Pregled aktivnosti za potrebe razvoj sela

Postovani G-dine Dušane Nonkoviću,Glavni i odgorvorni urednice: ,,GLASA DIJASPORE,,-Internet prezentacije srpske dijaspore, dostavljam Vam donji idejni predlog Pregled aktivnosti za potrebe razvoj sela u nasim Opstinama, kako biste pomogli koliko mozete.
Predlazem Vam i ujedno Vas molim, da izdate-da izdaju nalog da se po primerak ovog pismena izstampa i da se dostavi mnogima koji su Vama jos merodavniji.


Postovani,
nalazimo da su date u ovom tekstu korisne, interesantne i sto je najvaznije primenljive i jednostavne ideje koje ne traze velika Opstinska i druga izdvajanja, naprotiv…, niti traze odjednom da se na ,,gomilu,, odmah imaju novcana sredstva i druga nenovcana sredstva), kako bi se eventualno nesto preduzelo  po pojedinim delovima po ovom donjem aktu, preko E-maila mog bratanca Nemanje, jer ja nemam svoj E-mail-ADSL vezu, pa molim sve zainteresovane da se obracaju preko E-maila: nemanjafolic@yahoo, sa naznakom za Moma Folica. (PS. Inace ja sam u zanimanju pravnik.).


PREGLED  AKTIVNOSTI

ZA PREVAZILAZENJE TZV. ,,JADA, BEDE (GLADI) I ZLIH VREMENA,, KOJE SU SE POSEBNO SLILE NA ,,LEDJA,, 40  NAJNERAZVIJENIH OPSTINA U SRBIJI (SADA KAZU DA SE NJIHOV BROJ UVECAO NA 48); A I KOD SVIH UGROZENIH SRBA NA KOSOVU I METOHIJI I INTERNO RASELJENIH SA NJEGA PO SRBIJI;  UGROZENIH SRBA U REPUBLICI SRPKOJ SA SRPSKOM HERCEGOVINOM I ISELJENIH PO SRBIJI; UGROZENIH SRBA  IZ LIKE, KORDUNA, BANIJE, ISTOCNE SLAVONIJE I  ISELJENIH PO SRBIJI; UGROZENIH SRBA U RASKOJ OBLASTI I SIRE OKO NJE; UGROZENIH SRBA ,,VASOJEVICA,, I DRUGIH KOJI SE SLOVE SRBIMA U CRNOJ GORI; KAO I  SVIH DRUGIH UGROZENIH SRBA KOJI ZIVE ILI SU ZIVELI PO BIVSIM REPUBLIKAMA BIVSE SFRJ I SRJ, UZ  POMOC SVIH SRBA KOJI  POTICU  IZ vaseg opstinskog kraja I SRBIJE , KAO I OD ONIH KOJI ZIVE ILI SU ZIVELI  PO BIVSIM REPUBLIKAMA SFRJ, SRJ  ILI I U DRUGIM  INOSTRANIM  ZEMLJAMA, Osnivanjem Udruzenja gradjana domacinskog, RAZVOJNOG I humanitarnog  novcanog fonda za pokretanje biznisa u Svim krajevima gde  zive SRBI  U SRBIJI  I SIRE KAO STO JE NAPRED IZNETO, ALI ZA POCETAK U SVOM OPSTINSKOM KRAJU

(formiranje potpuno apoliticnog Fonda)

1. Pomognite u prevazilazenju ekstremnog-velikog siromastva i u ekonomskom razvoju nasih Opstina-naseg rodnog kraja ili pak pomenutom kraju iz koga poticete, kao i u drugim krajevima gde zive Srbi, posebno kako je naznaceno u ovom naslovnom ,,Pregledu aktivnosti,, u savladavanju vladavine tzv. ,,Jada, bede (gladi) i zlih vremena,, (zajednickim snagama – ,,ugasimo taj pozar,,) zdruzene sa aktuelnom ekonomskom krizom koja su zadesila i ovaj nas kraj, pa je sada vrlo nuzno da se ovaj kraj svekoliko pomogne od svakog Srbina, ma gde bio sa zivotom na ovoj planeti na svakojaki nacin (obavezno koliko ko moze, kako ko moze i ako moze), kao i to u odmah, odn. u nekom razumnom a u kratkom vremenu…, jer u suprorotnom vreme nam je da se pocne sa spomen plocom na kojoj bi trebalo da napisemo: ,,ovde pocivaju samoubice,, !!!

2. Zaposlimo nasu omladinu !!!

3. Povecajmo stopu nataliteta !!!

(PS.:  Zelja mi je da pokusam nekim inicijativama na ovaj nacin eventualno doprinesem razvoju Vaseg divnog kraja, vec samo sam jos jedno ,,Srpsko uvo,, koje samo zeli opsti boljitak Vaseg kraja, ukoliko bude nesto od istog npr. bude ,,zazivelo,, na ma koji dobar nacin, odn. ukoliko isto dovede do nekog pozitivnog pomaka napred makar i nezntnog, utoliko ce mi biti draze da se ovaj moj trud isplatio.

Isto cu E-mailom poslati svim meni dostupnim posebno nerazvijem Opstinama u Srbiji i na Kosovu I Metohiji, normalno tu gde je Srpski zivalj, itd., kao I drugim interesnim organima, organizacijma, institucijama, privrednim subjektima I odredjenim meni dostupnim pojedincima /nemogu velikom broju, ali se nadam da ce se svi kojima se obratim, svojim  E-mailima izvestiti ostale iz Vaseg kraja I sire.

Postovani, posto sam prinudjen da Vam se ovime ,,nasiroko,, obratim, gde izneti tekst isto ,,trazi,, pa s obzirom na duzinu istog, tehnicki moram da ga podelim u VII tema /pojedine teme mogu vise zavredeti neke interese pa su one obradjene kao posebne celine, a neke ne, pa postupati sve po specificnostima u Vasem kraju/, koje saljem kao prilog  uz ovaj E-mail kao svojevrsno obrazlozenje gornjeg).

TEMA  I :

OSNOVNA POLAZISTA  I  GAJENJE  POTREBNE HRANE  DA BI SE OTKLONILA

GLAD  I GLADOVANJE  NASEG NARODA

Naime, nastojim da iznesem neke Predloge inicijativa ideja vezanih za privredno poslovanje-vrsenje privrednih poslova, sve vezano za ekonomski boljitak zivota i drugog koje ide posle toga od ogromnog znacaja za zivot i uopste za postojanje nasih ljudi uz potenciranje pokusaja postizanja potrebnog minimuma nivoa sloge naseg roda i naroda u Vasem kraju i sire.

Da se ,,korak po korak,, i to sve bez kredita  realizuje  osnovna ili i generalna ideja  da ,,Srbija i njeni pojedinjeni krajevi  budu jedna  velika plantaza,, , a njena sela da se pretvore u ,,kosnice i mravinjak,, za proizvodnju zdrave i zdravije  hrane sa sela u Vasem kraju - iz inace vrlo zdravog ,,Eko,, kraja i ,,Bogom danog,, za proizvodnju odredjene hrane, sa  interesno Udruzenim poljoprivrednim domacinstvima Vaseg kraja, kao i da Opstine (sa ukljucenjem njenih organa i njenih drugih potencijala), vrlo doprinesu da se gornje stvarno I ,,dogodi,,-ostvari, odn. uslov za isto je samo da se postigne minimalni nivo potrebne sloge ili i zajednickog htenja  u nekom selu-Vasoj Opstini, ili  i delovanja i da se ide u ka ciljnom  naumu  istrajno, uporno i strpljivo u realizaciju  istog ,,malo po malo,,- polako, tj. ,,korak po korak,, (jedne godine jedno, druge godine drugo, trece-trece, itd.).

Takodje i ovo stoji: ,,da u ovoj ekonomskoj krizi shodno ekonomskim misliocima I biznismenima – savetuje se ulaganje (pored zlata) i u zdravu ili i u zdraviju hranu, kao i u sve drugo sto je povezano sa zdravljem ljudi, a obican covek bi valjalo da postane sto je vise moguce nezavistan od sistema, odn. da samostalno uzgaja sopstvene namirnice I energente. (,,Hvala Dobrom Bogu, ljudima u Srbiji-u Vasoj Opstini podareno je obilje drvne mase, i …).

Time, bi se jednom za svagda stavila ,,tacka,, na nedostatak hrane za stavnovnistvo u Srbiji I Vaseg kraja  u pojedinim  vanrednim (kriznim) vremenima  i  na taj nacin  normalno bi se zadovoljile  i  druge mnogobrojne  potrebe, kao  i time  bi se obezedili bolji uslovi za zivot svih zitelja u Vase Opstine i kod drugih krajeva u Srbiji i drugde gde zivi ostala nasa ugrozena Srpska populacija, a i posredno bismo pomgli i mnogim nasim Srbima koji zive sirom ove planete (odnosno ova vrsta pomoci je uzajamno uslovljena samim cinom tog postojanja), gde bi smo ujedno i ostavili (sto) bolje uslove za zivot, rad i razvoj nasih nastupajucih generacija.

Prvi i polazni sadrzaj pedloga ovog pismena je, da se postigne potrebni minimum nivoa sloge za stabilizaciju i povecanje stope radjanja u Vasoj Opstini sa vracanjem stanovnistva iz grada-ova u sela Vaseg kraja ili i ostanka u Vasem gradu i prvenstve u Vasim selima sa Osnivanjem Udruzenja gradjana humanitarnog  novcanog Fonda za privredni oporavak i za ekonomsko-privredno razvice Vaseg kraja uz predhodno I neodlozno gasenje POZARA  vladavine gladi velikog broja naseg naroda koje stanje je vrlo almarantno, KATASTROFALNO i  porazno I TO NA ,,KUB,,, posebno kod 40 ili sada                            48 najnerazvejnih Opstinabez Kosova i Metohije, medju kojima je i Vasa Opstina, kao i kod drugih nabrojanih kategorija ugrozenih Srba navedenih u naslovu ovog akta: ,,Pregleda aktivnosti za prevazilazenje…,, , a da ne pricamo da ove Opstine ne mogu da plate ni ogrev, ni struju, ni vodu, itd. kod skola, obdanista, a  tek drugo…

(NAPOMENA: Prema napred iznetom smatram da nije dovoljno, postupiti samo tako sto cemo donirati-pokloniti pare,                                      npr. kako bi narodne kuhinje radile tako sto bi one kupile toliko i toliko makarona, konzervi ili se izvrsila raspodela druge dugotrajne hrane-namirnica ili tzv. ,,lanc paketa,, /nego kazu da sada nema dovoljno para ni za njih, pa se njihov broj smanjuje/.

Isto za pocetak je dobro i nemoze drugacije, ali to je samo prvi korak u postupku suzbijanja gladi-gladovanja, pa ovaj postupak nije zavrsen trajno problem ishrane naseg naroda i nasih porodica sa decom.

Nego bas potom trebamo da omogucimo nasem ,,coveku,, da sam za sebe i za svoju porodicu proizvodi hranu nezavisno od bilo koga I cega, tako sto cemo uputiti izvesnu pomoc npr. ovde spomenutom Fondu-Agenciji, itd. o tome.

V/2010.g.- na TV-eu objavljen je statisticki porazan podatak,  da u Srbiji je gladan svaki 10 covek=670.000 ljudi, a I kazu da se procenjuje da u celokupnoj Srbiji da 1/3 Srba samo puko pezivljava-imaju na ,,granici,, minimum osnovne zivotne egzistencije i samo za neku hranu, gde za ostale osnovne zivotne potrebstine nema kao npr. za licnu i drugu higijenu…      = preko 2 miliona ljudi u Srbiji…

1.

Stoga, potrebno  je da sa svim raspolozivim snagama I sa svim preostalim ili i jos svim ne iskorisenim ljudskim I drugim potencijalima zdruzeno, kako unutar Srbije, tako I van nje ofanzivno krenimo I ugasimo ovaj pozar gladi I gladovanja po Srbiji u ovo mirnodopsko vreme /istim uklonicemo i ovu poraznu cinjenicu na ,,na kub ili cak I vise od toga…,, koja se u dosadasnjoj Srpskoj istoriji, nije u mirnodopsko vreme dogodilo gladovanje I glad Srba u tolikom broju ni cak u ratno vreme bar ja na takvu knjigu ne znam-niti takvu pricu iz naroda nisam cuo—/.

Ali, nazalost-ukoliko je tacno u dnevnoj novini ,,Press,, od pre neki dan VI/2010.g. objavljena je vest ,,Da je jedna starica u okolini Leskovca, preminula od gladi.,, I ukoliko je tacno to ce da bude prvi slucaj u istoriji Srba da je neko u drzavi Srbiji preminuo od gladi u mirnodopsko vreme, nego danas 16.6.2010.g. i na TV ,,Bellamiju,,-u TV emisiji ,,Tacka,, Nis,                                 je izneto, da je I jedan dipl.  Elktro. Ing. sa navrsenih 40.g. radnog staza u ,,EI,,-,,Elektronskoj,, u Nisu, /takodje/ preminuo od gladi, pa ostajem bez reci …, iako nas u ovo vreme objektivno potresa ogromna unutrasnja ekonomska kriza

/a posebno u nasim najnerazvijenijim krajevima/ i spoljna velika ekonomska kriza, ali sam ubedjen da zdruzeno I uz malo vecu organizaciju ili cesto uz poboljsanje iste sa uvodjenima novih ,,akcija,, ili aktivnosti, mozemo puno toga promeniti na bolje.

Svima nama je znana cinjenica normamalnog covekovog panasanja kod gladi I gladovanja, to: ,,Da kad je gladan covek, jedino sto to ga momentalno interesuje je njegov bioloski opstanak, a sve drugo je za njega potpuno nebitno.,,.

Pa moja poruka bi bila, posebno, shodno iznetom u prethodnom pasusu, da se  svi zajedno /i oni koji su u poziciji vlasti i oni koji se nalaze u opoziciji vlasti uz animiranje-pobudjivanje svih nasih Srba ma gde ziveli na ovoj planeti/ i da se obavezno moramo malo vise okrenuti selu, jer Bogami uvek  je selo bilo garancija svekolike ili ukupne sigurnosti i da se pored imovine /mala-bogastva-imucnosti/ gladan se ne moze biti, u ma kakvom vremenu cime cemo ujedno potuno eleminisati ovu za nas vrlo sramotnu odnosnu katastrofu koju nam donosi glad I gladovanje velikog broja nasih ljudi.                                                                                                                                                                                             Mora nam selo zaziveti.

A dotle iznosim da ne trebaju da se od strane nekog pojedinaca daju velike pare, vec  naprotiv sa masovnim ucescem nasih ljudi da se prikupiti ogromni novac, samo je potrebna manja a osmisljena organizovanost ljudi koji zive ili poticu iz Vaseg kraja, ali obavezno da ta organizovanost mora bude potpuno apoliticna-,,bez politike,, I ujedno  uz podrsku svih politickih stranaka i drugacije drustveno organizovanih snaga u Vasoj Opstini I kraju (vladinih I nevladinih organizacija, razne interesne organizacije, udruzenja, savezi, ustanove, kancelarije,  itd.,  kako je po svemu  izneto u temi VI. Npr. na tri ara njive moze da se podigne plastenik i u njemu da se proizvodi rano povrce koje uvek ima kupca).

Stoga, stoji potreba da se  maltene odmah preduzme sledece:

1) Da se osnuje Fond za privredni oporavak i za ekonomsko-privredno razvice Vaseg kraja-Domacinski, razvojni i humanitarni novcani  Fond za pokretanje biznisa kao Udruzenje gradjana u Srbiji, registrovanih sa sedistem po njenim Opstinama (u daljem tekstu: Fond za pokretanje  biznisa) kako bi se njime doslo do potrebnih nam investicija/investitora tj. do novca za nas, napacen narod, Republiku I njene Opstine, ali sve bez kredita i sve polako i mudro sracunato ,,korak po korak,, i  na duge staze!;


2) Da lokalne vlasti odmah agresivno pokrenu kampanju resavanja pitanja stabilizacije broja stanovnistva i povecanje stope radjanja i povratka ljudi iz gradova u sela i njihovog opstanka u selima kroz pitanja resavanja  tkz. ,,krova nad glavom,, mladih bracnih parova i njihovih osnovnih imovinskih problematika sa resavanjem pitanja novog zaposljavanja mladih i drugih;  da lokalna vlast odmah agresivno pokrene koordiniranu kampanju probijanja I u pocetku sto jeftinijeg saniranja puteva po selima uz aktivno ucesce svih organizovanih snaga sa svim drugim raspolozivim potencijalima.

Npr. u samom pocetku za bulduzer-neku drugu gradjevinsku masinu treba nam samo nafta  ili na svaki moguci a razumni nacin pospimo bar puteve sa lokalnom ,,kameno glinenom,, zemljom koja u sebi ima kamena ili peska koja se po pravilu moze naci na ,,licu mesta,, pored nekog seotskog puta.

A isto tako ovim mozemo ,,popuniti,, i tako privremeno sanirati ,,rupe,,  ranije npr. asfaltirane seotske puteve, gde samo na rubu istog trebamo malo da otkopamo ili i…, pa lopatom to sabijmo, kao I sada ima asfvalt u dzakovima da se kupi,    (tzv. ,,hladni postupak,, ugradjivanja asfvalta, uz sabijanje lopatom, prelazenje vise puta ,,tamo-amo,, gumama traktora, automobila I sl., ili uz sabijanja drugim sredstvima kao npr. malim valjkom, itd., kao i sve shodno upustvu sa tog dzaka  /—trebalo je da moze da se isto kupi na benzinskim stanicama prema najavama sa TV-ea—/, nego ja posedujem adresu tog proizvodjaca kod Beograda I u zavisnosti od interesovanja isto bi E-mailom poslao).

2.

Gde pri tom I pozvati seljane-ljude od strane Opstinskih struktura uz sadejstvo Mesnih centara-zajednica na ,,akciju,, u svom selu ili i ako se ,,nema kud,, zapoceti I sa izvodjenjima javnih radova uzimanjem ucesca u tome Zavoda za zaposljavanje (ionako Vasa Opstina ima ogroman broj neuposljenih I smatram da je poveci broj sa nekvalifikovanim zanimanjem, ili i…).

A, kasnije zapoceti I gradnju prave razne infrastrukture po selima (npr. kod puteva po selima, cak da ono ima i osvetljenje izasvfaltiranih odnosnih puteva), itd. objekta, ali sve polako – jedne godine jedno, druge drugo, trece nesto trece…

(NAPOMENA: Studija poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, kaze isto, da se ispod linije siromastva nalazi se i 38,7 % poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.                                                                                                                                                 ,,Siromasno je svako drugo domacinstvo koje se bavi iskljucivo poljoprivredom i priblizno trecina nepoljoprivrednih domacinstava,, , rekla je dr Natalija Bogdanov, profesor na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.).

Ujedno bi ta ista lokalna vlast  zatrazila ogromnu podrsku i pomoc Republike, kao i posebno od svih nasih ljudi ma gde da zive na ovoj planeti uz ukljucenje vrlo znacajne crkvene organizacije I nenog uticaja kako bi se dobila njena, takodje, ogromna podrska i pomoc u svemu napred ovde spomenutom, a posebno u vezi potrebe osnivanja Fonda za pokretanje biznisa-Fonda za ekonomski razvoj Opstina u Srbiji i u drugim krajevima gde zivi Srpski zivalj u bivsim ,,EX YU,, drzavama, kao i  kod ,,popularisanja,, ovog Fonda, kako unutar Srbije-tako I van nje.;

3) Da se postigne potrebni minimum nivoa sloge u Vasim Opstinama, da bi se osnovalo neko interesno Udruzenje nasih seljana koje po Zakonu  registrujemo u Opstini, kako bi se za pocetak podigao neki zasad-ili vise njih, npr. na preko                10-25 ha u nekom selu koji bi udruzili svoje obicno usitnjene i razbacane parcele na vise mesta, shodno svojoj mogucnosti pocev od npr. 4-5 ara pa na vise i tako napravili 1-nu veliku parcelu i vise velikih parcela, gde bi se tim bi ostvarila pretpostavka  ciljanog  interesnog udruzivanja,  gde bi ujedno obrada zemljista bila zajednicka, a vlasnistvo nad zemljistem  pojedinacno, itd. o daljnem interesnom Udruzenje nasih seljana kao u temi V.

(NAPOMENA: Prosecna velicina zemljista po porodicnom domacinstvu na selu u Srbiji je mala, a jos je manja prosecna velicina njihove proizvodne parcele /njive/.

Zbog ovakvog stanja usitnjenosti zemljista nas seljanin ne moze vise sam, ni uz najvece znanje i umece i sa potrebnom radnom snagom iz njegove porodice za slucaj da je ima i sire /a nemaje, kao I koja radna snaga po nasim selima, sada uglavnom ni ne moze da se nadje/, biti konkurentan sa svojim proizvodima ni na domacem, a pogotovo ,,ni da pomisli,,-ne na stranom trzistu.

Pa, nasi seljani treba odmah  da pocnu da zdruzuju svoje usitnjene posede sa drugim seljanima, da bi ih ukrupnili,                          npr. preko  10 ha, a zatim da iskoriste i druge pogodnosti udruzivanja /npr. da se pokusa da se iskoriste-dobiju odredjena bezpovratna sredstva, ma kolika ona bila, u delu koji drzava ili neka nevladina organizacija I drugi  koji su spremni da daju-plate za bolji I brzi razvoj poljoprivrede/ i zajednickog nastupa na trzistu, jer kad dodje kupac on hoce da kupi vecu kolicinu, pa ukoliko za to ima uslova on posalje kamion-/pa i tzv. ,,sleper,,/ da bi mu se isplatio transport i on je obicno vece nosivosti, /iznosimo po istoj ,,tematici,, nase tzv. ,,kazivanje: pa seljani u Vasem kraju,  tim udruzivanjem bili bi spremni da takav  kamion ,,napune,, i tada prodaja-plasman ,,poljo,, proizvoda je skoro sigurana kad se radi o vecim kolicinama…/.

A i mora se obezbediti mogucnost da se u svakom trenutku moze, npr. u sezoni zrelosti neke,,poljo,,biljne vrste ili I npr. pored grozdja I vina i ove rentabilne vocne vrste Aronije-sibirske borovnice ,,napuniti,, i vise kamiona, ili i…

Stoga, ponovno se pozivam na nuznost potrebe interesnog ukrupnjavanja nasih razbacanih i usitnjenih poseda /iskoristimo sve pogodnosti udruzivanja/, kako je to ovde-u temi V izneto, jer tada mozemo pored iznetog i  lako privuci  I drugi a znacajniji  kapital koji uz to trazi regulisanu, kultivisanu, uredjenu sredinu, odn. hoce kvalitetnije odnose medju ljudima u  selu ili kako zna  da  se kaze u nasem narodu, da bi neko ulozio negde neki kapital-on: ,,Hoce domacinsku atmosferu.,,.).

U daljnim temama detaljnije su obrazlozene, neka od znacajnih pitanja potrebnih za I oko razvoja nase poljoprivredne delatnosti i nasih sela, a gore ,,ovlas,, spomenutih, odn. nadalje kako stoji u tekstu dole navedenih tema. 3.

TEMA  II :

POTREBA KUPOVINE GELA PROTIV SUSE, STOCNOG KELJA…

Nasi seljani bi pored osnivanja Udruzenja, mogli bi uzputno da izvrse i nabavku cistog ,,Eko-bio,, gela za zemljiste i biljke protiv suse – oskudnog sa kisom npr. Vaseg kraja (za vocke sa 4-tvoro godisnjim delovanjem, a za drugo bilje sa 1-no godisnjim delovanjem), isplativog i ne suvise skupog, a i koji gel protiv suse se moze koristi kako na plodnijim zemljistima, tako I na  kiselim i zbijenim-tvrdim i nerestrestim zemljistima (smonicama), a i na peskovitim, itd. zemljistima, kao i za kupovinu semena stocnog kelja relativno nove Novosadske sorte NS Bikovo -  sa prinosima i do 70 t/ha koji sva stoka i druge pernate zivotinje rado jede (npr. krave daju vise mleka I sa vecim %-tom masnoce pomuzenog mleka, kokosi i druge pernate zivotinje bolje nose I bolje se tovu, svinje imaju veci prirast, posebno je dobar za krmace koje tada luce vise mleka kod proizvodnje prasadi, kao i mogu da drze kravu i oni sa malo zemlje=0,40 ha /jer pravilo je da bi se mogla drzati 1-dna krava treba 1ha zemlje/, kao i ciju cenu spomenutog semena jos neznam, ali smatram da ce ta cena biti prihvatljiva, kao i njegovo seme sitno koga u kg ima dosta za setvu istog, itd.), a on se stoci moze davati zelen upravo ubran tokom cele zime, npr. krajem februara (zeleni listovi ovog kelja se mogu brati-koristiti i ispod snega sa minusnim temperaturama).

Radi toga trebaju nam manje kolicine sena.

Na taj nacin bismo mogli doci do vrlo jeftine stocne hrane, koja se moze polagati i uz seno  i drugu stocnu hranu=ustedeli smo i to bas na senu i drugoj stocnoj hrani, s tim da kad se ubere ovaj  kelj obavezno mora da jedan dan (ne sme dva dana, jer isti ,,ogoca,, pa stoka nece da ga jede, a i jedan dan mora da predhodno ,,odlezi,, kako bi se zagrejao na uobicajenom vazduhu u stali da se stoka nebi prehladila), ukoliko mozemo da dodjemo do semena koji kelj je uz to i medonosan-daje dovoljno meda I pcelinjeg polena, sto je I pcelarima znacajno za prezimljavanje pcela, jer cveta isti pocev od septembra, kao I koje seme inace svake godine ga treba npr. centralizovano treba nabavljati I kupovati za neku Opstinu kao celinu, sem ukoliko ga ne ostavimo I druge godine da bismo proizveli seme.                                                                               Njegovo gajenje upravo nam omugucava koriscenje gore pomenutog gela protiv suse.

