imam, a mozga nemam?

UVLAKUŠA:            Pusti to, malo sam se u ovoj muci našalio, a muka je da znaš, Sonja svašta priča.

DALA:            Briga mene šta ona priča, ja sam sebi obezbedila odstupnicu. Prvo na Kipar par godina, a onda direktno u Ameriku.

UVLAKUŠA: Mene brine, ako tebe ne brine, kaže da gospodar svoje sluge veže u lance kako dolikuje psima, a ja neću u lance.

DALA:            A to? Hoćeš, hoćeš pile moje, to jest već jesi nema ti zlaza.

UVLAKUŠA: (Dodirne vrat i zglobove) Ne osjećam se baš vezanim…

DALA:            Ccc, kako si ti glup. Kojem sam ja glupanu godinama okretala zadnjicu…ne mogu da verujem da sam bila toliko glupa i slepa da ne primetim da si ti običan trupac bez grama mozga.

UVLAKUŠA: Samo ti brbljaj Sonja i o tebi priča…

DALA:            Šta priča?

UVLAKUŠA:            Neću da ti kažem. Idi u podrum pa je čuj sama.

DALA:            Ne mogu da napuštam kancelariju dok se ministar ne vrati…

UVLAKUŠA:            A gde je to gospodin ministar izvolio otići? Možda na aerodrom da dočeka gospodara (smije se). Po onom što Sonja priča bolje da ga čeka pored kakve jame jer taj ne dolazi sa neba već iz pakla.

DALA:            Šta je smešno Riko? Šta ako je ministar stvarno otišao da dočeka gospodara? Šta ako mu kažem da se ceriš kao nešto na nove gaće pa te šutne iz ministarstva?

UVLAKUŠA:                        Ne može, suviše sam nezgodan svjedok…a što se tiče gospodara on ne postoji…Sonja mi rekla…

DALA:            Molim? Šta to bulazniš budalo, kako ne postoji?

UVLAKUŠA:                        Postoji, ali nije jedan već ih ima tri stotine glava u nekoj grupi…ali ni jedan ne izgleda onako kako ga mi zamišljamo (pokaže sliku Bafometa) jok, svi izgledaju onakao nekako…mislim izgledaju kao normalni ljudi, a opet nisu….

DALA:            Riko! Hoćeš li ti u podrum? Ili hoćeš da te mrak proguta? Kakav gospodar sa tristo glava, šta to bulazniš?

UVLAKUŠA:            A takvog bi ti volela, gospodara sa tristo glavica. E vidiš nije tako, radi se o grupi od tristo ljudi, Sonja mi rekla, a ona ne laže…

DALA:            Ona kučka lažljiva, ona spodoba koja je izmislila ratne zločine gde ih nije bilo i time se umilila gospodaru pa da ne laže, daj ne valjaj gluposti molim te.

UVLAKUŠA:            Što je lagala lagala je. Evo malo prije mi otvoreno ispričala da je planirano da ministar, ti i ja budemo smaknuti i da za to budu optuženi nacionalisti. Kaže gospodaru treba razlog da pokaže svoju moć pa je riješeno da nas troje budemo umlaćeni kao psi. Sve svetske novine i televizije bi brujale o povampirenim hegemonistima, nacionalistima, retrogradnim Srboidima i slično…

DALA:            (zabrinuta) Čekaj, čekaj malo, da li je govorila nešto o sebi, mislim nešto iskreno.

UVLAKUŠA:            Još pitaš. Rekla je da je za ovaj posao dobila novu nagradicu, novih tristo hiljada na računu i da je vidila ministrovu suprugu u Sent Andreji, znaš tamo gde je naš ministar išao po upustva i pare dok smo se kao borili protiv Miloševića. Žali se jadna na sina do joj sve pare potroši…

DALA:            Mi se nismo kao borili, mi smo se borili… ma čekaj odkud njoj sin? Ona je lezbača, odkud njoj sin?

UVLAKUŠA:            Mislio sam i ja tako, ali mi ona reče da ima sina i da je otišao devedestih u svet…

DALA:            Valjaš gluposti, znam! Ispričao si mi sve ovo samo da se zabrinem i dopustim ti da mi pridješ ne bi li mi još jednom prišao odpozadi, jel’ da?

UVLAKUŠA:            Ono što jes’ jes’, otpozadi si ljepša, ne mora čovjek da ti gleda u te zmijske oči, ali nisam na to mislio, jok!

DALA:            Zmijske oči? Ja imam zmijske oči?! Ako ja imam zmijske oči ti imaš magareće…

UVLAKUŠA: Ma pusti to, Sonja je još nešto rekla…

DALA:            Ništa ti ne vredi ta tvoja teorija zavere, ne verujem ti ne reč.

UVLAKUŠA:            Pa da, tako smo mi sve one koji su govorili istinu proglasili ludacima koji vjeruju u teoriju zavjere, sad i ti ne vjeruješ, a istinu ti govorim da je Sonja rekla…

DALA:            Da je Sonja rekla? Ali odkud ti znaš da ona govori istinu?

UVLAKUŠA: Sjediš li ti na ušima? Žena se ponaša kao zombi, ne ume da laže?

DALA:            Odkud ti znaš da zombi ne ume da laže? Ti si mi pa stručnjak za zombije?

UVLAKUŠA: A budale…glupačo zombiji ne postoje, to je samo uporedba, ona kao da je dobila serum istine…

DALA:            Ni to ne postoji, sve je to iz filmova, ako ne postoje zombiji zašto bi postojao serum istine?

UVLAKUŠA: Onda ne postoji ni gospodar?

DALA:            On postoji, on postoji i lep je, visok, tamnokos…

UVLAKUŠA: Ima rep, rogove i jareće uši (smije se)

DALA:            Huliš na gospodara bitango! Za ovo ćeš da završiš u podrumu čim ministar dodje.

UVLAKUŠA: Ma nemoj, da nećeš ti da me strpaš? Kao što znaš ja ne šmrčem, meni jer sam seljak nikad niste dali da šmrčem, pa me ne možete savladati kao Sonju, a ja u podrum dok je ovoga ne idem (izvadi pištolj).

DALA:            Šta ti je to?

UVLAKUŠA: Ovo? A ovo mi je životno osiguranje, da ne kažem polisa životnog osiguranja.

DALA:            To ti je životno osiguranje?

UVLAKUŠA: Da, jedino koje na Balkanu ima kakvu-takvu vrijednost.

DALA:            Čekaj malo, je si li to došao da me plašiš tom močugom? Misliš da ćeš ostaviti veći utisak na mene sa tom močugom nego sa onim što ti polako zakazuje kao i ministru?

UVLAKUŠA: Meni zakazuje? Ne lupaj gluposti nisam ja mekušac kao ministar, ja sam muško!

DALA:            Pa šta će ti onda ta močuga, ako ti ona druga nije zakazala?

UVLAKUŠA: Ovo mi je da se odbranim kad bagra krene na nas.

DALA:            Kakva bagra? Šta to bulazniš?

UVLAKUŠA: Ti bulazniš! Sonja je rekla da ćemo biti smaknuti sve troje. Treba još više pritisnuti ovaj narod…

DALA:            Meni više ništa nije jasno.

UVLAKUŠA: Kao da ti je nekad nešto bilo jasno. Dovedena si ovde da širiš noge, a ne da ti nešto bude jasno. U svakom ministarstvu postoji barem po jedna takva, lijepa…mislim lepota je relativna, mlada…hm i to je diskutabilno…koja govori barem jedan strani jezik…to takodje možemo da stavimo pod upitnik i umije da raširi noge…

DALA:            A svakom ministarstvu imamo po jednog bivšeg Otporaša sa velikom glavom u kojoj se krije mozak kakav imaju kolibri i koji služi isključivo za to da bi ministar imao od koga da obriše cipele.

UVLAKUŠA: Varaš se, ima Otporaša koji su postali ministri. Nego rekla si da ti ništa nije jasno, šta je to šta ti nije jasno?

DALA:            Vidi ovako; nije mi jasno čega se naš gospodar plaši? Ovde je sve uništeno, mislim uništeno je sve što bi moglo da predstavlja opasnost.

UVLAKUŠA: Plaši se valjda nacionalista? Ovih retrogradnih Srboida kako im tepa naš ministar i svi napredni gradjani.

DALA:            Kakvi bre nacionalisti? U Srbiji nema nacionalista, sve su to profesionalni nacionalisti…

UVLAKUŠA: Minus! Prijaviću te ministru i dobiću plus za to.

DALA:            Za šta bre?

UVLAKUŠA: Rekla si Mrbija, a ministar je naredio da se taj izraz ne koristi; Ovi prostori, Balkan, region…

DALA:            Ma znaš šta, idi do djavola i ti ministar, zgadilo mi se više sve ovo…

UVLAKUŠA: Kome kažeš? Sonja mi je danas otvorila oči….

DALA:            Za badava ti je otvarala, nama nema nazad prodali smo dušu gospodaru.

UVLAKUŠA: Ti možda i jesi prodala, ali ja još ni žute banke nisam vidio…

DALA:            Ne lupaj više! Pomozi mi da shvatim čega se gospodar plaši…

UVLAKUŠA: Plaši se vampira…

DALA:            Molim?

UVLAKUŠA: Opal…vampira dobro si me čula.

DALA:            Kakvih bre vampira?

UVLAKUŠA: Ne znam pitaj Sonju (žurno krena ka izlazu).