Imam Upustvo o njegovom gajenju (koje sam ,,skinuo,, sa Interneta) i koje bi E-mailom poslao zainteresovanom Udruzenju.

Posebno je vazno to sto ovaj kelj na prolece ostavlja ciste njive od korova posto ih ugusuje i koji se uz to seje posle skidanja zita, povrca, itd. sve sto zrene oko 15 jula ili oko 5 septembra (a moze I da se poseje I u prolece), kao I to da deluje protiv raznih nematoda – jajasaca buba koje prezimljuju u zemljistu.

On za ishranu stoke i drugih domacih zivotinja moze se koristiti za njihovu ishranu samo u prvoj godini koriscenja, jer u drugoj godini zivotnog veka, ovaj stocni lisnati kelj se moze koristi za proizvodnju semena /inace stocni kelj je dvogodisnja biljka/, i za spravljanje jeftinog prirodnog djubriva, tzv. ,,komposta,=zemljisnog djubriva koje mirise kao sumsko zemljiste, umesto sto upotrebljavamo skupa I zdravstveno stetna vestacka djubriva gde uz to sebi vrlo pojeftinjujemo svoju ,,poljo,, proizvodnju, ali tada obavezno sa drugim virusno nezarazenim biljnim ostacima iz nasih njiva, vocnjaka I vinograda (cime bi se ujedno regulisao vecim delom otpad iz seotskih sredina), ostataka od rezidbe brzo rastuce zive ograde, piljevine, tankog sloja ,,lokalnog,, zemljista, itd. se mogu vrlo upotrebiti za spravljanje jednostavnog, sada brzog leti I zimi (najvise leti sada za  2-3 meseca, a zimi za 4-5 meseca).

Takodje, znao bih postupak njegovog spravljanja, nego nema se kapitala, a i treba napraviti manju I jacu masinu sa valjkastim nozevima koji mogu da usitnjavaju pored zelenih ostataka ,,poljo,, bilja I zelenih reznica vocaka I vinograda, cak i deblje granje preostalo pri rezidbi vocaka I vinograda, ukrasnog drveca i grmlja na elektro pogon I koju uz malo maste I znanja moze da napravi dobar majstor (pa ujedno molim sve ljude koji su iz ili poticu iz Vase Opstine, da kada dodju do upotrebljive informacije o tome ko bi magao da napravi ovu masinu, da me na svaki nacin o istom obaveste, sto ce biti posle i od koristi njima, majstoru i Vasoj Opstini, itd.), kao i za sada mogu izneti pravno da treba eliminisati emisiju neprijatnih mirisa od eventualnog truljenja biljnih ostataka I drugog sto je biljno, pocev od smetanja komsijama, itd., a u Srbiji od skora moze da se kupi trenutni eliminator neprijatnog mirisa koji nije skup, gde pored toga postoje I druga sredstva za to.

(NAPOMENA: Inace uglavnom je teze kupiti-nabaviti vece kolicine djubriva stajnjaka u selu, npr. za potrebe podizanja novih  zasada, a pored toga smatram da ljudi cene 1 traktor ,,pregorelog stajnjaka,, u  Srbiji skoro oko 30-50 eura /ali ukoliko I ovaj ,,stajnjak,, moze da se kupi, jer su ujedno postojani losi uslovi za podizanje novih vocnjaka I vinograda, gde je vrlo smanjen stocni fond i to znatno ili potpuno ga nema po mnogim selima, narocito po brdsko-planinskim krajevima/,                    s tim da se npr. 30-60 tona skoro da ne moze ni da se prikupi-kupiti, kao I tada za to treba izdvojiti oko 1500-3000 eura.

Zatim i ovo stoji da stetnim vestackim djubrivima zagadjujemo zemljiste, vodu, bilje I same nas dugorocno-,,polako, ali sigurno,, gde se tada od toga pritom razboljevamo od razno-raznih bolesti, pa cak I od onih najtezih.

Stoga, vrlo je potrebno da se ,,okrenemo,, razvoju stocarstva u sto brzem a mogucem roku, kao iIi i ujedno da sami otpocnemo da spravljamo svoje prirodno djubrivo- tzv. ,,kompost,,=zemljisno djubrivo koje mirise kao sumsko zemljiste.).

1.

Radi napred iznetog trebalo bi da se pristupi sastavljanju spiska zainteresovanih seljana kako bi se isti gel protiv suse i seme stocnog kelja, vec upotrebilo isto kod sejanja-sadjenja npr. na  prolece ili u pozno leto u 2010/2011.g. pored drugog bilja kojeg planiramo da zasadimo-da posejemo, kao i kod eventualno za sadnice vocke Aronije-sibirske borovnice, donje susare, a i istovremeno pristupilo potrebi interesnog udruzivanja, kao i gde ujedno, treba sakupiti potreban novac od zainteresovanih sa svim troskovima kupovine ovde pomenutog gela protiv suse, za pomenuto seme stocnog kelja i eventualno za kupovinu sadnica vocke Aronije-sibirske borovnice, odn. da se radi vece efiksnosti isto kupi na dozvoljen-moguc nacin u Srbiji preko Opstine ili nekog u Opstini ili npr. i tada pokrenuti ,,pitanje,, potrebe interesnog udruzivanja nasih seljana.

Npr. Ovo bi moglo ili i trebalo bi kupiti centralizovano, pa shodno izvrsenim uplatama pojedinacnih seljana izvrsiti istima raspodelu gela protiv suse, semenja stocnog kelja i eventualno za sadnice vocke Aronije-sibirske borovnice, kao I nek Opstina bude ta gde se npr. preko njenog sekret.-resora za privredu-poljoprivredu, itd., izvrsiti spomenutu raspodelu ili ako je u finansijskoj mogucnosti da ona delom ili i u celosti kupi isto na bilo koji dozvoljeni nacin, pa da isto bez nadoknade podeli svojim zainteresovanim seljanima ili eventualno i da ona refundira isto kod dole spomenutog razvojnog Fonda, spomenutog u temi VI.

Raditi sve ono na selu sto smo dosada proizvodili, tj. sada u ovim kriznim ekonomskim vremenima smatramo da PRVENSTVENO treba da se gaji sto vise zita, kukukuruza, krompira i drugog povrca /jer kaze se za voce I grozdje da je ono u krizna vremena luksuz, pa ga ljudi manje kupuju u gradu/, gde upravo upotreba gore spomenutug gela za susna sela u nasim Opstinama, odn. i u selima, kao I u drugim nasim krajevima, isto vrlo omogucava.

Odnosno, gel protiv suse uz to je ,,Eko,,- ,,PRAVI I VEOMA KORISNI PROIZVOD,, za dosada gajeno bilje, itd.

Po potrebi nabavke uvozom cistog-,,Eko,, sredstva protiv suse ,,AGROGELA,, iznosim iz reklame o istom: Da razliciti mogu da budu komercijalni nazivi ovog sredstva-gela protiv suse: npr. ,,Terra Cottem  Aqua stop,, , itd…, kao i koji gel je slucajno pronadjen u Americkoj svemirskoj stanici ,,NASA,, a koji se sada proizvodi u SAD, Engleskoj, Francuskoj i Nemackoj, odakle se uvozi u Srbiji (siroku primenu je nasao u zemljama Afrike, Azije te u susnim podrucjima Mediterana), kao i cena  1 kg=19 eura + porez-PDV-18% +  dostava iz Srbije (nego sam cuo da se gel protiv suse moze nabavi za manju cenu po kg ovog gela /i ima manjih kolicina od kg/, tj. ili za 10,11,12…eura za KG tog gela + porez=18% I dostava=/cene iz maja 2009.g./).

Ili pretpostavljam samo da ovde postoji neka ,,caka,,-izgleda mi da neki od ovih gelova vise vode za sebe vezu-vise ima tog zelatinastog rastvora pa im je i cena zbog toga veca /jer neki gelovi vezu i do 300 l vode na njihov 1 KG, a drugi 100-150-200 l vode/, nego vazno bi bilo da gel bilo kog komercijajalnog naziva je prioretno da se pronadje ovaj gel I bez obzira koliko se tog zelatinastog rastvora dobija, ali da bude najmanje da za  njegov KG veze 100 l vode, kao i ovim putem pozivam sve po nase domicilne Srbe i sire da i oni uzmu ucesca u tome da se nadje sto jeftiniji ovaj gel I kakav je isti…

Smatram da bi npr. svi u nekom selu koji ,,kubure,, sa oskudicom u vodi u nekoj Opstini, mogli da posade svoje npr. baste sa  kolicinom od 5 dzaka od po 5 kg = ukupno 25 kg ovog sredstva u granulatu gde bi se dobilo  2500 l ovog ,,zelea-gela,, , kao I posle nije potrebno da zalivaju, a I ukoliko to rade ne smeta u relativnom susnom vremenu, jer ovaj gel pri apsolutnoj-ekstemnoj susi omogucava da biljke mogu da izdrze duze mesec dana, nego bilje koje nije tretirano ovim gelom.

Samo zamislimo broj rasada-zasada koji sa 100 l tog zelatinastog rastvora mozemo da posadimo u nase njive-baste u koji samo nakratko moramo da umocimo po pravilu malog korena-cica nekog rasada-sadnice pre sejanja-sadjenja ili i za seme shodno upustvu o nacinu koriscenja istog…, itd.

Takodje, moze da se upotebi za razno semenje /primeniti navode iz upustva za ovaj gel/, bilo da se sadnja vrsi u polju ili u plasteniku i sl. gde ovaj gel protiv suse crpi vlagu iz zemlje i ujedno za koren biljke veze  i onu najminimalniju vlagu iz zemljista i vazduha, cak i rosu koristi i veze je (1-1,5  meseci moze da izdrzi vrelinu i bez kapi kise), a sa vodom ujedno upija hranjive elemente-soli koje su nedostupne biljkama, kao i jos aktivan, odn. jos bolje-vise veze vodu kada padne kisa ili se pak nekako zalije i sa manjom-srednjom kolicinom vode, itd. o korisnom dejstvu ovog sredstva.

Posto je kod upotrebljavanja cistog ,,Eko,, gela za zemljiste i biljku protiv suse, potreban manji broj  zalivanja, isto bi bilo od veceg znacaja, posebno u odnosu na paprike, kod paradajza, kod krastavca i kod drugog bilja koje zahtevaju dosta vodeusparacemo puno toga.

Npr., za zalivanje 1 ha pod paradajzom potrebno je dva puna motora koji po cenama iz 2009.g. potrose goriva za 35-45 eura u zavisnosti od toga da li se radi o ravnicarskom ili brdovitom reonu.

S obzirom da bi trebalo da se zaliva najmanje 1-nom nedeljno, pitanje je koliko ce se proizvodjaca odluciti na ovakav trosak.

Ipak, pravi uticaj konstantnog podizanja cena goriva na cene voca i povrca na pijacama i drugde osetice se npr. 2010.g., jer ce gorivo uveliko poskupeti pripremu zemljista, setvu, seme…

Zato ce mnogi proizvodjaci na kraju odustati od proizvodnje.

A to znaci da ce stradati i kupci i prodavci jer robe nece biti dovoljno. 2.                                                                                                                                                                             

Kao i tek bi isli oni najskuplji troskovi: za razna djubriva (ovde je maltene najgora situacija gde ovde iznosim 1-dan ,,nebulozan,, a najsveziji primer za koji sam cuo na TV-eu, da nas seljanin u Srbiji mora da proda cak 300 kg krompira da bi mogao da kupi 50 kg vestackog djubriva za cenu od oko 15-17 eura=oko 1500 dinara /pocetak III-2010.g-ine/ koje djubrivo se pravi uz to od nafte, pa je krajnje vreme-da sto pre okrenemo koriscenjima prirodnog djubriva), za zastitu od stetnika i od bolesti kod bilja i drugo za i oko ,,poljo,, bilja, a da ne govorimo o stocarstvu, pcelarstvu…

Cena bi vazila za interesno udruzene nase seljane gde se npr. og 1 kg tog gela protiv suse moze da se dobije najmanje 100 l zelatinastog rastvora u koji npr. trebamo samo da kratko umocimo koren nekog rasada-zasada kojim se resava problematika nedostatka vlage suse za naredne 4 godine /ovo vazi za visegodisnje bilje/ i cuva hranljive mikro elemente koje biljka usvaja tokom vremena iz zemljista, ali nakon kise i bez nje ne dolazi do pojave pokorice koju semena klica ne mogu da probiju.

Nego, najvaznije je to sto ovim sredstvom mozemo da resimo problem suse gde i smatramo da je isto bas vrlo isplativo za slucaj susnih sela, itd. /cena tog sredstva je verovatno  cenovno prihvatljiva za vecinu/ istovremeno tako obezbedjujuci vise prinose /a nije ni beznacajno pored iznetog, to sto isto ujedno cisti-dezinfekuje zemljiste=ciscenje zemljista od zaraznih klica i od stetnih materija pa time ne izdvajamo novac za izvesne hemijske preparate bar za zastitu od nekih stetocina-larvi-jajasaca raznih buba—, kao i mogli bismo koristiti razna prirodna zastina sredstva, gde se samo pre 50-60 godina nije znalo za postojanje raznih hemijskih sredstava, npr. Za razne hemikalije protiv insekata, korova, i sl./, a zemljiste uz to biva i rastresitije sitneci ga-dobija mrvicastu strukturu-sto je od znacaja za npr. nase zbijeno kiselo zemljiste-neplodnu i tvrdu smonicu, kao i jos bolji su rezultati gde je zemlja plodnija), kao i isti se moze koristiti i za  vec posejane biljke…

(NAPOMENA: Ozbiljni naucnici su zabrinuti za sudbinu nase poljoprivrede, pogotovu stocarstva, smatrajuci da se mora nesto ozbiljno uciniti kako bi se predupredila susa kao cesta pojava ovih klimatskih promena.).

Takodje, treba u neko dogledno i pogodno vreme pokrenuti i akciju da se poseje-zasadi sve sto moze da se poseje-zasadi sto nam omogucava pomenuti gel protiv suse, tako sto bi nam maltene svaka nasa parcela bila pod ,,vodom,, (pasnjaci i utrine, brzo se ne mogu pretvoriti u njive, ali npr. pasnjaci i utrine odmah mogu posluziti za kod podizanja razlicitih vocnjaka ili i vinograda, kao ili i da se u postojecim prvenstveno privatnim sumama izvrsi, gajenje drva-suma sa skupljim drvecem, itd.).

Smatram i da sa spomenutim gelom protiv suse, mozemo ostvariti i dve zetve u jednoj vegetacionog godini.

(NAPOMENA: Npr. ,,Kada bi smo odmah posle zetve psenice posejali rane hibride kukuruza bez ikakvih problema bi smo mogli da imamo solidan rod u septembru, a time i drugu zetvu i duplu zaradu,,- kaze upravnik Odeljenja za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Djordje Jockovic.

Napred izneto u predhodnoj recenici, upravo nam omugucava koriscenje gore pomenutog gela protiv suse.).

Interesano je da kada su zemljisne parcele stalno ,,pod vodom,, ostvaruju se veci prinosi od 40-50% cak i u odnosu na godinu u kojoj je kisa padala u proseku potrebnom u gajenju mnogih ,,poljo,, bilja o cemu govore najnovija istrazivanja.

(NAPOMENA: Visoko razvijene zemlje npr.  sa ,,zapada,, ,  ne koriste vise navodnjavanje kako se to radi u Srbiji, a i kazu: ,,Da navodnavanja vodom raznim prskalicama, makar ono bilo i sistemom ,,kap po kap,,  voda spira hranljive mikro elemente koje biljka usvaja tokom vremena iz zemljista,,.

Takodje, oni vec duze vreme ne koriste skupe sisteme navodnavanja i vestacka djubriva /već ih prodaju nama/.

Osnovu o iznosenju gornjeg o gelu za protiv suse nasao sam u reklami  istog, a i dva puta je bilo na Srpskom TV-eu u emisiji za poljoprivrednike u terminu-u vremenu predvidjenom za EPP-a-preporuke i reklame, po pitanjima korisnosti koriscenja ovog sredstva, pa ipak  misljenja sam, da se po istom obavezno ponasamo kako je to izneto u narednom pasusu ove napomene.

Dakle, po iznetom ipak zakljucak bi bio da najmanje ono sto je potrebno da mi probamo, prvo, sta ce desiti sa malim nasim zasadima, bilo zita, kukuruza, bilo voca, vinograda i povrca, livada, travnjaka /Npr. i za bilje koje dosada nije gajeno, kao sto bi bilo kod stocnog lisnatog kelja/… jer tako se obicno postupa sa ,,novitetima,, koje mi nismo dosad primenjivali, kao i da se moramo obavezno pridrzavati upustva o upotrebljavanju pomenutog gela protiv suse.).

Ili i da se izvrsi eventualna kupovina sadnica rentabilne I nezahtevne jagodaste vocke Aronije-sibirske borovnice uvozom iz Srbije ili… (,,Jagodaste vocne vrste najbolje uspevaju na rastresitim i dovoljno vlaznim zemljistima…,, – porucuje  Mr Velickovic iz savetodavne sluzbe za biljnu proizvodnju B. Polje, sto nam sve upravo to omogucuje pomenuti gel protiv suse.                                                                                                                                    3.

Ali Aronija-sibirska borovnica, ne trazi neki posebni kvalitet zemljista; uspeva od 0 metara pa do 1600 metara; vrlo je otporna na mnoge ,,bolestine,, bilja, na mraz, na susu /sem u prvoj godini po sadjenju/, cak I na so; hemijski se u pravilu ne prska; djubri se kad hoce da se posadi, pa posle tek nakon 3 godine; ne vrsi se rezidba u prve 4 godine, sem u                                   1-oj godini mora da se skrati kada poraste preko 70 sm, da bi bolje ,,bokorila,,-stvorila vise grana-razgranala se; plodonosi odmah 2 godine po sadjenju; medonosna je, a I ujedno je samooplodna; zivotni vek joj je 50.g. a u puni rod daje do svoje 25-30.g. zivota po 10-17 kg po sadnici sa stupanjem u pun rod u 5-toj godini njene zivotne zrelosti; njen plod neopada dugo vremena; ne mora se obratati odjednom; skoro je univerzalno lekovita; moze da se ova vocna vrsta bude ukrasno drvo sve u zavisnosti od nacina gajenja I oblikovanja moze se njen plod  konzumirati svez, moze se zamrzavati, susiti  i dalje preradjivati  u kuhinji ili u nekom pogonu, samostalno ili sa drugim vocem dodajuci im lepu tamnu teget boju ove vocne vrste, a i od ovog ploda moze  vrlo upesno spravljati  rakija, liker, sirce, cak i  vino, itd.).

(NAPOMENA:  Npr. u berbi vocne vrste Aronije-sibirske borovnice, koja se obavlja lako i bez saginjanja, jer moze da ode u vis do 2,5m  /nego rezidbom regulisemo njenu visinu tako npr. da ona bude visoka oko 2 m gde je samim tim jasno da nema opasnosti od covekovog obolevanja od misje groznice kao kod slucajeva branja obicne sumske borovnice po nasim planinama—veci broj beraca odustao je od branja iste, plaseci se spomenute bolesti, iako bi se to dalo resiti navlacenjem hiruskih rukavica—/pa  jasno je da se u berbi vocne vrste Aronije-sibirske borovnice mogu angazovati  i  one  kategorije  stanovnistva  koje pripadaju  kategoriji  izdrzavanog /deca, starije osobe, penzioneri/.

A nije ni beznacajno pitanje potrebne visine lokaliteta gajenja Aronije-sibirske borovnice u odnosu gajenja drugih vrsta borovnica gde se pri trazi strogo ispunjavanje I u pogledu odredjene kiselosti zemljista i drugih uslova u njihovom gajenju.

Npr. Lokaliteti koji u pogledu pedoklimatskih osobina odgovaraju za gajenje drugih vrsta borovnice u nasoj zemlji najcesce su u planinskim i priplaninskim terenima cesto dosta udaljenih od vecih naseljenih mesta i bez znano obicno dobre putne mreze. To znacajno utice na povecanje troskova proizvodnje /prevoz radnika, itd oko njih, kao I oko drugih pratecih troskova/ i pad kvaliteta plodova zbog dugog transporta losim putevima. Proracun je da se oko 40% obranih plodova borovnice izgubi na putu od ,,njive do trpeze,, sto itekako utice na njenu konacnu cenu kostanja gde to mora da plati kupac. Veliki deo ovog gubitka posledica je lose manipulacije plodovima posle berbe, ukljucujuci i transport.

Zatim, po pravilu je lakse bilo da se covek bavi vocarstvom, nego stocarstvom /inace se stocarstvom moramo-trebamo obavezno baviti I to sve vise, kao ili  i…/, jer samo mleko i meso uvek ne donosi ,,vece,, pare i zaradu, posebno ako se radi o bavljenju sa visoko rentabilnom vocarskom  proizvodnjom kod gajenja neke vocne vrste, a uz to ne smeta da se i dalje bavimo ,,poljo,, poslovima koje smo do tada radili.

Dalje, primera radi, u Hrvatskoj  su  pre nekoliko meseci izradili drzavni projekat njihovog Ministarstva poljoprivrede gde nameravaju da zasade Aroniju-sibirsku borovnicu na 900 ha /kojih 900 ha su podelili na 300 poslovnih stanica = 1-na poslovna stanica im je 3 ha/ u brdsko-planinskim podrucjima, kao i gde im je zamisao da obrada zemljista bude zajednicka, a vlasnistvo nad zemljistem pojedinacno u sta bi bili ukljuceni I seljani, njihove zadruge i ostali preduzetni ljudi. Hrvati su vrlo dobro primetili da se samo pomocu ove vocne vrste  moze dobro prihodovati  na  Aroniji-sibirskoj borovnici, npr. bruto prihod sa 1 ha je 25000 eura x 900 ha = 22.500.000,00 eura /za KG=1 eur/, a ukoliko bi se 1 kg ploda ove vocne vrste prodavao za 1,2 eura/kg, onda bi bruto prihod iznosio  28.125.000,00 eura  /a inace 2009.g. njen KG kostao  2-3 eura u Srbiji/, jer se i lako ista gaji, kao i to da po ovoj vocnoj vrsti relativno nisu potrebna oveca sredstva za zasnivanje zasada ili i kasnije za njeno  odrzavanje.

Pa kad mogu Hrvati da zdruzuju svoje pacele I da podizu zasade sa ovim vocem, mogli bi I mi Srbi /smatram I to mnogo bolje mozemo to da uradimo, samo ukoliko to hocemo, zelimo I volimo/.

Kod nas u Srbiji bi bilo potrebno malo para, bar za neki pocetak podizuci male zasade /a kasnije, kada isto probamo I vidimo kako nam ,,ide,, sa ovim vocem…/, i to npr.: samo za 4 ari=300 eura za 100 sadnica=10 KG njenog ploda po sadnici=njena 1-dna sadnica u III/2010.g. kostala je 3 eura /za nekoliko komada/-bolja je prolecna sadnja, ukoliko se upotrebljava spomenuti gel protiv suse /100×10=1000 KG/=bruto 1200 eura po ceni 1-dan KG njenog ploda=1,2 eura /a glatko bi isla I visa cena za KG ovog voca-npr. 2-3 eura/, koja uz to moze da punim kapacitetom da plodonosi do                      25-30.g., a posle prinos opada gde je njen zivotni vek 50.g.

Nadalje, i Rusi su Srbiji  preporucili da ona sto  vise uzgaja voce Aroniju-sibirsku borovnicu /kad njih je zovu: rjabina/, jer su Ukrajini, posle  katastrofe u nuklearke u Cernobilju, utvrdili da se ona moze vrlo koristiti  kao ,,upijac,, radio-aktivnog zracenja, a ovo obzirom da je Srbija 1999.g.  bila  zasuta ,,NATO,, bombama sa osiromasenim uranijom /kome je vek raspadanja veoma dug, pa ce ,,zakaciti,, nekoliko generacija,  koji  vec  veoma utice lose-uvecan  je broj nasih ljudi sa bolestima raka, a uz to je i bitno umanjen imunitet nasih ljudi, koji se lako razboljevaju i od banalnih bolesti I zaraza; uvecan  je broj nasih ljudi koji  imaju znatnije zdravstvene  probleme  sa plodnoscu  i  sa radjanjem kod oba  pola, sto ce dovesti do bitnog I daljeg smanjenja broja stanovnikagde je sve ovo izazvano i ovim uranijom…, kao I gde se uz sve izneto I bez stetnog dejstva ovog uranijuma smanjujemo u broju ljudi, nego on samo isto povecava I pospesuje umanjenje broja novorodjenih kod naseg naroda/.).

Inace kod mnogih privrednih delatnosti, a posebno u poljoprivredi, vazi znano pravilo: ,,Nije vazno koliko sta nesto kosta, npr. kod nekog sejanja-sadnje, vac da li se ulozeno isplati!,,.. 4.

TEMA  III :

RAZVOJ VOCARSTVA, STOCARSTVA, ODN. POLJOPRIVREDE  SA ,,SEOTSKIM,, TURIZMOM  I  SA DRUGIM  PRIVREDNIM DELATNOSTIMA  VEZANIH  ZA I POVODOM  NJE

Npr. nasa perspektiva u nasim Opstinama (isto malo vise vazi za brdsko-planinske reone, mada se dosta korisnosti mogu koristiti I ravnicarskim reonima), po pitanjima poljoprivrede po nasim selima i delatnostima koje se direktno oslanjaju na nju i naposletku pravcatog-punog razvoja turizma, je:

Prvo, razvoj tzv. ,,organskog,,-,,Eko,, vocarstva (a po pravilu skoro, svo voce oprasuju pcele I onda trebalo bi zainteresovati ljude da nabave bar 3 kom. kosnica za pocetak i da isto ,,ide,, npr. preko Udruzenja pcelara, jer onaj vocar koji ima pcele u vocnjaku, prinosi voca su mu veci i do 30%, a I znano je da pcele veoma uticu I kod oprasivanja drugog ,,poljo,, bilja, cime su nam tim I nasi drugi prinosi znatno visi, sa jedne strana I gde sa druge strane, stoji I da se vec zbog stalnog nestajanja pcela, npr. u Velikoj Britaniji se vec oseca nestasica voca i povrca), kao i tek raditi I sa gajenjem voca na klasican nacin.