DALA:            Hej, čekaj gde ćeš?

UVLAKUŠA: Da se pripremim za povlačenje…(izadje)

DALA:            Ostavi me džukac samu. Hej Dalo, Dalo kome si ti godinama ledja okretala…

Svjetlo

SLIKA: 7

Nastavlja se.

LIKOVI:         Dala Vazdan i Sonja Sačekuša

Dala sjedi pred kompjuterom i mršti se očigledno čitajući nešto nepovoljno. Čuje se ujednačan bat koraka i na scenu idući kao robot stupa Sonja. Dala se okrene.

DALA:            Nije lagao, ova je stvarno zombirana.

Sonja stane na sred pozornice, stoji i ćuti.

DALA:            ( publici) Da proverim da li stvarno govori samo ono što misli. (Sonji) Gospodjo Sačekuša, mogu li da vas pitam kakvo mišljenje imate o meni?

SONJA:          (ne osvrće se ka njoj) Možete, Vi ste jeftina sponzoruša.

DALA:            Molim?

Sonja ćuti, Dala ubrzano diše, ustaje, šeta i onda se unese Sonji u lice.

DALA:            A ko ste Vi?

SONJA:          Ja sam Sonja Sačekuša direktor nevladine organizacije za za zaštitu Srbomrzaca, domaćih izdajnika, stranih plaćenika, antiratnih profietara i ostalih naprednih gradjana.

DALA:            Vi ste znači fina i napredna žena dok sam ja obična sponzoruša, još malo pa prostitutka?

SONJA:          Bez malo prositutka. Sponzoruša je novi izraz za staro zanimanje.

DALA:            Ti ćeš da mi kažeš lezbačo matora! Čula sam da nisi uvek bila lezbača, da li je to istina?

SONJA:          Da, istina je, nekad sam bila prostitutka kao i Vi, bila sam sa svima od Tita do Kire Gligorova, a onda sam ostala trudna.

DALA:            Trudna? Sa kim, sa Kirom?

SONJA:          Ne, ostala sam trudna sa nekim Arapinom, ime nikad nisam saznala, a nisam ni smela da pitam služba me njemu podvodila…

DALA:            Koja služba?

SONJA:          Savezni SDB, oni su uvek stranim gostima servirali naše prostitutke, ja sam bila veoma cenjena, zvali su me dvocevka.

DALA:            Opa, znači ti si radila za službu? Ti koja si u javnosti toliko pljuvala po naslednicima te iste službe?

SONJA:          Onaj ko nauči da služi uvek nadje drugog gospodara, a i ucenjivali su me

sinom?

DALA:            Ko?

SONJA:          Ko nije? Svi, ali se onda pojavio gospodin Ološ i ja sam počela da radim za njega, sad sam glavna, iako mi to više ništa ne znači.

DALA:            Kako ti ništa više ne znači.

SONJA:          Ne znam, od kako sam povukla liniju belog sa onim smradom Pekom Poltronom odjednom mi ništa više ne znači.

DALA:            Opa? Sa smradom Pekom Poltronom? Pa ti kao da ne ceniš mnogo našeg ministra?

SONJA:          Ne znam zašto, ali odjednom ne cenim ni sebe. Neki mi je čudan košmar u glavi pa ne mogu jasno da mislim, a čini mi se kao da čujem neki tih glasić koji stalno šapuće:

Priznaj da si lagala…

DALA:            Čudno i meni se to ponekad dešava u trenucima depresije. Riko mi reče da si mu rekla da smo planirani da budemo smaknuti; on, ja i ministar Peko, da li je to istina?

SONJA:          Delimično, planirano je da vas dvoje budete smaknuti, Vi i minstar, a da vas ubije onaj prostak Uvlakuša?

DALA:            On?

SONJA:          Da on, on je običan kriminalac sa nama je samo radi koristi.

DALA:            A mi smo kao iz uverenja?

SONJA:          Ne znam, ja ni u šta više nisam sigurna ono belo što sam ušmrknula kao da mi je odnelo pola mozga.

DALA:            Ali zašto? Zašto je gospodaru potreban novi skandal? Ovde više nema čega da se plaši. Evo vojske praktično više nema, vojsku je uništio još sadašnji predsednik dok je bio ministar odbrane. Policijom upravljaju ljudi koji su lojalni gospodaru. Patrioti su razbijeni, a stvorene su i u nacističke organizacije od mladih Srboida isključivo zato da bi brukali…

SONJA:          Vampiri.

DALA:            Molim? Ma ko se to još plaši vampira u dvadeset i prvom veku?

SONJA:          Gospodari se plaše da se narod ne povampiri?

DALA:            Kako može narod da se povampiri?

SONJA:          Može da se desi da im dodje iz guzice u glavu, onda bismo mi obrali bostan.

DALA:            Ne razumem?

SONJA:          Ako bi se probudili iz hipnoze, mogli bi da počnu da razmišljaju, a to bi bilo isto kao da su se povampirili.

DALA:            Još uvek ne razumem? Kakva hipnoza, ko ih je hipnotisao?

SONJA:          Mi, mi smo ih po gospodarevom planu hipnotisali putem medija, ali ja ne verujem da mogu da se probude jedino kad bi par meseci ostali bez struje, a to je praktično ne moguće.

DALA:            Mm, ne moguće je, a i kad bi do toga došlo ne bi imao ko da razmišlja, uništili smo sve što je valjalo.

SONJA:          Tako sam i ja mislila, ali gospodin Ološ kaže da ne poznajem dobro ovaj narod, mogu, kaže, preko noći da se povampire i onda smo zalud radili, on je kao što znaš uložio mnogo novca u sve ovo.

DALA:            (sjedne) Znači planirano je da Riko Uvlakuša ubije mene i ministra Peku. Kako? Ko bi ga naveo da to učini?

SONJA:          Ja, već sam mu ispričala laž da je Poltron namerio da ga šutne, moglo se desiti već jutros da Poltron otegne papke, ali sam htela da se malo poigram.

DALA:            Džukela, Peko ga je izvadio iz blata, sa ulice doveo u ministarstvo, a on bi ga ubio.

SONJA:          Nije istina, ja sam ga izvadila iz zatvora, bio je tamo zbog sodomije.

DALA:            Sodomije?

SONJA:          Da zbog sodomije, koze su mu strast.

DALA:            (uhvati se rukama za grlo) Ugušiću se.

SONJA:          Nemojte da se gušite, planirano je da Vas on upuca.

DALA:            Ko da me upuca?

SONJA:          Pa taj što svim ženama tepa; jare moje maleno!

Dala istrči, čuje se kako povraća, Sonja se osvrne oko sebe, pridje slici Madlen Olbrajt.

SONJA:          Kako je samo ružna ova naduvena žaba.

Dala se vraća sva zajpurena.

DALA:            Ti! Ti pokvarena matora lezbačo, ti mene zajebavaš.

SONJA:          Ne, ja samo ne umem više da lažem…

DALA:            Znači smrad je zbog sodomije bio u zatvoru, zašto si ga izvadila?

SONJA:          Pristao je da svedoči protiv onih divljaka iz Republike Šumske. Gospodaru je bio potreban skandal, trebalo je da neko posvedoči, a ovaj skotložac je bio idealan, posle sam ga gurnula u Otpor…

DALA:            Dosta! Svega mi je dosta! I tebe, i ministra i Rike i gospodara!

SONJA:          I meni, ali nemam kuda.

DALA:            Ja ću da se vratim u moje selo, nisam trebala ni da dolazim ovamo. Da je sreće da sam ostala, do sada bih imala porodicu i bila čovek, a ne ministarska droca.

SONJA:          To je upravo ono čega se plaši gospodar, ako bi svi počeli tako da razmišljaju, naš posao bi pao u vodu. Ali teško, teško da može to da se desi mi već dvadeset godina uništavamo selo, a komunisti su to radili četrdeset i pet godina, mislim da gospodar zalud strahuje, iako me gospodin Ološ ubedjuje da moramo da zadamo smrtni udarac ovom narodu.

DALA:            Smrtni udarac? Kako to izgleda, valjda će da bace atomsku bombu?

SONJA:          To je već učinjeno, istina ne jedna, nego hiljade malih projektila punjenih osiromašenim uranijomom, ni ja ne znam kako će izgledati smrtni udarac, to zna samo gospodar.

DALA:            Gospodar? Ko je gospodar?

SONJA:          Gospodar je telo sa tristo glava, hiljadu ruku, milion usta i stotine miliona očiju i ušiju.

DALA:            Koja je to nakaza?

SONJA:          Ona koja nas plaća, odlično plaća, da se osećamo gradjanima sveta, a ne delom balkanske kaljuge.

DALA:            Možda tebe, ja platu dobijam od države…

SONJA:          To i jeste cilj, da država sama plaća svoje neprijatelje, kao telo koje samo hrani svoje parazite.

DALA:            Dosta! Ja nisam parazit, ja pošteno radim svoj posao. Dolazim ovde u sedam i odlazim ponekad tek u pet kući, malo li je?

SONJA:          Ne znam, da si mi juče pitala možda bih znala, ali sad ne znam.

DALA:            (ustane) Slušaj ovako; ja znam šta ti je ministar dao da ušmrkneš, mogla bih da ti dam protivotrov, ako mi obećaš da ćeš mi učiniti jednu uslugu.