(NAPOMENA: Ili, i nadalje, odn. i npr. da se formira na gornji nacin udruzenje vocara Vaseg Opstinskog kraja za gajenje voca Aronije-sibirske borovnice, po pitanjima gajenja voca sa naznakom sa  robne marke tog iIi i drugog voca, kao ili I vinogradara /ukoliko za gajenje grozdja ima uslova/ npr.: ,,Fruit of Udruzenja _______________,, /a moglo bi jos bolje, blize I vise naznaka kod naznake neke Vase ,,poljo,, robne marke, npr.: ,,Fruit of Udruzenje _________________ ,selo____________- _______________,,  , i slicno… /  uz nanaku natpisa na pakovanju Plodovi Srbije ili Unije udruzenja vinogradara I vocara Srbije, kao i sa nalepnicom ,,Made in Serbia,, cime bi ujedno nase proizvedeno voce-roba imalo svoje geografsko poreklo-,,proizvelo se ,,u tom i tom,, mestu-podrucju-reonu-kraju,, kojoj bi se pridodala i oznaka da se radi o ,,hrani sa sela,, a ubrzo i o ,,Eko-bio hrani,, sto bi sve imalo za rezultat da ista hrana skuplje rodaje /a jos skuplje bi se prodavala potpuno ,,Eko-bio,,hrana/ uz angazovanje i pomoc Opstinskih relevantnih organa i drugih organa.

Zatim, trebamo da vrlo obazrivo postupamo kod gajenja ma kojeg voca koje dosada u selu nije gajeno /jer i navodi Knjige: ,,Prakticno vocarstvo,, od Dr Spasoja Bulatovica, Nolit-Bgd.,1974.g. iz naslova ,,Procena rejona,, upucuju na: ,,Da kada neke vocne vrste u nekom rejonu nisu ranije gajene, treba postupati sasvim oprezno, a najbolje  je pristupati ogledima makar u najmanjm obimu, pa tek kada se stekne izvesno iskustvo, treba podizati vocnjake na velikim povrsinama.,, , a  posle toga… .).

Drugo, Formiranje mini farme ovaca dosada gajenih za potrebe mleka i mesa (npr. za pocetak do 10.kom.) uz gajenje za potrebe iskljucivo mesa valjalo bi gajiti Srpsku rasu ovce ,,Mis,, (npr. za pocetak do 5-10.kom.-relativno nove rase ovce), nego i zavisno od interesovanja ja cu E-mailom poslati ono sto imam o osnivanju farme ovaca, koje sam ,,skinuo,, sa Interneta.

(NAPOMENA: Ono sto ,,Mis,, ovcu cini posebno interesantnom je ekonomicnost proizvodnje i visok kvalitet mesa.                                               Naime, jagnjad ,,Mis,, populacije do uzrasta od 90 dana po kg ostvarenog prirasta trose manju kolicinu hrane cak i do 20%, u poredenju sa drugim rasama na nasem podrucju.                                                                                                                                             Ova ovca spada u red populacija vece plodnosti, tako da se u prirodnom procesu reprodukcije od 100 ojagnjenih grla dobije od 130 do 160 jagnjadi.

Sve vise se siri po Srbiji. Jagnjad se radaju sa prosecnom masom 4–5 kg, a za mesec dana utrostrucuju pocetnu telesnu masu. U uzrastu od 60 dana, jagnjad ,,Mis,, ovce dostizu vrednost mase tela od preko 20 kg, sto podmladak nase domace ovce rase pramenka ostvaruju tek za tri meseca. U uzrastu od 90 dana kada se u nasim uslovima jagnjad prodaju, telesna masa podmlatka ,,Mis,, ovce iznosi od                     35 do 40 kg. Vec u uzrastu od 6 meseci, na prelazu iz kategorije jagnjadi u kategoriju siljezadi, masa tela belezi prosecnu vrednost od oko 50 kg.                                                                                                                                                                                                                       Nakon klanja jagnjadi i iskostavanja, kod ,,Mis,, ovce samo 17,56% cini kostano tkivo koje se, naravno, ne koristi u ishrani, dok kod vecine ostalih populacija koje se gaje u našoj zemlji vrednost ucesca kostiju je mnogo veci, cak prelazi 30% /kao sto je to slucaj sa ,,virtemberg,, rasom/. Meso ,,Mis,, ovce je marmorirano masnim tkivom i bogato proteinima, sto ga cini veoma vrednim i ukusnim.

Danas je u Srbiji pod kontrolom oko 1.000 grla mis ovce, smestenih na cetri vece farme ovaca:
– Farma ovaca Instituta za stocarstvo, Beograd-Zemun, gde je mis ovca i nastala;
– Farma ovaca ,,Moj San,, , selo Belotic iza Sapca, na putu za Bogatic;
– Farma ovaca ,,Balkan,, Svilajnac, nalazi se na putu za Pozarevac;
– Farma ovaca ,,Centar za poljoprivredu,, Lajkovac. 1.
U cilju sto efikasnije selekcije, ove farme imaju kooperativnu odgajivacko-selekcijsku strukturu po principu piramidalne organizacije sa centralnim nukleusom, a otvorene su i za nove buduce odgajivace ,,Mis,, ovce.).

Formiranje manje farme koza za potrebe mleka i mesa rasu koza ,,Alpina,, i ,,Sanska koza,, (npr. za pocetak do 10.kom.) i druge odgovarajuce rase koza, nego i zavisno od interesovanja ja cu E-mailom poslati ono sto imam o osnivanju farme koza, koje sam ,,skinuo,, sa Interneta.

Formiranje manje farme od par goveda: visokomlecne rase ,,Holsajn,, (npr. bar 1-3 kom.-cime bismo smatram dobili dnevno od 40-60 litara mleka po kravi), a za potrebe mleka I mesa ,,Simentalsku rasu,, (npr. bar 1-3 kom.-cime bismo smatram dobili dnevno do 35 litara mleka po kravi, kao i samo za potrebe mesa Kanadsku crvenu—ridju— otpornu rasu od bolesti i hladnoce rasu goveda  ,,Red Angus,, , itd. (duzi joj je zivotni vek, nego kod drugih krava; dugo pasu i cele godine se nalaze van-pasu svo vreme /ali smatram, ipak nocu da ih treba zatvarati u torove koje krave bi cuvala dva psa tzv. ,,ovcara,,-npr. ,,sarplaninca,,/; lako se gaji gde u prilog ovoj rasi ide i to sto zahteva minimalan ljudski rad, jer se ne muze, nego svo mleko se koristi za tov-ishranu teleta gde je ova vrsta goveda, idealna za gajenje po sistemu: ,,krava-tele,, , kao i gde ova krava ima dovoljno mleka za tele koje sise malo duze nego ostala telad ostalih rasa, a s obzirom da su cele godine van, nema  veceg ciscenja, ni posle toga slaganja stajnjaka, da bi stajnjak ,,pregoreo,,; nije potrebna izgradnja skupe stale /jedino u razdoblju telenja i jake zime, bilo bi dobro da osiguramo drvene nadstresnice, cija se cena ne moze ni blizu meriti sa cenom gradnje tradicionalnih stala/; nisu zahtevne ni za I oko ishrane, vec jedino ako je jaka zima i visok sneg moramo ih prihranjivati senom ili silazom, ili…, itd./ ; njihovo meso se moze prodavati  I kao ,,Eko,, meso I ono je vrlo zdravo I ukusno—ukusa na govedinu I na meso divljaci– /koje je na ,,zapadu,, veoma trazena roba, pa plasman njenog mesa bio po pravilu zagaratovan —prodaje po lako ,,daj ga samo ako ga imas,,— cak tamo ima I restorana koji sluze razna jela sa ovim mesom, kao I nazivu tih restorana je sadrzano bitna cinjenica-ime ove rase goveda ,,Red Angus,,/), uz gajene nekoliko krava ,,Simentalske rase,, i za potrebe ukrstanja sa Kanadskom rasom goveda ,,Red Angus,, , jer se mogu ukrstati samo sa kravama ,,Simentalske rase,, gde bi smo tako prolazili jeftinije, itd. o tome.                                                                                    Nego zavisno od interesovanja adekvatnim udruzenjima seljana ili eventualno nekom Vasem privrednom subjektu za preradu mesa, I slicno tome, o ovoj rasi goveceta  ,,Red Angus,, , ja cu  E-mailom poslati ono sto imam o tome, koje sam ,,skinuo,, sa Interneta.                                                                                                                                                                                                  Ujedno, ovim predlazem postojecim privrednim subjektima koji se bave mesom i preradom mesa ili mleka da po mogucstvu svoje kooperante-seljane interesno kreditiraju, npr. tako sto bi oni njemu dali visokomlecnu kravu rase ,,Holsajn,, ili na kraju pak ,,Simentalske rase,, npr. sa odgovarajucim bikom, a koje bi seljanin otplacivo kroz otkup mleka ili mesa, kao ili i npr. oni koji se bave mesom i preradom mesa, tako sto bi oni nasem seljaninu dali mesnu kravu I bika rase  ,,Red Angus,, , a seljanin bi isto otplacivo kroz otkup mesa (recimo za naredne 2-5 godina u zavisnosti od kostanja krave I bika), ali da kamata bude obracunata isto kao I sto je obracunavaju komercilno-poslovne banke ili cak I da ona bude malo niza, kao ili I sl. I za meso I kod druge krupne I sitne  stoke, I kod zivine, I kod uzgoja ribe, kao i slicno to bi vazilo I kod podizanje novih zasada sa povrcem ili vocem, sa vinovom lozom,pa I kod gajenja pcela.

Veliki interes spomenutih postojecih privrednih subjekta, bio bi taj sto bi oni takodje tako imali blizog kooperanta-seljanina vremenski duze ugovorom poslovno vezanog, tako da ti postojeci privredni subjekti, tada ne bi morali da otkuplju mleko i sa udaljenih teritorija od npr. nekoliko preko 40 km ili i stotina kilometara; ili isto tako vazi I za preradivace mesa, povrca I voca.                       Osim tog, svi bi oni mnogo ustedeli na transportu, na mehanizaciji, na kvalitetu otkuplhjenih sirovina I na mnogim drugim troskovima, cime bi tako znatno pojeftinili svoju proizvodnju, kao I na inderektan nacin, vrlo razvili ,,poljo,, proizvodnju I tako i po nasim selima uticali da se mnogi ljudi vezu za nasa sela. Zatim,za kod prerade mleka imam mobilni telefon u Srbiji gde moze da  se kupi oko 12000 eura mini linija za proizvodnju kackavalja npr.za preradu kozjeg mleka,a I vrlo mala sirara (neznam njenu cenu),kao i male pakerice (neznam njenu cenu)…

U sve ovo smatram, da treba ukljuciti I nadlezna Ministarstva I druge drzavne organe uz narocitu aktivnost Opstina (pa nek Opstine morale I vise puta da zovu neko nadlezno Ministarstvo, kao i nek ispadne da su ,,dosadni,, I nema odustajanja kod tih Ministarstva I kod drugih Republickih organa dok se razumne vrste poslova nezavrse,              npr. kod mikro-mini pogona I osrale vrste poslova koji su ovde izneti), raznih naucnih Intstituta I opste nauke—svim Opstinama u blizini su Univerzitetski centri— I druge razne organizacije, Udruzenja I drugi razni privredni subjekti, itd.                                                                                                                                                                                      Kao i predlazem da samo povodom ove rase goveceta   ,,Red Angus,,, ukljucimo I ,,zainteresujemo,, resor za stocarstvo pri Ministarstvu poljoprivrede I druge drzavne organe uz narocitu aktivnost Opstina kako je napred izneto, a zatim I da ,,zainteresujemo,, mnoge privredne subjekte koji se bave mesom I preradom mesa, nauku i Institute, razne vladine I nevladine organizacije koje se bave oblascu stocarstva, Udruzenja stocara I mnoge druge koje ne mogu nabrojati, a zanimaju se za oblast stocarstva.

(NAPOMENA: Npr. Kazu: ,,Kad ljudi prodaju goveda, ovce, koze I konje, kao i kada odu sa sela na bilo koji nacin, onda se zapuste pasnjaci i pojila u njima, a livade se pretvaraju u sikare i korovista, nestaje korisnih prirodnih biljaka, nestaju prirodna stanista za mnoge vrste korisnih zivotinja-ca, korisnih insekata, pa i za gusenice i na kraju nestaje i leptira.,,.

A, shodno statistici je: ,,U selima Srbije, danas ima blizu milion hektara neobradjenih njiva godisnje i vise od 30000 praznih objekata za stoku.,,.). 2.

Intezivno od kada smo morali da izbegnemo sa Kosova, redovno se zanimam i pratim aktuelna zbivanja I najnovija dostignuca u  Evropskoj, Ruskoj poljoprivredi I u poljoprivredi zemlja iz okruzenja, kao i u nasoj skoro unistenoj poljoprivredi, gde je rezultat toga ovaj predlog Pregleda aktivnosti.

Poslednjih godina, prica se o potrebi razvoja turizma, koju inicijativu pozdravljam, ali mora da se po meni uradi nesto drugo sto je korisnije, lepse i ozbiljnije.

Mnogi-veci broj krajeva u Srbiji su vec duze skoro bez stocarstva ili sa vrlo malim brojem sitne I krupne stoke (nema ovaca, koza, goveda, itd., a da ne iznosim da nema tu u broju farmi), bez vocarstva, (a da ne iznosim da nema vise ni ,,uljanika,,-pcelara npr. u vecem broju sa bar minimalnim brojem kosnica kao pre).

A, i skoro sve nase njive se sve vise ,,zalivadjuju,, tako da nema radne snage po selima, kao I tako ni dovoljno hrane ili skoro nema viskova domace hrane za trziste…, odn. u nasoj poljoprivredi je skoro sve unisteno ili najmanje u dogledno vreme ukoliko se nesto brzo ne promeni, bice sve u njoj potpuno unisteno.

Pitam se sta turista iz inostranstva moze da vidi npr. po nasim selima Zlatara, Javora, Golije, V. i M. Jastrebca, Radana sa Sokolovicom, Stare Planine, Suve planine, Svrljiskih planina, Kukavice, Vardenika, Besne Kobile, Ostrozuba, Cemernika, Dukata, itd. po drugim planinama Srbije, sa njenim planinskim obroncima?  Pustos!

Sta ce da pojede turista – da li ce se turistima nuditi meso iz uvoza, sireve i kackavalj, kao i ili sirovo voce ili i doradjeno i preradjeno voce (ili povrce) iz neke druge zemlje, itd., a i cega ce on secati iz naseg kraja (turista se po pravilu seca ukusa, mirisa I ljudi iz odredjenog kraja)!?

Pokretanje pitanja konkrektnog razvoja vocarstva I gde moze vinogradarstva, stocarstva, odn. poljoprivrede I svega drugog vezano za I oko nje (ma koliko mogucnosti razvoja napred pomenutog  u pocetku bilo minimalne-treba ovde krenuti polako-,,korak po korak,, , ali je vazno da se ne ,,stane,,), pa moramo sto je pre I pod hitno, otpoceti sa izgradnjam mikro preradjivackih kapaciteta npr. po nasim selima podstaklo bi razvoj ,,seotskog,, turizma, kao I pitanja mnogih drugih mikro-mini privrednih delatnosti, a sve to bi podstaklo  mnogo toga drugog od ,,zivotnog,, znacaja za nase ljude I za mnoga nasa sela, sve sa razloga navedenih u donjoj temi VII.

To ce pre razviti nasu turisticku privredu sa njenim ogromnim potencijalima, od bilo cega drugog uvazavajuci I druge ovde u ovom tekstu iznete navode!

Zato pre ski-centara, zicara, hotela, luksuznih opremanja I gradnje skupih objekata restorana, a i pre nekih velelepnih zgrada, kompleksa zgrada iIi i sl. tome, trebamo PRVO, ulagati sva na bilo koji nacin raspoloziva sredstva u poljoprivredu-u nasa sela, koja moramo da ozivimo i da ih potom stalno razvijamo, kao i da nasa sela sacuvamo sto je vrlo znacajno uz to primenjuci izneto I vezano sa navodima donje napomene, jer u Srbiji nasa sela su pred nestajanjem uz ogroman pad nataliteta-,,topimo se kao narod i polakako, polako nestajemo,, ali… , jer tada ukoliko ,,bioloski nestanemo,, vise nije vazan ni turizam (ski-centara, zicara, hotela, luksuznih opremanja I gradnje skupih objekata restorana, a i pre nekih velelepnih zgrada, kompleksa zgrada iIi i sl. tome), niti je vazno otklanjanje bilo cega drugog od znacaja za ljude u nasoj drzavi.

(NAPOMENA: Posebno je vazno povezivanje poljoprivede i turizma.

Znano je, da postoje i objektivni problemi kao sto je ocajna infrastruktura pre svega i dalje putevi ili i njihovo  odrzavanje, itd., ali udruzeni smo jaci I mozemo da savladamo mnogo toga ,,mic po mic,,- ,,korak po korak,, svaku prepreku i drugu problematiku mozemo da resimo  i razresimo, pa stoga uzmimo za primer turizam  koji se  u danasnjim okvirima razvio u predelima pustih morskih obala, planinskih vrhova…sa tada njihovim vrlo siromasenim stanovnistvom , i to ne tako davno – pre 50-60 godina, a ni oni tada nisu imali  ,,dobru  i pravu-punu,, infrakstruturu, nego su je gradili ,,korak po korak,, ; npr. jedne godine su probili i napravili zemljani put; kroz neku godinu ga izasfvaltirali i ne sve odjednom; tamo neke, su uveli telefone; itd. /dan danas jos nisu obezbedili ,,pravu- punu,, infrakstruturu-npr. non-stop nema jos vode po svim visim reoninima nekog tamosnjeg turistickog mesta u letnjoj senzoni na moru u Crnoj Gori, koja je do skoro bila s nama u jednoj drzavi.

Pri tom se ujedno iznosi i primer, njihovog pocetka u bavljenju sa turizmom, da  ni oni nisu tada mogli  da zamisle da ce neko doci u njihove puste  i  krsevite primorske krajeve samo da se okupa, ili da ce ljudi dolaziti  visoko u planinama samo da bi skijali, itd.ne samo u u Crnoj Gori, nego I u drugim sada mnogo vise razvijenijim turistickim mestima.

Ali, sada se sve vise ljudi okrece tzv. ,,seotskom turizmu,, /ljudima je dosta buke od motornih vozila po gradovima sivila betona, smoga i necistog vazduha, a ni ni boravak na moru nije vise sto je bio gde je npr. samo za jedno vece zagaratovan provod uz obilje vrlo glasne muzike, itd. o tome./.

Uvazeni prof. dr Korac iz Biotehnickog fakulteta B. Polje, je izneo: ,,Da svaki gradjanin treba da vidi selo kao dobru biznis varijantu i mesto u kojem svojim radom moze narodski receno: ,,da zaradi pare,,. Potrebno je motivisati gradjane i podici njihovu svest da je selo veliki potencijal.                                                            Drzava moze da uradi bolji marketing i tako ljudima ponudi uslove i benificije i opredeli ozbiljnija sredstva. 3.
Npr. ,,Grejs,, period od pet godina, krediti od 15 i vise hiljada, bolja kontrola i vece prisustvo predstavnika ministarstva i strucnih ljudi, da jacaju poljoprivredu i da vracaju ljude na selo.

Poznato je da nasa drzava i dalje uvozi mleko, mlecne proizvode, meso i mesne proizvoda sto pokazuje da ima prostora za bavljanje biznisom na selu, odnosno stocarstvom.

Bilo bi dobro da se buducim potencijalnim poljoprivrednim proizvodlacima omoguce grupna putovanja u evropske zemlje kao sto su Nemacka ili Holadnija gde mogu da vide kako izgledaju savremene farme i kako zaradjuju i zive farmeri.

Mislim da je to dobar nacin da se nasim ljudima ,,otvore,, oci, jer su u inostranstvu ozbiljni farmeri zaista bogati ljudi.

Posebno znacajnu ulogu za rentabilnost i odrzivost ovakvih poljoprivrednih projekata predstavlja ,,grejs,, period /period mirovanja glavnice duga ili I kamate na dug/ i kamatna stopa koja bi takodje trebalo da bude usaglaseni sa evropskim ili barem sa zemljama u okreuzenju.
Izneto, nam daje za pravo obracanja javnosti, drzavnicima, politicarima, privrednicima, poljoprivednicima i da se sa svim snagama: ,,upremo i ozivimo selo jer neiskorisceni prirodni resursi Bogom dati vec dovoljno dugo cekaju i vreme je da se stave u pogon,, kaze on.

Takodje, znano je da drzava ili I Opstina u svom vlasnistvu poseduje obradivo iIi i ,,zalivadjeno,, poljoprivredno zemljiste koje se ne koristi, pa potrebno je da drzava ili I Opstina ustupi takvo zemljiste i pasnjake onima koji su spremni da se bave poljoprivredom i stocarstvom, odn. ukoliko je uopste moguce npr. da Vase Opstine zakljuce ugovor o zakupu do 99 godina za pasnjake i utrine i za obradivo poljoprivredno zemliste koje se ne koristi.).

Zatim, temeljno stoji I to bas, da ce Vrlo brzo ili najmanje ubrzo biti, da onaj koji ima zemlju ,,Eko,, kategorije, smatrace se vrlo  bogatim-imucnim  licima, kao I  takva  zemlja bice veoma na ceni-,,da se ni suvim zlatom, nece moci takvo zemljiste kupi I da sve to hoce neko,, gde je za sada stanovnistvo  nasih krajeva, nesvesno bogastva sa kojim raspolaze.

Za isto ,,zdravo,, zemljiste za dzaba se ne interesuju Austrijanci, Nemci, Englezi, Italijani, cak i Kinezi i mnogi drugi, doduse za sada ,,ko bajagi stidljivo cekaju li cekaju…,, da se za njih kao kupce stvore sto bolji uslovi, tj. da nase zemljiste I sela kupe za ,,bagatelnu cenu,, preko nekog tamo posrednika-agencije za nekretnine ili preko nekog advokata, pa cak idu I dotle, da cekaju da skoro potpuno zamru-izumru nasa sela ili da nema vise ko da radi na I oko poljoprivrede, da bi mogli tako da mogli da ,,dodu,, do kupovine vece povrsine zemljista spajanjem nasih usitnjenih parcela pa I citavih sela, gde jos cekaju da napravimo puteve, a posle toga oni ,,nastupaju,, /nemojmo I kao Srbi da dozvolimo da stranci budu vlasnici nase zemlje Srbije I njenog I naseg vrlo cistog I zdravog zemljista koje okruzuje nezagadjena voda I vazduh/,  jer im nece biti apsolutno nikakav problem da I ,,uvezu,, jeftinu radnu snagu cak iz daleke Kine  ili iz Afrike.

Kao I hrana I zdravstveno ,,ispravna,, voda ce se u vrlo blizim vremenima vrlo traziti kako u Srbiji, tako I van nje, odn. skupo ce se ubrzo ona (hrana, pa I voda) prodavati kao npr. sada vrlo trazena nafta i zemni gas, jer hrane I vode, nece ni izdaleka biti dovoljno, a I ona ce ,,svakim danom,, biti skuplja sa cenom I to znacajno ce ona da kosta, tj. hrana ce se vrlo lako prodavati – ,,daj je bre, samo ukoliko je imas,, (npr. kao sto je izneto u temi I, gde je kazano da ova krizna vremena treba ulagati I u zdraviju hranu).

Ali predhodno ,,dozovimo se malo u pamet ljudi,, , pa nase bogastvo je upravo neverovatno veliko, bas u zdravom zemljistu (nezgadjenom pesticidima,inseksekidima,herbicidima, sa mnogo upotrebljavanim vestackim djubrima, itd. sa drugim hemikalijama), zdravoj pijacoj vodi I drugoj zdravoj vodi I zdravom vazduhu sa kojim raspolazemo u ,,Bogom danim,, I shodno tome izvanrednim mogucnostima u gajenju mnogo hrane po nasim selima (a ne da gladujemo kao sada) kao sad, pa onda moramo ,,na sve razumne i dozvoljene nacine,, da to iskoristimo, odn. da ove ,,Bogom dane,, blagodeti stavimo u poljoprivrednu, turisticku I drugu ,,Eko,, privrednu funkciju koju nam nasa zemlja po selima donosi, kao I koja ce sluziti nama, tj. nasim starim I mladim ljudima, unucadima I buducim

pokolenjima mnogobrojnih brastava, roda I naseg naroda u nasoj Srbiji i u mnogim drugim krajevima, gde zive Srbi u

bivisim ,,EX YU,, drzavama iIi ma gde da se nas narod nalazi na ovoj planeti, uz primenu visoke tehnologije, koja nam nije ili nebi nam bila strana u proizvodnji hrane sa sela, odn. proizvesti kvalitetno, domace I zdravo.                                                                                                                                                                                                                      To je ono sto se trazi.                                                                

Trece, je zdrava hrana, ma odakle ona potice: ili je ona gajena, ili su to besplatni samonikli sumski plodovi, a I u u narednoj temi IV, bice reci o strateskim razlozima naseg seljanina I tu jaceg razvitka nase poloprivrede i nasih sela.

To je spas za nase krajeve uz obavezno koriscenje navoda iz predhodna dva pasusa, jer imamo potencijale kakve nema mnogo krajeva I zemalja u svetu (cisto nam je zemljiste, vazduh i voda, pa mnoga  nasa ,,poljo,, roba, moze da bude bas vrlo brzo i ,,Eko,, ,,poljo,, roba i da se kao takva plasira-proda na stranom I u zadnje vreme malo i na domacem trzistu npr. i do 5 puta skuplje, odn. sve kako je vec izneto u predhodnom pasusu, sto vazi i za ovu tacku).

(NAPOMENA: Srbija ima obilje zdravog zemljista po jedinici povrsine sa cistim vazduhom i vodom, ali I ta vode je u ogromnom  delu I po pravilu cista i zdrava ili je i ta voda negde prvoklasna cak do 98-100%, kao i u njoj ima znacajnih vodenih povrsina /reke, jezera/ cije postojanje imaju velikog indirektnog uticaja na svaki vocnjak iIi i na vinograd.).

4.

Kasnije kada ,,zrenu,, uslovi npr. i da se kod udruzenih ,,poljo,, domacinstavima-uzgajevacima po  selima  Srbije bude dozvoljeno da  mogu  razna lica da sami  beru i tako  kupuju kvalitenu, vrlo zdravo senzonsko najsvezije ili i suvo  razno ukusno voce i povrce za jeftiniju cenu po KG roda /tada moze biti i prodata i druga hrana, odn. eventualno I druga razna roba koju je poljoprivrednik proizveo/.

Kao i da mogu da na jesen aktivno ucestvuju kod  spremanja ,,domace,,-sa sela,, zimnice ili i druge zimnice koju su kupili negde drugde, sa mogucnoscu njihovog boravka npr. onoliko dana dok se ne spremi ta zimnica, a tada uz pripremu uobicajenog jela koje jede to domacinstvo ili i uz npr. pecenje u susari domaceg hleba-pogace-proje koja je mnogima pravi dozivljaj…, gde bi se tako otpocelo i sa bavljenjem seotskim turizmom.

,,Na zapadu,, ovaj vid  kuporodaje ,,poljo,, bilja je odavno zaziveo po njihovim selima, gde uz to potupno besplatno I do mile volje mogu da pojedu sa grane svako voce koje sami uberu u senzoni zrelosti istog, pa smatram da je krajnje vreme I mi da pocnemo sa takvom kuporodajom  naseg ,,poljo,, bilja, onim koji zive po gradovima.

Stoga predlazem da se sto pre krene  sa ovim vidom  kuporodaje naseg ,,poljo,, bilja, tako sto bi smo mi ,,za prvu ruku,, odstampali odredjeni reklamni letak-tzv. ,,flajere,, gde bi neko lice lako zaradilo npr. 5-10 eura, gde bi iste samo stavljao u postanska sanducad kod onih koji zive u gradu I tako se mnogi oni obavestili, a ,,za drugu ruku,,, kasnije bi se isto obznaninilo-,,popularisalo,, bi se ujedno na lokalnom radiju, TV-iziji, lokalnim novinama ili I sire.

Zainteresovani bi se vec javljali za takvu kupovinu njima potrebnog ,,poljo,, bilja u senzoni njihovog zrenja, ukoliko bi sa istom mogucnoscu budu upoznati, koje bi sami brali npr. plodove nekog voca na vocci  uz to da mogu potupno besplatno I do mile volje da pojedu sa grane svako voce koje sami uberu u senzoni zrelosti istog, kao i da oni-kupci sami beru najzrelije i najljepse plodove, na njivi iIi i plodova  koje zrenu nad zemljom i pod zemljom, kao sto su npr. paradajz, mladi I drugi luk, sargarepa, luk, cvekla, mladi I drugi krompir, boraniju-maune, itd.).

Odnosno, izneto bi bilo od obostrane koristi.

Korist za potrosaca-za kupca: On bi mogao da izabere sveze ili suvo voce i povrce uz gornje, da izvrsi povoljan I jeftiniji vid kupovine poboljsavajuci svoj kucni budzet gde pritom on-kupac moze da bira najbolje  plodove, kao I bas veliki  interes lica van sela-potrosaca-tih kupaca, je da se time se vise nece praviti razlika ,,poljo,, robe koja je namenjena za prodaju licima koja su van sela i one ,,poljo,, robe koja je namenjena ishrani samog ,,poljo,, proizvodjaca i ishrani njegovih clanova porodicnog domacinstva.

Kupac po pravilu ima sigurnost da je ispostovana zdravstvena bezbednost ,,poljo,, robe koju kupuje gde je ispostovan termin tzv. ,,karence,,-rok poslednjeg prskanja od 40 dana raznim hemijskim zastitnim preparatima, pre nego sto se namerava to ,,poljo,, bilje prodati.

Ipak u izvesnom broju slucajeva neka ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci-prodavci ne postuju tu tzv. ,,karencu,, pa prskaju svoje ,,poljo,, bilje posle svake obilnije kise, jer im tako ,,poljo,, bilje ima lepsi I sjaniji izgled kod njihove prodaje od tog  prskanja, ,, , ili cak i pojedina ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci-prodavci imaju I dve baste (,,jedna sluzi za ishranu clanova porodice tog ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaca-prodavca, a druga basta namenjena je za prodaju iste  na pijaci ili supermarketima,, ili ,,stoji,, primer 1-og kupca  u Srbiji, koji kolima svake nedelje prevali i do 40 km iz grada, da bi se snadbeo kod sad svog prijatelja na selu sa bezbednom hranom, umesto da je kupi na obliznoj pijaci ili u supermarketu).

Kupac po pravilu za ista neprimerna prodavceva ,,neponasanja,, ne moze da zna, pa u takvom slucaju jedino ostaje ovaj vid kupoprodaje ,,poljo,, bilja sa njive u nekom selu, da bi predupredio posebno nepostovanje roka poslednjeg prskanja raznim hemijskim zastinim sredstvima, koji su uz to vrlo zdravstveno opasna kod kozumiranja za njega I njegove clanove porodice, kao I bas zbog nepostovanja termina roka iz tzv. ,,karence,,dovelo je do ekspanzije ovog vida  kupoprodaje ,,poljo,, bilja sa njive u mnogim ,,zapadnim zemljama,, , a nije ni njima, zanemarljiva ciinjenica da kupac prolazi jeftinije.

Korist za ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaca, kao prodavca bila bi ta: sto su u stanju da  svoju robu prodaju ,,na licu mesta,, iako za nizu cenu, ali kojom oni profitiraju-zaradjuju, jer zadrzavaju novac koji bi  inace izgubili  u prevozu, da svoj  rad  uloze  u druge  i tada u obicno vrednije  poslove, no da beru, pa da isto sortiraju, da ciste, peru I ,,glancaju,, svoju ubranu robu sa njive da bi je izneli na zelenu pijacu, da na njoj plate tezgu, da plati prevoz, kao i pitanje da li ce se ubrano i prodati, a i da jos taj dan su ,,izgubili,, , uspostavlja se prisniji kontakt sa kupcem, itd.

(NAPOMENA: Ovo je npr. od vrle vaznosti da se zitelji gradova pridrzavaju kod berbe sledecih saveta koji bi ujedno bila i obavezna pravila njihovog ponasanja tada na selu i na njivi kod nasih seljana-kod ,,poljo,, domacinstava-uzgajevaca , i to:

a) Da uvek stupe sa  ,,poljo,, domacinstvima-uzgajevacima dan ili dva pred odlazak, kao i na sam dan puta, radi najsvezijih informacija  o vremenu berbe, sta  se bere tog dana, o  uslovima na terenu, i o trenutnim  cenama.                                                                                                                                                                  b) Da ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci koji omogucavaju prodaju ,,poljo,, robe potrosacima  iz grada  na njivi, ne obezbedjuju merice ili sudove po pravilu.                                                                                                                                 Dakle, potrosaci moraju po istom da pitaju unapred i da  budu spremni da ponesu svoje merice, korpe, vrecu za kupovinu ili kolica.                                                                                                                                                                                                    c) Opste je poznato  da se ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci  nalaze u prirodi.                                                                                                     Potrosaci radi toga moraju da budu spremni  na mnogo sunca, buba, blata i zivotinja.                                                      5.

To znaci, da oni  radi svoje zastite  treba da pripreme, grubu odecu i cipele-obucu za koju nemaju nameru da  stede od prljavstine, da ponesu zastitnu kremu, sprej protiv insekata i bocu sa vodom.                                                                                                                         d) Potrosaci moraju da zapamte da ,,poljo,, domacinstva-uzgajevaci ostvaruju skroman prihod, pa oni se moraju ponasati  u skladu sa  iznetim, da postuju i ovaj deo  pravila, pa da ne bacaju  povrce, voce  i  drugo, da kupe smece za sobom,  i da ne daju deci da se previse rastrce.                                                                                                                                      e) Potrosaci moraju da sa sobom ne  vode kucne  ljubimce.                                                                                                    Krave  i sve duge domace zivotinje, kao i sve pernate zivotinje i pilici  bice Vam za to zahvalni.                                                                                                                                                                               f) Potrosaci ne mogu ocekivati devicansko cisto povrce kao sa slika.                                                                                                           ,,Poljo,, domacinstva-uzgajevaci nisu  kombinati, niti su u njihovom sastavu, pa ono sto plodovima nedostaje u izgledu, vise nego obilato bice nadoknadjeno ukusom.                                                                                                                                                                                                Zatim, opste je znano da se senzona branja proteze od maja do oktombra /zavisno od klimatske zone, nego sad  se gaji i po plastenicima, itd. o tome/, pa npr. moze se brati krajem maja ili u pocetku juna sargarepa, u junu ili julu bobice, a paradajz i ,,mlad, kukuruz u  avgustu.                                                                                                                                                         Moze se posetiti ,,poljo,,  domacinstvo-uzgajevac u septembru i da pocupate krompir iz zemlje i oberete jabuku, a u oktombru, savrsene bundeve i druge zimske tikve sa njive, kao i eventulno da se sa njima dogovorite i oko spremanja  tzv. ,,zimnice,,.).

Sada u ovim redovima koji slede – ne mogu a da ne iznesem sledece istinito cinjenicno stanje, u nadi da ce se naci ,,neko,, da spreci nerazumna ekonomska ponasanja (za isto ne treba veliko ekonomsko znanje, vec je dovoljno obicno domacinsko razmisljanje i ponasanje):

1) Naime, kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, veliki nedostatak je taj sto se vecina nasih poljoprivrednih proizvoda plasira na domace ili strano trziste u svom izvornom obliku, a mali deo odlazi na  preradu, itd.

2) Veliki deo profita se gubi i nestaje u izvozu ,,gotovih poljoprivrednih proizvoda,, , a  potom ponovo te iste a nase proizvode kupujemo od  drugih zemalja (uvozimo) u konzervisanom i u drugom preradjenom  stanju.

Najbolji primer za to su nase pecurke kao samoniklo bilje ubrano po nasim sumama, koje prodajemo drugim zemljama i njih kao  izvozimo u ,,velikim  dzakovima,, , da bi smo ih potom (normalno daleko skuplje) u teglama ukiseljene kupovali-uvozili te iste nase pecurke.

Odnosno, tu se ponasamo nerazumno ili zasada se ,,posmatra,, I adeakvatno se ne reaguje od strane nasih drzavnih organa, odn. od za to kompetentnih ljudi.

Normalno, ,,cute,, i trgovci, jer oni ovo  stanje veoma vesto koriste da  bi ostvarili sto vecu zaradu…

Najbolji primer za to kako  ,,posmatramo,, to da stranci sleperima odvoze nase jabuke samo zato da bi je oprali, kalibrirali-(,,sortirali,,), uglancali, upakovali i vratili takve nase jabuke nama nazad.

Ali tada cena tako vracene nase jabuke nije vise ni 30, ni 50, pa cak ni 80, nego bar 120 ili cak i 150-160 dinara po kilogramu (ta jedna od najzdravijeg voca-nasa jabuka je tada mnogo skupa,da je cesto skuplja no banana,itd.,,juzno voce,,).

Kada bismo mi to radili, ne samo da bi nasi i proizvodjaci  i dobavljaci ostvarili  vecu zaradu na domacem trzistu, kao i ne samo da bi novac klizio u nas umesto u strani ,,dzep,, , nego bi i nas kupac prolazio jeftinije.

Domacu, kod nas visoko obradjenu, jabuku kupac bi placao najvise 80 dinara po kilogramu u najnepovoljnijem trenutku, umesto sto Kinesku, a ,,obicnu,, jabuku placa 135 dinara po kilogramu (koju uz  to uvozimo, cak iz Kine).

(NAPOMENA: Stoji i to u sadasnjem trenutku, ili da u odredjenim trenucima na trzistu nedostaju neke  kolicine  voca  i povrca, itd. prehrambene robe koju potrazuje trziste i tada trgovci jednostavno takvu  robu  uvoze.).

3) Isto tako, tada trgovcima  uvoznicima  voca  i povrca  je  zapravo najlakse da uvezu takvu robu,  jer nemaju  nikakvoga  rizika ugovaranja proizvodnje, cekanja kada  ce se  neka  roba  proizvesti, kako ce uspeti  proizvodnja i slicno.

Trgovac jednostavno kupuje, po odredjenoj ceni odredjenu kakvocu.

Kolike  se zapravo  stete  nanose  nasoj  zemlji, nasem narodu I nasem selu (poljoprivredi i poljoprivrednicima koji na takav nacin sve vise siromase I smatram  da nema vise kud, nego sada moze da se kaze: ,,dozovimo se malo pameti  ljudi,, I nemojmo vise dozvoljavati dalje ekonomsko propadanje nasih sela I ljudi po njima), itd. a da  i ne ,,govorimo,, to neke-takve trgovce jednostavno uopste nije briga, nego ih interesuje samo sto veca njihova zarada, ali takva njihova ponasanja su na neki nacin razumna, prvenstveno zbog navoda  iznetih u gornjoj napomeni, pa tu je I znacajno pitanje ostvarivanja trgovceve zarade (vrsta zanimanja trgovac, ne bi postojala, ukoliko se ne bi ostvarivala zarada – isto je kao I ma kojoj privrednoj delatnosti) i sve to sa jedne strane.

A sa druge strane, da dotle neka drzava podigne kredit I da ih dodeli kao namenske kredite nasim seljanima, da bi oni proizveli ,,poljo,, proizvode koji nedostaju nasem trzistu – da bismo  imali dovoljno  naseg  jeftinijeg domaceg  svezeg ili I kozerviranog preradjenog u teglama I flasama ili osusenog voca  i povrca, a i druge hrane, kao i dotle neka trgovci ovu nedostajucu robu uvoze. 6.

TEMA  IV :

IZGRADNJA MALIH UNIVERZALNIH FIKSNIH SUSARA I NABAVA MANJE

MOBILNE SUSARE I STRATESKA NASA ORJENTACIJA KA SPRAVLJANU

DEHIDRIRANOG (SUVOG) POVRCA I VOCA

Za kod potrebe imanja univerzalnih fiksinih i molbilnih susara iznosi se i da je isto nuzno jer: mi imamo nikakve puteve kojom prilikom se nase povrce I voce, takvim putevima vrlo ostecuje i ono tada ne valja za susenje, kao i radi toga i radi drugog, stoji vrla potreba da se izgrade mini jeftine-vrlo isplative (pa i strateski u svakojakom smislu) Fiksne univerzalne susare na drva i slicno drvetu (bez uglja) kod npr. nasih seljana I njihovog interesnog Udruzenja vocara ili I vinogradara Vase Opstine – do cca 40-50 kg po Vasim selima (ne onih primitivnih susara).

A, sve kako bi se moglo da se ,,Eko,, sasusi razno ,,poljo,, i drugo bilje bez dima, jer kazu najnovija istrazivanja da dim u sebi  sadrzi izvesna kancerogena jedinjenja (ako nam je volja mozemo ga I malo odimiti-meso i ono od mesa, jer ova susara ima takvu tehnicku mogucnost koja ce nas maksimalno do kostati oko 1000 eura ,,ukoliko drzimo ruke u dzepovima,,) kod interesno udruzenih seljana nasih krajeva, kako bi se moglo da se ,,Eko,, sasusi razno ,,poljo,, i drugo bilje, a i tako  sacuva duze ono malo sto nam je ,,rodilo,,, kao i da nas ne bi ucenjivali razno-razni nakupci, itd. o tome.

Takodje, ona moze da nam posluzi kao pekara za pecenje domaceg hleba, jagnjica, prasica, itd. i za spremanje jela npr. pod sacem-crepuljom; ili kao otvoreno ognjiste za pecenje jela na raznju.

Zatim, ili da se jelo skuva u kotlicu sa verigama; ili kao rostilj; ili da izradimo u sklopu nje i cesmu; da i za svoje potrebe mozemo u njoj da sasusimo meso i mesne preradjevine pocev od trajnih i polutrajnih  raznih kobasica; ili i da sasusimo, npr. i od povrca: boraniju-maunu, grasak, pariku iseckano osucenu, crveni, crni, beli luk I praziluk narezan na kolutove ili u listice, pa osusen moze I da se samelje u prah, itd. od povrca (iseckano i uz malo soli, neprocenjivo je u spavljanju jela) i namenjene susenju, npr. od voca: sljive, jabuke, kruske, dunje, divlje jabuke i kruske, Aroniju-sibirsku borovnicu i drugo voce, kao i upotrebiti i za susenja npr. raznih samoniklih i ,,besplatnih,, sumskih plodova (borovnice, pecurke, sipurke…) i aromaticnog, lekovitog bilja i zacinskog bilja, kao ili i njihovog korenja kojih ima u obilju smatram u Vasem kraju.

Npr. pecenje u susari domaceg hleba-pogace-proje ili jagnjeta, ili praseta, itd. koja je mnogima pravi dozivljaj…, kao i tako bi se otpocelo i sa bavljenjem seotskim turizmom, koja uz to ukoliko poprimi prilikom  njene izgradnje spoljni izgled                         ,,mini veternjace,, (onda bi to bio ,,pravi i puni pogodak,,) - ona ce  biti ,,ukusna,, i oku u inace prelepim krajolicima Srbije, tj. Vas kraj je posebno prelep krajolik i bogat prirodnim lepotama, odn.,,Bogom je dan,, za odmor po njenim ,,Eko ,, selima sa obiljem cistog vazduha, vode I mira, gde bi im se mogla ponuditi zdrava hrana gajena u Vasim selima sa njenim divnim ljudima koji su  inace, ljudoljubivi, prijateljski nastrojeni, ljubazni, srdacni, gostoprimljivi...

Posedujem kratku fotokopiranu publikaciju koja sadrzi  recepte, prakticne  savete za samostalno spravljanje i cuvanje mesa i mesnih  preradjevina u domacinstvima, npr. sremske kobasice, kulena, sunkarice, tirolske,  kranjske kobasice, letnje kobasice, srpske kobasice…, kao i  moze da posluzi za za spravljanje barene kobasice-domace virsle, domace hrenovke, domaci parizer, domace salame (cak i kako napraviti domacu jetrenu pastetu)…, ali na njoj ne stoji ime autora.

Nego nadam se, doci cu u brzom vremenu I nekako do adrese autora ove publikacije… , ali ujedno bih zamolio sve ljude koji su iz ili poticu iz Vaseg kraja da kada dodju do upotrebljive informacije o istoj, da me izveste E-mailom.

(NAPOMENA: Posedujem fotokopirani projekt ove susare, ali posto ona predstavlja necije autorsko delo, ne smem po Zakonu, da fotokopiju projekta ove susare da je dalje dajem, aIi npr. i ja sam iznasao na njoj neka poboljsanja: slobodnom rukom sam je nactrtao i zamislio kao ,,malu veternjacu,, , gde uz to mozda sam ,,pronasao,, na trzistu I novi gradjevinski materijal koji moze mozda da jos vise pojeftini njenu gradnju I da ona bude toplotno jos efikasnija /nego I to se treba utvrditi sa nekim gradjevinskim inzinjerom ili I sa projektantom ovde u Nisu/, kao i za i oko ove susare susenja i imam jos toga napisanog o potrebi njene gradnje i o nekoliko ostalog o potrebi i raznom susenju voca, povrca i pecuraka…!?

Ali  posto namera bi mi bila da tu zamisao projekata dam Vasem kraju, tj. nekom u Vasoj Opstini ili ovde spomenutom Fondu ili nekom Vasem interesnom udruzenju sa jedne strane, a sa druge strane, mogla bi da se u Vasoj Opstini iznadju i za ovo omanja sredstva i otvorio ziro racun u Vasoj Opstini  kako bi se platio Projktant za ovu susaru kod nekog projektanta-biroa ovde u Nisu, kao I zatim za umnozavanje i za distribuciju-dostavu tog projekta susare do svakog zainteresovanog iz Vaseg kraja/, itd. o tome.

Sve bih to ispitatao sa nekim ovlascenim Projektantom /inzinjerom ili i sa nekim artitehtom/ ovde u Nisu.).

Zatim, kasnije da se organizuje I formira otkup toga sasusenoga voca, povrca i bilja, da se nabavi univerzalna mobilna susara cca 250-300 kg od strane Udruzenja, pa da ona kruzi od vocara do vocara.                                                            1.

Npr. kao kod vocara u SO Rekovac u Srbiji-koja mobilna susara je izgradjena po projektu Masinskog fakulteta u Kragujevcu za oko 5000 eura, koji fotos mobilne susare imam i koji bi poslao E-mailom… , ali ujedno bih zamolio sve ljude koji su iz ili poticu iz Vase Opstine, da kada dodju do upotrebljive informacije o ovoj mobilnoj  susari, da  me izveste E-mailom) i gde se tada osuseno voce moze da se transportuje na neku daljinu ovom mobilnom susarom zakaceno za auto kuku nekog terenskog auta (npr. za LADU RIVA) i pri tom ne treba, dakle, nikakva ambalaza za pakovanje, kao i itd.

Takodje STOJI, DA i prema novom Zakonu o rakiji, nas seljanin u Srbiji vise ne moze od 1.1.2010.g. da prodaje svoju proizvedenu rakiju na pijaci, ni po kafanama, kao i niti firmama-(svi one nesmeju da vrse otkup od za to  ne registrovanog proizvodjaca), ukoliko se ne registruje za prozvodnju rakije, gde uz to mora da ispuni odredene Zakonske uslove, a nema nikakvih problema ukoliko mu ona sluzi za licne potrebe (sem ukoliko je  ne  proizvede preko 1000 l ), pa ubuduce od nasih seljanina I od drugih, sa pravom mozemo ocekivati da ce vise u buducem vremenu ulagati u susare (npr. za ovu vrstu susare treba do 1000 eura, gde otprilike za kazan sa opremom za pecenje rakije treba toliko, ako ne i vise…, a plus se mora imati shodno zakonu odgovarajuca prostorija, tj. procenjem slobodno, da treba oko 5000 eura ako ne i vise, zavisno od kolicinske mogucnosti ,,pecenja,, rakije).                                                                       

(NAPOMENA: Znano je  da su nasi seljani I drugi, prinudjeni da svoje voce stavljaju u kace da im nebi ono propalo, pa ga tako koriste po pravilu u velikom broju pecu rakiju.

Stoga, prelazem susenje voca /i povrca i drugog/ u potrebnim kolicinama, ciji postupak u vecini slucajeva po nasim selima je poznat ili lako mozemo da dodjemo do ponovnog saznanja o susenju istog /po potrebi obucimo se, zasta nam treba vrlo kratko vreme, itd. o tome/, pa tek kasnije ili i spravljanje susenog vocnog sira /bez mleka ili brasna/ od sezonskog gajenog ili od sumskog voca i tada nam ne treba da bude od prvoklasnog voca /jer znano je da voce nizih klasa ide obavezno na dalju preradu, a upravo to je slucaj kod ovog vocnog sira, tj. posredi je prerada ovakvog voca, sto je narocito znacajno uvek, a posebno u vrlo kisnim ili u vrlo susnim godinama/, bogatog sa pektinom: kao npr. sto su jabuke I kruske /mogu i divlje/, dunje, visnje /tresnje ne/, jagode, maline, sljive, sipurke, sumske borovnice, itd. /npr. spravljati suseni ovaj vocni sir od sljiva, ili od dunja, I sl., kao i kada je javljano na TV-ima u ovoj 2010.g. da je u pojedinim a u mnogim krajevima ,,besnelo,, veliko nevreme I da je grad ,,obrao,, mnogo nase voce i sljivu, ,,palo mi je na um,, da koliko-toliko da bi se umanjila steta nasem seljaninu I dugim plantaza koje nemaju protivgradne mreze je da npr. mogu da se koriste i zelene sljive ocicene  kada ih ,,obere,, grad ili drugo nezrelo voce /sem tresanja i grozdja/ uz manju kolicinu drugog nezrelog bez secera, a vecim kolicinama istog uz omanje koriscenje secera I ukuvano I sterilisano, za spravljanje tzv. ,,Mezge,,-pektinastog kocentatrata (najblizi naziv toga bio bi: vocni gustin) koji se dodaje ostalom vocu kada se sprema dzem, marmelada ili vocni sir, cime se  i potrebno vreme za pripremu istog skracuje, kao i …/.

Ili  /npr. i kod ovog sira se moze u sezoni grozdja mleti I njegova kozica koja ostaje nakon dobijanja sire, posto se izmulja i izpresuje grozdje za spravljanje vina  moze se korisititi u mesavini sa drugim vocem za spravljanje istog vocnog sira /gde tako dobijamo I vino I ovaj suseni sir/, kao isto tako i npr. posto se izpresuje sok Aronije-sibirske borovnice i u presi namenjenoj za  presovanje grozdja, odn. i kod Aronije-sibirske borovnice njena kozica koja ostaje nakon dobijanja soka, moze se korisititi u mesavini sa drugim vocem za spravljanje istog vocnog sira, /gde isto tako mozemo da dobijamo i sok od ove vocne vrste iIi od nje i vino, kao ili i…/.