SONJA:          Ne znam da li želim da se išta promeni, ovako mi je lepo, nekako mi je svejedno što ne umem više da lažem. Lagala sam dovoljno.

DALA:            Jesi, da si lagala lagala si, to niko ne može da porekne i moram da priznam da sam ti zavidela zbog hrabrosti. Kad se samo setim koliko sam ti se divila, iako te mrzim, kad si se pojavljivala na televiziji i onako hrabro i bestidno lagala.

SONJA:          Trebalo mi je mnogo, mnogo kokaina da sve to podnesem. Ponekad sam imala napade griže savesti, ali sam je uništila kokainom. Odavno mi se više ne javlja…

DALA:            Blago tebi, ja često ne mogu da zaspim kad pomislim kakav sam smrad postala, a bila sam čestito devojče, najbolja učenica u gimnaziji. Pola sela me pratilo kad sam pošla za Beograd, a sad, sad pola sela okreće glavu u stranu kad odem tamo da posetim roditelje. Oni me prime kao svoje dete, ali osećam da mi se na raduju, kao što su mi se nekad radovali.

SONJA:          Kako sam ja umorna. Mogu li da sednem? (počne da se klati)

DALA:            Bolje da ja tebe vratim u podrum pre nego što ministar dodje. Možeš dole lepo da pajkiš do mile volje. (uhvati je pod ruku)

SONJA:          Nije baš udobno na onim džakovima, pogotovu kad onaj jarac Riko navali…

DALA:            Molim? Šta navali? Kako navali? Nije valjda da…

SONJA:          Odakle bih inače znala da svim ženama tepa; jare moje maleno?

DALA:            Bitanga! Prokleta perverzna bitanga! Kako takav samo da se uvuče medju nas?

SONJA:          Gospodarevi ljudi su uglavnom takvi. Zato gospodar poručuje ljudima da se manu vere i morala i da se prepuste nagonima. Još je veliki Elister Krouli to poručio ljudima, kao i onu našu devizu; Ne sanjaj svoj život, živi svoje snove. Možeš misliti kako se pedofili i ini perverznaci obraduju kad ovo čuju.

DALA.            Znam, na to sam i ja nasela. Želela sam da živim svoje snove, sad kao nagradu dobijam to da nosim gusku koja je organizovala moje ubistvo. (Sonja malaksavo sklizne na pod) E neće moći, tako neće moći dragi moji, pokazaće vama Dala da i ona konja za trku ima.

Svjetlo se gasi

SLIKA 8

LIKOVI:         Dala Vazdan i ministar Peko Poltron.

Na scenu frkućući kao konj i lupajući štapom izlazi ministar. Osvrne se i primjetiviši da nema nikog bijesno udari štapom u pod.

MINISTAR:   Dalo djubre neodgovorno, napolju demonstracije, a tebe nigde nema! (osvrne se) Pa da, možda je stigla poruka od gospodara, a ovde nema nikog da je primi.

Dodje do stola sa kompjuterom, zagleda se u ekran i pomjera miš. Dala ulazi tiho, na prstima.

MINISTAR:   Nema, nema poruke od gospodara, a napolju demonstracije, ne miriše mi ovo na dobro.

DALA:            A ko to demonstrira dragi moj Peko? Željezničari ili prosvetni radnici?

MINISTAR:   Žene, žene demonstriraju, a gde si ti?

DALA:            Žene?

MINISTAR:   Žene u crnom…

DALA:            Onda nema problema, one su naše?

MINISTAR:   Nisu samo one, ima i onih u sivom, pa u crvenom, pa u teget, kao i neke sa zelenim tufnama?

DALA:            Opet si se prerano ušmrkao.

MINISTAR:   Gde si ti bila? Je sam li te ostavio ovde da čekaš poruku od gopodara?

DALA:            Bila sam u podrumu, morala sam da vratim dole tvoju dragu prijateljicu Sonju Sačekušu, pošto je tvoj vajni sekretar Riko Uvlakuša ostavio vrata otvorena.

MINISTAR:   Zašto to drugačije ne forumulišeš?

DALA:            Kako drugačije? Vrata su otvorena….

MINISTAR:   Ma ne to, zašto ne kažeš; moj ljubavnik gospodin Odpozadi ili gospodin Uvalakuša Odpozadi je zaboravio da zatvori vrata.

DALA:            Nije on moj ljubavnik!

MINISTAR:   Vidi? A kako to? Malo pre je bio.

DALA:            Nije više, nije od kako sam saznala…

MINISTAR:   Šta si saznala?

DALA:            Ništa, ovaj…saznala sam da je i Sonji onako drogiranoj prišao od pozadi.

MINISTAR:   Priznao ti je da je to učinio? Pa on stvarno nije normalan, ženi nikad, ali baš nikad ne treba priznati prevaru pa ni onda kad svojim očima vidi.

DALA:            Nije mi priznao, nisam ga ni videla, rekla mi je Sonja…a kad ga vidim, svojom rukom ću da ga uštrojim za ono; jare moje maleno!

MINISTAR:   Šta? Zar je i tebi tepao; jare moje maleno?

DALA:            Nije valjda i tebi?

MINISTAR:   Ovaj…ma ne, ne, šta ti pada na pamet?

DALA:            Svašta, to jest sve mi je jasno, gospodaru su najmilije nakaze, perverznjaci, ne bi ti tako visoko dogurao da nisi preverzan, ne bi.

MINISTAR:   Dosta više! Pred ministarstvom su nam demonstranti, a ti tu naglabaš.

DALA:            Ne tiču me se demonstranti, zakuni se u gospodara da ti nije Riko prilazio otpozadi.

MINISTAR: (Isturi rogu) Kun….ma šta je tebi ima da se kunem, nije i tačka. Nije on meni prilazio otpozadi, mi smo to…ma beži mi sa očiju, moram da proverim šta se to napolju dešava. Rekoše mi da žene demonstriraju jer je nestala Sonja Sačekuša.

DALA:            Gade jedan, sve mi je jasno!

MINISTAR:   Prestani da zvocaš i uključi televiziju da vidimo šta se dešava.

Dala ljutito pridje kompjuteru i pomjeri miš, jednom, dva puta, tri puta.

DALA:            Nema struje.

MINISTAR:   Kako nema struje?

DALA:            Lepo, nema struje, a kad nema struje, ne možeš da gledaš ni televiziju ni da ideš u internet.

MINISTAR:   Katastrofa! Zovi elektrodistribuciju, pod hitno neka uključe struju. Šta oni bre misle? Hoće li da narod padne u depresiju bez Farme, Velikog brata i serija?

DALA:            Koji narod?

MINISTAR:   Ma ova bagra. Znaš li ti koliko je novca gospodar uložio da ta dva tumora, te dve televizije rastu i ispiru mozgove bagri. Bez Farme, Velikog brata, serija i dnevnika mogli bi da se uznemire i počnu da razmišljaju.

Dala telefonira..

DALA:            Ministarstvo za odnose sa gospodarom, državni sekretar Dala Vazdan… ma daću ja Vama po zubima govedo nekulturno…. pod hitno uključite struju…kako? Kako neće je biti par dana?…Katastrofa! Pazite zbog ovog će neko da izgubi posao!…Kako ne tiče Vas se ako izgubite posao? Šta će te da jedete kad ne budete primali platu?…Molim?!…Kako se Vi zovete? Spojite me sa Vašim šefom ali hitno!..(ministru) spusti mi slušalicu! Čoveče šta se ovo dešava?

MINISTAR:   Ne znam, plašim se da nije dobro, struje nemamo, a napolje ne možemo jer su ulice zakrčile žene.

DALA:            Ma daj, plašiš se par žena u crnom, one su uostalom naše, izadji i podrži ih.

MINISTAR:   Ne smem, nisu sve u crnom, ima ih u svim bojama i nešto su se bile narogušile kad sam prolazio. Sve su nešto mrmljale i pokazivale prstom na mene. A prsti im koščati, suvi, pogledi gladni, a zubi nekako zašiljeni. Ne smem.

DALA:            Kukavico! Znao si dati Sonji da ušmrkne serum istine, a ne smeš da izadješ na ulicu jer demonstrira par pišljivih žena.

MINISTAR:   Idi ti, ti si žensko tebi neće ništa. A odkud ti znaš da sam Sonji uvalio serum istine? To mi dade jedan ortak da probam, kaže da je kao grom.

DALA:            Nisam luda da me ubiju one proklete Baba Roge, one mene nikako ne vole.

MINISTAR:   Vidi, zašto?

DALA:            Jer sam lepa, mlada i promiskuitetna, dok su one samo promiskuitetne.

MINISTAR:   Smeješ se u ovoj muci, zmijo jedna, je li tebi jasno u kakvoj smo situaciji?

DALA:            Zašto se sekiraš, ako traže Sonju daćemo im Sonju, mada ne verujem da će biti srećne kad je vide, a pogotovu kad je čuju.

MINISTAR:   Razgovarala si sa njom!?

DALA:            Nisam, sa njom se više ne razgovara, nego se samo postavi pitanje i sluša šta ona ima da kaže, milina veruj mi.

MINISTAR:   Pa šta kaže?

DALA:            Ništa posebno, osim da za tebe ne kaže ministar Peko Poltron nego smrad Peko Poltron.

MINISTAR:   Šta? Ona matora veštica se usudjuje…

DALA:            Varaš se, ona se ne usudjuje, ona jednostavno više ne ume da laže.