Inace, trebalo bi da se pristupi gradnji ovih mini susara koje bi tako bile blize vocnjaku kod obicnog susenja voca, gde mora da se odabere najbolje-prvoklasno voce, kao i kako bi svoj ,,poljo,, rod brzo osusili, da im se ubuduce voce ne steti prilikom transporta.).

Ali, jos su znacajniji navodi koji ovde slede: ,,Gledno,, i sa ove strane, jeftina gradnja Fiksnih mini univerzalnih susara za voce, povrce, sumske plodove i druge zdrave hrane ili i za susenje lekovitog bilja, vrlo bi doprinela nasim poljoprivrednim proizvodjacima (posredno i svom stanovnistvu) da svoje ubrane poljoprivredne proizvode sacuvaju tako sto bi ih konzervirali susenjem: da ih ne bi ubuduce prodavali ,,bud zasto,,; ili da je ne bi bacili kao neupotrebljivu robu; ili da izbegnu situaciju da ih je bolje baciti nego prodavati radi velikih troskova prodaje, jer voce i povrce su u vreme berbe u pravilu najjeftiniji samo zato, sto poljoprivrednici obicno moraju da prodaju svoju robu po bilo kojim uslovima, svesni da ce im ona propasti (ako je nemaju gde odgovarajuce cuvati, pa tu ,,muku,, seljana upravo ,,obilato,, koriste razni nakupci vodjeni svojom zaradom da bi od njih kupili robu za ,,bagatelu,,); ili da izbegnu situaciju da ih u odredjenom trenutku nemaju kome prodati (ni nakupcima-jednostavno nema ih) i da ih radi toga sacuvaju, kao i da ih lakse i duze mogu cuvati i sacuvati za svoje i druge potrebe za u razno-raznim pa cak i u vanrednim situacijama.

(NAPOMENA: Potvrdu gornjeg za nivo poljoprivede u Srbiji ili u Kursumlijskom kraju, a posredno ,,u opstem smislu te reci,, I potpuno, nalazim u kazivanjima nasih eminetnih umnih ljudi I strucnjaka, kao npr. sto  prof. dr Miladin M. Sevarlic, predsednik Drustva agrarnih ekonomista I ove 2010.g. I mnogo decenija pre, ovo Drustvo bezuspesno dosada ukazuje: ,,Da strategija razvoja poljoprivrede nasih ruralnih podrucja /sela/ ne moze da se bazira na konceptu dominacije meretropolizacije /Beograda/ ili razvoja nekoliko /vecih/ urbanih centara uz drustveno-ekonomsko visedecenijsko zapostavljanje 85% teritorije /manjih mesta sa ogromnim brojem sela/ na kojoj zivi 55% stanovnistva Srbije.,,. 2. A izneo je i da je: ,,Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Teodor Sulc, prilikom promocije i dobijanja tog znacajnog, najveceg priznanja, izrekao je najvecu pohvalu poljoprivredi  i  selu, odnosno agrarnoj ekonomiji.

On je rekao: ,,Siromastvo je pokazatelj nepoznavanja  ekonomike poljoprivrede,,. Dakle, nije jedna zemlja  siromasna zato sto je agrarna, nego zato sto se neracionalno ponasa u oblasti agrarne proizvodnje,, zakljucuje nas uvazeni prof. dr Miladin M. Sevarlic.

Nas uvazeni prof. dr Petar J. Markovic, akademik, sa druge strane, u intervjuu za list,,Zelene strane,, 2007.g.-Tribina u naslovu- ,,Manjak izvozne pameti,, iznosi: ,,Kada bi Srbija imala strategiju izvoza poljoprivrednih proizvoda, Srbija bi mogla da dospe u sam vrh 20 najvecih svetskih proizvodjaca dehidriranog /suvog/ povrca, a I voca.,,.

Pa navodi: ,,Prvi primer imamo u Italiji koja je prva u svetu po otkupu svih vrsta zive stoke, ali i po izvozu obuce i drugih koznih proizvoda.

Drzava, naravno, pomaze ovakvu izvoznu strategiju, jer od zive stoke dobija sirovinu za industriju koze.

Meso im prakticno ostaje besplatno.

Dakle – profit ostvaruju izmedju sirovina i gotovih proizvoda. /PS. Cuo sam da se pitanjima pravljenja Italijanskih cipela /inace skupih/, rade se bas od koze 1-ne krave gde dobiju 100 cipela=50 pari, kao I od krave pore koze I mesa, sve od krave iskoristi, npr. i rogovi./. Drugi primer imamo u Holandiji. Ona ne proizvodi ni zrno uljanih kultura, ali je jedan od vecih proizvodjaca ulja u Evropi.Treci primer su SAD. One su najveci izvoznik psenice, ali i veliki uvoznik.

Sta i zasto je uvoze? – Amerika uvozi tvrdu psenicu tzv. ,,tritikum durum,, koju je uspesno selekcionirao nas veliki Institut

za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Oni od uvezene psenice prave razne vrste biskvita, keksova i testa. To govori da i Amerika ima svoju strategiju

poljoprivrednog izvoza.

I jos samo jedan primer: Tajland, jedna relativno mala drzava na obalama Pacifika, ipak ima svoju strategiju izvoza poljoprivrednih proizvoda. Tajland izvozi ribu, jer ostvaruje najveci ulov na svetu.

Izvozi je u Nordijske zemlje, kao zamrznutu, a posle koju mi u Srbiji uvozimo i trosimo je od tih istih Nordijskih zemalja.

Konacno, i Srbija mora usvojiti sopstvenu strategiju izvoza poljoprivrednih roba.

Velika traznja za dehidriranim /suvim/ povrcem i vocem, vlada u Evropi i SAD.

Da stvarno poseduje strategiju izvoza, Srbija bi vec uveliko proizvodila dehidrirano-suseno povrce i voce.

Ono ima veliku prednost nad smrznutim ili preradjenim proizvodima, jer sacuva sve vitamine kojim je povrce i voce

posebno bogato.,,. /PS. Svo povrce pre susenja treba kratko do 5 minuta blansirati-,,propustiti,, kroz kuvanje na pari, sem

belog luka i paprike, a voce pre susena ne treba blansirati, sem sljive je prethodno na minut ili isto na minut potopiti ih

u toplu vodu nakon pranja da bi se njene opne-kozice ,,skinuo,, njen vostani sloj jer se potom sljiva brze kuva ili susi./.

Na osnovu iznetog u prednjoj izjavi naseg uvazenog prof.dr Petara J. Markovica, akademika, primecujem da nam vrlo hvali to malo-nesto bolje zdruzene I interesne organizacije ne samo po pitanju tog dehidriranog /suvog/ povrca i voca, nego I kod svega drugog vezanog za poljoprivredu u /naj/ nerazvijenim reonima-krajevima Srbije, pa jos jednom apelujem zdruzimo se, jer je u zajednickom delovanju  ljudi ogromna moc…

Ogromni potencijal Srbija poseduje u sumarskim plodovima.

Npr.I sa nesto boljom organizacijom, bili bismo cak prvi po izvozu sumske borovnice.

Srbija nije na listi 20 velikih proizvodjaca borovnice, a nase sume su prebogate njome.

U jesen, npr. sume Crne Trave /i po mnogim nasim sumama/ se prosto plave od borovnice.

Dakle, tako bi Srbija mogla da dospe u sam vrh 20 najvecih proizvodjaca dehidriranog /suvog/ povrca  i voca i zasto onda Srbija po njenim regionima ne otpocne sa izgradnjama manjih susara po nasim selima?

One ne traze velike investicije i brzo se otplate.

Npr. Izgradnjom malih susara po reonima Srbije, bili bismo prvi u svetu i po izvozu nasih sumskih I drugih /gajenih/ pecurki…

Pola povrsina u Srbiji su poljoprivredne oranice I livade, a druga polovina je pod sumama.

Nase sume su u cistoj, prirodnoj sredini: zbog toga su nasi zdravi sumski plodovi veoma trazeni na svetskim trzistima.

Sumski darovi prirode su i divlje jabuke i kruske, od kojih se mogu proizvoditi vocni sokovi bogati vitaminima i raznim mineralima.

Te robe mogu biti nezamenjiva hrana za decje ustanove, bolnice i narod generalno.

Nadalje, smatram da i u Vasem kraju ima da se pronadje ,,bogatstvo,, kao sto:  ,,po Kursumlijskim sumama ima mnogo, divljeg voca /kruske, jabuke, tresnje, lesnici, oskoruse, drenjine, maline, kupine, jagode, sipurci, sumske borovnice, crni i crveni glog/ od cega moze da se dobije kvalitetni osuseni proizvod ili od koga moze da se napravi kvalitetan sok, dzem, slatko,  jabukovo sirce, rakija i razni melemi.

Da veoma unosno zanimanje Vasih stanovnika postalo je sakupljanje gljiva /vrganji, lisicarke…/ i mnoga domacinstva vise zarade od njihove prodaje nego od poljoprivrede. Da i u Vasem kraju ,,ima velikih kompleksa livada bogatih su raznovrsnim lekovitim biljem /kamilica, kantarion, lincura, kleka, bokvica, majcina dusica, hajducka trava, beli slez, kopriva…/ koje se nedovoljno sakuplja,, , sve kako kazu Kostic A., Gligorijevic R., Tankosic R., 2000., str. 14.). 3.

TEMA  V :

POTREBA INTERESNOG UDRUZIVANJA NASIH SELJANA OD MANJEG DO

VISEG NIVOA I INTERESNOG POVEZIVANJA

Potom ipak, iznosim cinjenicu da unapred znam ili i da pretpostavljam, da ce sada ,,narod,, kazati kako je u ovakvoj teskoj ekonomskoj situaciji nemoguce nesto pokrenuti na selu ili pak i gradu,  a unapred se moze odgovariti i isto tako sa ,,narodnom,, mudroscu  i  kazivanjem:

,,Da je sasvim  nemoguce  uspeti, ako nista ne ulozis u uspeh,,. Ne misli se na pare.

(NAPOMENA: Skoro svakome od nas je znano: ,,Da nam niko nece pomoci, ako sebi to sami ne uradimo.,, ,pa onda nemojmo da ne cekamo na nikoga, nego oslonimo se na nase ljude ma gde na ovoj planeti ziveli /a u narodu je odavno receno: ,,Dobri Boze mozes da me ostavis I bez duse, ali Te molim nemoj me ostaviti bez  ljudi.,,/.

Pa ovo nam puno toga govori – znaci da mozemo da se oslonimo na mnoge nase ljude I na sebe, odn. na sve nase licne kvalitete koje su nama Srbima od strane mnogih prepisane I priznate – na nasu pamet, inteligentnost, mastovitost, samoinicijativu, marljivost, promocurnost, snalazljivost u svakakavim teskim uslovima koji su sada bas posebni, ljudoljubivost, kao I upotrebimo i druge raspolozive materijalne resurse ma kakve one bile, uz preduzimanje svih dozvoljenih i raspolozivih mogucnosti i time da izvrse svoje zaposlenje npr. za i oko poljoprivrede u svom selu /kako je ovde izlozeno od strane uvazenog prof. beogradskog Ekonomskog fakulteta dr Zorke Zakic – Vujatovic i od G-dina Branislava Gulana iz Privredne komore Srbije/ - ili kako I nas narod mudro kaze: ,,u se i za se,, ).

Takodje, postojan je i primer da su i ,,veliki krenuli od ,,0,, i oni nisu bili Kapitalisti, niti se radi o ljudima koji imaju nadprosecnu inteligenciju u odnosu na nas, nego su to bili samo ,,obicni,, i posteni  Radnici i Seljani, koji su bili inatniji i smeliji u finansiranju.

Zatim, ovom prigodom se iznosi, samo deo mudrih ,,kazivanja,, iz neke knjige koju sam odavno imao u ,,rukama,, , ali nazalost neznam ko je njen autor /sad vidim da sam pogresio, vec tada mi je jedino bilo dovoljno da zapisujem ovako lepe i mudre  misli, koje slede/:

,,Toliko ljudi ostaje po strani uz uglavnom neopravdane i neistinite izgovore:

Ne mogu.; Nisam u stanju jer..;, Prestar sam.; Premlad sam.; Nemam srece.; Nisam isao u pravu skolu itd.-/,,ono-ovo,, razlozi/. Svako od nas moze naci izgovor za gotovo sve.

U vecini slucajeva ovakve reci nas ipak sprecavaju u ostvarivanju kod svega u zivotu ili i u ostvarenju-u osvajanju ciljeva.

Pokusajte iz svojih misli i svog govornog recnika da izbacite reci poput: ,,Ja ne mogu… i ,,Ja nisam… kao i zameniti ih sa boljim izborom reci, poput:  ,,Mogu… i  ,,Jesam…,,.

Ovde nadalje se iznosi, a sto je bitnog je to da se i sami ljudi, koji npr. zbog gubitka posla iako sigurno prolaze kroz najtezi period zivota, da ne dozvole da im se zbog toga pogorsa-unisti psiho-fizicko zdravlje,  da se saberu, da prihvate situaciju, kao i da krenu dalje, kao I nalazim da je istima dobar osnov primene, svega sto je izneto po svim temama od kojih                            npr. mogu da krenu.

Prema, iznetom u ovoj temi stoji I to, kad vec zaposlenim licima, niko i nista ne garantuje sigurnost u poslu, karijeru, zaradu, itd. /u gradovima, ma koliko da su oni veliki, posebno u ovim kriznim vremenima/, a I isto tako i nezaposlena lica moraju se oni osloniti na licne kvalitete, pre svega na sopstvenu inteligenciju i pamet, snagu svoje licnosti, upornosti, umece sa ljudima, samoinicijativu  i  na druge raspolozive resurse uz preduzimanje svih dozvoljenih i raspolozivih mogucnosti  i time da izvrse svoje zaposlenje npr. u poljoprivredi-u svom selu I u privrednim delatnostima vezane za nju.

O ovim daljnim navodima mnogi ce reci, prosto receno u najmanju ruku da su oni neverovatni I ne istiniti, ali istovremeno su I te kako istiniti  I sa vtlo argumentovanih razloga, I to: da iako postoje velike regionalne razlike izmedju vecih i manjih mesta, izmedju ostalog je radi toga sto bi ,,gro,, ljudi iz manjih mesta pre bi da vrse npr. neke tzv. ,,proste ili najprostije vrste poslova,, u vecim gradovima-u gradovima ili u sezoni i na moru, na planini i sl., nego da uloze neku energiju i probaju nesto vise u svom rodnom mestu da naprave (da rade na svojoj zemlji-imanju izvrsavajuci mnoge poslove koje su naveli profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta dr Zorka Zakic-Vujatovic i G-din Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije).

1.

Odnosno, oni rade po pravilu za vrlo malu ,,paru,,-najcesce 15-16000 dinara meseno, kao priuceni-e konobara-ice, sobara-ice, ,,fizikalci,, u raznim privrednim delatnosti istovarajuci-utovarajuci raznu robu za ,,gazde,, npr. po gradovima obicno muski pol, itd.ili i cistaca-ice, kao ili i drugih vrsta poslova u raznim privrednim delatnostima.

Kao i vrsenje toga posla je po pravilu, potpuno van Zakonskih uslova zasnivanja radnog odnosa sa odsustvom bilo kakve zakonsko-pravne radne zastite za I oko rada uz svakojako maltretiranje, pa i uz ,,sikanu,, , gde pri tom stanuju, npr. vrlo cesto u neuslovnim i u ,,memljivim,, sobama, garazama, raznim ,,stracarama,, i supama, tj. iste nezadovoljavaju ni minimalne uslove zivljenja I stanovanja-ni samo da se prespava,  gde ce brzo izgubiti snagu I zdravlje koje imaju, pa itd., odn. cesto su ti objekti koji se izdaju potpuno nedostojni za covekovo zivljenje, narocito po Beogradu koje se podstanirima izdaju sa malim parama sa kojima mnogo od njih raspolaze.

A da se ne iznosi da nemaju ni za mnogo drugog osnovnog, npr. ni za raznovrsnu normalnu ishranu, ni za I letnju ili zimsku odecu, obucu, ni ,,zimi,, za grejanje, ni za osnovnu musku i zensku kozmetiku sa npr. dezodransom, itd.

Ali im se sa sela njihovi ostareli i onemocali roditelji uz ogromni napor sa ogromnim delom, nadomestaju od onoga sto proizvedu na selu svojoj deci koji zive van sela (kod nas Srba: ,,Roditelj uvek ostaje roditelj.,,), umesto da ta njihova odavno punoletna deca i u punom ,,naponu zivotne snage,, da ,,se nadju,, i da ,,rade,, cak I da izdrzavaju svoje ostarale roditelje, nego ostarali roditelji ,,rade,, za njih i za koje oni-,,deca,, nisu ni svesna (,,ne znaju,,) da ,,iskoriscavaju-eksploatisu I to zetoko,, svoje ostarale roditelje - (—toga da su svesna narocito ,,zenska deca,, smatram da isto to sebi nebi nikojako dozvolila,  a ni ,,deca,, muskog polja—), kao i van senzone I po gradovima s jeseni, zime ta ista ,,deca,, su potpuno zavisna od hrane, od ogreva, itd. od onoga sto im sve stariji roditelji dostave npr. sa sela (prirodno je da ce roditelji jednog dana da umru, a kako ce posle ta nasa ,,deca,, I kako ce I kada ce oformiti svoje porodicu I imati svoju decu).                                                                                                                                                                                

(NAPOMENA: Srbinu nije u mentalitetu da bude kao Nemac ili drugi ,,zapadnjak,, da se o svoj deci ne brinu od momenta kada postanu punoletna, tj. od kada mogu da za za sebe zarade-makolika da im je plata ili od kada zavrse redovno skolovanje na fakultetu, itd. o tome.).

To je mozda i logicno jer  uz ovakvo staticno i ,,ucmalo,,stanje koje momentalno vlada po nasim selima uz sve drugo ovde izneto  za I oko nasih  sela /posebno medju mladima-bilo tu da se radi o muskoj ili zenskoj populaciji/, pa mnogi  nasi seljani u ovakvoj  losoj  ekonomskoj situaciji  misle samo na to  kako da prezive!

Nego, nadam se da cemo kao Srpbi I Srpski narod sa svim trenutno rapolozivim snagama sviju  nas zdruzeno i interesno se ,,uhvatiti u kostac,, da tako konacno, brzo,  a potpuno ,,razbijemo,,to ,,ucmalo,, stanje koje momentalno vlada po nasim selima i u drugim mestima, kao I da cemo u brzim danima ga ukloniti I  resiti ga se kao sto se predlozilo polako ,,korak po korak,,, , strpljivo I uvek uporno I na sve razumne nacine.

Uopste znana cinjenica, uz sada ovu ekonomsku krizu sirokih razmera po celom Svetu, da po nasim gradovima, pa i sire, definitivno, vise nema posla kao nekada ni za stanovnike spomenutih gradova i sire.

Pa uz ovo predlozeno interesno udruzivanje, smatram da posebno mladja radno sposobna nezaposljena populacija dalje treba da se za ovo udruzivanje sto vise zaloze i da istovremeno uz spomenuto udruzivanje izvrse i registrovanje svoga npr. poljoprivrednog dobra-gazdinstva /jer u Srbiji registrovano poljoprivredno dobro  moze da se bavi uvozom i izvozom/, pa da ga kasnije /u neko dogledno vreme/ eventualno dalje interesno udruze /radi svoje svakojake vece ekonomsko-privredno-pravne sigurnosti sa interesno udruzenom kooperativom u npr. selu /usputno uzimajuci bezpovratna sredstva od 130000-160000 dinara od Nacionalne sluzbe za zaposljavanje, jer su sebe ,,skinuli,, sa njene liste nezaposlenih i da sebe zaposle u svom poljoprivrednom dobru, kao i npr. ili i da pokusaju da dobiju od drzave kreditna sredstva namenjena razvoju poljoprivrede, smatram na 20 godina, npr. od 5000 do 15000 eura do kog iznosa ne treba tzv. ,,Biznis plan,, smatram sa malom kamatom 3-5% (povodom ovog kredita nisam siguran kako je to sada u ovoj 2010.g., a pre je to tako bilo),a  i da:

,,Ko kaze da za recimo 10 godina, da mladi bracni par ne moze da naprave kao sto je ,,Beverli Hils,, kuca sa dvoristem na brdu iznad sela; da samostalno izasfaltiraju-izbetoniraju auto prilazni put do kuce; da voze dobar auto za zadovoljenje licnih potreba, da imaju i 2 auta za ,,poljo,, potrebe /npr. manje i vece dostavno vozilo—dostavno vozilo tzv. ,,pik-ap,, i kombi—, razne potrebne ,,poljo,, masine i puno druge mehanizacije sa potrebnim  prikljuccima/  i  da ,,sutra,, neko drugi  radi na njihovim  poljima za dobru platu umesto njih;, kao i da oni to tada nadgledaju i da time  rukovode,,./.

To je veoma lako dostizno.

Ovo se odnosi i na one sa fakultetom i na one bez njega.

A sad o tome da je u dnevnom listu ,,Politika,, objavljen je interesantan intervju sa profesorom beogradskog Ekonomskog fakulteta dr Zorkom Zakic – Vujatovic, u kome se u njenom jednom delu kaze: ,,Povratak u seoska podrucja zemlje ne znaci poseljacenje radnika i njihovo vracanje motici i traktoru, vec njihovo zaposljavanje u oblasti poljoprivrede – u sumarstvu, vodoprivredi, raznim usluznim delatnostima, zanatstvu, domacoj radinosti, infrastrukturi, malim i srednjim industrijskim pogonima, cija proizvodnja neugrozava ekolosku ravnotezu,,.

2.

Na taj nacin se resavaju dva problema: ozivecemo Srpsko selo, a ljudi koji ostaju bez posla obezbedice sebi i porodici novu egzistenciju.                                                                                                                                                                             Tako ce se vratiti zivot u Srpsko selo,, !

Iza toga i G-din Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije,  za dnevni list ,,Politika,,. istim povodom iznosi, da: ,,nikako neznaci da se nas covek mora ponovo vratati motici I traktoru, vec da ljudi  rade poslove kojima ce pametno da iskoriste preduzetnicki poljoprivrdnu delatnost-to znaci vratili bi se obavljanju raznim usluznim delatnostima, zanatstvu, domacoj radinosti, infrastrukturnim, mikro, malim i srednjim industrijskim pogonima za raznu preradu voca, povrca i drugog bilja, sumarstvu, vodoprivredi /npr. izrada mini hidro elektrana, itd./,,.      

Oba ova intervjuua, pored interesantnosti su i vrlo ubedljiva!

Zatim, iz primera koji sledi…- moze da vazi za neka sela po Srbiji i uopste /pored enormnog-prevelikog gubitaka stanovnika po selima u Srbiji u njenim drugim podrucjima…, moja ,,primedba,,/, u navodu  Knjige  Milicka Stanica: ,,Hronika sela Seoca,, po pitanjima ,,Negativne morlne ljudske osobine,, stoji I kazuju da:                                               

,,Na prvo mesto dolazi zavist i zato sto podstice neke druge /negativne/ osobine…

,,U nasem selu, kao u malo kojem drugom, prisutna je nesloga. A sta je drugo ime za neslogu, nego zavist. Nesloga  nam  donosi  razne nevolje.

Nikako nam ne polazi za rukom da se udruzimo zarad opsteg dobra. Nasi seljani su…, ali i nepristupacni, cesto puta pozitivnim uticajima…                                                                                             Time se bogastvo zivljenja usporava da udje u selo, a rezultat je siromasenje.,,).

Sa velikom verovatnocom se iznosi, da mnoga sela u Vasoj Opstini imaju neplodnu i susnu zemlju, pa i stoga ono sa svojim stanovnistvom egzistira kao vrlo siromasno selo, iako se ulaze od njenih ljudi veliki trud da obezbede dovoljno zivotnih namirnica, ali i da pored velikog ulozenog truda desavalo se da zbog suse nemaju ni sta da uberu sa svoje zemlje (srecom pronadjen je spomenuti gel protiv suse, sto je izneto gore po Temi II).

Shodno navodima iz predhodne recenice, moze se reci pored toga sto Vasa sela u Optini egzistiraju kao siromasna sela sa odsustvom organizovanosti, skoro da je ,,normalno,, i da tada skoro niko sa nikim na valjasan nacin ne ,,govori,, i da vlada svakojaka ,,razmirica,,.

Iz ovoga jasno proizilazi, da u mnogim nasim selima, uopste nije nista kao pre sto je bilo-ljudska povezanost, uzajamna ispomoc u radu, npr. tzv. ,,moba,, i u svemu i uopste pre je bila prisutna svekolika sloga u sirem smislu ovog znacenja,                   a ovako se svako ,,smeo u svom ekonomskom jadu,, sa skoro potpinim odsustvom,makar one najmanje organizovanosti cak i interesne, a kamoli druge po nasim najnerazvijenijim krajevima.

Inace, znano je da se iz svih ekonomskih nestabilnosti, radjaju mnoge ljudske nestabilnosti i iz kojega nastaju mnogi ,,nevaljasni,, odnosi medju ljudima i komsijama svuda, pa normalno je da tako bude i u nasim selima.

Ali i pored toga, smatramo da je sada zadnji trenutak da izneto u predhodna dva pasusa  odbacimo iIi i da je bar makar recimo privremeno ,,zaledimo,, (neslogu) u ovim vrlo teskim ekonomskim I cak svakojako kriznim momentima po Srpski narod.