MINISTAR:   Ne ume da laže? Onda mora da je za tebe rekla da si divna mlada dama, dobro odgojena, skromna, čestita i slično?

DALA:            Samo se ti smej, imaćeš kad i da plačeš.

MINISTAR:   Ne mogu da odolim…baš bih voleo da čujem šta je za tebe rekla…

DALA:            Odakle ti ideja da je o meni nešto rekla? Ko je lud da pita za mišljenje o sebi samom onog ko govori ono što misli, to jest istinu?

MINISTAR:   U pravu si. Daj ne ljuti se, reci mi šta misliš da bi moglo da se desi ako Sonju sad pustimo napolje? Mislim, nadrljali smo, ima da izbije skandal ogromnih razmera kad se sazna da smo je držali u podrumu.

DALA:            Možda, ali moguće je da do toga ne dodje.

MINISTAR:   Kako zmijče moje? Imaš li nekog keca u rukavu? Nazvaćeš opet nekog da nam to sredi?

DALA:            Nemam keca u rukavu, a i da imam čuvala bih ga za sebe ovaj put. Jednostavno ako Sonja izadje pred te žene u svim mogućim bojama i počne da priča, one će same da je umlate pre nego što stigne da progovori za medije.

MINISTAR:   Zašto bi je one umlatile?

DALA:            Jao jesi glup. Kako si samo tako glup mogao da doguraš tako daleko?

MINISTAR:   Daleko ne stižu pametni već poslušni, kako bi inače ti koja se nisi makla iz prve godine fakulteta stigla na mesto mog prvog sekretara?

DALA:            Tako? Ti meni tako?

MINISTAR:   Čast za zajam, ti meni ja tebi.

DALA:            E pa onda odgovori sam sebi na pitanje, šta će biti kad Sonja progovori medju onim vešticama koje su opkolile ministarstvo.

MINISTAR:   Kurve proklete! Šta ima pada na pamet da opkoljavaju ministarstvo, zašto ne idu pred patrijaršiju?

DALA:            Zašto bi išle pred patrijaršiju?

MINISTAR:   Zato što je tamo naš cilj, a ne ovde? Sećaš li se kako je tvoj omiljeni pisac vodio demonstrante pred patrijaršiju? Milina jedna, jeli su kobasice u sred posta da pokažu bagri pravoslavnoj šta znači biti napredan.

DALA:            Da sećam se, ali to je bilo onda kad je nekav vladika pozvao vernike da ne učestvuju u kobasicijadi. Ovo je nešto drugo.

MINISTAR:   Nema veze, ako misle da je Sonja nestala, trebalo je odmah da idu pred patrijaršiju i optuže onih par vladika koji već nisu kupljeni da su krivi za njen nestanak.

DALA:            Nisi ti ni tako glup, nisi, to bi zadovoljilo gospodara i možda bi povukao odluku da nas dvoje budemo smaknuti.

MINISTAR:   Nas dvoje da budemo smaknuti?

DALA:            Da, nas dvoje smo osudjeni na smrt. Egezkutor treba da bude Riko, a naredbodavac Sonja. Ti si im malo pomrsio račune kad si je drogirao, ali Riko, Riko mi je jutros mahao pištoljem ispred nosa.

MINISTAR:   Riko! Riko tebi mahao pištoljem ispred nosa?! Značio pretio ti? Šta je rekao?

DALA:            Nije mi pretio, rekao je samo da mu je to životno osiguranje. Kaže to je jedino životno osiguranje koje na Balkanu koliko-toliko vredi.

MINISTAR:   Prokleto govedo je na žalost u pravu, ponekad ni gospodar ne može da zaštiti svoje sledbenike kad se bagra povampiri.

DALA:            E to!

MINISTAR:   Šta; e to?

DALA:            Sonja mi je rekla da se gospodar toga baš toga boji. Rekao joj gospodin Ološ lično.

MINISTAR:   Ne razumem?

DALA:            Sve moram da ti nacrtam. Ovako. Gospodin Ološ je rekao gospodjo Sonji Sačekuši na sastanku u Sent Andreji, bila je i tvoja supruga tamo, ona odvratna buba švaba Staša…

MINISTAR:   Dosta bre, predji na stvar.

DALA:            Rekao je da bi ovaj narod, ova bagra kako ih ti nazivaš, mogao da se povampiri ako im dodje iz guzice u glavu.

MINISTAR:   Šta bre da im dodje iz guzice u glavu?

DALA:            Ništa, odoh ja po Sonju nek ti ona objasni šta može da se desi ako ti sutra umesto žena u raznim bojama pred ministarstvom bude demonstrirao narod.

MINISTAR:   Ko bre da demonstrira? Ne mogu gladni da demonstriraju, drugo je to bilo ranije kad je svako svoje demonstrante hranio i pojio. Ne mogu gladni da demonstriraju…

Čuju se tri pucnja negdje u daljini.

DALA:            Šta je ovo, da nije počeo neki novi rat?

MINISTAR:   Nije ne brini, nema rata bez gospodarevog blagoslova, ovo je sigurno iscenirano da Srboidi budu optuženi da su napali na žene demonstrante.

DALA:            Ah tako, odoh ja onda po Sonju.

MINISTAR:   Idi, a ja ću da bacim pogled kroz prozor da vidim šta se dešava, nadam se da je barem jedan od tri metka pogodio u meso jer bez krvi nema dobrog novinskog naslova ni skandala.

Zavjesa….

SLIKA 9

Likovi: Peko Poltron i Riko Ulvakuša

Na scenu utrčava Riko sa pištolje u ruci i unezvjereno se osvrće. Za njim upada ministar.

MINISTAR:   Nisi valjda ti pucao na žene bitango jedna?!

RIKO:             Kakve crne žene, pucao sam na demonstrante, muškarce, narod je izašao na ulice.

MINISTAR:   Kakav narod bre? Bagra je previše gladna da bi mogla da se buni?

RIKO:             Nisu gladni.

MINISTAR:   Kako bre nisu gladni?

RIKO:             Nisu. Jedu zemlju, vidio sam u parku, jedu zemlju i pjevaju.

MINISTAR:   Je si li ti pijan? Šta to pričaš budalo jedna?

RIKO:             Volio bih da sam pijan, da sam sanjao ono što sam vidio. Kunem Vam se gospodine ministre, oni jedu zemlju i pjevaju.

MINISTAR:   Šta pjevaju? Internacionalu?

RIKO:             (odmahuje glavom) Pjevaju neku pjesmu, nisam sve razumio, ali jedan stih jesam…

MINISTAR:   Koji?

RIKO:             Srbija se umirit’ ne može…

MINISTAR:   Bagra prokleta! Sve je to zato što je nestalo struje pa televizija ne radi.

RIKO:             Jeste vidio sam bacaju televizore kroz prozore razbijuju ih. Pune su ulice razbijenih televizora, a stalno novi dolijeću kroz prozore. Čitavim gradom lete televizori.

MINISTAR:   (Sjede slomljen) Kako je to moguće? O gospodaru da li je ovo moguće? Sad kad smo ih bili naučili da jedu genetski modifikovanu hranu, da piju ono što ti odrediš i da se drogiraju sa onim što ti odrediš, a ne da loču svoju brlju, sad to da nam se desi.

UVLAKUŠA: Biće gore, biće gore moj ministre, rulja se na ovome zaustavit neće. Neće oni stati dok ne unište sve što smo stvorili za gospodara, zgrade u kojima su bili naši tumori već gore.

MINISTAR:   Ko ih vodi?

UVLAKUŠA: Niko, idu sami.

MINISTAR:   Ne to budalo, ne mislim da su ćoravi ili ćopavi pa mora neko da ih vodi, već ko im komanduje, poznato je da rulja nema pameti neko mora da stoji iza ovoga.

UVLAKUŠA:            Ne znam, čuo sam da ih vodi neki ludak, budala neka, bio je vele pop pa se raspopio. Za trideset godina službe nije napravio ni kuću ni kupio mercedes, ali ima devetero djece, devet sinova…

MINISTAR:   Takav ne postoji, mora da su ga izmislili…

UVLAKUŠA:            Kako izmislili?

MINISTAR: Kao što je gospodar izmišljao vodje, ovu bagru ovde su nekad vodili izmišljeni likovi i sve je bilo kako treba. Je li bre, šta radi policija?

UVLAKUŠA:            Pridružili se demonstrantima kao i prošli put.

MINISTAR:   Vojska?

UVLAKUŠA:            Vojska je uništena, lično si na tome radio.

MINISTAR:   Pa da li se iko bori protiv te bagre? Gde su tvoji otporaši?

UVLAKUŠA:            Oni koji nisu dobili državne položaje otišli su u Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Gruziju i tako dalje, da tamo pomognu rušenje režima, rade kao instruktori njihovim domaćim izdajnicima.

MINISTAR: Kakvim bre izdajnicima, naprednim gradjanima?

UVLAKUŠA: Ako Vi tako kažete gospodine ministre.

MINISTAR:  Ja tako kažem, naravno da ja tako kažem, ali šta sad da radimo?

UVLAKUŠA: Najbolje bi bilo da zbrišemo, ali se bojim da nemamo kuda. Aerodromi su zatvoreni, autoputevi blokirani, jedino da nam gospodar pošalje neku pomoć.

MINISTAR:   Ali kako kad se ne javlja?

UVLAKUŠA:            Pa zovite gospodina Ološa, oni sigurno može da nam pomogne, on nas je i pomagao sve ove godine.

MINISTAR:   Imam bolju ideju, zvaću moju suprugu ona će lakše da dodje do njega.

UVLAKUŠA:            Ma kakva ona, ona ne traži njega, ona traži nju, barem tako kaže Sonja.

MINISTAR:   Govedo jedno brdjansko, kako sam možeš u ovoj situaciji da se sprdaš. Ako li te jednom udarim ovim štapom ima da ti isteram to malo mozga što imaš u glavi.

UVLAKUŠA:            Zašto ne probate? Upravo se pitam da li sam omrsio pištolj kad sam pucao napolju, nešto nisam video da je neko pao, ovde ne mogu da promašim.

MINISTAR: Nije valjda da bi ti mene?…

UVLAKUŠA:            Pitam se samo šta me sprečava da to učinim?

MINISTAR:   Riko uozbilji se nemoj da me plašiš.

UVLAKUŠA:            Smrtno sam ozbiljan, pitam se da li bi me rulja poštedela ako ima poklonim tvoju glavu?

MINISTAR:   Moju glavu? Riko prijatelju moj, zar bi ti mene? Svog ministra? Seti se da sam te hlebom hranio? Ja sam te sa ulice u ministarstvo primio…

UVLAKUŠA: Ne budali, u ministarstvo sam poslat da te držim na oku.

MINISTAR:   Ti mene da držiš na oku?

UVLAKUŠA: Da ja tebe da držim na oku, u gospodarevim očima si ti običan mediokritet i ništa drugo. Zaboravio si na kom principu je služba radila sa sveštenicima srpske pravoslavne crkve?

MINISTAR: Kakve to veze ima sa mnom? Ja nisam služio ni ckrvi ni službi….

UVLAKUŠA: Stvarno?

MINISTAR: Dobro jesam malo radio za službu, onoliko koliko je trebalo gospodaru, ali čoveče kakve to veze….

UVLAKUŠA: Ministre Peko, gospodar je izmislio sva zla ovog svijeta pa i način kako da kontroliše ljude, ti si kontrolisao možda Sonju, ja tebe, a mene neko drugi, možda Dala, ko zna.

MINISTAR: Dala? Ma ne budali? Ona nije sposobna da kotroliše samu sebe, ona je dobra samo za ono…

UVLAKUŠA: To znam, ali se sad pitam kako da izvučem čitavu kožu iz ove gužve? Da li će me rulja prihvatiti kao svoga ako im donesem tvoju glavu, tvoju i Sonjinu? Dalu bi da spasim, ako budem mogao…

MINISTAR: Riko! Riko mili moj brate šta ti to pada na pamet? Zar mene svog brata i prijatelja…

UVLAKUŠA: Ne cmizdri, neću još, prvo ću da dovedem Sonju iz podruma, neću da prljam čitavu zgradu krvlju.

MINISTAR: Riko mili moj, ne čini to, daj da se zajedno spašavamo, molim te. Otićemo na Karibe, sklonio sam pare na Kajmanska ostrva, sve sam tamo prebacio iz Švajcarske od kako je gospodar počeo da udara Švajcarce po ušima…

UVLAKUŠA: Bih ja, ni je da ne bih, ali kako da izadjemo iz zgrade, evo već smo opkoljeni zar ne čuješ?

Ćute i napregnuto slušaju.

MINISTAR: Ne čujem ništa.

UVLAKUŠA: U tome i jeste problem, nisu rulja, ne galame već bez riječi uništavaju sve što podsjeća na gospodara. Bez riječi, a temeljno. Stigli su sa kamionima i sakupljaju polomljene televizore i nekud odvoze, kao da se trude da iza njih ostanu čiste ulice. Nije ovo ni nalik na ono kad smo mi demonstrirali, zato se i plašim.

MINISTAR: Rade u tišini, to stvarno ništa ne valja. Vidiš li ti čoveče šta se desilo zbog običnog nestanka struje, odjednom su se probudili.

UVLAKUŠA: Bojim se da nije odjednom, bojim se da smo nešto prevideli. Trebalo je da postanemo oprezni prije par meseci kad su prestali da se bune. Kad narod zaćuti onda gospodar treba da postane oprezan, ali naš gospodar je daleko, briga njega što ćemo mi da platimo glavama svoju odanost njemu. Zar je moguće da će pustiti niz vodu sve svoje sluge, a toliko je ulagao u sve nas.

MINISTAR:   Naći će on lako druge. Niko Srbiju ne mrzi više od njenih intelektualaca. Oni je preziru iz dna duše, oni je se gade, stide i spremni su da je izdaju, čak i bez naknade.

UVLAKUŠA: Minus. (smije se)

MINISTAR:   Kakav bre minus?

UVLAKUŠA: Rekli ste Srbija, a zabranili ste da se, a reč pominje.

MINISTAR:   Na žalost moje zabrane više nemaju snagu, bagra seljačka se povampirila, a umalo, umalo da ih se rešimo.

UVALKUŠA: Znači moraću…

MINISTAR:   Šta ćeš morati?

UVLAKUŠA: Moraću tvojm glavom da iskupim svoju.

MINISTAR:   Nešto ne verujem da će ti biti od velike koristi. Kompromitovan si još onda kada si dao izjavu za one američke novine.

UVLAKUŠA: Koje novine?

MINISTAR:   Ne pravi se lud. Seti se kako ste ti i Sonja izmislili zločin, pa je posle novinar koji je to objavio malo nadrljao, sasvim malo. Mogao je inače da dobije Pulicerovu nagradu kao Roj Gutman za izmišljanje zločina.

UVLAKUŠA: Zaboravljeno je to, davno je to bilo i zaboravljeno, Srbi su narod kratkog pamćenja, niko se toga više ne seća. Da nisu kratkog pamćenja, zar bi dozvolili da se skloni spomenik Milici Rakić? Skolonili smo ga da ne vredjamo Solanu, zar se ne sećaš?

MINISTAR:   Kako se ne bih sećao, lično sam dizao najveću dreku da se spomenik ukloni. Sad vidim da sam sve uzalud radio. Iskorišten sam i odbačen kao poderana čarapa.

UVLAKUŠA: Ili pocepan prezervativ. (Smije se)

MINISTAR:   Kako možeš da se smeješ dok ti mač visi nad glavom?

UVLAKUŠA: Ne znam ni ja. Čini mi se nekako da sam ovo i nije tako strašno, barem neću stradati sam. Šta mi fali da poginem, ja mali seksualni manijak koji bi svejedno istrunuo u zatvoru da gospodaru nisu bili potrebni lažni svedoci? Šta fali da stradam i ja zajedno sa svima vama koji ste bili velika govna i pre nego što se pojavio gospodar?

MINISTAR:   Savest? Kajanje? Šta li je to? Nije važno, pre nego što počneš da cmizdriš mogli smo da popijemo ono vino što mi je ostalo, što mi je Staša donela iz Madjarske, šteta bi bilo da padne bagri u ruke, šta kažeš na to?

UVLAKUŠA: Daj da popijemo.

Svjetlo

SLIKA 10

LIKOVI: Peko Poltron, Riko Uvlakuša, Sonja Sačekuša i Dala Vazdan.

Peko i Riko sjede i piju vino…

MINISTAR:   Dobro vino?

UVLAKUŠA: Dobro, nikad me ranije nisi ponudio.

MINISTAR:   Da sam znao za ovo, nudio bi te svaki dan.

UVLAKUŠA: Kasno ti je sada, ipak ću tvojom glavom iskupiti svoju. Reći ću da sam ubačen da te špijuniram, kao što i jesam.

MINISTAR.   (Smije se) Reći ćeš im da te gospodin Ološ postavio da me špijuniraš i oni će to onda grliti i ljubiti od sreće. E moj Uvlakušo koja si ti budala. Mali si ti igrač da se iz ovog izvučeš.

UVLAKUŠA: A ti si mi pa veliki, izvuci se ti.

MINISTAR:   Meni nije ni stalo da se izvučem, ja sam zadovoljan. Osvetio sam se toj bagri za sva zla koja mi je nanijela.

UVLAKUŠA:            Kakva zla? Ko je pa Vama zlo nanio? Odrasli ste kao dete uspešnih roditelja. Imali ste sve. Završili ste najbolju školu. Kakvo je Vam zlo naneseno. Ono jeste da ste bili ćoro iz razreda i da ste nevinost izgubili sa rodjenom tetkom, jer vas ni jedna devojka nije htela, ali to vam nije kriva Srbija, već majka priroda i otac karikatursta. Dok ste vi živeli u svili, ja sam spavao u štali sa kozama…

MINISTAR: Zato si počeo?…

UVLAKUŠA: Hoćeš li da ti prosviram metak kroz mozak pre nego što popiješ to vino?

MINISTAR:   Izvini, uostalom i Dala zna, rekla joj je Sonja.

UVLAKUŠA:            Šta?

Dala i Sonja ulaze na scenu, Sonja usporena kao i ranije, a Dala enerigčna i nervozna.

DALA:            Vidi, vidi ko nam je došao, sodomista Riko Uvlakuša. Čula sam da si svoju prvu veliku ljubav pojeo u kobasicama.

Riko ustane, mahne pištoljem.

UVLAKUŠA: Tišina! Niko sa mnom ne sme tako da govori, jel jasno? Ove poslednje momente ću ja da budem gazda.