Nije vreme za stvaranje nekakvog otpora i neverice, jer se radi o zloj i o vrlo ogromnoj-alarmantnoj problematici bioloskog opstanku naseg naroda, kao i tek ,,idu,, druge  alarmantnoj problematike kao sto su glad, jad i bedni zivot koji vodi veliki broj naseg stanovnistva u Srbiji- skoro 2 milona njenih ljudi bez njene pokrajine Kosova i Metohije, kao i  gde bi ujedno tako doslo do ostvarivanja opste i velike korisnosti za skoro svakog naseg seljanina koji bi se udruzio sa drugim seljanima i sa drugim ljudima, kako u nasoj Opstini, tako i van nje.

Dakle, potrebno je da vrlo ubrzo postignemo nuzno potreban minimum nivoa sloge u selu i van njega i da nasim zajednickim delovanjem omogucimo desavanje pokretanja uvecane ,,poljo,, proizvodnje u selu I TO BAS U OVIM SVEKOLIKIM KRIZNIM VREMENIMA.

Isto, koje mozemo da postignmo samo zajednickim delovanjem  i sa svim nasim udruzenim snagama (sa svojom pamecu i sa cuvenom Srpskom promocurnoscu;  sa svojim udruzenim znanjima i sposobnostima=ogromna moc se upravo nalazi u zajednickom-zdruzenom delovanju ljudi, pa nema tog problema koji tako zajedno mi ne mozemo otkloniti, samo je potrebno da postignemo potrebni minimum sloge radi ostvarivanja svega ovde iznetog i sa svojim raspolozivim materijalnim-nenovcanim i novcanim snagama ma kakve da su one momentulno male-minijaturne, kako bi smo sebi, svojim clanovima porodice, unucadi i buducim nasim pokolenjima obezbedili i iza sebe ostavili vece I bolje korisnosti, blagostanje, itd., kao i time bi se automatski-ujedno obezbedilo opste dobro na indirektan nacin svih po selima i u samom Vasem kraju, Srbiji I drugom nasem rodu I narodu, ma gde on zivi na ovoj planeti), a tu su i nasi ljudi iz Vaseg kraja I drugi Srbi, koji ce nam itekako rado pomoci i uz ostvarenje razlicitih ljudskih interesa, koji su sada vrlo bitni  ma gde se oni nalazili, npr. na nacin kako je izneto u ovom pismenu.

3.

Inace se jednostavno se sada formira neko ,,poljo,, Udruzenje koje se registruje u Opstini (sa najmanje punoletna 4 clana-istomisljenika koji ce poneti sa sobom svoje licne karte, prilagodjeni kratki Osnivacki akt, Statut…, sve shodno novom Zakonu o udruzenjima) i eventualno dalje videti sa vec nekim postojecim udruzenjem, kao I npr. tek kasnije to da npr. da bas ovo Udruzenje registruje-oformi-osnuje neki mikro-mini privredni subjekt za preradu neke ,,poljo,, robe npr. u nekom selu I sl., radi sticanja vece zarade-dobiti-profita.

Nakon toga trebamo da ,,krenemo,, sa visim nivoma interesnog udruzivanja i da tada osnujemo i otvorimo razne mikro-mini zemljoradnicke interesne kooperative, mikro-mini pogone za preradu proizvedenog ,,poljo,, bilja, fiksne univerzalne susare malih kapaciteta=npr. cca 40-50 kg sljive, povrca i za susenja drugog bilja;  mobilne univerzalne susare malih kapaciteta=npr. cca 350 kg sljive, povrca i za susenja drugog bilja, koje mogu da se prikace na auto kuku nekog teretnog auta (pri tom ne treba, nikakva ambalaza za pakovanje), pa da npr. ista kruzi od vocara do vocara; hladnjace malih kapaciteta-                 tzv. ,,sok komore,,=cena iz 2009.g.-400 eura, da kupe transportna sredstva; da kupi, da se adaptiraju postojeci neiskorisceni prostori koji su pre sluzili za neku drugu namenu (npr. prazni skolski objekti /privremeno/ i slicno), ili I izgrade poslovni objekti; izgradi infrastuktura, itd.

Shodno iznetom u prethodnom pasusu, valjalo bi da se npr. za 3-4-6-10 meseci pokrene pitanje viseg nivoa interesnog udruzivanja poljoprivrednih gazdinstava sa njihovim ucescem u vlasnistvu, sa ciljem osnivanja seocke interesne kooperative kao privrednog subjekta (ne one klasicne stare zemljoradnicke zadruge, ali ne smeta njeno postojanje ukoliko ista dobro radi).

Tako sto bi se npr. osnovao mikro (najmanji)-mini, mali u nekom selu sa kancelarijom-ama i drugim npr. u delu nekog doma koji je izgradjen ili se gradi u selu (a I npr. dok se isti dom ne zavrsi ili ga nema, moze i da se deo neke kuce koja je

prazna tokom veceg dela godine uzme u zakup, koja ispunjava na najbolji nacin komunikacione i druge infrastrukturne

uslove, npr. gde je mogucnost upotrebe fiksnog telefona obavezna, kao I ukoliko u nekom selu nema fiksnih telefona,

onda se svakako mogu upotrebljavati mobilni  telefoni), a po broju clanova od 1-20 pa i do 100 privredni subjekt D.o.o. = Deoncarsko drustvo sa ogranicenom odgovornoscu kao i moze da se i predvidi mogucnost, (npr. dok se isti ne osnuje) da mogu da udruze i ljudi iz drugih sela neke Opstine ili i drugi ljudi iz drugih-mesta koji su za ovaj kraj na bilo koji nacin vezani ili ma odakle da su oni (ali samo njihov ukupan broj  ne moze premasiti broj od 100 clanova nasta upucuje Zakon o registraciji za D.o.o.).

(NAPOMENA: Veliki broj iz navoda do sada iznetih, mozemo naci I u potvdama-u izjavama od 8/2009.g. direktora Zavoda za proucavanje sela u Srbiji, prof. dr Djura Stefanovica, I to:

,,Osnovni razlozi za takvu situaciju su potcenjivanje seljanana I njegovog rada, migracije mladih u gradove, losi ekonomski uslovi I nepostojanje odgovarajuce infrastrukture, gde u prilog tome govore cinjenice da  sе tek sada grade putevi u pojedinim selima,, , kao i u ,,kazivanju,,: Potpredsednika privredne komore Srbije, dr Stojana Jeftica iz 8/2009.g. da: ,,Osim toga, u selu mora postojati neko institucionalno jezgro – najcesce je to privredna organizacija, mada je najprirodnije da to bude zadruga koja bi bila pokretac razvoja poljoprivrede,,.).

Npr. Sredstvima ovde spomenutog Fonda (naredna tema VI), izgradili bi se-osnovali bi se razni mikro-mini,mali pogoni po Opstinskim selima prvenstveno u delatnosti prerade-dorade voca I povrca i da na taj nacin, da nasi seljani zdruzeni sa drugim zainteresovanim ljudima ili i da sami neki domaci i iz dijaspore da se pojavi kao samostalni investitor ili neki strani investitor zapocnu sopstveni biznis u kome bi ih Opstina podzravala, kako bi se npr. neko voce otkupljivalo sa cele Opstine i pravilo od njega kompot, slatko, pekmez-dzem, maremelada, sok, sirup, rakija, liker, vino, susilo voce, suseni vocni sir (bez mleka ili brasna), itd., gde bi  u toj preradi-proizvodnji, posao bi naslo mozda  i do 20 ljudi, npr. u nekom selu.

Tada bi se sve moglo prodavati po visestrukoj ceni, nego da se samo sveze voce u gajbama prodaje i da neko na ,,zapadu,, skida kajmak (,,Zasto da prodajemo npr. samo smrznute maline, a da ne napravimo sok, itd. ili zasto od nasih paprika po selima ne bi spravljali ajvar, pa da izvezemo tom ,,zapadu,, ili itd.,,.!???), tj. da isti ostvaruje visestruki  profit od naseg voca, koje mi posle tako preradjeno nase voce, ponovno kupujemo-uvozeci ga koje tada ,,daleko,, skuplje kosta, gde pritom nas seljanin u Srbiji propada…, a i nas kupac to isto nase voce ili povrce je prinudjen da isto skuplje placa.

Na taj nacin bi imalo dosta ljudi da zarade od svog tog voca ili od povrca.

Naravno da se ne bi oni obogatili ali bi koristili postojece potencijale, a i imali bi se i odredjene ,,poljo,, financijske olaksice i bezpovratna sredstva-subvencije ma koliko malo da iznose, ali sdruzeni moze se skupiti visa suma novca, nego sto se po istom da pojedicu (pa povodom ovih sredstva, iskoristimo ih npr. kao Udruzenje).

4.

Takodje, za potrebe interesnog udruzivanja seljana, za potrebno je zdruziti svoju ,,poljo,, tehniku koja se ima i koja bi se upotrebila po potrebi od strane tog seljanina kao vlasnika iste kod drugih seljana sa nama interesno udruzenih, kao i ona bi se normalno nalazila kod tog seljnjina i kojoj bi se on starao: traktore;  motokultivatore; prikljucne masine, uredjaje i drugu opremu za navednu tehniku; motorne kose; motorne  pumpe i drugu  tehniku, itd., sve sa ciljem da se napravi tzv. ,,mehanicki prsten,, , jer ne moze svako  sve da ima od tehnike,  kako  bi se svo ,,poljo,, bilje ili npr. i ova vocna vrsta  sto lakse i uspesnije  gajila  kod interesno udruzenih seljana.

Pomenuta tehnika kao sto je izneto u prethodnom pasusu, ostajala  bi kod onog ko je ima nakon upotrebe iste, a i on bi ili neko njegov sa njom  upravljao, gde bi samo interesno udruzenje-privredni subjekt npr. u nekom Vasem selu, istog angazovao  shodno  sacinjenom  normativu i obostranim interesima utvrdjenih u medjusobno zakljucenom Ugovoru /, kao i gde po istom Ugovoru kada se upotrebi neka ,,poljo,, masina, uredjaj, oprema predlazem da cena goriva, maziva-energenta obracuna npr. 30% vise od cene kostanja istog i plus 5% kada se uz neku  masinu koristi  neka prikljucna masina, uredjaj  i druga oprema.

Takodje, sva ,,poljo,, mehanicija, uredjaji-aparati i druga oprema za navednu tehniku koju je kupilo formirano interesno Udruzenje, ili i novo formirana interesno preduzetna kooperativa-zadruga zdruzenih seljana I po njihovoj odluci kao vlasnika iste, istu bi Ugovorno davala svojim udruzenim seljanima, slicno uslovima iz predhodnog pasusa, itd.

(NAPOMENA: Odavno su jos od 1950.g. na ,,zapadu,, organizovana specificna udruzenja-,,masinski krugovi,, , pa deo toga pokusavam I da se primeni kod nas, shodno stanju koije sada vlada po nasim selima.

Ali kod nas isti ne bi bili posebna udruzenja, vec bi oni cinili tzv. ,,masinske prstenove,, i bili bi formirani i organizovani kod interesno udruzenih seljana i u  sklopu njihovih Udruzenja iIi i u sklopu njihovih interesno preduzetnickih kooperativa-zadruga, kako bi se stvorio i stvarao sistem podrske eksploatacije masina nasih seljana sa kojima oni oni raspolazu ili eksploatacije masina na njivama kod nasih seljana koje kasnije kupe njihova Udruzenja iIi njihova interesno preduzetnicka kooperativa-zadruga, a ne da se po istom stvara drugo i  posebno udruzenje.

Osnovna ideja tzv. ,,masinskog prstena,, bazira se na potrebi i zelji suseda na selu za medjusobnu ispomoc uz pruzanje radnih usluga koja – narocito u slucajevima starackih poljoprivrednih domacinstava /ovde isto ima ogromno posebani znacaj/, gde bi se ujedno iznasao novi vid opstanka i razvoja naseg starackog kao najbrojnijeg i najsiromasnijeg dela ,,poljo,, stanovnistva.

Pojava potrebe za organizovanjem tzv. ,,masinskog prstena,, rezultira iz potrebe nesrazmernog velikog ulaganja naseg seljanina koje ce neminovno prekomerno opteretiti njegove prihode, itd.

Dalje, potrebe za organizovanjem tzv. ,,masinskog prstena,, mali i srednji seljani nisu u stanju da ekonomicno organizuju eksploataciju sopstvenog masinskog parka, niti su finansijski sposobni kao sto je napred izneto, da kupe savremene i skupe masine velikh ucinaka /zitni kombajn,berac kukuruza, masinu za vadjenje npr. krompira, itd./.                    

Istovremeno velicina poseda malih i srednjih seljana znatno zaostaje iza velicine povrsine njihovih malih poseda,sto rezultira prisutnost znatnog viska masinskog kapaciteta. Karakteristicnu kljucnu pogonsku masinu kod malih i srednjih seljana predstavlja traktor motorne snage od 60kW.                                                                                                                                                                                         Ova pogonska masina pokriva potrebe npr. ratarske proizvodnje na površini od 150 ha, pod uslovom da je opremljena odgovaraucim prikljucnim masinama.

Funkcionisanje tzv. ,,masinskog prstena,, pored gornjih prednosti ima i niz drugih prednosti, kao npr. sto je:                            Odrzavanje poljskih puteva i saobracajnica I leti I zimi; odrzavanje higijene seotskog ambijenta i stvaranje uslova i razvoj seotskog turizma, itd.

Funkcionisanje tzv. ,,masinskog prstena,, pored gornjih prednosti, svakako nosi u sebi i niz nepovoljnih ogranicenja.                                                                                                                                                                                                     Ova ogranicenja su medjutim prisutna i u svim ostalim vidovima zajednistva bilo kog profitnog I neprofitnog subjekta, kao npr. I kod interesno udruzenih seljana I njihovih Udruzenja I interesno preduzetnickih kooperativa-zadruga, a ispoljavaju se u vidu porasta zavisnosti lca sa sela kao pojedica, potreba za delimicnim uskladjivanjem sopstvenih sa tudjim interesima,sto sve pretpostavlja postojanje aktivne komumunikacije, dobre volje i medjsobno poverenje.

Nedostatke koji se budu eventualno budu pojavljivali u funkcionisanju tzv. ,,masinskih prstena,, moramo u ,,hodu,, otkloniti sa dobrom-domacinskom analizom /koju analizu nikako nesmemo preskociti I ostaviti je za neki drugi put/ i za najvise narednih 24 h, ma koliko bilo veliko ili malo npr. nase interesno Udruzenje, Itd.).

5.

Interesno udruzivanje seljana u selu je vazno, jer izmedju ostalih pogodnosti toga udruzivanja- interesne kooperative mogu ugovoriti bolje cene kod bilo cega, tj. svega potrebnog u nabavci za sejanje-sadnju, a I kada se ubere rod da bolje, lakse i pod povoljnijim uslovima (kod cene I drugog) proda nas ,,poljo,, proizvod, nego sto bi to mogli pojedinacni poljoprivredni proizvodjaci; da preko njih steknemo nova znanja i da znamo nove tehnologije vezane za i oko poljoprivrede, ili  i da mogu da sprece-umanje i neku svoju nepogodu, odn. ili i svoje eventualno potpuno imovinsko propadanje.

Interesno udruzivanje seljana u selu je Kapital-imovina sto je vrlo interesantno, jer i udruzivanje je imovina,

tj. imajuci u vidu i sve izneto u ovom podnaslovu, ispada da je isto veoma dobar kapital.

(NAPOMENA: Zatim, ovom prilikom iznosimo bar malo od onog sto ekonomski analiticari kazu o potrebi interesnog udruzivanja:

,,Nego, i pored toga se mora istaci i to da je nas seljanin izgubio osecaj za zadrugu. Deo njegovog mentaliteta je da bude individualista, da svastari i prodaje robu nejednakog kvaliteta.

Ipak, ne vidimo alternativu zadruzivanju ili intersnoj kooperativi-osnivanju novih  savremenih zadruga, jer su oni sitni proizvodjaci i kao takvi nece uspeti na trzistu.

Inace, sa  razvojem  kooperativnog preduzetnistva osnivanjem interesnih kooperativa odstranilo bi se ono lose  iz dosadasnjeg rada i delovanja starih zadruga. Moraju nasi seljani da zajednicki  nabavljaju i da prodaju robu.

I pored toga, ukoliko dodje do „kikseva,, , kazu ti ekonomski analiticari, to ce biti sasvim u skladu sa evropskom politikom kojoj tezimo, a koja podrazumeva da sve sto nije valjano mora da nestane.                                                                                                                                                                                                               To, naravno, nece vaziti samo za poljoprivredu.,,.

Oni koji hoce da zive od poljoprivrede morace da postanu deo vecih asocijacija koje ce primenjivati istu tehnologiju i koje ce na trziste izlaziti sa serijama istovetne, klasifikovane robe koju ce znati kome prodaju.

A domaci poljoprivrednik kao i svaki drugi proizvodac mora da zadovolji uslove ugovora, ne samo u pogledu kolicine, rokova isporuke i kvaliteta robe, vec i u pogledu i ambalaze.

Treba li to da uplasi domace poljoprivrednike, od kojih vecina svastarski proizvodi na usitnjenim posedima i prodaje robu neproverenog i neujednacenog kvaliteta?

Ne treba, odgovaraju ekonomski analiticari, ako su ti isti poljoprivrednici spremni da odmah menjaju svoje proizvodne navike, pocev od toga da zdruzuju svoje usitnjene posede /koji se uglavnom nalaze npr.na 5-6 razlicitih obicno manjih u povrsini parcela I na razlicitim lokacijama u selu/ sa drugim seljanima, da bi ih ukrupnili, npr. preko  10 ha ili i…, a zatim da iskoriste i druge pogodnosti udruzivanja /,,velikog i znacajnog ,,poljo,, proizvodnog subjekta,,/ i zajednickog nastupa na trzistu.

Na zidu Doma zadrugara u Sicevu kod Nisa, tridesetih godina proslog veka- jos pre oko 80 godina, ispisano je:

,,Udruzivanje JE ZAKON ZIVOTA NA KOME SE TEMELJI SVEKOLIKI NAPREDAK,,

Ovo geslo je danas, mozda vise nego ikada, aktuelno u nasoj ,,posrnoloj,, poljoprivredi I privredi, a pogotovo  u najnerazvijenijim Opstinama u Srbiji, kao I u drugim krajevima Srbije.

ZADRUGE KAO TRZISNI PRIVREDNI SUBJEKT

Da li znate….

·         da se u razvijenim zemljama, zadrugarstvo tretira kao treci privredni sektor, pored javnog i privatnog?

·         da je u svetu poznato preko 100 razlicitih vrsta zadruga, a kod nas  tek desetak /poljoprivredne, potrosacke, stambene, zadruzne stedionice, ucenicko-studentske …/?

10 dobrih razloga za osnivanje novih, savremenih zadruga sa  razvojem  kooperativnog preduzetnistva I sa osnivanjem interesnih kooperativa:

1. Zadruge su specificna ,,preduzeca,, /privredni subjekti/ koje zadruge na trzistu sticu zaradu-dobit-profit /tada mora da bude 10 clanova/ sa posebnom unutrasnjom organizacijom, koju cine njeni clanovi koji interesno za sebe rade kroz zadrugu, a zdruzeni su sa drugim seljanima, gde im je rad zajednicjki, a vlasnistvo  nad zemljom i dalje potpuno svoje-individualno, kao i njihova je i dalje  poljoprivredna tehnika-mnehanizacija…

2. U uslovima usitnjenog poseda u poljoprivredi, samo putem organizovanja u zadruge, moze se preci na savremeniji i efikasniji trzisni nacin poljoprivredne proizvodnje.

3. Zadruge omogucavaju privredni razvoj i ekonomsku korist, kako  lokalnim zajednicama, tako i drustvu kao celini /zadovoljavanje potreba clanstva kroz snabdevanje, preradu i prodaju proizvoda; aktiviranje pojedinih resursa privrednog razvoja i sl./.

4. Zadruge sire ekonomsku moc zadrugara i doprinose zaustavljanju iseljavanja seoskog stanovnistva u gradove.

5. Zadruge unapredjuju demokratiju /zadrugari su  njeni vlasnici  koji svojim udelima /novcanim i nenovcanim/ doprinose u pocetnom obezbedjeju kapital za rad zadruge koji one posle oplodjuju, biraju organe zadruge, odlucuju o raspodeli dobiti…./.                                                                                                                                                                                6.

6. Zadrugari ostvaruju korist od vlasnistva nad zadrugom, pre svega kroz  zadovoljavanje svojih ekonomskih i socijalnih potreba, a zatim i kroz raspodelu dobiti, ukoliko zadruga uspešno posluje.

7. Zadruge podsticu konkurenciju i otvaranje trzista.

8. Zadruge su sistemi za razvoj.

9. One olaksavaju da  proizvodi i usluge zadrugara izadju iz lokalnih okvira i ukljuce se u regionalnu ili nacionalnu mrezu.                                                                                                                                                                                                                              Na taj nacin se povecava obim poslovanja, poslovna efikasnost i  povecava dobit.

10. Organizacija zadruga omogucava zadrugarima da se snabdevaju nekim proizvodima po diskontnim cenama /nizim cenama, nego sto su u malo trgovinskim prodajnim objektima/.                                                                         

Osnivanje, rad i prestanak rada zadruga, regulisano je  Zakonom o zadrugama.

Najbolje bi bi bilo da zadrugu osnuju pomenuta ,,poljo,, interesna Udruzenja koja nisu profitna /videti npr. Rad nekog postojeceg Pcelarskog ili Vocarskog saveza-unije-udruzenja i sl. u svojoj ili u drugoj Opstini/, ali za pocetkak bilo kog ,,poljo,, razvoja mogu puno toga dobrog da ,,urade,, i pripreme teren za kod boljeg i daleko lakseg osnivanja nekog privrednog subjekta.

Delatnost zadruge je obicno: proizvodnja, prerada prodaja poljorivredno-prehrambenih i drugih proizvoda zadruge i zadrugara, snabdevanje zadrugara reprodukcionim materijalom /makar to bilo i do npr. 2 dzaka necega/, energentima, sredstvima za proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehanizaciju i dr., kao i promet roba zadrugara.                                                                                                                 Zadruga obavlja delatnost prvenstveno sa zadrugarima, ali moze i sa nezadrugarima i za nezadrugare, u obimu koji ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva zbog kojih je zadruga osnovana.

Zadruge se mogu osnovati sa udelima ili bez udela, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadruznim pravilima.

Dobit se rasporedjuje u rezervni fond i zadrugarima.

Eventualni gubitak  se pokriva na teret obaveznog rezervnog fonda, a ako nije moguce, pokriva se iz drugih fondova, iz sredstava za druge namene, ali ne iz imovine zadrugara sem iz dela koji je uneo za osnivanje i pocetak rada zadruge.

Dakle,  ako gubitak ne moze ni tako da se pokrije, onda se  pokriva na teret ulozenog udela zadrugara, a dakle ne iz njegove licne imovine, ukoliko nije doneo sa drugima drugaciju odluku priliko osnivanja-formiranja te zadruge.).

Pored iznete potrebe interesnog udruzivanja u cilju boljeg ostvarivanja istog u predstojecim brzim vremenenima treba obezbediti da pored iznetog u predhodnom pasusu i da seljaninu bude otkupljeno ono sto proizvede po trzisnim cenama od npr. Novo mikro-mini registrovane zemljoradnicke interesne kooperative iIi od  mikro-mini pogona za preradu voca I povrca izgradjenih po selima, gde bi oni sa svakim pojedincem zakljucivala klasican ugovor o kooperantskom odnosu ili slican ugovor sa zasnivanjem radnog odnosa ili i ugovor o mikrolizingu gde bi udruzeni kooperant kroz robu koja se otkuplje npr. vrsio otplatu nekog ,,poljo ,, i drugog uredjaja kroz otkup…

Stoga pored drugog ovde iznetog, u interesno udruzivanje vrlo je potrebno u mnogome, ukljuciti i ujedno zatraziti svekoliku mogucu pomoc i podrsku nasih Opstina Srbije, kao i za kod njene mogucnosti potrebe obracanja raznim nadleznim Republickim organima, vladinim i nevladinim organizacijama, a i kod drugih… u ime ljudi koje ona predstavlja, koja-i inace bi dala-i tome ogroman znacaj i ujedno u tom naumu odigrala-i bi ogromnu ulogu.

(NAPOMENA: Da smo zaista najsiromasnija agrarna zemlja sa niskom produktivnoscu potvrdjuju i cinjenice da jedan nas seljanin proizvodi hrane za sest ljudi, Rumun za osam, Madjarski poljoprivrednik za devet, Bugarski za 16 /ali, posebno Bugarski seljanin: za 10 ljudi vise proizvodi hrane, nego mi Srbi/, u Italiji i Austriji  jedan poljoprivrednik proizvodi hrane da moze da hrani 22 ljudi /ova zemlja Austrija nigde nema ravnice, ali ipak njen seljak moze da  hrani 16 ljudi vise, nego Srpski seljanin/, u Francuskoj 35, a u Nemackoj cak 46 osoba.

I interesantno je da, sve ove drzave imaju u proseku manje obradive zemlje po glavi stanovnika nego Srbija, ali seljani u ,,zapadnim zemljama,, su udruzeni I koriste sve blagodeti tog udruzivanja, pa normalno je da ih lokalne samourave-Opstine ,,prate,, razvoj ,,poljo,, delatnosti u svojim selima, jer iz toga I te iste Opstine imaju materijalne koristi kod ,,punjenja,, I trosenja para iz njihovog budzeta, gde sve te koristi ima I ostvaruje I njihova drzava na direktan ili na indirektan nacin, pa ih radi svih koristi ,,prati,,.).