DALA:            Kakve poslednje momente? Da nisi odlučio da se ubiješ posle saznanja da će opet biti uvedena zabrana uzgoja koza, pa ćeš ostati bez svojih ljubavnica?

MINISTAR:   Dalo ti izgleda ne shvataš šta se dešava?

UVLAKUŠA: Reci joj, jer što više priča sve manje ima šanse da ostane živa?

DALA:            Šta je bre zečevi jedni? Uplašili ste se šačice frustriranih ženturina.

MINISTAR:   Ti ne shvataš…

UVLAKUŠA:            Ona ne shvata.

DALA:            Šta da shvatim.

SONJA:          (sjeda na pod) Stvari su krenule nizbrdo, eksperiment se oteo kontroli.

DALA:            Molim? Sonja, tebi verujem, molim te reci šta se dešava?

SONJA:          Pretpostavljam da su se povampirili.

MINISTAR:   Bagra je izašla na ulice, srušili su televizije i uništili sve televizijske aparate.

UVLAKUŠA: Hipnoza više ne deluje. Policija se pridružila rulji, vlada je pobegla u Zabelu.

DALA:            U Zabelu?

UVLAKUŠA:            Da, sakrili su se u ćelije, i potplatili čuvare da izgube ključeve, nemaju nameru da napuštaju ćelije.

DALA:            Da li je to moguće ili se ovaj skotložac olokao pa lupa gluposti?

MINISTAR:   Moguće je, a još se nije olokao, tek ćemo da se oločemo, jel’ tako dragi moj Riko?

UVLAKUŠA: Upravo tako dragi moj Peko.

DALA:            Čujem li je ovo dobro? Da nisam poludela?

SONJA:          Nisi, ludaci ne mogu da polude. Poludela si onda kada si ostavila ljubav svog života u rodnom selu i došla u Beograd, da kao hiljade drugih budeš sponzoruša. Eh koliko li će se silikona prosuti ovih dana ulicama ovog grada.

MINISTAR:   Tone, tone silikona draga moja brkata žabo.

UVLAKUŠA: Vala meni se nisu ni svidjale te silikonske lutke, ja volim prirodno…

MINISTAR:   Kad mekeće (smije se)

UVLAKUŠA:            Barem mi nije tetka.

DALA:            Znaš šta Sonja da si mi to rekla pre nego što te Peko otrovao, oči bi ti iskopala?

UVLAKUŠA: Trovanje? To je ideja, sad će te vas troje lepo da se samoubijete trovanjem. (smije se) Gospodar bi bio ponosan na mene da ovo vidi. Samoubistvo trovanjem, baš po njegovom ukusu.

DALA:            A šta ako neću da se otrujem?

UVLAKUŠA:            Onda ću ja da ti izbušim tu tvoju praznu glavu pa ćeš da umreš od promaje.

MINISTAR:   Promaja njoj duva kroz glavu odavno.

DALA:            Peko čoveče, zar je dotle došlo da se ti smeješ dok me ovaj seljak odvratni vredja i tera da se trujem?

MINISTAR:   Nemamo mnogo izbora, ili ćemo se otrovati ili ćemo dočekati da rulja provali ovamo i rasčereči nas.

DALA:            Ti to ozbiljno mili? Zar je dotle došlo? Zar nas je gospodar stvarno ostavio? Sonja, ti mi reci, ti ne umeš da lažeš, da li je to istina?

SONJA:          Pre ili kasnije bi se to desilo, za gospodara smo mi obične mašine za govna i ništa više. Brojke na ekranu njegovog kompjutera.

DALA:            (plačno) Ali ja ne želim da umrem…

MINISTAR:   (sipa otrov u vino) A ja želim? Daj ne cmizdri molim te. Popij lepo sa nama po čašu vina i nećeš ni da osetiš. Otrov je odličan, ne ostavlja tragove izgledaćeš kao da si umrla prirodnom srmću.

DALA: Mogu li da se presvučem? Želim da u smrt odem lepo obučena.

UVLAKUŠA:            Što se mene tiče možeš i da se skineš gola, mogao sam još jednom da ti pridjem od pozadi pre nego što se ohladiš’

DALA:            Još si i nekrofil, djubre jedno!

MINISTAR:   Idi presvuci se.

Dala hitro ustaje i odlazi.

SONJA:          (trese glavom) Gde sam ja ovo? Šta se sa mnom dešava? Čini mi se kao da sam sanjala ružan san…

MINISTAR:   Baš mi te žao, nisi sanjala.

UVLAKUŠA:            Šta joj bi da se probudi? Mnogo mi je draža bila dok je bila zombi.

MINISTAR:   Hoćeš da kažeš dok je bila čovek?

UVLAKUŠA: U pravu si, da je nisi drogirao serumom istine, nikad ne bismo videli ni tračak ljudskog u njoj, ovako…

SONJA:          I ju! Pa ja sedim na podu! (ustane) otrese dlanovima prašinu sa zadnjice.) Mogu li da znam šta se dešava? Vrti mi se u glavi i ničeg se ne sećam.

UVLAKUŠA:            Požuri da joj objasniš rulja samo što nije provalila u zgradu?

SONJA:          Kakva rulja? Ko može da pokrene rulju osim nas u ovoj zemlji?

MINISTAR:   E moja Sonja, mi više ništa ne možemo da pokrenemo, pa ni sopstvene guzice dalje od vrata. Gospodar nas je pustio niz vodu.

SONJA:          Kako pustio niz vodu?

UVLAKUŠA:            Bagra se povampirila, nestalo struje pa nisu gledali televiziju i odjednom su počeli da bacaju televizore kroz prozor. Kasnije su srušili obe velike televizije, a sad upravo love po gradu preostale gospodareve sledbenike, mi smo sledeći.

SONJA:          Ne mogu da verujem.

Dala ulazi sva u bijelom.

DALA:            Jebo te, ova se izgleda probudila?

SONJA:          Kakav je to način? Molim Vas povedite računa kao se izražavate u mom prisustvu.

Peko i Riko prasnu u smije, Dala im se pridruži.

SONJA:          Šta se smejete?

MINISTAR:   Minuti su nam odbrojani, a ti tražiš da ona vodi računa kako priča pred tobom.

SONJA:          Kako te samo nije stid svinjo perverzna?

DALA:            Perverzna, impotentna i incestuozna…

UVLAKUŠA:            Al’ te nadjoše.

MINISTAR:   Mene, mene da nadju ove jeftine drolje, ne budi smešan sad ću ja da im vratim. Našao se ko će da me ismeva, dve droce, dve jeftine droce. Šta kažeš jesam li im rekao?

UVLAKUŠA:            Slabo, pokušaj da smisliš nešto žešće.

DALA:            Ti koziji ljubavniče ne moraš da mu pomažeš.

SONJA:          Koziji ljubavnik (smije se)

DALA:            Šta se smeješ i tebi je prilazio odpozadi.

SONJU:          Meni? Ne moguće, ja to nikad ne bih dozvolila.

MINISTAR:   Jeste, jeste, dok si bila grogi. Je li Riko koja je bolja od njih dve?

RIKO:             Ne valja ni jedna.

DALA:            Pa dabome, tebi su dobre samo tvoje kozice.

UVLAKUŠA:            Sad je dosta, ne mogu da dozvolim da me vredaš iako ćeš za koji čas umreti.

SONJA:          Ko će umreti?

UVLAKUŠA:            Svi, prihvati se čaše dok te nisam izbušio.

DALA:            Izbuši je.

Sonja pokušava da pobjegne, Riko je stigne i na silu vraća, Peko gleda za njima, a Dala mijenja svoju čašu za Uvlakušinu.

UVLAKUŠA:            Daj čaše, da nazdravimo i da odemo ko ljudi. Ko ne bude pio dobiće metak od mene.

SONJA:          Fuj nakazo! Dajte mi to otrovno vino da prva umrem.

Ministar dodaje vino i ona ga ispije do kraja. Ostali se medjusobno pogledaju i nazdrave. Dala i ministar piju dok ih Riko drži na nišanu. Sonja se prva sroza sa stolice na pod, za njom Dala pa ministar. Riko ostavi čašu na sto.

UVLAKUŠA:            Budale, nisam u pištolju imao više ni jedan metak. (škljocne dva puta na prazno i treći put prinese cijev sljepoočnici, začuje se pucanj i on se sa izrazom čudjenja na licu polako sroza na pod.

Dala polako ustaje. Osrvne se oko sebe, na glavu stavi bijelu kapu kakvu nose medicinske sestre.

DALA:            Umalo da umrem. Ali sad, sad me neće niko dirati, neko neće dirati medicinsku sesru koja je došla da pomogne samoubicama.

Stane pored stola, stavi lijevu ruku na grudi:

DALA:            Stvarno sam se uplašila, umalo da stradam, za dlaku. Moram nešto da popijem da dodjem sebi.

Uzme čašu koju je ostavio Riko i ispije vino do dna. Pogleda u čašu i uplašeno vrisne. Polako pada.

DALA:            Baš mi se neda.

Kraj

Avionska nesreæa kod Smolenska je vise od nesrce?

Gde ima vatre ima i dima, kaze nas narod!

Pozdrav Dragica

Avionska nesreæa kod Smolenska je vi¹e od nesreæe?
Da li je smrt poljskoga predsednika i cele delegacije u Rusiji bila sluèajna nesreæa? Predsednik Lech Kaczynski bio je glasnogovornik veæih sloboda dr¾ava unutar Evropske unije. Dok mnoge druge evropske dr¾ave imaju marionetsku vlast koja se klanja diktatu Evropske unije, poljski narod je izglasao vlast koja je glasno oponirala umanjenju dr¾avne, ekonomske i nacionalne slobode. Bio je euroskeptik i dugo odbijao da potpi¹e lisabonski ugovor, sve dok ga Irska pod prisilom (u drugom poku¹aju) nije potpisala. Nije hteo da zameni nacionalnu valutu evrom i smatrao je da je najoptimistièkiji rok za uvoðenje evra u Poljsku 2015 godina.

Novinar Damian Thompson u engleskom “Daly Telegraph”-u pi¹e da se iza ubistva predsednika Lecha Kaczynskog i cele delegacije nalaze – bankari. Tako, navode da je Poljska jedina zemlja u EU koja nije osetila krizu. Naprotiv, bele¾i rast proizvodnje i tako ru¹i mit novog svetskog poretka da sve nacionalne ekonomije moraju da padnu na kolena, kako bi se novi poredak uspostavio.

29.03.2010. Poljska je odbila da uzme zajam koji joj je ponudio MMF u iznosu od 21,8 milijarde dolara. “… Ne samo da ta dr¾ava nije postala ¾rtva meðunarodnog bankarskog gangsteraja koji se odvija kroz gusarske pozajmice, nego je Poljska Meðunarodnom monetarnom fondu ponudila pozajmicu kako bi taj fond mogao da pomogne drugim dr¾avama da prevladaju nado¹lu globalnu krizu…”, o èemu je izve¹tavao AFP 2903.2010.

Poljska je bila jedina od 27 èlanova Unije koja je postigla privredni rast u 2009. godini, a Meðunarodni monetarni fond (MMF) je predviðao da æe taj rast dostiæi 2,75 posto sve do 3,25 posto u 2011. godini…”, izve¹tava 14. aprila irska web stranica “Infowars Ireland”. Poljska Nacionalna Banka i Vlada 09.04.2010. saglasno odluèuju o devalvaciji zlota, ¹to æe pogodovati poljskim izvoznicima, ali na ¹tetu njihovih trgovinskih partnera, najvi¹e onih u EU. Sledeæeg dana nakon ove odluke o devalvaciji zlota, gine predsednik, èitav vojni vrh, guverner nacionalne banke i jo¹ desetine vojnih i politièkih slu¾benika!!??

©tavi¹e, u nastavku teksta u “Daly Telegraphu”  spominje se kako je predstavnik Èe¹ke Sredi¹nje banke Mojmir Hampl poèetkom aprila izjavio da je Meðunarodni monetarni fond namerno razbuktao ekonomsku krizu u Evropi tako da su manje regionalne dr¾ave bile prisiljene da tra¾e pozajmicu od zelena¹kog MMF-a. Znaèi li to da je  Poljska, kao primer za druge dr¾ave, poèela ometati zelena¹ke planove velikih meðunarodnih bankara?

Svemu ovome treba dodati i èinjenicu da æe sada Poljsku preuzeti britanski èovek, osoba ¹kolovana u Britaniji, koja èak ima englesko ime i prezime: “… Sada se voðstvo u Poljskoj menja i izgleda kao da æe proevropski lider zameniti Kaczynskog. Proevropska Stranka Graðanske Platforme DONALDA TUSKA najverovatnije æe, nakon predsednièkih izbora u junu, zgrabiti vlast…” To je èovek kome je Kaczynski oponirao kada je trebalo zlot zameniti za evro i takoðe s èe¹kim predsednikom Vaclavom Klausom bio je meðu poslednjima koji su se opirali gubitku dr¾avne nezavisnosti ¹to donosi potpisivanje lisabonskog ugovora.

Kao uspe¹na dr¾ava, Poljska je sve manje zavisila od EU i odlazak Kaczynskog u Rusiju nije znaèio samo odlazak u Katynsku ¹umu, gdje bi se Putin i Medvedev izvinili Poljskoj, za pokolj njenih oficira i podoficira, veæ je taj odlazak trebalo da bude poèetak menjanja strane u interesnim sferama: Rusija vi¹e nije komunistièka i  kao ravnopravan partner davala je Poljskoj veæe moguænosti za razvoj ekonomske i nacionalne slobode. Poljska je u sukobu velikih interesnih sfera, nastojala da promeni stranu. Britanija i Amerika su shvatile problem i stoga je Kaczynski morao umreti zajedno s celom delegacijom. Nastojao je da saèuva Poljsku slobodnom i u tu svrhu odluèio je potra¾i podr¹ku Putina.

Osim navedenog, treba dodati i sledeæe:

1.                Poljska nije priznala Kosovo.

2.                Poljska ministarka zdravlja, takoðe poginula u ovoj nesreæi, je jedina od svih ministara na SVETU odbila dr¾avnu kupovinu vakcina protiv H1N1.

3.                Poljski ministar poljoprivrede, takoðe poginuo u ovoj nesreæi, je evropska perjanica suprotstavljanju uvoðenja CODEX ALIMENTARISA, odnosno uvoðenja GMO hrane u ljudsku i ¾ivotinjsku ishranu (Kod nas je ovaj zakon uveden krajem pro¹le godine. Posledice su, osim direktno po zdravlje ljudi, i nestanak prirodnog semena za proizvodnju hrane i favorizovanje amerièkih proizvoðaèa GMO semena).

4.                Poljaci imaju tradiciju èuvanja novca u slamaricama, a ne u bankama. Takoðe, nikada ne kupuju stvari na kredit, veæ samo u cash-u.

5.                U poslednjem intervjuu, datom dan pre pogibije, Lech je objavio da su u Poljskoj potvrðene velika nalazi¹ta gasnih ¹kriljaca, ¹to bi je potencijalno uèinilo energetski nezavisnom, mozda èak i izvoznikom gasa.

6.                Na snimku sa youtube-a, napravljenom neposredno posle nesreæe, se vidi da nigde nema magle, ¹to je izgovor za pad aviona. Takoðe, po malo se èuju i pucnji iz pi¹tolja.

Ko sme da ide poljskim putem, kada postoji asfalt?

Ressourcen vor allem in China

Newsletter vom 25.06.2010 – Kampf um Rohstoffe

BERLIN/BRÜSSEL (Eigener Bericht) – Mit der Gründung einer “Deutschen
Rohstoffagentur” treibt die Bundesregierung ihren Kampf um den
kostengünstigen Zugriff deutscher Konzerne auf industrielle Ressourcen
in aller Welt voran. Die Agentur, die bei der Hannoveraner
Bundesanstalt für Geowissenschaften und Rohstoffe (BGR) angesiedelt
ist, soll die Berliner Rohstoffaktivitäten bündeln, für einen
vereinfachten Zugang zu Rohstoffinformationen sorgen und mit Industrie
und Rohstoffländern noch enger als bisher kooperieren. Ziel ist es,
die Konkurrenzlage der deutschen Industrie weiter zu verbessern. Bei
ihren Bemühungen, den Zugriff auf Rohstoffe zu erleichtern, setzt die
Bundesregierung vor allem in China und in Afrika an. Afrikanische
Ressourcenstaaten sollen zu sogenannten Rohstoffpartnerschaften
gedrängt werden und ihre Bodenschätze deutsch-europäischen Unternehmen
exklusiv zur Verfügung stellen. Weil strategisch wichtige, aber sehr
selten vorkommende Ressourcen vor allem in China zu finden sind, üben
Berlin und Brüssel nun auch Druck auf Beijing aus, den Zugang zu
diesen Rohstoffen zu erleichtern. Schärfere Konflikte darüber sind
nicht auszuschließen.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57842

Postovani

Postovani,
posto sam procitao tekst “Novi upad u Staro zdanje” od 10.marta 2010. ne mogu da ostanem ravnodusan i ne prokomentarisem ovaj opsezan tekst koji je -Glas dijaspore- objavio. Ja sam arandjelovcanin i, verujte, tesko mi je kada ovo gledam. Doslo je i leto, a boljitka nema. Moram da napomenem da sam praunuk nosioca albanske spomenice kome je konfiskovana imovina posle Drugog svetskog rata, jer, u pomenutom slucaju Starog zdanja nasa Drzava, Matica, nije kadra da se domacinski stara i bastini nasledjeno blago. Oduzela ga je iz ruku onih koji su koliko toliko omogucavali funkcionalnost sada opustosene zgrade…
Analogija propasti starih zdanja prisutna je i sada jos vise naglasena neuspesnim privatizacijama po unutrasnjosti zemlje… Da li Vi imate mogucnost da Staro zdanje ponovo bude mesto lepih susreta i goscenja. (Shvaticete zbog cega jos uvek nisam u braku kada Knezeva sala vise nije mesto vencavanja!) Izgleda da se gradjanski vapaji iznutra vise ne primecuju pa je zato vreme da nam neko spolja ukaze na izlaz i resenje.
Prijateljski pozdrav

„Kulturelles Ereignis von herausragender Bedeutung“. Serbien-Ausstellung in Wien – Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 23. Juni 2010

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

23. Juni 2010

„Kulturelles Ereignis von herausragender Bedeutung“. Serbien-Ausstellung in Wien

Hl. Sava (1175-1236), der Gründer der Serbischen Orthodoxen Kirche: Fresko aus dem Kloster Mileseva von etwa 1228

(WIEN) Am kommenden Dienstag, dem 29. Juni, wird in der österreichischen Hauptstadt eine umfassende Ausstellung über serbische Geschichte und Kultur eröffnet. Unter dem Titel „Serbien – Kulturelle Brücke zwischen Ost und West“ wird die Ausstellung vom 30. Juni bis zum 30. Oktober im Dom- und Diözesanmuseum (Stephansplatz 6, 1010 Wien) zu sehen sein. Der Anlass für die Ausstellung ist das 150-jährige Jubiläum der Serbischen Orthodoxen Kirchengemeinde des Hl. Sava in Wien, der ältesten Gemeinde der Diözese Mitteleuropa und der zweitältesten Auslandsgemeinde der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK) überhaupt: Die älteste Gemeinde ist jene in Triest.

Die Ausstellung entstand in der Zusammenarbeit des Wiener Dommuseums mit der ältesten serbischen Kultur- und Wissenschaftsinstitution, der „Matica srpska“, die für die Ausstellung den Segen der SOK bekommen hatte. Auch andere österreichische und serbische Institutionen beteiligten sich an den Vorbereitungen für die Ausstellung, unter anderem die Serbische Orthodoxe Gemeinde Wien und die Österreichische Nationalbibliothek.

In fünf Räumen des Museums wird die geschichtliche Entwicklung der serbischen Kultur vom 10. bis zum 21. Jh. in fünf Phasen präsentiert. Neben der Kunst werden auf der Ausstellung auch die wichtigsten Personen der serbischen Wissenschaft und Literatur vorgestellt.

Bei der Eröffnung am 29. Juni um 19 Uhr sprechen die beiden Schirmherren der Ausstellung, die Staatspräsidenten Österreichs und Serbiens, Heinz Fischer und Boris Tadic, darüber hinaus der Hausherr, der Wiener Erzbischof Christoph Kardinal Schönborn sowie Bischof Irinej (Bulovic) von Backa, der auf der Seite der SOK die Ausstellung mitbetreute.

Auf der Ausstellungseröffnung werden auch Vertreter der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa mit Bischof Konstantin (Djokic) an der Spitze teilnehmen. Der Bischof bewertete die Ausstellung schon im Vorfeld als ein „kulturelles Ereignis von herausragender Bedeutung“ für die Serben und fügte hinzu, er hoffe, dass die Ausstellung zur Entstehung eines korrekten Serbienbildes beitragen würde, das in den letzten zwei Dekaden in der westlichen Öffentlichkeit etwas verbogen war.

SOK reagiert auf Rede des EU-Beauftragten für Kosovo

(BELGRAD) Die Rede des EU-Beauftragten für Kosovo, Pieter Feith, vor dem Europäischen Parlament am 22. Juni hat bei der SOK für Unzufriedenheit gesorgt. Eigentlich lobte Feith die „gemäßigte Herangehensweise der SOK im Kosovo“ als einen positiven Schritt. Allerdings wurde dieser Text von der EU-Vertretung in Belgrad als „gemäßigte Herangehensweise der SOK in der Kosovo-Frage“ (Hervorhebung der Redaktion) übersetzt, was die Interpretation zuließe, dass die SOK nun auch gegenüber dem Kosovo-Status als unabhängiger Staat offener wäre. Dem sei aber keineswegs so, erklärte im Namen der SOK Bischof Irinej (Bulovic) von Backa, Leiter des Informationsdienstes im Serbischen Patriarchat. Die Kirche bleibe bei ihrem bisherigen Standpunkt, dass das Kosovo-Metohija einen Teil Serbiens darstelle und dass die einseitige Unabhängigkeitserklärung der Provinz und ihre Anerkennung von einem Teil der Völkergemeinschaft Verstöße gegen das Völkerrecht seien.

Die SOK setzte sich dafür ein, dass die Probleme im Kosovo-Metohija friedlich gelöst werden, wird in einer Mitteilung der Kirche betont. Der Hl. Synod der SOK sei aber enttäuscht gewesen, dass der EU-Beauftragte in seiner Rede vor dem Europäischen Parlament die Notwendigkeit der Rückkehr von mehr als 200.000 vertriebenen Serben und anderen Nichtalbanern im Kosovo nicht erwähnte. Er habe ebenfalls die fehlende Restitution des Eigentums, das von Kommunisten enteignet worden war, nicht thematisiert und habe den Mangel an grundlegenden Menschenrechten und Freiheiten im Kosovo verschwiegen. Auch über den mangelnden Schutz vor ethnischer Diskriminierung habe Feith nicht gesprochen. Die Notwendigkeit des Schutzes der serbischen Heiligen Stätten sei von ihm ebenfalls nicht erwähnt worden. Solche Haltung stelle das Vertrauen in die EU-Mission im Kosovo in Frage, heißt es in einer Mitteilung der SOK. Die Kirche verlange vom Europäischen Parlament, sich in Zukunft mehr diesen wichtigen Fragen zu widmen, von denen die moralische Glaubwürdigkeit der internationalen Präsenz im Kosovo abhänge.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

www.diozese.eu

Министар Срђан Срећковић, поводом предстојеће Скупштине дијаспоре и Срба у региону:

Министар Срђан Срећковић, поводом предстојеће Скупштине дијаспоре и Срба у региону:

(ТЕМА 1- Прва  седница Скупштине дијаспоре и Срба у региону)

„Прво заседање Скупштине дијаспоре и Срба у региону од које се очекује да унапреди економске, политичке и културне везе матице и расејања одржаће се у Београду, од 3. до 5. јула 2010.године.

Свечана седница Скупштине, у присуству државног врха, одржаће се у Дому Народне Скупштине Републике Србије, у суботу 3. јула 2010. године, а одмах након тога и конститутивна седница на којој ће бити верификовани мандати делегата и изабрани председник и потпредседници Скупштине.

У недељу, 4. јула, делегати Скупштине дијаспоре и Срба у региону присуствоваће литургији, коју ће у храму Светог Саве служити Његова светост Патријарх српски господин Иринеј, који ће их након тога примити у званичну посету.

У понедељак, 5. јула, у Палати Србија биће одржане три тематске седнице: Седница о економском развоју Србије и инвестицијама из дијаспоре, Седница о побољшању статусног положаја дијаспоре и Срба у региону и Седница о очувању националног идентитета и побољшању имиџа Србије.

Политика према расејању постаје важан сегмент државне политике, а Скупштина дијаспоре и Срба у региону биће носећа институција првог Закона о дијаспори и Србима у региону и биће симбол јединства, са једне стране државе Србије, а са друге стране свих наших држављана који живе у иностранству, без обзира на националну и верску припадност али и свих припадника српског народа, без обзира на то да ли су они или њихови преци рођени или живели на територији данашње Србије или у региону.

Скупштина ће доносити стратешке одлуке и давати смернице за рад државним органима који учествују у спровођењу политике према расејању.

Сходно првом Закону о дијаспори и о дијаспори и Србима у региону, Скупштину чини  45 делегата дијаспоре и Срба у региону, који су изабрани за државе или делове држава где борави значајан број припадника дијаспоре, односно Срба у региону.

У раду Скупштине поред делегата учествују: председник Владе, министри  за дијаспору, спољне послове, унутрашње послове, финансије, економију, образовање, културу, рад и социјалну политику, омладину, спорт и вере, и по један представник Српске православне цркве, Српске академије наука и уметности, Привредне коморе Србије, Сталне конференције градова и општина и Јавног сервиса Радио Телевизије Србије.

Седницама Скупштине, као почасни гост, може присуствовати и председник Републике.

(ТЕМА 2-  Извештај о радуМминистарства за дијаспору за прве две године рада)

Поводом двогодишњице од формирања Владе, наредне недеље Министарство за дијаспору поднеће детаљан извештај о раду премијеру др Мирку Цветковићу, а извештај у целости биће доступан јавности на интернет презентацији министарства. Овом приликом издвојићу најважније резултате:

  1. 1. Усвојен је први Закон о дијаспори и Србима у региону, чиме су створени институционални механизми за нову, дугорочну и од интереса политичких странака независну политику према нашем  расејању;
  1. 2. Конституисан је и почео са радом први Савет за односе са Србима у региону, на чијем челу је Председник Републике и који пружа подршку нашим сународницима у земљама региона, у остваривању њихових међународним стандардима загарантованих права;
  1. 3. Министарство за дијаспору омогућило је емитовање сателитског програма Радио телевизије Србије у Европи, Сједињеним америчким државама, Канади и Аустралији од 1. јануара 2010. године;
  1. 4. На иницијативу Министарства за дијаспору усвојен је Закон о амнестији војних обвезника, којим је решен један од највећих проблема десетина хиљада младих људи који су деведесетих година напустили Србију и масовно тражили испис из држављанства због проблема са војним властима;
  1. 5. Организоване су две  Интернационалне конференција младих лидера из дијаспоре, уз учешће око хиљаду наших младих и успешних људи из целог света;
  1. 6. Организовани су „Видовдански дани дијаспоре и Срба у региону“, традиционална и, по свим оценама, до сада најуспешнија манифестација која је уз присуство државног врха окупила представнике расејања из целог света;
  1. 7. Конститутивна седница прве Скупштине дијаспоре и Срба у региону одржава се 3. јула;

  1. 8. Отпочео је процес повратка поверења расејања у државне институције, а питање развоја економских, политичких и културних веза са дијаспором и Србима у региону постаје важан сегмент државне политике.

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 82 Followern an