Isto udruzivanje bi imalo  indirekno ili i direktno za posledicu da se tako zadrzi domicilno stanovnistvo u selu i da se mnogi vrate iz grada u sela i time i utice na sprecavanje, tzv. ,,bele kuge,, sa svim negativnim posledicama koja ona nosi i donosi, tj. spomenuta Udruzivanja, bila bi inicijalna kapisla i veliki podstrek mladima da napuste gradove ili i da se i presele iz njih u nasa sela ili i da mladi u selu ostanu u njemu uz primenu iznetog, kao i uz primenu odredjenih manjih poreza /za poreze ce tesko ici ili nikako nece biti manji/, manjih taksi ili I npr sa potpunim odsustvom Opstinskih naknada-taksi za npr. naredne dve godine, a uz primnjivanje mnogih jednostavnih razlicitih stimulativnih mera da nam sela budu konacno sa puno radosti, pocevsi da ona budu ispunjena sa decijom grajom, preko toga da nas narod vise ne bi bio ,,ubijen u pojam,, ,  a da bi nam mladi ljudi ziveli zdravije, bili bi veseliji, normalniji…

Dakle, i izneto moze biti i povod za jace razresavanje vrlo vaznog pitanja potrebe interesnog Udruzivanja nasih seljana i iznalazenja mogucnosti novog zaposljavanja kao I drugog spomenutog u navodima ovog ,,pismena,, , a sve sa krajnim ciljem stabilizacije i povecanja broja stanovnika. 7.

TEMA  VI :

OSNIVANJE FONDA ZA POKRETANJE BIZNISA- Fond/Agencija za ekonomski razvoj U NASIM OPSTINAMA I SIRE

Medjutim, ovde se nudi izlazak iz ekonomske krize na veoma jednostavan, mada ne i na  lak nacin, sa naglaskom na potpunoj informisanosti svih nasih ljudi u  svemu npr.  kao sto je ovde izneto I po svim temama.

(NAPOMENA: Ali pre nego da uopte nesto dalje izlazim po potrebi osnivanja ovog Fonda, moram da napomenem da je svakom dobronamernom coveku isuvise jasno da u ovom poslu u daljnim aktivnostima ovog Fonda – u njegovom privrednom, finansijkom i u njegovom biznis delovanju politici nema mesta, tj. da pripadnost bilo kojoj stranci i otvaranje privrednih subjekata ma gde u Vasem kraju i u drugim ovde spomenutim krajevima moraju se strogo razdvojiti jedno od drugog.                                                                                        

Fond za pokretanje biznisa bice potpuno apolitican - saradjivace sa svima, a ujedno i vrlo ocekuje pomoc svih organizovanih snaga i pojedinaca, kao i ,,upliv,, bilo koje politicke stranke u isti ce biti strogo zabranjen!!!

Shodno iznetom, ovaj Fond nece zavisiti od godisnjih budzetskih izdvajanja sredstava od nekog drzavnog organa ili od Opstine, jer isti mora biti potpuno finansijski nezavisan.

Dakle rad i delovanje ovog Fonda bice iskljucivo vezano za privredno poslovanje-VRSENJE POSLOVA biznisa,  a ujedno sve vezano za ekonomski boljitak zivota svih nasih ljudi, kao i ponovno sve to je u uskoj sprezi sa mogucnoscu stabilizacije i povecavanja broja stanovnika naseg kraja, jer se I to bas ,,topimo,, kao rod i narod koji ujedno sve vise i vise siromasi cesto i…  uz temeljenje osecaja bezperspektivnosti, sto jedan od najvecih razloga sto nasi mladji ljudi se ne odlucuju da zasnuju porodicu. Razlog tome je velika ekonomska kriza i bedan zivot koji vodimo tako dugo vremena.).

Jedno od mogucih resenja je osnivanje Fonda za pokretanje biznisa cija sredstva bi se koristila samo za Predloge incijativa koje su ovde iznete, i to:

I) Misljenja sam da se uz pomoc anagazmana sredstava ovog Fonda, moze da se izvrsi stabilizacija i da se potom i poveca broj stanovnika posebno u nerazvijenim Opstinama Srbije i svog naseg roda i naroda, uz obezbedjivanje mladim bracnim parovima ,,krova nad glavom,, i obezbedjivanje ,,posla,, da roditelji mogu da izdrzavaju svoju porodicu sa decom ,,za prvu ruku,, , a kasnije… Sredstva prikupljena kod ovog Fonda, bi se delila podjednako bez obzira na velicinu nekog njenog sela ili i same Opstine, kao I tada npr. po azbucnom redu.

II) Fond za pokretanje biznisa ne bi davao pomoc u novcu dok se ne izgrade objekti koji su ovde navedeni, tj. vec bi ,,izprve,, novac od priloga ulagao u izgradnju kuca, a i stanova (stanova u gradu-icima) pod jedan (cime bi se obezbedilo ono najvaznije da covek ima: ,,krov nad glavom,,).A, pod dva za eventualne kupovine zemljista sa ukljucivanjem zainteresovanih lica-porodica da oni izaberu kucu i imanje sa koja se prodaje i da se oni pogadjaju oko kupoprodajne cene istog i za izgradnju novih mikro zadruga I pogona za preradu voca I povrca ili i mikro-mini proizvodnih pogona ili i privrednih subjekata koji bi npr. pružali usluge iz delatnosti seotskog turizma i drugog, kako bi se obavezno zaposlile zene po selima od 60-80%, a muskarci 20-40%, kao i kako bi se tako obedjivalo vece  zaposljavanje sadasnjih i buducih majki, a i tako zenama prilikom zaposljavanja bismo dali tome prirotet i potom i mnogo drugog.; kao i pod tri i za: - izgradnju puteva; za izgradnju telekomunikacijskih veza I ostale infrastrukture prvenstveno po selima.

1.

Pored gornjeg predlazem da se i istaknu natpisi na vrlo vidljiv nacin i da to bude propraceno u lokalnim i drugim medijima, odn. da je po istom npr. Invenstitor je bio taj i taj… , ispred svake zgrade ili naselja sa izgradjenim kucama (ili na svakoj novo izgradjenoj kuci); ili na svakom novo izgradjenom putu; ili na svakoj novo otvorenoj Interesnoj kooperativi po selima, mikro-mini pogonu-radionici-fabricici i drugih privrednih subjekta po Opstinama, odn. izgradjeno je isto zahvaljuci sredstvima iz dijaspore (toga I toga lica, odn. grupe istih) ili domicilnih Srba ili I u zajednici – I jednih I drugih; ili lokalne samouprave, regiona, drzave; ili i drugih domacih ili inostranih donatora; ili i normalno i grupno, kao posebno je vazno reci koji su efekti postignuti tim invenstiranjem.

III) Ubedjen sam ili najmanje bar smatram I da verujem da bi taj Fond za pokretanje biznisa u kome se zna gde odlazi svaki ,,dinar-euro,, sa lakocom privukao prilicno mnogo donatora i iz Opstine, iz Srbije, iz bivsih ,,EX,, YU republika i iz dijaspore, koji bi mesecno davali po samo npr. bruto sa  porezom-PDV od  1 do 5 eura-USA dolara ,,npr. sa najmanje jednim okretanjem naseg telefonskog broja,, dok im se normalno ne javi neko sa druge strane ,,zice,, itekako doprineli ,,punjenju,, racuna ovog ,,naseg Fonda,, tj. prikupljena bi bila znacajna  sredstva i gde bi oni ujedno postali clanovi istog Fonda i o tome im se izdala clanska karta za tu godinu i za naredne godine koja bim se poslala na njihovu adresu radi uplate godisnje clanarine u iznosu koju bi sami odredjivali shodno svojim mogucnostima.

Ili i da pozovu ,,taj nas,, telefonski broj svojim fiksnim (kucnim) telefonom ili da posalje ,,praznu,, SMS poruku mobilnim, jednom ili vise puta u toku trajanja akcije, gde bi time doslo do veceg davanja-doprinosa tog lica odnosnom ostvarivanju ovog humanitarnog cilja prihodovala odredjena potrebna novcana sredstva (ovo mi je odatle sto sam saznao na Kosovu i Metohiji, da i tako slicno rade siptari-albanci na Kosovu i Metohiji za ,,njihovu stvar,,).

Kao ili i predvidja se mogucnost, da neko od njih moze da izvrsi uplatu jednokratno ili na drugi nacin odredjenu svotu novca kao donaciju-poklon na ziro racun Fonda (ponovno koliko ko moze I kako moze I ako moze).                                                                                 

Pored iznetog postavlja se pitanje: Kako pridobiti ljude za ideju?

Fino, neka to Predsednik predlozi u nekoj Opstini u Republici Srbiji, a odbornici neka se potrude da po svojim selima sire tu ideju i da ubjedjuju ljude, da im kazu kako iza toga stoji Predsednik, Opstina, Region, Republika i drugi…

Tu ideju siriti i putem lokanog radija-TV-a-lokalnih novina, Interneta npr. na Opstinskom ,,S-aitu,,.

Opstina sama ili preko spomenutog Fonda ili I sam ovaj Fond moze, npr. i da plati koji clanak I nekim medijima (novima, radiju, televiziji…), kao sto je dole izneto.

(NAPOMENA: Da se obaveste i nasi tzv. ,,gastarbajteri,, i nasi domaci iz Opstina I sela u Srbiji ili i po bivsim republikama ,,EX,, YU, kao ili ma gde da zive Srbi po Svetu, koji su voljni da pomognu sela u Srbiji I drugim Srbima koji zive u ostalim delovima bivse ,,EX YU,, /bilo aktivnih ili penzionera ima mnogo uspesnih strucnih ljudi koje iznedrio ma koji kraj u Srbiji ili i u drugim krajevima u kome zive Srbi po bivsoj ,,EX YU,, , sa najvecim stepenima obrazovanja i znanja i sa drugim nivoima  obrazovanja i znanja, uspesnih privrednika koji zive I rade u bivsoj ,,EX YU,, ili van nje po velikom broju zemalja sirom ove planete/ I tako pomognemo na ovaj ili onaj  nacin svom  kraju, kao i posredno svom Srpskom narodu po vaskolikoj Srbiji i Svetu.

Dakle, preko medija /radia, TV-ea, Interneta, itd./ treba da se pozovu svi nasi Srbi na interesno investiranje i na donatorska ulaganja /obavezno koliko ko moze, kako ko moze i ako moze/ i na pruzanje svekolike pomoci, itd., kao I da nasi Srbi ma gde bili u zajednici sa drugim ljudima uloze u svoj kraj kako bi isti ostvarili ekonomsku dobit, pa po istom predlazem da Opstina, Mesne zajednice-Mesni centri, sastave spisak odnosnih ljudi van Opstine i da se oni obaveste na sve nacine i pozovu na pomoc /ponovno, obavezno koliko ko moze, kako ko moze i ako moze/.

Takodje, danas svi koji se nalaze u inostranstvu, verujem nece imati problem izdvojiti 30-50 dolara-eura mesecno npr. u naredne tri godine da isfinansiraju mikro-mini projekate koji bi omogucili pokretanje privrede i nova radna mesta, ali bi oni nakon toga sticali i vrsili sva imovinska prava I upravljanje u novoosnovanom privrednom subjektu o cemu bi se za odnosnu godinu izdavala vlasnicka potvrda o udelu I o uplati odredjene svote novca ili na drugi nacin shodno Zakonu o privrednim subjektima, ali tako da u 1-dnom privrednom subjektu ne sme biti vise od 100 ulagaca-clanova koji vrse investiranje, kao i nema problema da njihovo investiranje sticanjem vlasnickih udela,  nastave u novom 2-om,  3-cem… privrednom subjektu na isti nacin.

Zatim, stoji da nasi ljudi koji zive u dijaspori pojedinacno u vecini slucajeva, bez dizanja kredita, imaju para da otvore najmanje kiosk. 2.
Medjutim,  kada bi se nasa dijaspora organizovala od strane nekog u Opstini i otvorila Fond ovde predlozen, mogao bi se sakupiti prilicno veliki iznos za Opstinu I njene ljude koji zive u istoj, kao I isto je potrebno I zbog nerazumno visokih kamata komercijalnih banaka za I oko ,,poljo,, delatnosti koje ,,idu,, I  preko 20%, tj. kao da radi o vadjenju zlata /I tad bi isto  bilo ,,sumanuto,,-vrlo nerazumno/, a ne o poljoprivredi.
Ukoliko bi sredstva bila prikupljena ciljno radi ostvarenja profita od nasih ,,dijasporaca,, , onda bi Fond za pokretanje biznisa po istom otvorio poseban pod ziro racun da bi se skupila potrebna sredstva za investiranje nekog privrednog subjekta, naravno, kojim bi vlasnicki I uopste upravljali isti ti deonicari-akcionari koji su ulozili novac.                                                                                                                                                  Dobro njima, za penziju, dobro  Opstini.).

Da ova akcija ,,za prvu ruku,, traje najmanje npr. 6-10 meseci, pa onda da ona i dalje ,,tece,, i da ovaj Fond u toku prvih 6 meseci svog rada ima svoj prelazni period-probni rad, dok radno I ciljno ne uhoda, a posle…

Stoga, ponovno se iznosi potreba da svako selo – Mesni centrar-zajednica, morao bi da sacini spisak svih zivih ljudi rodjenih u istom ili njihovih potomaka ma gde se oni nalazili i poslati im na adresu cirkularno pismo u kome ih ukratko sa upoznati sa gore navedenom akcijom i pozvati ih uz kratko iznosenje gore navedenih razloga na ekonomsku i drugu pomoc (koliko ko moze i kako ko moze I ako moze) gde troskove za pisma snosila bi Opstina ili odnosni razvojni Fond (predlog cirkularnog pisma imam sastavljen I koji predlazem da potpise sam Predsednik Opstine I kojeg bi E-mailom isto poslao zavisno od interesovanja).

(NAPOMENA: Skoro svuda u svetu organi vlasti na nivou svake Opstine i Republike-drzave po odredjenim pitanjima  su inertni = ostaju u stanju mirovanja i inferiorni su=podredjeni-nezainteresovani, dok ih gradjani ili seljani ne pokrenu na ostvarenje odredjenog razumnog  cilja.).

Siguran sam da potpuno sam Predsednik Opstine ne moze postici sve, i zato apelujem da i ostali ljudi iz Skupstine Opstine, urade onoliko koliko god mogu i znaju da bi nesto pokrenuli u svojoj zajednici ili selu i sto je najvaznije da se na taj nacin sto brze rese problemi.

Npr. za cas ce proci par godina-mandata na koji su izabrani i onda je dzaba ,,kukati,, da nije nista uradjeno, a za neke stvari jednostavno to vise nece biti moguce /kako zna ono da se kaze: ,,ni uz pomoc trikova,, , odn. tada se oni i pravdaju pozivajuci se-iznalazeci cesto ,,one-ove,, razloge, a uz to isti su obicno neargumentovani i neobjektivni-nestvarni…/.

Dakle, treba vrlo agresivno krenuti ka resavanju gorucih problema, npr. koji  su u ovde navedeni.

Shodno iznetom u predhodnom pasusu, Predsednik Opstine ce sigurno uticati da se aktiviraju mnogi iz Opstine i  da  pokazu da li su stvarno odlucni da sto brze rese ili smanje mnogobrojni problemi, tj. da aktiviraju mnogi pripadnici partija i koalicionih partnera koji su mozda u polumrtvom stanju i da ih natera predsednik Opstine i njih npr. da se ugledaju na opoziciju i da se aktiviraju, odn. da pronalaze resenja kako bi se sto vise iskoristiti postojeci potencijali Opstine, da pronadju i oni neke firme ili investitore bilo domace, bilo iz Srbije ili bilo iz neke strane drzave-dijaspore, itd. u funkciji razresavanja ovih problema koji su nevedeni i u ovom pismenu…

A i, posebno uz izneto I da se angazuju za I oko problematika resavanja pitanja interesnog udruzivanja nasih seljana,                          tj. za I oko iznalazenja raznih mogucnosti I aktivne podrske novom zaposljavanju iz domena iskoriscavanja svih raspolozivih mogucnosti Opstine I sve sa krajnim ciljem povecanja broja stanovnika.

Stoga, I pozivam Predsednika Opstine ,,da udari sakom o sto,, i da naredi tim silnim ekonomistima, sluzbenicima, pravnicima, inzinjerima i drugim na radu u Opstini,  da izrade gomilu idejnih planova vezanih za vrsenje raznih biznisa pocev od poljoprivredne delatnosti I po drugim delatnostima gde bi se svi mogli informisati sta bi se na nasoj Opstini isplatilo raditi i da ulazu u nas kraj /od seljaka preko zanatlije pa do gradjevinskog ili masinskog inzenjera, itd., kao I zavisno od interesovanja ja bih E-mailom poslao                                 npr. u nazivu Sekretarijatu-sluzbama-kancelarijama, itd. vezano za privredu I poljoprivredu, npr. postojecim Udruzenjima vocara, stocara i drugim Udruzenjima, mnogo biznis projekata, planova I drugog vezanog za poljoprivredu, turizam, I mnogo drugog smatram korisnog I korisnih ideja, odn. ono sto sam ovih godina ,,skinuo,, sa Interneta/.

Posto on ima velika ovlascenja moze da ubrza taj proces, da pozove direktore postojecih firmi i pronadje neke firme koje bi bile voljne za ulaganje u Vas kraj uz obezbedjivanje njima razlicitih, a razumnih povoljnosti; da animira nadlezne sa nivoa  Regiona, Republike, da zatrazi ispomoc i pomoc od posebno naucnih I strucnih organizacija I institucija, kao I od drugih Opstina kako bi i one pomogle sa svojim rasoplozivim kapacitetima, ili itd.).

Opstina bi za pocetak  rada ce ovom Fondu obezbediti omanja inicijalna sredstva kako bi poceo raditi.

3.

Opstina bi isto dala svoje, npr. 2 kancelarije u prostorijama Opstine opremljene kancelarijiskim namestajem, opremom sa npr. 3 fiksna i sa 1-2 kom. mobilna telefona, sa kompjuterom koji ima svoj ,,s-ait,, i svoju Internet adresu-,,e-mail,, sa tzv. ,,adsl,, konekcijom i sa potrebnim koncelarijskim materijalom.

Ovaj Fond bi pored izabranog izvrsnog direktora od Upravog odbora, imao i dva uposljena sposobnija i komunikativna radnika koje bi Opstina privremeno rasporedila na rad kod ovog Fonda za vreme do 3-6 meseci uz radno angazovanje volontera kao radnika u istoj, a posle toga prihode isti Fond bi prikupljao od donatora i od drugog, gde bi npr. posle 1-3 meseca ovaj Fond placao sve svoje troskove rada, kao i normalno mogao bi da zaposli za stalno tada svoje radnike-kada dovoljno finasijski ojaca, a posle…

Ovaj Fond, pravno formalno bi imao bi svoj Statut, Program rada, svoje organe: Skupstinu, Upravni odbor i izvrsnog direktora.

Zatim predlazem da sa strane Opstine i njenog celnog coveka-Predsednika organizuje donatorsko vece kako se i ovim putem prikupila sto veca sredstva koja su potrebna za pocetak rada spomenutog Fonda I gledati da to bude leti kada ima I vise sa ,,strane,, i tzv. ..dijasporaca,, , kao i prvenstveno poci tada od oslanjanja na domace privredne subjekte I na imucnije pojedince iz Opstine I njenih sela, kao I na sve ljude koji mogu na ovaj ili onaj nacin da pomognu svoj Opstinski kraj.

Donatorsko vece mora dobro biti organizovano.

Takodje, i postojeci  privredni  subjekti  u Opstini, I druga tzv. ,,pravna lica,, sa njene teritorije (npr.Opstinski organi, sudski organi, organ unutrasnjih poslova, zdravstvena-e ustanova-e, apoteka-e, kao i svi drugi privredni subjekti) da daju i da pruze finansijsku I drugu pomoc Fondu za pokretanje biznisa, a kasnije Fondu/Agenciji za ekonomski razvoj Opstini (kad to mogu i koliko ocene da mogu).

Zatim, predlazem da Predsednik Opstine da uglavnom treba obidje i jace firme po Srbiji koje bi bile zainteresovane za ulaganje u proizvodjnu na nasoj Opstini.

Bilo koji privredni subjekt, da se osnuje od takvih sredstava treba strogo voditi racuna da se bavi proizvodnjom-npr. preradom voca ili povrca.

Kod proizvodnje postoji uvek mogucnost da se nesto moze izvoziti u inostranstvo i da se na taj nacin dodje do deviza.

Dalje, pored obaveze iz narednog pasusa, isto bi se odnosilo i na novoosnovane privredne subjekte: interesne kooperative po selima i na  mikro-mini, itd. pogone-radionice-fabricice-ke po selima (sem ukoliko to nije ,,fizicki,, moguce onda u samoj Opstini), mikro-mini, itd. privrednih subjekata koji bi pružali usluge iz delatnosti turizma sa seotskim turizmom i drugih privrednih subjekta po selima u Opstini (sem ukoliko to nije ,,fizicki,, moguce onda u samoj Opstini), da daju i da pruze finansijsku I drugu pomoc (kad god mogu i koliko ocene da mogu) odnosnom Fondu za pokretanje biznisa.

A i, ukoliko su ti mikro-mini, itd. privredni subjekati osnovani sredstvima ovog Fonda, onda oni bili obavezni da jednom godisnje po zavrsnom racunu, uplate u korist ziro racuna ovog fonda npr. 1-3% od svoje cisto ostvarene dobiti-profita za odnosnu poslovnu godinu.

Nadalje, ovaj Fond bi ostvarivao i prihode od godisnje clanarine gde bi ista npr. iznosila koliko ko moze za godinu u pitanju, kao i clanovima Fonda bi se izdavalo propisana clanska karta.

Pa, nakon toga i posle izvesnog vremena, posebno kada se Fond za pokretanje biznisa ,,stabilizuje,, da isti ,,preraste,, u znacajniju instituciju u Opstini u Fond/Agenciju za ekonomski razvoj Opstine koju bi vodili najbolji I ne iskljucivo politicki kadrovi stranke na vlasti, vec najbolji strucno dokazani kadrovi sa cele teritorije u Opstini, kao I kadrovi vecih profila znanja I osposobljenosti-van Opstine, tj. za kod pruzanja potrebnih raznih saveta visih strucnjaka sa kojima Opstina ne moze za svaku oblast da kvalifikovano raspolaze-,,da je pokrije,, , a posebno da se u rad ovog Fonda ukljuci visoki strucnjaci iz nauke-iz Univerziteta ili i iz odgovarajucih Instituta, normalno sve o trosku ovog Fonda.

4.

Nego isto tako, veoma je bitno da svakodnevno stanje racuna tog razvojnog i humanitarnog fonda  mora biti dostupno na Internetu, a I svaka tri meseca mora se objaviti stanje njegovog periodicnog racuna na lokalnom radiju, u nekoj dnevnoj novini i na Internetu, kao i jednom godisnje stanje zavrsnog racuna na lokalnom radiju, u nekoj dnevnoj novini, Regionalnom ili na nekom drugom TV-eu i na Internetu uz tada znacajnog navodjenja sta je sve izgradjeno i sa cijim novcem, kao I kakvi su efekti postignuti upotrebama ovoga novca i drugog.

Na lokalnom radiju (ili na vise njih ukoliko ih ima) bi se dok traje akcija svakodnevno popularisala sve ono sto je ovde bitno izneto (obicno je osnivac lokalnog radija Opstina, a i bez obzira ko je vlasnik ovog radija isti bi imao ocigledne ekonomske i druge koristi kako je navedno u donjoj napomeni).

(NAPOMENA: Svi mediji /radio, novine, TV-ei, Internet, itd./, imali bi i ocigledne ekonomske i druge koristi, jer bi ih zainteresovani ,,narod,, vise kupovao, citao, slusao, ili i ,,posecivao,, Internetom, gde bi sebe i postojeci privrednii subjekti vise reklamirali-,,EPP-om,, , kao gde bi i ovaj razvojni i humanitarni fond imao svoj ,,S-iat,, na Internetu, a i on bi imao odredjene markentiske aktivnosti-prikazivanja i reklamiranja, itd.).

Fond za pokretanje biznisa – Fond/Agencija za ekonomski razvoj Vaseg kraja bi prikupljena sredstva interno podelio na dva podjednaka dela gde bi isti neposredno ulagao u razne biznise, a drugi deo bi davao za kredite kako Opstni, tako i fizickim licima, shodno biznis interesu I biznis cilju.

Iz ovog Fonda-Agencije i sama Opstina bi mogla npr. na 5 godina podizati kredit sa povoljnih 2-3% kamate na godisnjem nivou za odredjene infrastukrne radove vezane za blisko buduce vrsenje novog biznisa.

A takodje iz istog Fonda-Agencije, davali bi se i razvojni krediti fizickim licima sa povoljnih 2-3% kamate na godisnjem nivou za pokretanje sopstvenog mikro biznisa prvenstveno po selima Opstine, a onda I ljudima u samoj Opstini npr. onima koji nameravaju da svoju zemlju u selu stave u funkciju (ovi u gradu-tzv. ,,mesoviti,, koji poseduju obradivo zemljiste, odn. kaze statistika da je 28 % njiva u Srbiji u njihovom vlasnistvu, pa bi trebalo da se oni najdirektnije ukljuce u pokretanje  razvoja svega sto je vezano za ,,poljo,, biznis, ali ne da to zemljiste drze u parlogu i da ga ne obradjuju), ali  ne u novcu, nego, npr. u stoci, u sadnicama, u rasadu ili I u semenju, u djubrivu, u masinama, aparatima, opremi  i sredstavima, za namenu podizanja I ekonomskih objekata, itd.  vezanih za ,,poljo,, preradu ,,poljo,, proizvoda ili u jednom ovecem delu u pruzanju finansijske povoljne pomoci za i oko nabavke potrebne ,,poljo,, mehanizacije, aparata, opreme i sredstava, itd. vezano za I oko ,,poljo,, proizvodnje na selu ili u gradu za osnivanje nekog mikro-mini preradjivackog ili drugog privrednog subjekta vezano za neko selo.

Sve ovo da se ne bi palo u iskusenje da se parama kupi polovan automobil ili npr. nesto od ,,bele,, tehnike, ili da se mozda omalterise kuca I slicno.

Znaci mogli bi se dobiti i veoma povoljne kredite od svojih gradjana kako Opstina, tako i fizicka lica od onih ljudi koji ulazu u rodni kraj, a dalje npr. mikro-mini privredni subjekti bi zaposljavali ljude sa teritorije Vase Opstine I davali Opstini odredjene prihode koje bi ona otom-potom ubirala, itd.

Kada se radi o pruzanju finansijske i druge pomoci ovom Fondu-Agenciji o cemu bi se izdavale plakete ili i zahvalnice, bilo da su isto ucinjeli postojeci  i na novoosnovani privredni  subjekti ili fizicka lica.

Po ovom pitanju, takodje, stranim, domacim donatorima i drugim zasluznim subjektima i licima bi se obavezno obelezile izdavanjem zahvalnice i plakete, gde bi se za vece doprinose isto obavezno obznanilo u nekom od domacih medija i na Internetu.

5.

TEMA  VII :

NEKOLIKO RECI O STABILIZACIJI I POVECANJU BROJA NASEG

STANOVNISTVA

Da Opstina u zajednici sa spomenutim Fondom-Agencijom u temi VI, besplatno dodeljuje bez naknade, placeve-zemljiste i drugo sto moze oko potrebne infrastrukture za izgradnju mikro-mini privrednih objekata (put, struja, voda, dozvole, itd.), kao i da stalno pruza podrsku u sprovodjenju preduzetnickih biznis projekta-plana vezanih za poljoprivredu-za zemljoradnike, za obavljanje u raznim usluznim delatnostima, zanatstvu, domacoj radinosti, za gradjevinare, za mikro-mini prehrambenu industriju koje sve nabrojane delatnosti su vezane za razvoj nasih sela I nase Opstine, kao i drugih krajeva gde zive Srbi u bivsoj ,,EX YU,, .

Opste jer znana cinjenica da  ni dan danas, mnoga sela nemaju ni struju, ni vodu, ni prodavnicu /npr. da bi kupili so, secer I druge osnovne namirnice, seljani moraju ici po nekoliko kilometara u grad /pa I po nekoliko desetina kilometara zbog istog/.

Po selima nema ni ambulanti /nema lekara i daleko su apoteke da se kupi potreban lek/, ni skole, ni crkve, ni… itd., kao i ni puteve na koje se posebno osvrcem /npr. iako ih nekim slucaju neka sela imaju I to sa asfaltom, no ti isti putevi cesto su neupotrbljivi sa velikim, ,,rupama-kraterima,, , jer obicno od kad su izgradjen,i nema ni tzv. ,,letnjeg, ni zimskog odrzavanja,, tih puteva, pa je bolje ni da nisu izgradjeni, jer oni prestavljaju ,,prave-pravcate,, prepreke pa I za                                 tzv. ,,Terence,, , a da ne govorimo o kamionu-konbiju-autu sa prikolicom/, pa u takvim uslovima nasi seljani ni ne mogu da sa punim kvalitetom da ponude na prodaju svoje proizvode /u transportu isti bivaju znatno osteceni, gde nas seljnin mora puno toga da baci, pa upravo je razlog za granju gore spomenute male Fiksne univerzakne susare, itd/.

Prikupljenim sredestvima kod Fonda za pokretanje biznisa-Fonda za ekonomski razvoj nasih Opstina i drugih krajeva gde zive Srbi u bivsoj ,,EX YU,, , stvoreni bi bili uslovi da se zapocene sa ekspazivnom gradnjom potrebnih stambenih jedinica; puteva I druge infrastrakture; seotskih prodavnica; seotskih skola; crkvi po selima, seotskih ambulanti /bar da se ustanove one mobilne – da u nasim selima dodju u nekim danima u nedelji lekari, kojima bi npr. direktor zdravstvene ustanove lekaru izdao radni nalog, kao I da npr. 1-om bar u 3 meseca Opstina ili I ovaj Fond, organizuje iz neke bolnice-da lekari spec. pregledaju seljane I da im bez naknade daju prepisane lekove sve na teret sredstava  ovog Fonda/; da se na teret sredstava ovog Fonda-Agencije, kombijima-terenskim vozilima (npr. ,,LADA RIVA,,) obezbedi  javni prevoz i prosirenje svih Opstinskih komunalnih delatnosti i na sela gde se to npr. sada moze; gradnja I osnivanje Interesnih kopoperativa udruzenih seljana po selima;  mikro i malih privrednih subjekata u kojima bi se zaposljavalo; itd. korisnosti  koje bi se ostvarivale I bile od ogromnog znacaja i za privredu Opstine i za druge krajeve gde zive nasi Srbi u bivsoj ,,EX YU,, , odn. od gornjeg novca najmanje je moguce izgraditi 10-100-nak stanova-kuca mesecno /stanova u Opstini /-Npr. Trebamo da i omogucimо mladim bracnim parovima da dodju u posed kuca i imanja po simbolicnim cenama.

Pritom moramo voditi obavezno racuna i o sledecem: da nas ,,covek,, nevoli nista sto je besplatno /onda mu je tu nesto sumljivo/, nego to bi otkonilo ukoliko se uz druge povoljne uslove, njima omoguci da sami izaberu, kupe i tako dobiju kuce i imanja u svojinu /kada su im potrebne pare, da iste oni mogu uzeti potrebna novcana sredstva za tu namenu kod novo obrazovanog Fonda-Agencije u Opstini/ i osnovati bar mesecno 1-3 novoosnivanih mikro-mini-malih privrednih subjekata, itd.ali stvarno ubrzo I zna se nemoze sve odjednom, nego jedne godine ovo, a druge godine to i to, kao i svake naredne godine ubrzo da se na selu nesto izgradi…—, /npr. kao sto su Francuzi svojevremeno ,,spasili,, sela koja su takodje pocela da se ,,prazne,, I sada su Evropi prvi po pitanju uvecavanja svog stanovnistva, premavsivsi  Irsku I Svedsku, a mi smo-Srbi medju prvih 10 u  celome svetu, ali po starosti nasih ljudi/.

Pa kako su Francuzi, to spasili svoja sela?

Oni su PRVO izradili ,,korak po korak,, (1-ne godine ovo, 2-ge godine ovo I tako za mnogo godina po mnogim selima u  Francuskoj) potrebnu infrastrukturu I mikro-mini preradivacke pogone po selima, pa  onda mnogo toga ostalog podizuci tako imucnost sela  I seljanina, a ujedno (,,recimo,,) pod DRUGO, stvorili su ,,situaciju,-,,klimu,, gde su shvatili da devojke sa sela /sa pravom/ hoce, tzv. ,,partnerki odnos,, sa muskarcem.

Sto je za zene veoma vazno.

Zena kod seljana, trazi, da on izgleda uredno i negovano, da joj ukazuje paznju, da se ceo zajednicki zivot ne svodi samo na rad…                                         

Njoj su potrebni pored rada i drustveni kontakti (i u Srbiji I svuda u drugim drzavama je to tako, verovali ili ne mi muskarci), npr. odlazak u bioskop, na neki muzicki koncert ili na neku kulturno-umetnicku predstavu (npr. sve napred izneto u ovoj recenici u Vasoj Opstini), kao i da bar 1-om godisnje otputuju negde na letovanje-zimovanje, kao ili cak i npr. u neku stranu zemlju da otputuje na odmor, itd.                                                                                                                                                                                                          Pa onda sebe mi mozemo opravdano priupitati: ,,Da li zene, od nas muskaraca zahtevaju previse!??? 1.

A, mi muskarci bi hteli suprotno, trazimo zenu koja bi se iskljucivo podredila porodici i imanju, pa onda potrazujemo zdravu i jedru zenu koja ce nam obezbediti potomstvo i da radi, odn. da ona treba da kao zena brine o nama, o nasim roditeljima, kuci, deci, da cisti, da kuva, da radi u polju, u stali, da se domacinstvo stalno razvija i da donosi novac.

Nego ovde nema prostora da se nadalje razmatra pitanje problematice stabilizacije i uvecanja broja stanovnistva,tj. i povratka ljudi iz gradova u sela i ostanka onih ljudi koji su vec u njemu, gde bi to proizvelo normalanu posledicu novog radjanja dece (jer bi ti roditelji konacno imali mogucnosti da deci pruze potrebne uslove koji su normalni za deciji razvoj), kao I zavisno od interesovavanja E-mailom bi poslao neke ideje o tome gde po istom sam svojevremeno sastavio primeran akt.

JEDNOSTAVNO  OMOGUCIMO  NASIM  ZENAMA  DA  RADJAJU!

Ipak, iznosim samo deo istog akta, (u zavisnosti od interesovanja Emailom bih isto poslaonapominjem da nemamo puno vremena ,,za cekanje,,), ali uz preduzimanje konkretnih mera i aktivnosti radi njihovog ostvarenja-realizacije, iznosi se da je potrebno sto vise ostvarivati tri najbinija uslova bez zdravstvene problematike i slicno, a koja se sve daju razresiti npr. u narednih od 1 meseca do 5.g., kao i do 10 godina, a ti uslovi su:

1. UKLANJANJE I SMANJIVANJE FINASIJSKIH BRIGA ZENE I MUZA (SUPRUZNIKA) SA ZASTITOM

NJIHOVE DECE.                                                                                                                                                                                2. RADNO  PRAVNA, PENZIJSKA I ZDRAVSTVENA ZASTITA ZENA, MAJKE, DETETA,  ITD.                                                                                                                                                                                           

3. OSTVARENJE SLOBODNE VOLJE ZENA.                                                                                                                                    3. a) DRUGA PITANJA KOJA SE MOGU PODVESTI  POD OSTALO.

Skoro je opste poznato da drzave nema bez vitalnog, naprednog i razvijenog sela.

Sela su nam svakim danom sve vise praznija, gde vec sada u nekim podrucjima ponekad ni na nekoliko desetina kilometara ne mozemo da  vidimo ,,zivu dusu,,-nikoga, uz to da po nasim selima sve vise preovladava starija populacija, odn. ono sve vise i vise stari, a pritom su izgleda zaboravili, kako oni visoko uceni-tako I drugi nasi Srbi (bar u prakticnom zivotu, itd. o tome) na onu znanu narodnu izrecenu mudru misao: ,,Da bez narodom bogatog sela I imucnog sela, nema ni bogate drzave.,,!

Dakle, po nasim selima nema mladalacke radne snage i sto je od svega najgore je da nema dece i njihove radosne graje /nema radosne graje dece-prema tome ni veselja u selu/, skole nam se gase posebno po selima i gde se skole ugase i ta sela se veoma brzo ugase, itd.

,,DECA JESU NESTO NAJLEPSE I NAJPAMETNIJE STO SMO URADILI  U NASEM ZIVOTU,,!

A i po gradovima-icima svake godine je sve manji broj novoupisanih djaka i u njima je sve manje stanovnika (i oni se ,,prazne,,), kao i oni po velikim gradovima (Beogradu, Novom Sadu…, interesano negde sam procitao podatak da se oni prazne, kao i da je u njima sve vise starijih i starije populacije), a i tu posebno oni sto su materijalno imucnija lica ma gde da zive i u kojoj Opstini po Srbiji, treba da se sami priupitaju:

,,Ko ce da ih hrani  u nekom ,,ne dajte Boze,, ratu ili ko ce da ih tada eventalno brani, u buducnosti  od nekog agresora (nekada ne pomazu ni pare-ni milioni npr. dinara-eura-dolara… koje neko ima,     ni uvoz, itd.) ili u mirnodopskim vremenima, kako, koga ce i gde ce, obezbediti potrebne radnike za svoje privredne subjekte u unutrasnjosti Srbije van Beograda ili i u nekim delovima Vojvodine van Novog Sada,,itd., gde zbog toga oni bi trebali prvi, interesno i vise ,,smisljenije,, da vise ulaz u mnoge potencijale nasih  sela, npr. u zdraviju hranu sa oznakom nekog sela iz Vaseg kraja???!!!

Sada tek jasnije ,,vidim,, da siptari-albanci na Kosovu I Metohiji, za dzabe ne govore-ne kazu i to sa punim pravom:

,,Da je covek najbogatiji, onda kad se imaju vise dece, jer tada se imaju vise ruku za sve: (1) i za rad, (2) i za roditelje kada onemocaju, (3) i za porodicu, (4) i za drzavu…

A mi se kao Srpski narod ubrzano ,,topimo,, I to u svim sfverama, prazne nam se mnoga nasa sela i krajevi, odn. nestajemo li, i nestajemo li, i nestajemo li…, kao I Srpski neprijatelji  su nas na ovaj ili onaj nacin u predhodnom veku genocidno urnisali-,,desetkovali,, , itd. !!!

2.

Pa nemojmo u buducnosti vise da dozvolimo to ,,tiho,, I brojcano nestajanje naseg roda I naroda, a sada nam se ,,dogadja,, I ekonomsko veliko propadanje nasih gradova I sela, gde I radi toga nemamo zasnivanje novih porodica (roditelji nece da im deca pate i hoce da im omoguce zivot dostojan zivljenja, da materijalno nezavise od svojih roditelja uz to da oni imaju stalna svoja dovljna za zivot mesecna primanja po osnovi svog rada, itd., pa zato nece da se zene-udaju, nece da formiraju svoju porodicu gde ce oni I jos njihova deca I to vrlo bedno ziveti).

Nas narod hoce da vredno radi za sebe, ali nema gde, pa zaposlimo nasu omladinu npr. kako je to ovde po svim temama predlozeno.

Nego, ukoliko to ekonomsko propadanje nasih gradova I sela ne zaustavimo I ne sprecimo odmah I ubrzo bicemo potpuno unisteni, da se necemo moci povrati, ni uz pomoc ,,trikova,,.

Zato, dok jos mozemo preduzmimo nesto kako bismo izneto u predhodnoj recenici otklonili zdruzeno sa svim snagama I sa svim razumnim a preostalim sredstvima I sa angazovanjima sto vise mozemo da upotrebimo od nasih jos nedovoljno ili neiskoriscenih potencijala kod nasih mnogobrojnih ljudi ma gde da isti zive sirom ove planete, jer ukoliko to nestajanje naseg roda I naroda sebi nadalje dopustimo, trebalo da napisemo: ,,ovde pocivaju samoubice,,.

A ,,baska,, apsolotno bi bilo bespredmetno-iluzorno da povodom iznetog u prethodnom pasusu-u takvom slucaju, da slucano trazimo krivce ili da govorimo-iznosimo razloge: ,,onaj-ovaj je kriv ili one-ove okolnosti su krive,, koji bi tada normalno bili potpuno nevazni i nebitni, vec se zdruzimo I interesno povezimo, radi naseg boljitka, radi boljitka nase dece I omladine, radi boljitka nasih unucadi i buducih pokolenja, kao i radi boljitka naseg roda I Srpskog naroda, jer u suprotnom isto bi dovelo do potpunog nepostojanja nas Srba gde bi time mi bili u mirnodopsko vreme, tj. bez rata I kako se ono kaze: ,,bez ispaljenog metka,, bili potpuno porazeni I unisteni.

Dakle, ova ekonomska opasnost koja se ,,nadvila,, nad nama I u kojoj se nas narod-nasi ljudi nalaze, gora je I ,,podmuklija,, kao i opasnosnija je, nego sto bi bio ,,metak,,-steljanje naseg golorukog naroda zajedno sa ,,million,, tona ,,NATO,, bombi ili i cak…(a I smatram da toga nismo ni svesni ili bar ne dovoljno od strane Veceg broja nasih ljudi-naseg naroda).

(NAPOMENA: Potvrdu gornjih navoda da se ,,prazne,, od stanovnistva I gradovi, nalazim u jednom delu u kazivanju za  „Politiku,,/2009.g./, dr Vladimira  Nikitovica iz Centra za demografska istrazivanja Instituta drustvenih nauka-Beograd, da:

,,Srbiji pored demografskog izumiranja sela pocinje da preti demografsko izumiranje gradova velicine 20-30000 do 70000 stanovnika, u kojima zivi polovina urbane populacije drzave,,jer mlade zene napustaju manje gradove, a muskaraci moraju da ostanu u njima, itd…, kao i koji je pre nekoliko godina u svojoj naucnoj publikaciji izneo I da: ,,gradska populacija Srbije brze stari od seoske,,.).

,,Drzava, trebalo bi izgradi puteve I da se pozabavi izgradnjom druge infrastrukture, jer je drzava ranije sve cinila da selo raseli I da bi sada drzava trebala da krene u suprotnom pravcu, ako Srbija hoce da ima bogata I razvijena sela, kakvih je danas malo,, , kako je kazao prof. dr  Djuro Stevanovic.

Nego ni, ne mozemo vise da cekamo na drzavu (ne moze ona nista uradititi vidljivo za I oko nataliteta sa nedovoljnim novcanim sredstvima, itd. o tome), gde je uz to sada nastupila objektivna vladavina ove velike ekonomske krize i ona onda za dugo vremena ne moze da prikupi slobodna, nedostajuca, a ogromna sredstva sve I da hoce I da moze, pa nam ostaje jedino to da se oslonimo na sebe, kao sto narod mudro zna da kaze: ,,u se, i u svoje kljuse,, i na taj nacin pristupimo resavanju ovog neodloznog, a alarmantnog pitanja dejstvujuci zdruzeno odmah od sada do najvise u narednih 10 godina  – naseg bioloskog postojanja  i opstanka !!!

(NAPOMENA: Potvrdu iznetoga u predhodnom pasusu u glavnom delu, nalazim u kazivanju za  „Politiku,,/2009.g./, Dr Vladimira  Nikitovica iz Centra za demografska istrazivanja Instituta drustvenih nauka-Beograd, da:

„Pitanje opstanka sela bice gotovo nemoguce resiti ako se bude cekalo pet do deset godina,,.).

Pa je to jos veci razlog da se oslonimo na sopstvene snage, jer ukoliko nam prodje jos narednih                        5-10 godina, ,,propali bi smo skroz na skroz,, kao Srpska nacija i izgubili smo svaku sansu za biolosku samoobnovu (kao sto je na naredoj stranici u napomeni izneto: ,,tada drugi problemi bi bili nebitni i beznacajni…,,), kao i isto necemo moci popraviti ni kako se ono kaze: ni uz pomoc ,,trikova,, ukoliko jos i ovo preostalo vreme uzaludno ,,potrosimo-procerdarimo,,.

3.

Zatim, po istom veoma je vazno izneti cinjenicu, kako ju je  izneo jos pre 8.g. Dr Tomić da i do ove 2009.g. da nije nista uradjeno po pitanjima stanovnistva po selima i razvoja sela /tada/ SRJ (nego, smatram da je bilo dosta reci /,,ili onoga-ili ovoga,,…/, trosenja vremena, para…, nego preduzmimo svi zajedno nesto konkretno –                   da konacno uradimo nesto u tom pravcu, a to ponovo ponavljam i to podvlacim da za isto nemamo mnogo vremena, tj. imajuci pri tom u vidu navode iz predhodna dva pasusa i iz narednog pasusa sa napomenom!!!

Uglavnom ukoliko se i ovde nesto ne ucini preti nam opasnost da vec za koju godinu postanemo zapustena agrarna zemlja, ali bez sela i seljaka. Kaze statistika da u 84% nasih sela nema nataliteta.                                                                                                                      U nasim selima se najbrze sire groblja, jer I kako sam to gore izneo u njima, vecim %-tom zivi staracka populacija.

(NAPOMENA: Stoga, ponavljam alarmantnu cinjenicu da cemo za 2-3 decenije, ali tada cemo skoro potpuno bioloski nestati, odn. bicemo najmanje drzava staraca /i tada nece vise biti vazan nijedan problem, ni nezaposlenost, ni potreba izgradnji mikro-mini pogona, ni razvijanje poljoprivrede- ni ,,Eko,, poljoprivreda, ni turizam, ni alkolizam, ni gradnja autoputeva, ni brzih pruga, ni mostova, ni itd…./, ukoliko se nesto u brzom vremenu ne preduzme.).

Radi iznetog stanja jos jednom na sve apelujem na sadejstvo svakog od Srbina ma gde ziveli na ovoj planeti, da moramo odmah I neodlozno svi zajedno poraditi na svekoliki razumni nacin ekonomskom boljitku ljudi naseg kraja I Srbije (koliko ko moze i kako to moze i ako moze), tj. po svim ovde iznetim pitanjima u temama od I do VII: preduzmimo nesto konkretno i to odmah u nekom razumnom a u kratkom vremenu…, jer u suprotnom vreme nam je da se pocne sa spomen plocom na kojoj bi trebalo da napisemo: ,,ovde pocivaju samoubice,, !

(NAPOMENA: Normalno, podrazumeva se da mozete da u ovom pismenu nesto promenite u redosledu predlozenog,                   da nesto izbacite, da nesto dodate i tako razradite, tj. da isto razradite shodno Vasim potrebama i specificnostima, kao I posebno da Vasa Opstina /npr. na teret sredstava ovde spomenutog Fonda I zajednicki s njima/ zatrazi izmedju ostalog po svim temama ovog idejnog predloga I pregleda inicijativa i strucnu pomoc prvenstveno po pitanju resavanja problematike nataliteta, ekonomskih I drugih problema od Instituta drustvenih nauka Beograd /shodno nadleznostima i po mogucnostima ovog Instituta/, ul. Kraljice Natalije 45 /Narodnog fronta/ 45, p. fah 605, tel. 011-3613-856; 011-3613-859 i 011-3618-187, http://www.idn.org.rs/index203_sr.html, pa tek onda od drugih, itd.                                                     

Smatram, da ce isti Institut na najbolji nacin moci da vrlo sagleda sa strucne strane, ukupnu konkretnu I specificnu problematiku Vaseg kraja I dati pravce I mere-redoslede poteza koje treba sprovesti sa odredjivanjem nosioca po svakom zadatku, itd.  

Na dalje po svemu, iznetom imamo sastavljene pojedinacne predloge za razresavanje problema za koje smatramo da su satkane sa interesantim, a sa jednostavni idejama: a) stabilizacije i povecanje broja stanovnistva; b) nesto o ,,Eko,, poljoprivredi; c) pismeno-predlog o redukciji alkoholizama koji nepovoljno utice na natalitet; d) ukoliko se ispolji zainteresovanost udruzenih ljudi I seljana za i oko univerzalne fiksne i mobilne susare za susenja voca, povrca I drugog, poslao bih E-mailom ono sto imam o tome u svom kompjuteru; e) poslao bih E-mailom informaciju gde moze da se kupi mini hladnjaca u Srbiji=neto za  400 eura; f) I ukoliko se ispolji zainteresovanost udruzenih ljudi I seljana poslao bih isto   E-mailom, kao i za I oko gajenja nove vocne vrste  Aronije-sibirske borovnice i o nabavci njihovih sadnica u Srbiji, a i za seme stocnog kelja, ono sto imam o tome u svom kompjuteru; i g) puno drugih predloga biznis ,,poljo,, planova, programa I raznog ,,poljo,, stiva koje sam ovih godina ,,skidao,, sa Internet s-aitova I u Srbiji, I u Hrvatkoj I u BiH, I u Crnoj Gori, I u Makedoniji, I u Sloveniji, I u Rusiji, itd. a koje bih bio voljan shodno interesovanju E-mailom da posaljem Sekretarijatu-Sektoru-Odelenju,sluzbi, kancelariji, itd. za privredu-poljporivredu, Mesnim zajednicama-mesnim centrima mnogih sela neke Opstine, npr. Udruzenjima vocara i vinogradara, udruzenjima povrtara, Stocarskim udruzenjima, itd. interesnim udruzenjima, ukoliko ona postoje i h) predlog tzv. ,,cilkularnog pisma,, koji bi se imao uputiti nasim Srbima sa apelom za pomoc, kako unutar Vase Opstine I Srbije, tako I van nje.

Na kraju bih predlozio I da Vasa Opstina kada smogne u nekom narednom vremenu, da napravi svoju Internet prezentaciju I tada, da na svom Opstinskom ,,S-aitu,, , ima i link adresara ljudi koji poticu iz Vase Opstine ma gde oni ziveli, slicno kao npr. sto ima  SO Kursumlija (http://www.kursumlija.org/adresar.html).

Ovaj adresar ljudi koji poticu iz Vase Opstine, omogucio bih njihovo  Internet druzenje; uzajamno njihovo  pomaganje; lobiranje ljudi koji poticu iz Vase Opstine za svoj kraj gde bi uz to radili znatno vise bez i sujete, da isti izradjuju programe razvoja I da traze od aktuelnih vlada pomoc za realizaciju programa I da se po istim odmah-brzo donese I sprovede akcioni plan, da Vas kraj ponosnih, dobrih i pametnih ljudi sto pre izadje iz nerazvijenih uz zadrzavanje mladih, sve to radi nuzne stabilizacije I povecavanja stanovnistva; kao i da vrati makar deo svojih ljudi koji poticu iz Vase Opstine iz rasejanja, itd.).

U Nisu, 23.06.2010.g.     Momo Folic

sada kao interno raseljeno lice sa Kosova

sa boravistem u Nisu, a pre iz Pristine


About these ads

Eine Antwort

  1. Rođen sam u selu u opštini Nova Varoš gde sam do skoro živeo i radio. Kad su mi deca upisala fakultet nije bilo ni približno dovoljno sredstava, pa sam napustio i otišao u inostranstvo da radim. Vratio bih se u rodni kraj ako bih mogao da obezbedim povoljno dugoročni kredit da oživim moje imanje kako bi sa njega mogao da obezbedim normalni život moje porodice. Dali postoje takvi krediti?

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ photo

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 81 Followern an

%d Bloggern gefällt das: